Solarni paneli iznad biciklističke staze napajaju rasvetu na auto-putu!

19.01.2020

Screenshot_20200119_194433 — Foto: Facebook (screenshot)

Na deonici auto-puta koja spaja dva grada u Južnoj Koreji, Daejon i Sejong, proteže se biciklistička staza sa po jednom trakom u oba smera. Trideset dva kilometra puta ne bi bili nimalo neobični da se iznad tamošnjih biciklista ne nalazi svojevrsna nadstrešnica napravljena od solarnih panela. Projekat je realizovan 2015. godine.

Pročitajte još:

Energija koju proizvede neuobičajena elektrana se koristi za napajanje rasvete na auto-putu, a snabdeva i punjače za elektromobile. Stručnjaci procenjuju da metar solarnih panela duž južnokorejskog puta godišnje generiše 50 kWh električne energije.

Povrh toga, solarka štiti vozače dvotočkaša od sunca i kiše.

Stazi se pristupa pomoću podzemnih prolaza.

Kritičari jedinstvenog insfrastrukturnog rešenja smatraju da su, uprkos izgrađenom paviljonu, vozači dvotočkaša nedovoljno zaštićeni od zagađenja, buke i turbulencija motornih vozila.

Jelena Kozbašić

Otvorena Nacionalna akademija za javnu upravu

19.01.2020

Nacionalna-Akademija-za-Javnu-Upravu-HD-05-1024x683 — Foto: Delegacija Evropske unije u Srbiji

Novi trening centar Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU) otvoren je u Beogradu. Prostor od preko 3.500 m2 raspolaže sa 14 najsavremenije opremljenih učionica za sprovođenje različitih vrsta obuka, koji će biti na raspolaganju državnim službenicima za njihovo stručno usavršavanje.

“Efikasna i odgovorna javna uprava je temelj demokratskog društva, jer omogućava građanima da vide kako se troši njihov porezni novac i kako se predstavljaju njihovi interesi. Često je složeno razumevanje prirode javne uprave, ali u stvari je jedna od prvih dodirnih tačaka između građana i njihove vlade. To je ogledalo efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti svake vlade koja je najbliža očima i srcima građana”, navodi ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

EU je pomogla NAJU kroz dva projekta koji podrazumevaju podršku u uspostavljanju institucije, a uskoro će početi i aktivnosti u razvoju i pružanju sveobuhvatnog programa obuke za rukovodioce.

Pročitajte još:

Klimatske promene kao temeljni izazov našeg doba

“Nadamo se da će ovaj projekat, vredan blizu milion evra, započeti već u aprilu i da će doneti vidljivu promenu u profesionalizmu i motivaciji najviših državnih službenika u Srbiji čijem zapošljavanju, imenovanju i usavršavanju, prilagođenom obuci, kojoj se radujemo”, zaključuje šef Delegacije EU u Srbiji.

Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je otvaranje Akademije prekretnica u tome kako izgleda javna uprava u Srbiji, kakve usluge i na koji način pruža građanima i privredi.

“Naša misija je da iz korena promenimo način na koji se kao država odnosimo prema našim građanima, a da oni, kao naši šefovi, znaju da smo mi njihov servis, da je naš posao da ispunjavamo njihove potrebe u svakom trenutku gde god se oni nalazili. Upravo zato, Nacionalna akademija za javnu upravu pokazuje rešenost da podignemo svest zaposlenih u javnoj upravi o potrebi kontinuiranog profesionalnog i personalnog razvoja svakog pojedinca”, navodi predsednica Vlade Srbije.

V.d. direktora NAJU Dražen Maravić na svečanom otvaranju trening centra kaže da će prioritet Akademije da stručnim usavršavanjem zaposlenih postignemo veću produktivnost, digitalnu pismenost, ljubaznost i efikasnost u pružanju javnih usluga građanima i privredi.

“Uprava treba da povede zemlju brže ka članstvu u EU i da unapredi regionalnu i međunarodnu saradnju. Akademija ne može da postigne mnogo ako bude radila sama, potrebna nam je saradnja svih organa javne uprave i podrška rukovodilaca. Zato nam je veoma drago da tu podršku imamo, što se i danas može jasno videti”, navodi Maravić.

Izvor: Delegacija Evropske unije u Srbiji

Prilika za startapove, skejlapove, mala i srednja preduzeća da osvoje investiciju do 5 miliona evra

19.01.2020

EIT InnoEnergy, evropski akcelerator iz oblasti čiste energije poziva najbolje srpske startapove, skejlapove, mala i srednja preduzeća iz oblasti energije, pametnih gradova, mobilnosti i čistih tehnologija da se prijave na PowerUp! Challenge i iskoriste jedinstvenu priliku da dobiju investiciju vrednosti do pet miliona evra.

Kompanije koje dobiju investiciju imaće pomoć pri daljem razvoju svog proizvoda, strategiju za komercijalizaciju, predstavljanje na međunarodnom tržištu, proširenje poslovanja i nove prilike za finansiranje.

Za startapove, ova kompanije će po treći put u Srbiji organizovati i takmičenje, u sklopu PowerUp! Challenge na kojem će učesnici imati priliku da se predstave pred investitorima iz InnoEnergy-a i industrije, a pobednik će se pred najvećim evropskim kompanijama iz oblasti energije na globalnom PowerUp! takmičenju boriti za nagradu od 65.000 evra i titulu Startapa godine.

Pročitajte još:

PowerUp! Challenge je prilika za kompanije i startape iz Centralne i Istočne Evrope ostvare proboj na globalno tržištu, doprinoseći ciljevima održivog razvoja. Izazov je otvoren za preduzetnike u svim stadijumima razvoja. Nije važno ako samo imate ideju, tražite vašu sledeću mušteriju, ili priliku za širenje na tržištu. Skup tema kojim se PowerUp! bavi su energija, mobilnost, čiste tehnologije i pametni gradovi, ali je izazov takođe otvoren i za sve inovativne ideje koje pomeraju granice.

Jedan od najboljih primera pametnih investicija InnoEnergy-a je slučaj kompanije Northvolt, najvećeg evropskog proizvođača litijum-jonskih baterija, sa trenutnom tržišnom vrednošću od 1,6 milijardi evra, koji je od InnoEnergy dobio investiciju u iznosu većem od osam miliona evra. Početkom 2016. godine, pre nego što su postojali kao firma, bivši potpredsednici kompanije Tesla, Peter Karlson i Paolo Ćeruti obratili su se InnoEnergy-u za pomoć. U poređenju sa fabrikama konvencionalnih baterija u Aziji, Northvolt je usmeren ka vrhunskoj tehnologiji baziranoj na čistoj energiji. Nedavno je kompanija digla zajam u vrednosti od 350 miliona evra od Evropske investicione banke i trenutno gradi dve najveće fabrike baterija koje funkcionišu crpeći zelenu energiju. To su Northvolt Ett u Skeleftei u Švedskoj, u blizini arktičkog kruga, i Northvolt Zwei u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj.

Da biste se učestvovali na PowerUp! izazovu, potrebno je da se prijavite do 5. marta 2020. godine putem InnoEnergy sajta https://powerup.innoenergy.com.

Izvor: New Media Team

Grci biraju snabdevača strujom kao što mi biramo mobilnog operatera

19.01.2020

Usled ukidanja monopola Grčkog državnog elektroprivrednog preduzeća DEI očekuje se da će zbog konkurencije novih, privatnih snabdevača strujom, opasti cena za domaćinstva i drugih povoljnosti.

Taj proces je odmakao naročito u poslednje dve godine, i sve je više lutanja nezadovoljnih potrošača od jednog do drugog “elektro-provajdera” kojih je već oko trideset i sve je više otkrića “zamki” u ugovorima i dodataka na cenu struje koja iz tog razloga raste.

Pod naslovom “Ponude snabdevača – na šta treba paziti”, grčki sajt vesti in.gr objavio je detaljna uputstva za građane.

“Eksplozivan rast broja domaćinstava koja idu od jednog do drugog snabdevača strujom, pokazuje da se potrošači rukovode ‘akcijama’ na tržištu, tragaju za manjima računima i raznim popustima, ponašajući se baš kao na tržištu fiksne i mobilne telefonije”, piše sajt uz upozorenje da s popustima na cenu struje treba biti znatno oprezniji nego s telefonima jer račun može biti znatno veći.

Centralno grčko udruženje potrošača EKPOIZO savetuje “poseban oprez prema privlačnosti reklamnih ‘sirena’ koje nas svakodnevno ‘bombarduju’ uz pozive da promenimo snebdevača strujom”.

Odluka o tome zavisi ne samo od informisanosti samog kupca struje, već i od njegove “aktivnosti” – spremnosti i sposobnosti da analizira ponude i traga na tržištu, ali i njegovog poznavanja prava i njihovog ostvarivanja, što je problem i u Grčkoj.

Jedna od začkoljica reklamnih ponuda je što neki od snabdevača nude ugovore i tamo gde još nemaju pravo distribucije struje, a čak i tamo gde te mogućnosti nema, kao što su ostrva. Ipak, čak i tamo na vrata stižu reklamne ponude sa obećanjima.

Tamo gde “elektro-provajderi” rade u većem broju – u velikim gradovima i šire na kopnu Grčke – uslov Ministarstva energetike za promenu snadevača domaćinstva strujom je da domaćinstvo ništa ne duguje prethodnom snabdevaču, ali u praksi ima problema s tim kako se to i kada formalno utvrđuje.

Prva od tri preporuke Udruženja potrošača pri promeni snabdevača strujom je da građanin sam izračuna godišnju potrošnju svog domaćinstva u kilovatima, odnosno da sabere podatke iz računa za struju koji se u Grčkoj izdaju na svaka četiri meseca.

Precizan podatak o ukupnoj godišnjoj potrošnji, ali ne i trošak u evrima jer on sadrži administrativne dodatke, uslov je da se utvrdi “energetski profil” potrošača, od čega zavisi izbor među ponudama snabdevača.

Snabdevači reklamiraju razne zbunjujuće “pakete usluga” i “akcije” – niže cene struje tokom nekog raspona sati tokom nekih dana i isključivo tokom određenih meseci. “Čuvajte se toga!”, upozorilo je udruženje EKPOIZO.

Preporuka potrošačima je da od bar tri-četiri snabdevača traže konkretne ponude u obavezujućem, pisanom obliku, kao i ponuđenog “paketa usluga”, te da traže i cene kilovata struje, sa i bez dodataka. Da bi se došlo do cene, od toga potrošač treba da odbije svoju konkretnu potrošnju po noćnoj tarifi jer se ona drugačije obračunava.

Sajt in.gr skreće pažnju i na to da potrošač treba da zna da na isporuku struje noću snabdevač nema prava da zaručanava svoju tarifu isporučioca kao za isporuku danju, iako ima slučajeva da se ona pojavljuje u računima i u delu koji se odnosi na potošnju noću. U Grčkoj treba imati u vidu i da potrošnja domaćinstva veća od 2.000 kilovata za četiri meseca može da “lansira račun nebu pod oblake”, upozoravaju autori teksta.

Druga od tri preporuke udruženja je da pri odabiru snabdevača potrošači utvrde koje su dodatne stavke uz osnovnu cenu struje, od kojih je većina administrativnih taksi i poreza ista bez obzira na snabdevača, ali ima i drugih.

Treća i najvažnija preporuka je “Ne potpisujte ugovor pre no što ga dobro proučite i pre no što zatražite objašnjenje za sve što vam nije jasno”.

S ponuđačem treba razjasniti koliko je minimalno obavezujuće trajanje ugovora, koji su kriterijumi za promenu cene struje, kolika je akontacija – “garancija” koju treba uplatiti za ugovor i koliko ona važi, koliko često se ispostavljaju računi, na koji način se računi mogu platiti – za to ima specifičnosti i ograničenja od snabdevača do snabdevača, gde se i kako se prijavljuju i rešavaju sporovi oko obračuna potrošnje i zaduženja – i tu ima posebnosti zavisno od snabdevača, koliko je vremena potrebno za promenu snadevača, kakve su posledice raskidanja ugovora…

Uz to, pre donošenja odluke treba na sličan način proučiti i ponude drugih snabdevača. U Grčkoj ih ima ukupno 27, mada se još nisu svi proširili po čitavoj zemli.

Udruženje potrošača upozorava građane da “paze šta govore” ako im se preko telefona ponudi neki novi ugovor o snabdevanju strujom, da u takvim razgovorima ne daju nikakve podatke i da usmeno ne prihvataju nikakve ugovore, čak ni da se obavezuju da će ponudu proučiti ako im bude poslata.

Takvih ponuda ima čak i preko SMS i društvenih mreža i sve one su, po zakonu, obavezujuće za “potpisnika” ako ih je na taj način prihvatio, iako ih nije fizički i potpisao.

I onda kada se ugovor dobije u ruke, uz njega, kao sredstvo obezbeđenja potrošača, treba da stigne “Izjava o neprihvatanju”, a valja znati i da grčki zakon za otkazivanje ugovora, bez ikakve obaveze plaćanja, predviđa četrnaestodnevni rok od dana prijema ugovora.

Pročitajte još:

Grčka i Mađarska napuštaju ugalj do 2030. godine

Na kraju, ako je ugovor proučen, ako je “po meri” i ako je u interesu potrošača, predstoji još posla – da se dobije kompletan tekst ugovora, zajedno sa “opštim odredbama” – iz zakona koje važe u vreme potpisivanja, zatim primerak dokumenta koji je potrošač potpisao, ponuda na osnovu koje je ugovor sklopljen. Sve to valja sačuvati za buduće potrebe, kaže Udruženje potrošača.

Kada počnu da stižu računi, treba pažljivo kontrolisati potrošnju iskazanu u kilovatima, proveravati obračun cene i obračun zaduženja po računu, eventualno postojanje duga i obračun taksi – i onih koje zavise od količine potrošene struje, i drugih, koje zavise od iznosa računa, kao i lokalnih i drugih paušalnih taksi.

