Kako stari mobilni telefoni razotkrivaju nezakonitu seču šuma? (VIDEO)

Ukoliko želimo da „zacirkulišemo“ našu ekonomiju, reciklaža bi trebalo da nam bude krajnje rešenje za koje se odlučujemo tek kada smo iscrpeli sve ideje o alternativnom korišćenju nekog objekta ili kada ni najvičniji majstor više ne može da ga spasi.

Prost primer – tegla od ajvara. Ako pravite zimnicu, ona će nastaviti život onako kako ga je i započela, mada će možda umesto pečenih paprika u njoj da se smeste kiseli krastavčići. Slične staklene posude su idealne za skladištenje bilo čega na svetu. Uz pokoji potez četkice i s malo tempere, vrlo lako ćete i „oživeti“ tegline prozirne zidove. Ako bi vam u nekom trenutku ispala na pod i razbila se, Japanci bi vam možda savetovali da je popravite tehnikom „kintsugi“, odnosno izlivanjem zlatnog praha u nastale pukotine. To je, ako mene pitate, zapravo divna metafora, primenjiva i na ljudsku vrstu. „Zalečenje“ slomljenog predmeta, ili čoveka, često rezultuje nečim, ili nekim, mnogo lepšim i vrednijim.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eirik Solheim)

„Kintsugi“ vrlo verovatno nije primenjiva i na mobilne telefone, ali to ne znači da su oni, kada ih zamenimo nekim novim modelima, nužno za staro gvožđe. Pri tom, imajmo u vidu da se ogroman postotak tog „starog gvožđa“ u Srbiji ne reciklira.

U našu zemlju se godišnje uveze 50.000 tona elektronskih uređaja – reciklira se tek 3 odsto.

Povrh toga – usvajanjem postulata cirkularne ekonomije „zavetujemo se“ da ćemo, pre nego što ubacimo mobilni telefon u kantu sa natpisom EE otpad, da istražimo sve potencijale za njegovu ponovnu upotrebu. Time se vodio i američki inženjer Toper Vajt.

Tokom posete indonežanskoj prašumi u leto 2011. godine, Vajt je bio omađijan cvrkutom ptica, zujanjem insekata i majmunskim kreveljenjem. Među drvećem neretko se začuju i zlokobni zvuci motornih testera i buka drvoseča koji nezakonito krče prašumska prostranstva. Amerikanac se zapitao – šta ukoliko bi pomoću odbačenih androida predupredio uništenje prirode?

Foto: Facebook (Rainforest Connection)

Sledeće godine vratio se na izvorište svoje ideje, u Indoneziju, kako bi testirao svoju inovativnu napravu. Ne samo da je radila, već su zahvaljujući njoj u roku od 48 sati razotkrili slučaj kolektivne nezakonite seče stabala. A evo po kom principu funkcioniše!

Vajtova neprofitna organizacija Rainforest Connection pakuje telefone u kutije od reciklirane plastike koje potom oprema dodatnim mikrofonima, baterijama i solarnim panelima. Završni proizvodi izgledaju kao mehanički cvetovi. Pričvršćuju se visoko u krošnje drveća kako bi 24 časa dnevno snimali zvuke na razdaljini nešto većoj od 1,5 km.

„Aparati hvataju buku iz prašume i snimke prebacuju u virtuelno skladište podataka (cloud) gde naš softver, uz nekoliko različitih tipova veštačke inteligencije, razlikuje zvukove motornih testera, kamiona, ljudi, pucnjeva“, objasnio je pronalazač i dodao da se preko mobilne telefonije, dostupne i duboko u džunglama, lokalni stanovnici, a pre svih šumočuvari, u realnom vremenu obaveštavaju o aktivnostima potencijalnih šumokradica. Oni na osnovu rokacije zaključuju da li se rašumljavanje odvija van zakonskih okvira.

Foto: Facebook (Rainforest Connection)

Krčenje šuma se do sada uglavnom beležilo satelitima i patrolama nadležnih organa, a te metode bi šumare uglavnom dovele pred svršen čin, tj. zatekli bi pustoš na mestima na kojima su se u prošlosti uzdizala raznovrsna stabla. Pored usporenosti procesa otkrivanja zločina prema prirodi, satelitsko posmatranje je i znatno skuplje u odnosu na Vajtovu kreaciju.

U saradnji sa partnerima iz Perua, Kameruna i Brazila, tamošnje površine pod prašumama već se nalaze pod zaštitom Rainforest Connection.

Drveće važi za bitnog proizvođača kiseonika i upijača ugljen-dioksida. Neki ga uzimaju zdravo za gotovo, ali to ne znači da mi koji shvatamo njegovu vrednost ne možemo da im stanemo na put.

I – baš tako – „zacirkulišemo“!

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti