Taj procenat je veoma mali ukoliko se uzme u obzir da su klimatske promene sve češće i da iz godine u godinu ima više elementarnih nepogoda, uz koje se u velikoj meri oštećuju i poljoprivredna zemljišta. Poplave, mraz i suša su neke od pojava koje imaju veliki uticaj na razvoj poljoprivrede.
Razlozi za neosiguravanje
Iako su svesni da bi im u saniranju štete i finansijskom oporavku znatno pomoglo osiguravanje tla, ipak se poljoprivrednici teško odlučuju na taj korak. Razlog je uglavnom nepoverenje u osiguravajuće kuće, ali i mali broj procenitelja, rekao je ministar poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, prenosi Dnevnik.
“Jedan region u Srbiji bio je pogođen gradom, ali su stručnjaci na teren došli tek posle 20 dana. Do tada je već došlo do oporavka vegetacije i šteta nije bila kao prvog dana. Uprkos tome, veoma je važno da se proizvodnja osigura jer je šteta mnogo veća od polise osiguranja”, ukazuje Bogićević.
Pročitajte još:
Kako navodi, razume da proizvođačima deluje da je osiguranje skupo, ali dodaje da je ulaganje u ovu investiciju veoma vredno.
“Kada se pogleda u prvi mah, to košta. Ali, kada sam išao sam na teren neki ljudi su imali 3 – 4 hektara zasada i nisu se osigurali. I zbog 500 evra, koje je trebalo da daju za osiguranje, izgubili su 20.000 – 30.000 evra. To su ogromni gubici za domaćinstvo koje se neće oporaviti u naredne dve do tri godine”, objašnjava Bogićević.
Resorno ministarstvo povećava iznose
Ukazuje i na to da Ministarstvo poljoprivrede sve više novca opredeljuje upravo za osiguravanje poljoprivrednih parcela i životinja u vidu podsticajnih sredstava.
“Nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima pravo na podsticaj osiguranja u iznosu od 40 odsto visine premije, a u pet regiona koji su najviše pogođeni elementarnim nepogodama, do 70 odsto”, podseća Bogićević i dodaje da se svake godine iznos za ova sredstva povećava, ističući da je prošle godine za tu meru bilo izdvojeno 400 miliona, a ove 600 miliona dinara.
Smatra da bi poljoprivrednici mogli da u potpunosti besplatno osiguraju zemljište, a da bi to bilo moguće ukoliko bi lokalne samouprave u ovu meru uložile još 10, 20 ili 30 odsto. Apeluje na poljoprivrednike da se okrenu osiguravanju svojih parcela u većoj meri, podsećajući da je u poslednjih pet godina naša zemlja u većoj ili manjoj meri bila pogođena neželjenim prirodnim pojavama.
Izvor: Agroklub