Izvor: Beta/Euractiv

Tojotin grad budućnosti pokretaće ćelije vodonika

18.01.2020

Japan_Tokio — Foto-ilustracija: Unsplash (Clay Banks)

Foto-ilustracija: Unsplash (Manuel Cosentino)

Tojota planira da izgradi grad budućnosti na 75 hektara zemljišta, u podnožju planine Fudži u Japanu. Pod imenom Voven Siti, biće to jedan potpuno povezan ekosistem, s pogonom na gorivne ćelije vodonika. Voven Siti biće razvijen uz korišćenje najsavremenijih tehnologija na polju ekologije, povezivanja i mobilnosti.

Osmišljen kao „živa laboratorija“, Voven Siti (Istkani grad), biće dom stalnim stanovnicima i istraživačima koji će moći da testiraju i razvijaju tehnologije kao što su autonomna vožnja, robotika, lična mobilnost, pametne kuće i veštačka inteligencija u stvarnom okruženju.

“Izgradnja kompletnog grada od početka, čak i u ovako malim proporcijama kao što su ove, jedinstvena je prilika da se razviju tehnologije budućnosti, uključujući digitalni operativni sistem za infrastrukturu grada. S ljudima, zgradama i vozilima povezanim i u komunikaciji jedni s drugima pomoću podataka i senzora, moći ćemo da testiramo povezanost veštačkom inteligencijom“, kaže Akio Tojoda, predsednik kompanije „Tojota“.

Pročitajte još:

Solarni paneli na golf terenima širom Japana

Japanska kompanija će uputiti otvoren poziv za saradnju s drugim komercijalnim i akademskim partnerima i pozvati zainteresovane naučnike i istraživače iz celog sveta da dođu i rade na svojim projektima u ovom jedinstvenom „inkubatoru“ u stvarnom okruženju.

„Želimo dobrodošlicu svim ljudima koji su inspirisani da unaprede način na koji ćemo živeti u budućnosti, da iskoriste ponudu ovog jedinstvenog ekosistema za istraživanje i pridruže nam se u našoj misiji da kreiramo najbolji način života do sada i mobilnost za sve“, kaže Tojoda.

Krovovi će biti pokriveni foto-naponskim panelima da generišu solarnu energiju, pored energije koju će proizvoditi vodonične gorivne ćelije. Otvoreni prostor biće ispunjen prirodnom vegetacijom i hidroponikom.

Domovi će biti opremljeni najnovijim tehnologijama za podršku ljudima, kao što je integrisana kućna robotska asistencija u svakodnevnim aktivnostima.

Izvor: RTS

Pristupanje problemu zagađenja vazduha u Crnoj Gori

18.01.2020

S obzirom na prekoračenja emisija zagađujućih materija u vazduhu, koja su prisutna ovih dana u određenom broju crnogorskih gradova, održan je koordinacioni sastanak između predstavnika Ministarstva održivog razvoja i turizma, Agencije za zaštitu prirode i životne sredine, Zavoda za hidtrometeorologiju i seizmologiju i Instituta za javno zdravlje. Na sastanku je dogovoreno pojačano svakodnevno informisanje građana o prognozama stanja kvaliteta vazduha u zavisnosti od meteoroloških uslova, koje će sadržati i preporuke građanima, naročito vulnerabilnim grupama, o načinu ponašanja i prilagođavanja životnih i radnih aktivnosti stanju kvaliteta vazduha.

S obzirom na kompleksnost problema zagađenja vazduha, neophodno je ukazati da u situaciji kao što je ova, kada je uzrok prekomernog zagađenja sadejstvo grejanja domaćinstava, emisija iz stacionarnih izvora i nepovoljni vremenski uslovi, Vlada sa lokalnim samoupravama, privredom i građanima odgovorno učestvuje u rešavanju ovog dugoročnog problema koji zahteva dugoročnu posvećenost svih kako bi se došlo do trajnog rešenja.

Pročitajte još:

Prekoračenje dozvoljenih granica emisija zagađujućih materija nije nažalost novina, ni u Crnoj Gori ni u regionu i Evropi. Prekoračenja se dešavaju uglavnom tokom sezone grejanja i ona su izražena u onim delovima Crne Gore koji su pod uticajem značajnih meteoroloških situacija koje u pojedinim danima imaju ekstremne osobine. Svedoci smo da je sam početak kalendarske godine uvek u znaku hladno-ledenog vremena sa ekstremno niskim temperaturama u pojedinim danima. Takođe, dešavaju se uticaji visokog vazdušnog pritiska sa pojavom mraznih temperatura. Učestale su temperaturne inverzije sa potpunim izostankom provetravanja u tim danima. Osim toga, korišćenje kolektivnih i individualnih ložišta, uticaj sabraćaja i povećana upotreba vozila na kvalitet vazduha, spaljivanje otpada i slično takođe doprinosi kumulativno negativnom uticaju na kvalitet vazduha bilo gde. Takvo meteorološko stanje u velikoj meri smanjuje željene efekte brojnih administrativnih i tehničkih mera koje nadležni organi u kontinuitetu sprovode.

Smanjenje zagađenja vazduha je dugoročan proces, o čemu svedoči i činjenica da se 17 od 28 država članica EU i nakon dugogodišnjeg članstva susreće sa ovim problemom. Prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine o kvalitetu vazduha u Evropi, koncentracije suspendovanih čestica PM10 prelazile su granične vrednosti u velikom delu Evrope. Ukoliko bi se, na primer, uzele strože vrednosti koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, a čije se uvođenje planira u EU, prekoračenja postoje u svim državama članicama EU, osim Estonije, Finske i Irske.

S tim u vezi u okviru pregovora u Poglavlju 27, već smo u prvoj godini pregovora tokom 2019. ukazali Evropskoj komisiji na to kako nameravamo da rešimo ovaj kompleksan problem, u kojim rokovima i procenili potrebna finansijska sredstva za njegovo prevazilaženje. Nadamo se da ćemo upravo uz pomoć evropskih kolega koji se duže od nas bore sa problemom zagađenog vazduha, uz proverena iskustva i preporuke o najboljoj praksi koja je za sada dala rezultate, uspeti da unapredimo kvalitet vazduha u Crnoj Gori, što i jeste predmet pregovora u Poglavlju 27.

Ovom prilikom podsećamo da je Vlada tokom poslednjih nekoliko godina uspostavila stabilan strateški okvir za upravljanje kvalitetom vazduha, kroz donošenje Nacionalne startegije za čije sprovođenje je nadležan veliki broj institucija (MORiT, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, AZPŽS, ZHMS, EPCG, KAP, Železara, lokalne samouprave, NVO i građani). Dodatno, doneta su i tri plana kvaliteta vazduha za Pljevlja, Nikšić i Podgoricu, na kojima su zajednički radili MORiT, AZPŽS i opštine. Strategija i Planovi kvaliteta vazduha sprovode se odgovarajućom dinamikom.

Adekvatan strateški i pravni okvir pruža u Crnoj Gori osnovu za vršenja potrebnih merenja u segmentima životne sredine i kontinuirano praćenja stanja životne sredine, kao i preduzimanje konkretnih aktivnosti i planiranje dugoročnih aktivnosti.

MORiT je tokom 2019, u skladu s Direktivom EU i Zakonom o zaštiti vazduha, izvršilo reviziju zona kvaliteta vazduha u sklopu IPA projekta ,,Jačanje kapaciteta za upravljanje kvalitetom vazduha u Crnoj Gori”. Revizija je zasnovana na podacima o kvalitetu vazduha prikupljenim počev od 2009, uz primenu programa za modeliranje kvaliteta vazduha. Kao rezultat, teritorija Crne Gore je podeljena na tri zone kvaliteta vazduha (severnu, centralnu i primorsku) koje su, u poređenju sa prethodnim zoniranjem, geografski kompaktnije i ujednačenije u odnosu na kvalitet vazduha unutar zona. Takođe, utvrđen je novi raspored mernih mesta u okviru mreže za praćenje kvaliteta vazduha utvrđivanjem najreprezentativnijih lokacija za tri nove merne stanice (ukupno od septembra 2019. postoji 10 automatskih stanica) koje su nabavljene kroz isti IPA projekat, kao i za promenu lokacije određenih postojećih stanica.

Kada je reč o Pljevljima, uvažavajući činjenicu da se Opština Pljevlja u višedecenijskom periodu suočava sa zagađenošću vazduha, tokom 2019. započeta je remedijacija dve „crne“ ekološke tačke, jalovišta Gradac i dela deponije pepela i šljake Maljevac, pa će do kraja juna 2020. iznos od 11.196 miliona evra u celosti biti uložen u remedijaciju ove dve lokacije. Drugim rečima, od sredine ove godine sanirana područja biće transformisana u područja bezbedna za životnu sredinu. Takođe, u oktobru 2019. opštini Pljevlja Vlada je dala saglasnost na Odluku o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine koja je zasnovana na principu „zagađivač plaća“, a čiji će obveznici plaćanja biti pravna lica koja u opštini Pljevlja obavljaju aktivnosti u oblasti proizvodnje energije i ekstraktivne industrije. Prihodi opštine po osnovu ove naknade treba godišnje da iznose 2,5-3 miliona evra i da se namenski koriste za sanaciju posledica eksploatacije prirodnih resursa, ali i za dalju zaštitu životne sredine.

Sredstvima iz budžeta nastavlja se subvencionisana nabavka ekološki prihvatljivijih goriva za grejanje domaćinstava (briketi i peleti), mere energetske efikasnosti kojima će se smanjti potražnja za toplotnom energijom.

Sa započinjanjem ekološke rekonstrukcije TE „Pljevlja“ emisije sumpor-dioksida i oksida azota će se ugradnjom sistema za desumporizaciju i denitrifikaciju smanjiti za 70-80 odsto, unaprediće se elektro-filtersko postrojenje, a obezbeđenjem toplotnog izvora za daljinsko grejanje Pljevalja i sprovođenjem projekta toplifikacije, kao trajnog rešenja sanacije zagađenja vazduha, znatno će se ublažiti dominantan negativni uticaj grejanja domaćinstava na kvalitet vazduha.

U Podgorici je fokus na smanjenju uticaja saobraćaja na kvalitet vazduha, za šta mere sprovodi Glavni grad Podgorica, dok su u opštini Nikšić ključne mere energetske efikasnosti.

Izvor: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Beograd će dobiti rečni javni prevoz

18.01.2020

vodeni_saobraćaj — Foto-ilustracija: Unsplash (Adrien Olichon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Kníže)

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će Beograd u narednom periodu uvesti rečni prevoz kao deo javnog prevoza i da će i za ovaj prevoz važiti pretplatne karte za javni prevoz.

“Kako bismo znali šta ćemo da tražimo od budućeg partnera u ovom poslu, kao i gde će biti stanice budućeg rečnog javnog prevoza, odnosno kojom frekvencijom će saobraćati brodovi, raspisali smo tender za izradu studije opravdanosti rečnog javnog prevoza u Beogradu”, rekao je Vesić i dodao da je rok za izbor stručnjaka koji će da rade studiju 12. februar.

On je napomenuo da Beograd ima skoro 200 kilometara rečnih obala i da nema grada u Evropi sa takvim pristupom vodi, a da nema razvijen rečni prevoz putnika.

“Ulaganja u rečni prevoz mnogo su manja od ulaganja u puteve. Ovakav prevoz bio bi brži i efikasniji u situaciji kada su u Beogradu sve veće saobraćajne gužve zbog skoro 740 hiljada vozila. Od tog broja vozila, skoro 540 hiljada su automobili, što je 90 hiljada više nego pre šest godina. Rečni prevoz je brži, efikasniji i ekološki isplativiji “, objasnio je zamenik gradonačelnika.

Pročitajte još:

Kinezi napravili auto-put koji prati liniju reke

Vesić je dodao kako veruje da svojim položajem, a posebno orijentacijom u prostornom razvoju, od Obrenovca do Zemuna i Grocke, Beograd ima uslove za razvoj rečnog prevoza putnika.

Precizirao je da će studija opravdanosti biti osnov za raspisivanje tendera za javno-privatno partnerstvo u kome će grad da traži partnera za obavljanje rečnog prevoza.

Izvor: Grad Beograd

Nastavak akcije “Zasadi drvo” – prve sadnje u Vojvodini

18.01.2020

Akcija pošumljavanja “Zasadi drvo” ponovo se pokreće i to već danas!

Pošumljavanje Srbije počinje 18. januara i to na dve nove lokacije u Vojvodini – u Klenku i Bačkoj Palanci.

Vreme okupljanja prijavljenih volontera je u 9 sati ujutru na obe lokacije.

Sadnice i alat biće obezbeđeni za svakog pojedinca.

Akcija “Zasadi drvo, zasadi svoj kiseonik” pokrenuta je prošle godine, od strane Adrija medija grupe i “dm drogerie markt”, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP “Srbijašume”, JP “Vojvodinašume”, Privrednom komorom Srbije, Pokretom gorana Srbije i Botaničkom baštom “Jevremovac”.

Trajala je 4 meseca, od jula do novembra. Najmasovnija jednodnevna radna akcija širom zemlje sprovedena je 17. novembra i obeležila je otvaranje jesenje sezone pošumljavanja kao i završetak akcije sađenja u 2019. godini. Tom prilikom posađeno je više od 50.000 sadnica.

Pročitajte još:

U planu Ministarstva zaštite životne sredine za ovu godinu jeste veliko pošumljavanje Srbije tokom 2020. godine.

Pošumljavanje je jedan od najefikasnijih načina borbe sa klimatskim promenama i zagađenjem.

Jelena Cvetić

Veliki broj hidroelektrana na Dunavu opasnost za biodiverzitet

17.01.2020

Izgradnja sve većeg broja hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi mogla bi izazvati neprocenjive štete po globalno važne tačke biološke raznolikosti, upozoravaju stručnjaci u međunarodnom naučnom časopisu.

Analiza objavljena u časopisu „Renewable and Sustainable Energy Reviews“ (Pregledi obnovljive i održive energije) usmerila se na reke dunavskog sliva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, čiji sliv zahvata i oko dve trećine hrvatskog kopna.

Duž tih reka radi čak 636 hidroelektrane, a u planu je izgradnja dvostruko većeg broja njih, dok su stanice za praćenje bioraznolikosti retke, pa je teško proceniti uticaj hidroelektrana na rečni tok, ribe i beskičmenjaci, upozorava troje autora teksta od kojih je jedan, Krešimir Žganer iz Hrvatske, a dvoje, Helena Huđek i Martin T. Puš iz Nemačke.

Od ukupnog broja hidroelektrana 42 njih, odnosno samo 6 odsto su velike, tj veće snage od 10 MW, koje raspolažu sa 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta, dok su 72 srednje snage od 1 do 10 MW, i 522 male.

Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo 2 odsto struje, a njihov broj se naglo povećao nakon 2000. godine.

Pročitajte još:

Čak 1015 km toka reka je pretvoreno u akumulacije, što potpuno menja uslove staništa živog sveta, a na 59 hidrocentrala utvrđena su zagađenja, kaže se.

Većina hidroelektrana se nalazi u slivu reke Save, njih 438, i Drave 110, tako su glavni tokovi dveju reka snažno iskorišćeni za proizvodnju struje.

Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja novih 1315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Autori analize napominju da se njom daje prvi regionalni pregled korišćenja hidroenergije i dostupnih izvora podataka o njenom uticaju na životnu sredinu za područje izvan Alpa i snažno upozoravaju da trenutni hidrološki i biološki monitoring na navedenim rekama nije dovoljan za procenu ekoloških uticaja.

U članku „Pregled brana za hidroelektrane u jugoistočnoj Europi – distribucija, trendovi i dostupnost podataka o nadzoru na primeru višenacionalnog podunavskog sliva“ autori zaključuju da projekti hidroelektrana mogu da proizvode ekološki prihvatljivu električnu energiju samo ako su izgrađeni na pravim mestima i uz odgovarajuće mere ublažavanja.

Izvor: Energetika.ba

Počela izgradnja logističkog centra u Rumi

17.01.2020

Realizacija investicije vredne 2 miliona evra u industrijskoj zoni “Rumska petlja” započeta je juče. Kamen temeljac za izgradnju logističkog centra kompanije “Gresto”, koja deluje u sferi poljoprivrede i bavi se promocijom savremenih poljoprivrednih sistema, izgradnjom staklenika, upotrebom najsavremenijih đubriva i tehnologije, položili su juče, 16. januara, predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ambasadori Severne Makedonije i Holandije, njihove ekselencije Aleksandar Popovski i Marije Van Miltenburg, kao i suvlasnik kompanije Aleksandar Stojkov.

“Gresto” je logistički projekat koji je nastao kao rezultat dvadesetogodišnje uspešne saradnje između holandskog (“KG Greenhouse BV”) i makedonskog partnera (“Balkan Greenhouse”) koji su istovremeno i investitori i vlasnici kompanije.

Pored logističkog centra u Rumi će biti izgrađen i pokazni ogledni staklenik u kome će moći da se rade obuke i prezentacije. U prvoj fazi investicije biće uloženo 2 miliona evra, a završetak radova se očekuje do leta.

Pročitajte još:

Inovativne investicije poput ove u Rumi daju nam smernice u kom pravcu će ići razvoj poljoprivrede, jer bez nauke i moderne tehnologije mi nemamo šta da tražimo u budućnosti u poljoprivredi, poručio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

“Srpska vlada je u budžetu obezbedila sredstva za podršku ovakvim investicijama, ne mislim samo na distributivne i logističke centre, nego i na podršku poljoprivrednicima za podizanje staklenika, takođe, radimo i elektrifikaciju polja koja je jako važna za povrtarstvo, kao i sistemi za navodnjavanje. U poljoprivredi je najvažnije da koristite moderne tehnologije kako biste snizili troškove i još važnija stvar je da imate proizvod kad ga niko nema, tada je cena najviša. To je suština, ako imate proizvod kad ga svako ima onda je cena minimalna, kada ga imate kada ga niko nema onda je najviša cena i isplativost investicije mnogo veća, a za to je potrebno znanje i zato se zahvaljujem holandskim prijateljima i gospodini Stojkovu jer će on ta znanja prenositi na naše poljoprivrednike”, kazao je Nedimović i naglasio da “Rumska petlja” izgradnjom novog auto-puta dobija još više na atraktivnosti.

“Ja ne znam kad je gospodin Stojkov birao lokaciju da li je znao da će mu na nekih 100 metara odavde biti još jedan auto-put pored postojećeg koji je udaljen nekih 200 metara. Ovo je savršeno mesto za delatnost koju je on smislio, gde će biti predstavljeno kako se na najmoderniji način uzgaja povrće u staklenicima. Svi se sećate da smo pre 10 – 15 godina imali uzgoj povrća na otvorenom i onda smo imali milion problema, pre svega, sa vremenskim uslovima, onda smo prešli na plasteničku proizvodnju, a ovo sa staklenicima je jedan viši nivo”, ocenio je Nedimović.

Kompanija Gresto forsira automatizaciju u poljoprivredi, kaže Aleksandar Stojkov, ovaj tip staklenika koji će moći ljudi ovde uskoro da vide karakteriše automatizacija, energetska efikasnost, visoki standardi zaštite okoline, ali i dobri uslovi za radnike, kvalitet, biološka zaštita i zato je to uspešna priča na dugačke staze.

“Princip našeg funkcionisanja je malo drugačiji od klasične trgovine jer mi prenosimo kroz direktnu interakciju tu tehnologiju. Naša vizija je za kratko vreme postala uspešna zato što mi nismo došli da prodajemo đubriva, naša deviza je da ljudi hrane njihove biljke jer je to tehnologija hranjenja biljke, a ne da bacaju đubriva”, napominje Stojkov konstatujući da je Ruma bila idealna lokacija za ulaganje.

“Moji partneri iz Holandije i ja smo zadovoljni sa lokacijskim uslovima, sa infrastrukturom, sa podrškom po pitanju papirologije i svega onog što treba da bi ova naša investicija što brže postala realnost”, rekao je Stojkov.

Ruma je i dalje mesto sa povoljnom poslovnom klimom, koje kontinuirano nastavlja sa novim investicijama i novim projektima, izjavio je predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić.

“Koliko je ovo izbiljna investicija pokazuje činjenica da smo mi kao Opštinska uprava pre dve nedelje izdali građevinsku dozvolu i vi ste odmah krenuli u realizaciju projekta i uradili gotovo sve pripremne radove i evo danas smo položili kamen temeljac za izgradnju ovog centra. To govori i da je reč o ozbiljnoj kompaniji sa dobrim namerama i svakako da zajednički možemo raditi u zajedničkom interesu. Vi pre svega da razvijate sopstveni biznis, a mi da razvijamo privredu našeg grada, što će dobro doći ljudima na teritoriji naše opštine koji traže neko svoje mesto pod suncem”, istakao je Mančić, konstatujući da samo prisustvo ministra Nedimovića govori o ozbiljnosti Vlade koja pruža svu moguću logističku podršku ovakvim i sličnim projektima i investicijama na teritoriji cele Srbije.

Distributivni i logistički centar biće od velike važnosti ne samo za Srbiju već i za celi region, tvrdi Aleksandar Popovski, ambasador Severne Makedonije u Srbiji.

“Kad se kombinuje holandsko iskustvo sa makedonskim vizionarstvom i srpskom gostoprimljivošću, nema šanse da ovaj projekat ne uspe”, smatra Popovski.

Marije Van Miltenburg, zamenica ambasadora Holandije u Srbiji veruje da su u trilateralnoj saradnji svi na dobitku.

“Veoma mi je drago što će ovde poljoprivrednici iz Srbije moći da uče jedni od drugih, da se upoznaju sa novim tehnologijama, sa princima zaštite životne sredine, sa energetskom efikasnošću. Poljoprivreda je oblast koja je vrlo konkurentna, svi prate dešavanja i vrlo je zahtevno međunarodno tržište. Nadam se da ćemo našu tajnu zlatnog trougla, odnosno saradnje između administracije, vlade i poslovnog i naučnog sektora moći da prenesemo i ovde jer je to tajna našeg uspeha u Holandiji”, naglasila je Marije Van Miltenburg.

Izvor: Opština Ruma

Majkrosoft najavio odlazak u “klimatski minus”

17.01.2020

Majkrosoft je najavio da će do 2030. postati “ugljenično negativan” i da će u narednih 10 godina uložiti milijardu evra u razvoj čistih energija.

Razlika između takozvane ugljenične neutralnosti i ugljenične negativnosti prepoznaje se u tome što ugljenično neutralna kompanija teži da ne doprinosi emisijama štetnih gasova, dok ugljenično negativna kompanija hoće da odstrani postojeći ugljen-dioksid iz atmosfere.

Neutralnost se postiže time što se za količinu emitovanog ugljen-dioksida uspostavlja balans, te se prelazi na čiste vidove energije ili se organizuje novi projekat, inicijativa ili akcija, poput pošumljavanja, kojima će se postojeća količina štetnih gasova sanirati.

Pročitajte još:

Drvena garaža u Danskoj doprinosi postizanju ugljenične neutralnosti

U Majkrosoftu smatraju da imaju odgovornost da, dok drugi rade na tome da postanu ugljenično neutralni, oni mogu i moraju da napreduju još brže. I mnoge druge velike kompanije rade na smanjivanju negativnog uticaja na prirodu, odnosno na sprečavanje zagađenja i ulaganju u borbu protiv klimatskih promena.

Epl se obavezao da će praviti proizvode od recikliranih materijala i da će se koristiti 100 odsto čistom energijom.

Amazon je najavio da će do 2024. godine da nabavi 100.000 električnih kombija za dostavu robe, čime će umnogome redukovati emisije štetnih gasova.

Gugl je još do 2007. ugljenično neutralan.

Ipak, ovom odlukom se tehnološki gigant Majkrosoft pokazao najprogresivnijim.

Jelena Cvetić

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj počelo s radom

17.01.2020

voda_podzemne_vode — Foto-ilustracija: Unsplash (Jong Marshes)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, šefa Delegacije Evropske unije ambasadora Sema Fabricija i predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića, obišao je juče, 16. januara, kontrolnu zgradu i postrojenja u fabrici za preradu otpadnih voda u Raškoj.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u selu Rvati kod Raške izgrađeno je u okviru projekta koje je finansirano iz pretpristupnih fondova Evropske unije, a koji obuhvata izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora, obnovu i proširenje kanalizacione mreže i rekonstrukciju cevovoda za snabdevanje sirovom vodom, za šta je uloženo preko 6 miliona evra.

Premijerka Ana Brnabić je prilikom obilaska završnih radova postrojenja rekla da ovaj projekat, završen u roku, predstavlja potvrdu sistemskog rada Vlade Republike Srbije u rešavanju problema zaštite životne sredine, i izrazila zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći u postizanju ovog značajnog koraka ka boljoj životnoj sredini naših građana. Potvrdu posvećenosti naše Vlade za rešavanje decenijama nagomilanih ekoloških problema, istakla je premijerka, dokazuje i investicioni plan za 2025. godinu koji predviđa oko milijardu evra investicija samo u kanalizacione mreže i sisteme za preradu otpadnih voda, ali ovo potvrđuje i usvajanje Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – zaštita životne sredine i klimatske promene koju je Srbija uputila Briselu, u svom čvrstom opredeljenju postizanja evropskih standarda i vrednosti u zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

Beograd dobija fabriku za preradu otpadnih voda

Ana Brnabić je naglasila da je Vlada Republike Srbije odlučna da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, što dokazuju projekti u oblasti prerade otpadnih voda, kako bi sačuvali reke za generacije koje dolaze iza nas. U izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj Vlada je sufinansirala projekat sa 10 odsto u oblasti infrastrukturnih radova i 18 odsto u opremi, naglasila je premijerka, i navela još niz realizovanih investicija ili onih koje su u toku u ovoj oblasti. Sve su to veoma skupe investicije za koje je potrebna jača ekonomija, istakla je premijerka, ali je Srbija dostigla neophodan ekonomski rast, zbog čega će se i zaštita životne sredine menjati na bolje u godinama koje dolaze.

Ministar Goran Trivan izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno završenog projekta kojim će biti obezbeđena čista pijaća voda i savremeni sanitarni uslovi za preko 16.000 građana u ovom području, i očuvanje vodotokova dragocenih srpskih reka Raške, Zapadne Morave i Ibra. Ministar je ukazao da izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Raškoj predstavlja još jednu potvrdu značaja borbe za zdraviju i čistiju Srbiju, potvrdu podrške i pomoći Evropske unije Srbiji u postizanju evropskih ekoloških standarda, i rada Vlade koja je velikim brojem sistema za prečišćavanje otpadnih voda u investicionom planu potvrdila koliko veliki značaj pridaje ovom pitanju.

Trivan je čestitao lokalnom rukovodstvu na opredeljenju da zaštitu životne sredine izdvoje kao prioritetnu za rešavanje i ulaganje, i najavio pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, odnosno Vlade Republike Srbije u realizaciji još dva kapitalna investiciona projekta za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za područje Kopaonika i Jošaničke banje, što će dodatno doprineti unapređenju stanja životne sredine građana u ovom delu Srbije. Ovo nije samo ideja, dodao je, mi već radimo na tome, ali u toku je i izgradnja još 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom naše zemlje, naglasio je ministar Goran Trivan.

Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici je, izražavajući zadovoljstvo zbog efikasno i uspešno završenog zajedničkog projekta, istakao da problemi zagađenja životne sredine nisu specifičnost samo Srbije, već je to globalno urgentno pitanje, zbog čega je Evropa ustanovila zeleni dogovor koji će uskoro biti i zakonodavno formulisan, i uložiće blizu jedan trilion evra s ciljem da Evropa do 2050. godine bude neutralna po pitanju emisije ugljenika. Fabrici je dodao da Evropska unija sličan zeleni dogovor izrađuje i za region čitavog Balkana, i izrazio očekivanje da će Srbija dati svoj doprinos u postizanju zajedničkih zelenih ciljeva.

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bila je prioritet rukovodstva Opštine Raška, jer donosi dobrobit građanima Raške, i bolji kvalitet života, naglasio je predsednik opštine Raška Ignjat Raktić, ali ono ujedno predstavlja podsticaj našim sugrađanima da ostaju na svojim ognjištima boreći se zajednički za boljitak i napredak.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Obnova dva vrtića u Subotici

17.01.2020

Dugogodišnji problemi vrtića u Donjem Tavankutu i Malom Bajmoku, čije su fasade i krovovi u veoma lošem stanju, ove godine će biti sanirani, poručuju iz PU “Naša Radost”, dodajući da su sredstva obezbeđena, izvođač radova odabran, a da se za početak radova čekaju pogodni vremenski uslovi.

Vlaga i buđ, kao i prizor katastrofe i užasa, reči su kojima roditelji opisuju stanje u kojem se nalaze vrtići “Petar Pan” u Donjem Tavankutu i “Hajdi” u Malom Bajmoku. Koliko su ovi objekti predškolskog obrazovanja zapušteni, svedoče i fotografije, na kojima se jasno vidi da to nisu uslovi u kojima bi trebalo da borave deca.

“U predškolskoj ustanovi ‘Naša radost’ (Petar Pan) u Donjem Tavankutu su zidovi i plafon u katastrofalnom stanju. Jako su vlažni i prekriva ih buđ. Deca su konstantno bolesna. Nedopustivo je da deca borave u takvom okruženju”, napisao je jedan roditelj u rubrici “Pištaljka”.

“Ovako izgleda vrtić u Malom Bajmoku. Najblaže rečeno – užas i katastrofa. Kao u horor filmu. Ispisano, uništeno… Izgleda kao narkomanska jazbina. Vrata uvek širom otvorena, vandalima na izvolite. Kad već grad Subotica sređuje vrtiće “naokolo”, čisto da znaju da ovako nešto stvarno postoji u Subotici. Uz sve to, nema ni pešačkog prelaza, pa je i bezbednost ugrožena. U šta da izrastu ova deca, kad rastu u ovakvom okruženju”, pita se roditelj iz Malog Bajmoka.

Pročitajte još:

Da je stanje u kojem se ovi objekti nalaze nedopustivo, saglasan je i Veljko Vojnić, tehnički direktor PU “Naša Radost”, zbog čega su “Petar Pan”, “Hajdi” i vrtić “Palčica” uvršteni u Plan sanacije još 2016. godine, ali su problemi, poput nedostatka tehničke dokumentacije i nerešenih imovinsko-pravnih pitanja za većinu vrtića, kojima se Uprava bavi poslednje tri godine, produžili proceduru rekonstrukcije ovih objekata.

“Tako je sa vrtićem ‘Petar Pan’, gde imamo vrlo kompleksnu situaciju. Naime, objekat formalno-pravno pripada Osnovnoj školi ‘Matija Gubec’ iz Tavankuta, koja je praktično i zadužena za održavanje objekta, a prema Zakonu o budžetu, ‘Naša radost’ ne može da ulaže sredstva u one objekte koji formalno-pravno nisu naši. Međutim, kako smo mi stvarni korisnici tog objekta, pokrenuli smo pitanje njegove rekonstukcije još 2016. godine, kada smo u Plan sanacije uvrstili ovaj vrtić, zajedno sa ‘Palčicom’ i ‘Hajdi’. Dokaz za to je da smo prošle godine na pokrajinskom konkursu dobili 3,5 miliona dinara za ove objekte, na osnovu čega je raspisana javna nabavka. Javna nabavka je završena i preduzeće ‘Jumol’ iz Subotice je odabrano za izvođača radova i sad čekamo da se vremenske prilike poprave, jer se na ovim temperaturama ne može raditi fasada”, kaže Vojnić.

Pored fasada, ove vrtiće čeka i obnova krova, oluka i gromobrana, čime će se, kako objašnjava naš sagovornik, problem vlage i buđi sistemski rešiti tako da se više ne vraća.

“Bilo je predloga od strane roditelja da se to umaže, ali to samo maskira probleme. Ne možemo rešiti problem maskiranjem, jer vlaga i buđ ostaju u zidu i probiće vrlo brzo. U avgustu smo prekrečili ceo zid, međutim, zbog dotrajalosti krova i limarije, ceo zid je stalno vlažan i danas izgleda kao da se ništa nije radilo. Dakle, problem zahteva sistemsko rešenje i velika ulaganja. Najpre se zid mora izolovati od vlage, postavićemo izolaciju od kamene vune, zatim se zidovi moraju isušiti, pa tek onda možemo da ih prekrečimo i tako ćemo biti mirni narednih 10-15 godina”, poručuje Vojnić.

Dok čekaju početak radova, iz PU “Naše radosti” kažu da su deca izmeštena iz prostorija u kojima ima najviše buđi i vlage, kako ne bi boravila u neprimerenom prostoru.

Izvor: Subotica.com

Veoma zagađen vazduh ovog jutra u Sarajevu

17.01.2020

Sarajevo_BiH_put — Foto-ilustracija: Unsplash (Natalya Letunova)

Indeks kvaliteta vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine jutros u 6 sati u na mernoj stanici Bjelave iznosio je 312 i opasan je po stanovništvo.

Vrednost čestica PM10 izmerena na toj mernoj stanici iznosila je 247, dok je na mernoj stanici Otoka iznosila 138.

Pročitajte još:

Beograd drugi najzagađeniji u Evropi, Sarajevo na prvom mestu

Foto-ilustracija: Unsplash (Octavian Catană)

Na toj mernoj stanici indeks kvaliteta vazduha jutros je iznosio 194, odnosno vazduh je bio “nezdrav”, dok je na mernoj stanici Ambasada SAD-a iznosio 278 i bio je “vrlo nezdrav”.

Zbog navedene situacije u vezi sa kvalitetom vazduha u Sarajevu, iz “Eko akcije” upozoravaju na ozbiljne posledice moguće za celokupno stanovništvo. Tokom boravka napolju takođe treba izbegavati bilo kakve napore.

Najugroženije kategorije stanovništva su: trudnice, stare osobe i deca, osobe sa respiratornim i srčanim problemima, koje bi trebale da ostanu u zatvorenom prostoru.

Indeks kvaliteta vazduha temelji se na merenju čestica (PM2.5 i PM10), ozona (O3), azotovog dioksida (NO2), sumpor-dioksida (SO2) i emisije ugljeničnog monoksida (CO).

Izvor: Grad Sarajevo

Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada nadležnih organa usled zagađenja vazduha

17.01.2020

industry_air_pollution_industrija_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Pixabay

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je na sopstvenu inicijativu 14. januara pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava – pet gradova, Beograda, Pančeva, Niša, Kragujevca i Užica – i opštine Kosjerić zbog zagađenja vazduha.

Gostujući u emisiji “Novi dan” na televiziji N1, Pašalić je objasnio šta podrazumeva postupak kontrole rada i predstavio svoje zahteve prema nadležnim organima.

“Kontrola rada se odnosi na to da li su obaveze koje stoje u Zakonu o zaštiti vazduha i ratifikovanim konvencijama ispunjene od strane nadležnih organa na nivou republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Najpre treba da se ustanovi da li su i šta Ministarstvo i lokalne samouprave uradili u odnosu na te obaveze. Ako su preduzete sve zakonski obavezujuće radnje, utvrđuje se postojeće stanje i kako će eventualni problemi, za koje sada znamo da su evidentni, da se rešavaju na kraći i duži rok”, kazao je on.

Zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine da ukaže iz kojih razloga, uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini, nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti. S obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja kao što su sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutne vremenske uslove, ombudsman je upitao da li je izvršena analiza osnovnih, preovlađujućih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave.

Rok za dostavljanje traženih odgovora i objašnjenja je 15 dana, a nakon njihovog sagledavanja i procene, Pašalić će izvestiti javnost o daljim koracima.

Pročitajte još:

Prema rečima Andreja Šoštarića iz sektora za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje, odgovorna institucija izračunava indeks kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda na osnovu podataka dobijenih sa automatskih mernih stanica za prethodni sat.

Šoštarić je istakao da postoji mogućnost da zagađenje vazduha bude veće tokom vedrog dana u odnosu na magloviti. “Postoji veliki broj faktora koji utiču na kvalitet vazduha. Magla onemogućava da se čestice razilaze, odnosno otežava da se kvalitet vazduha poboljša, ali to nije tako jednoznačno određeno. Dešava se da tokom sunčanih dana sa plavim nebom zagađenje bude veće nego sada kada je magla”, kazao je on.

Dodao je da u epizodama zagađenja, karakterističnim za zimski period, građani treba da se redovno informišu o kvalitetu vazduha sa stranice lokalnih zavoda, ili iz nekih drugih izvora, i da svoje ponašanje prilagode tim saznanjima kako bi preventivno uticali na očuvanje svog zdravlja.

Maske, prema Šoštarićevoj proceni, nisu dovoljno efikasne. “Kroz maske, koje bi zaista zadržale čestice sitnih dimenzija, praktično ne bi moglo ni da se diše. Ono što se preporučuje u periodima visokog zagađenja je da se smanji aktivnost napolju”, posavetovao je on.

Stručnjak je skrenuo pažnju da, iako sajt Air Visual, koji stanovnici masovno koriste, upotrebljava iste podatke kao i Gradski zavod, nije poznat način na koji ih obrađuje, ocenivši da nije potpuno smislen način na koji ih plasira – tj. izlistavanje gradova po zagađenju vazduha.

“Mreža za monitoring nije sačinjena kako bi se vršilo poređenje između različitih gradova na planeti na satnom nivou. Kvalitet vazduha se menja iz sata u sat! Negde je noć, negde je dan. Na južnoj polulopti je leto, kod nas je zima. Kada bismo posmatrali podatke u junu, slika u Beogradu bi bila bolja”, predočio je zainteresovanima i zaključio da bi bilo razumnije porediti godišnje proseke prema kom se naša prestonica kotira bolje od gradova u regionu, pa čak i nekih gradova Evropske unije poput Sofije.

Još jedna internet stranica koja objavljuje informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu je i AQICN na kojoj su prikazana i predviđanja za naredne dane na osnovu lokacije korisnika.

U srpskim gradovima je izloženost opasno zagađenom vazduhu ogromna već duži vremenski period tokom prethodne i ove godine – u Valjevu 170 dana, 154 dana u Užicu, 146 dana u Smederevu, 132 dana u Beogradu i 118 dana u Sremskoj Mitrovici. Posebno zabrinjavajući su rezultati studije Svetske zdravstvene agencije, u kojoj je naša zemlja zauzela drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha.

Beograđani će svoje nezadovoljstvo situacijom izraziti na Protestu za čist vazduh u organizaciji inicijative “Ne davimo Beograd” koji će se održati danas, 17. januara, s početkom od 18 časova ispred Skupštine grada. Ista inicijativa je pokrenula i peticiju za sprovođenje kratkoročnih i dugoročnih aktivnosti za smanjenje zagađenja.

Jelena Kozbašić

Saopštenje Ministarstva zaštite životne sredine povodom problema zagađenja vazduha

17.01.2020

dim_zagađenje_vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Jotham Sutharson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Артём Мякинник)

Srbija se nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima. I ne od juče. To traje desetinu godina. Najveći zagađivači vazduha u zimskim mesecima su termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj. Problem erozagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše.

Ministarstvo zaštite životne sredine je problem kvaliteta vazduha izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, i shodno tome, od svog osnivanja, odnosno u protekle dve godine ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice ovog problema i zajedno sa civilnim sektorom, medijima, stručnjacima predlagalo primenu mera i jačanje svesti najšire javnosti.

MZŽS preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti, tako i van njih kako bi se taj problem rešio.

Ključ za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.

Kako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha ili ako postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Istovremeno, članom 74. propisana je nadležnost APV i JLS nad inspekcijskim nadzorom na njihovoj teritoriji i objektima.

Pročitajte još:

Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim zajednicama, Ministarstvo je tokom protekle dve godine imalo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca, gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema, kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Od 145 kontaktiranih JLS, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 JLS izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 JLS se obavezalo da planira mere i aktivnosti a 21 JLS se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova! S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje.

Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela 1 prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, a u 2019. godini obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla 1 prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

Ministarstvo i dalje ostaje otvoreno i spremno da pruži svaku pomoć lokalnim samoupravama kao i do sada, u planiranju i realizovanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim opštinama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti. U cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili smo 25.200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Raikin)

Ministarstvo sprovodi meru pošumljavanja kao najefikasniju i najjeftiniju meru za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalni i međunarodnim okvirima. U okviru kampanje pošumljavanja, MZŽS je u 2018. godini izdvojilo 41 milion dinara, na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava ( 150 hektara), a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara u ove svrhe, koje je iskoristilo 12 opština za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama (131 ha).

I u ovoj godini Ministarstvo takođe planira 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji. U toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koju realizujemo u okviru međunarodnog projekata Strategije zaštite vazduha (IPA projekat).

Pored predlaganja i neposredne tehničke podrške u primeni ovih aktivnih mera poboljšanja kvaliteta vazduha, Ministarstvo je na brojnim skupovima različite segmente društva snažilo u uključivanje u rešavanja ovog problema, poput institucija, civilnog sektora, medija, stručnjaka, privrede. Tim povodom smo u stalnom kontaktu sa medijima, a posebno u proteklih 15 dana kada smo imali 260 objava u medijima koji su preneli izjave, stavove i predloge Ministarstva zaštite životne sredine o ovoj temi.

Kako je na manifestaciji Ministarstva „Smanjimo emisiju štetnih gasova i delujmo ekološki“ koja je održana 29. septemra 2019. godine istaknuto, Srbija mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha, preduzele strateške mere u brojnim sektorima, i svi zajedno poveli računa o budućnosti Srbije, ako nam je do nje stalo. Razume se, za sve ovo su potrebna milionska novčana sredstva, u evrima. Ali i podrška.

Dakle, mere koje su neophodne su:

Izrada planova kvaliteta vazduha JLS;
Gašenje individualnih kotlarnica;
Promena energenata koji se koriste;
Intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta;
Zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom;
Reorganizacija i redukcija saobraćaja;
Prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje;
Pojačan tehnički pregled vozila;
Pošumljavanje

I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u prvoj tački.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

1...781782783...1,670 Page 782 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM