Prilagođavanje prehrambenih sistema klimatskim promenama

24.05.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

U Kongresnom centru Master u Novom Sadu, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta, u a u okviru 90. Poljoprivrednog sajma, održan je Nacionalni dijalog o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji.

Dijalog je organizovan u saradnji Organizacije za hranu i poljoprivredu – FAO, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Nacionalne asocijacije Serbia Organika.

Panelu je prisustvovala Vedrana Ilić, pomoćnik ministra poljoprivrede, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kroz dijalog su promovisane mere i aktivnosti koje se tiču agroekologije, lokalne proizvodnje hrane, očuvanja autohtonih sorti biljaka i podrške poljoprivrednicima u primeni održivih praksi. Istaknuto je da je važno uspostaviti ravnotežu između poljoprivredne proizvodnje i očuvanja prirodnih resursa, kako bi se osigurala održivu budućnost za sve.

Pročitajte još:

Pored toga, govorilo se i o neophodnosti prilagođavanja prehrambenih sistema klimatskim promenama.

Posebna pažnja posvećena je značaju organske proizvodnje, koja promoviše održivost i zaštitu biodiverziteta. Diskutovalo se i o važnosti očuvanja zemljišta kao resursa za poljoprivredu ali i o uticaju upotrebe pesticida na biodiverzitet, pri čemu su predstavljeni izazovi i prilike za očuvanje životinjskih i biljnih vrsta.

Energetski portal

Planovi proizvodnje tehnologije za čiste energije se šire kako se povećava zamah ulaganja

23.05.2023

čista_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Najave novih proizvodnih projekata za nekoliko osnovnih tehnologija za tranziciju čiste energije – uključujući solarnu fotonaponsku energiju, baterije i elektrolizere – ubrzale su se poslednjih meseci.

Od kraja 2022. godine, procenjena proizvodnja do 2030. iz postojećih i najavljenih proizvodnih kapaciteta za solarnu fotonaponsku energiju porasla je za 60 odsto, za baterije za 25 odsto, a za elektrolizere za 20 odsto, kažu podaci Međunarodne agencije za energiju.

Izveštaj agencije ispituje najavljene proizvodne projekte za solarnu fotonaponsku energiju, energiju vetra, baterije, toplotne pumpe i elektrolizere kako bi se procenilo kako bi ovi planovi mogli da oblikuju pejzaž čiste energije do kraja decenije. Cilj izveštaja je sakupljanje informacija i spremanje za samit lidera G7 u Hirošimi. G7 je organizacija koju čini sedam zemalja sa razvijenim privredama – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Pročitajte još:

Očekivana proizvodnja proizvodnih kapaciteta za pet čistih tehnologija dostigla bi 790 milijardi dolara godišnje do 2030, ako bi se svi projekti odradili. U toj situaciji, globalni proizvodni kapaciteti za solarnu energiju premašio bi nivo potreban za neto nultu emisiju do 2050.

Specifično za čiste energije jeste što su tržišno koncentrisane, i čitavih 80 do 90 odsto je geografski rasprostranjeno na ukupno tri tržišta. Kapaciteti u tehnologijama čiste energije su visoko geografski koncentrisani, iako zavisi o kojoj tehnologiji tačno govorimo. Prema rečima izvršnog direktora Međunarodne agencije za energiju, Kina je spremna da svoju poziciju na ovom polju maksimalno jača. Međutim, povrh svega, međunarodna saradnja je neophodna. Zato su potrebne javne politike kao podrška i podsticaj za napredak u razvoju čiste energije. To je potrebno i zbog geografske veće rasprostranjenosti i diverzifikacije tehnologija ove energije.

Nakon što je usvojen američki Zakon o smanjenju inflacije prošle godine, samo najave o proizvodnji baterija krajem 2022. i početkom 2023. čine skoro polovinu ukupnog broja projekata u ovom sektoru u Sjedinjenim Državama.

Preporuke koje pomenuta agencija ima za lidere Grupe 7 najviše su stoga usmerene na povećanje međunarodne saradnje, poput bolje koordinacije u protoku snabdevanja među državama i lakša ulaganja u raznolika tržišta koja su u povoju.

Energetski portal.

Zagađene reke su međudržavni problem, ali i pitanje savesti pojedinca

23.05.2023

water-reka-voda-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavno usvojenim Planom upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2027. godine, utvrđen je program mera kako bismo imali čiste reke i jezera i nezagađene podzemne vode. Neophodno je ukloniti deponije pored reka i izgraditi prečišćivače otpadnih voda i poboljšati monitoring. Dokument je usklađen sa principima evropske Okvirne direktive o vodama čiji je cilj postizanje dobrog kvaliteta vode u svim evropskim zemljama, za šta je potrebna međunarodna saradnja.

Kada je izgrađena hidroelektrana „Potpeć“, otpada u Limu gotovo da nije bilo. Početkom ove godine iz Potpećkog jezera izvađeno je 15.000 kubnih metara otpada. Trenutno ga nema mnogo, međutim, vrlo brzo će se nakupiti novi, ukoliko stanovnici koji žive u naseljima pored Lima nastave da se ponašaju kao do sada i da bacaju otpad gde god stignu.

Poslednjih godina reka se ponekad ne vidi od smeća koje pokupi iz naselja duž toka. Otpad ugrožava i rad hidroelektrana.

„Ponekad to smeće izaziva i havarijski zastoj na samim mašinama, pa smo van pogona, tako da to izaziva neke dodatne troškove, i štetu EPS-u. Mi smo sa naše strane sa našom mehanizacijom uklanjamo plutajući otpad sa površine jezera i u toku radova, svake godine angažujemo dodatno ronioce“, rekao je direktor Limskih HE, EPS.

Pročitajte još:

Tri kilometra pre brane, postavljena je lančanica koja zadržava otpad.

„Lakše je nabrojati šta nismo nalazili, ali nalazili smo od velike količine automobilskog otpada, kućnih aparata, pet ambalaže, drvne mase, uginulih životinja, pa ono sve što može čak i medicinskog otpada smo nalazili, sve ono što možete zamisliti što ne treba, to smo našli“, kaže Siniša Laković, iz udruženja „Jastreb“ u Priboju.

Na području opštine Priboj uklonjeno je šest divljih deponija. Takozvana ekološka bomba deponija Stanjevine zatvorena je i sanirana.

„Imamo jednu deponiju to je gradska deponija Duboki potok koja se još koristi dok se ne izgradi transfer stanica, odakle će dolaziti smeće iz četiri opštine do regionalne deponije Duboko“, izjavio je Dragan Ljeljen, član Opštinskog veća Priboj.

Ovo je međudržavni problem i sve dok mi to ovde očistimo kao što je bilo prethodnih navrata sa po deset, petnaest hiljada kubika smeća ništa neće značiti ako se to ne reši u sadejstvu sa Crnom Gorom i dalje sa Bosnom i Hercegovinom. Mi odavde štitimo ne samo našu HE Potpeć, štitimo ovaj biser i priobalje, štitimo i sve energetske kapacitete u Drinskom slivu“, izjavio je Dragan Ljeljen, član Opštinskog veća Priboj.

Crna Gora planira regionalni centar za upravljanje otpadom u Bijelom Polju.

„To je jedno važno infrastrukturno riešenje koje treba da unapredi upravljanje otpadom, a direktna posledica će biti da će otpada biti manje naravno, pa i u rekama. Paralelno sa tim, mislim da ćemo se svi saglasiti da nivo svesti i kulture i odnosa našeg prema životnoj sredini, treba da prati i zakonska rešenja“, rekla je Ana Novaković Đurović, ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.

Kako se navodi u Planu upravljanja vodama, postojeće stanje bilateralne saradnje u sektoru voda nije zadovoljavajuće, ni po kvalitetu ni po obimu.

„Apsolutno da nemamo dovoljno monitoringa u Srbiji. Od 3.200 vodnih tela koja su trenutno definisana za Srbiju manje od 100 se redovno prati svake godine. Prema rezultatu monitoringa ako od 100 vodnih tela nađemo da 30 ne valja, verovatno još dve i po hiljada ne valja“, kaže Prvoslav Marjanović iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Posebno je važno smanjenje zagađenja plastikom. Za smanjenje gubitaka vode u vodosnabdevanju i povećanje prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda potrebne su investicije od šest milijardi evra.

Izvor: RTS

Korak bliže gradnji gasovoda do Severne Makedonije – Radi se prostorni plan za deonicu od Leskovca do južne granice

23.05.2023

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sa elementima detaljne regulacije za magistralni gasovod MG 14 GRČ Orljane – Leskovac – Vranje – granica sa Republikom Severnom Makedonijom.

Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorija gradova Leskovca i Vranja, kao i opština Vladičin Han, Bujanovac, Preševo, Vlasotince, Surdulica i Doljevac.

Kako se navodi u odluci, prioritet razvoja sektora energetike je obezbeđenje gasovodne infrastrukture u svim delovima zemlje i obezbeđenje povezivanja sistema sa sistemima susednih država (Republikom Bugarskom, Republikom Rumunijom, Republikom Hrvatskom, Republikom Severnom Makedonijom i dr).

Pročitajte još:

,,Na taj način bi se otvorila mogućnost dopremanja na tržište prirodnog gasa i iz drugih pravaca snabdevanja i u praksi realizovala ideja o tržištu prirodnog gasa iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice“, piše u odluci.

Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci, a sredstva za izradu obezbeđuje Javno preduzeće Srbijagas.

Izvor: eKapija

Slovenački sud protiv gradnje nove hidroelektrane na Savi

23.05.2023

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Sud u Sloveniji presudio je protiv izgradnje hidroelektrane (HE) Mokrice koja je planirana kao poslednja u lancu od šest HE na donjoj Savi, saopštilo je Društvo za proučavanje riba Slovenije (DPRS). U tom udruženju naglašavaju da obnovljivi izvori energije „nisu preči od očuvanja prirode“.

„Iz medija smo (…) saznali da je u slučaju izgradnje HE Mokrice sud presudio u korist prirode i očuvanja ušća Krke u Savu. DPRS do danas još nije dobila rešenje kojim se poništava odluka Vlade o prevlasti energije (OIE, obnovljivih izvora energije) nad javnom dobrom očuvanja prirode, ali smo o tome saznali na osnovu objave na sajtu Upravnog suda“, navodi se u saopštenju.

Nedostaci na koje je DPRS ukazivao tiču se neprimenjenjivanja materijalne regulative, više povreda proceduralnih pravila, pogrešnog i nepotpunog utvrđenog stvarnog stanja.

Pročitajte još:

Kako se navodi na portalu Udruženja HE na donjoj Savi, HE Mokrice trebalo je da bude snage 28,05 megavata, a reč je o protočnom akumulacionom tipu sa ugrađena tri cevna agregata sa nominalnim protokom od 500 kubika u sekundi, sa pet protočnih polja i prosečnom procenjenom godišnjom proizvodnjom od 131 gigavat-časova.

Područje HE Mokrice prostire se od ušća Save u Krku do granice sa Hrvatskom, a u projektu se navodi da taj energetski objekat neće ugrožavati životnu sredinu, niti rečni ekosistem.

Predviđena je potpuna automatizacija elektrane i rad bez posade, kao i daljinsko upravljanje iz kontrolnog centra.

Izvor: Nova ekonomija

Trgovinska razmena članica „Otvorenog Balkana” veća za 30 odsto

23.05.2023

kamioni — Foto-ilustracija: Pixabay (garten-gg)

Inicijativa „Otvoreni Balkan” ima za cilj kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta i zato je neophodno nastaviti sa ukidanjem nepotrebnih graničnih procedura.

Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, na otvaranju regionalne konferencije „Razvoj novih tržišta i privlačenje novih klijenata i poslovnih prilika”, u organizaciji D. R. Gilbert centra i Slovenačkog poslovnog kluba, poručio je da samo na taj način možemo da privučemo više investicija, ubrzamo i povećamo promet ljudi i robe i podignemo standard svih građana u našem regionu.

Prema njegovim rečima, pitanje smanjenja dugog čekanja na granicama je važno za Srbiju iz više razloga, pre svega jer je najznačajnije izvozno tržište za našu zemlju Evropska unija, kao i zbog činjenice da je naša država važno tranzitno područje preko kojeg i partneri iz regiona trguju sa državama članicama EU, navodi se na sajtu Vlade.

On je ukazao na to da podaci zabeleženi sredinom maja pokazuju da su na graničnom prelazu Horgoš na ulazu u Srbiju kamioni, kojih je bilo sedam u koloni, čekali 30 minuta, dok se na izlazu iz naše zemlje čekalo od devet do jedanaest sati sa kolonom kamiona dugom tri kilometra.

Pročitajte još:

“Na graničnom prelazu Batrovci, na ulazu u Srbiju čekalo se šest časova, dok su na izlazu iz naše zemlje kamioni čekali 16 do 18 sati i kolona je bila duga više od pet kilometara”, precizirao je ministar.

Momirović je rekao da ovi podaci potvrđuju da je osetno jednostavnije kamionima iz EU da uđu u Srbiju i da se granične inspekcije naše države trude da ubrzaju procedure, dok sa druge strane pogranični organi država članica EU imaju mnogo komplikovanije procedure, imajući u vidu da se radi o spoljnoj granici Unije i da se sprovode pojačane kontrole.

“Koliko inicijativa „Otvoreni Balkan” već daje pozitivne rezultate vidi se na primeru graničnog prelaza Preševo, gde je identično vreme čekanja sa obe strane do 30 minuta, a kolona nije veća od sedam kamiona jer je uspostavljeno integrisano upravljanje granicom sa Severnom Makedonijom”, istakao je Momirović.

Ministar je napomenuo da je napravljen pomak u rešavanju dugogodišnjih necarinskih barijera i prepreka, što je dovelo do olakšane trgovine u regionu, pre svega u domenu uvoza i izvoza prehrambenih proizvoda.

U nekim slučajevima vreme za izvoz-uvoz prehrambenih proizvoda skraćeno je i do 50 odsto, a direktni troškovi taksi i naknada smanjeni su i do 80 odsto, što je povećalo obim trgovinske razmene u regionu „Otvorenog Balkana” za gotovo 30 odsto.

Energetski portal

Vlada FBiH utvrdila predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

22.05.2023

obnovljivi izvori energije, vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine utvrdila je Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije, na predlog Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, koji je potom upućen na parlamentarnu proceduru, iako je jednom bio povučen sa iste.

Kako bi predlog bio što kvalitetniji, a neke nedoumice bile rešene, resorno federalno ministarstvo organizovalo je radni sastanak sa važnim institucijama za ovu temu iz energetskog sektora, navedeno je u saopštenju Vlade FBIH. Neke od njih su Regulatorna komisija za energiju u FBiH, Privredna komora FBiH, Udruženje poslodavaca u FBiH i drugi.

Pročitajte još:

Jedan od ciljeva zakona jeste promocija proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije, pored ovoga i promocija upotrebe OIE u transportu, a u konačnici promocija OIE u ukupnoj proizvodnji i potrošnji električne energije. Zakon treba da omogući razvoj potrebnih mera kako bi bilo olakšano korišćenje ovih izvora. Jedna od neophodnih stvari na kojima treba raditi, a zakon bi dao tu mogućnost, jeste rad i tehnička podrška za izradu potrebne infrastrukture.

Podsticaji, koji su neophodni za razvoj ovakvog oblika energetike, moraju imati jasna opravdanja. Stoga, predlagač zakona pozvao se na to da je BiH potpisala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, odnsono jedna je od ugovornih strana zajedno sa drugim državama iz regiona koje su sklopile ovaj ugovor sa Evropskom zajednicom, i obaveza joj je da se stoga bavi pitanjem OIE.

Energetski portal

Vreme je za globalnu AKCIJU za očuvanje biodiverziteta

22.05.2023

životinje , slon — Foto-ilustracija: Pixabay

Na Međunarodni dan biodiverziteta svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo već za nekoliko godina.

Pre pola godine usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, kojim se svet obvezao na zaustavljanje i poništavanje gubitka biodiverziteta do 2030 godine. Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69 odsto od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83 odsto.

„Sada kada imamo globalni sporazum, potrebna je hitna akcija! Ne smemo da dozvolimo da se ponovi situacija s klimatskim pariskim dogovorom, koji je godinama čekao da bi se počelo sa realizacijom. Nauka je jasna, stanje prirode ozbiljno je narušeno, a donosioci odluka moraju što pre da uvrste zaštitu prirode u prioritetne teme“, ističe Aleksandra Ugarković, saradnik za komunikacije u WWF Adriji.

Pročitajte još:

Bioraznovrsnost je mreža života na zemlji. Čak 80 odsto ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovne zdravstvene potrebe. Više od 70 odsto prirodnih površina prenamenjeno je u obradive površine. Na globalnom nivou, bacimo čak 40 odsto hrane, koju smo proizveli na ovim obradivim površinama i tako pokazujemo da smo uzalud uništili mrežu života na tom području.

„Gubitak biodiverziteta je velika pretnja za sve nas – pojedinačno i na nivou država. Posebno treba istaći poslovni sektor koji snosi poveći deo krivice i vreme je da se uključi u zaustavljanje uništavanja biološke raznovrsnosti. Zajedno s vladama, oni treba da osiguraju sredstva koja će obezbediti punu primenu Globalnog sporazuma i život u skladu s prirodom. WWF nudi ekspertizu i alate da pomogne korporacijama, ali nam iznad svega, uz čvrstu rešenost, trebaju i konkretne mere“, dodaje Ugarković.

Podsetimo, pre nešto više od deset godina WWF-ov Izveštaj o stanju planete pokazivao je da su populacije vrsta smanjene za oko 30 odsto u odnosu na 1970. godinu. Danas govorimo o čak 69 odsto! Ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, ali pre svega nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas pojedinačno dovela nas je do veoma zabrinjavajuće situacije i zato se odmah moramo vratiti prirodi da bi i ona bila tu za nas.

Izvor: WWF

Bogat program Procesinga ’23

22.05.2023

Tradicionalni, 36. Međunarodni kongres o procesnoj industriji – Procesing ’23, održava se 1. i 2. juna 2023. godine u Centru za stručno usavršavanje, Šabac. Skup organizuje Društvo za procesnu tehniku, pri SMEITS-u, u suorganizaciji Mašinskog fakulteta u Beogradu i SET Trebinje.

Generalni pokrovitelj je Elixir Group, sponzori su Grundfos, Kazantrade, Wilo, Cim gas, a pokrovitelji Inženjerska komora Srbije, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Akademija strukovnih studija Šabac, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, kao i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija koje je finansijski podržalo i ovogodišnji Procesing.

Tokom Procesinga ’23 biće izloženo preko 60 naučnih i stručnih radova, u programu su i sledeći okrugli stolovi.

Pročitajte još:

PROCESING ’23 U ZNAKU 85 GODINA HEMIJSKE INDUSTRIJE U ŠAPCU

Monitoring emisija i kvalitet ambijentalnog vazduha

Moderator je dr Slobodan Tošović, specijalista ekotoksikologije, a pozvani panelisti su Vesna Mitrović, načelnica Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine, dr Branko Vujković, v.d. direktor Zavoda za javno zdravlje, Šabac, Milenko Jovanović, Nacionalna ekološka asocijacija i prof. dr Dušan Todorović, Katedra za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Teme ovog okruglog stola su:

Kakav vazduh dišemo i šta možemo da uradimo da ga poboljšamo?
Pobijanje mitova.
Uspostavljanje monitoringa koji odražava uticaj svih zagađivača (industrija, saobraćaj, individualna ložišta i ostali).
Uticaj industrijskih emisija na okruženje.
Proširenje sistema za monitoring i modernizacija opreme za praćenje kvaliteta vazduha u Šapcu.

Četvrtak, 1. jun 2023. 11.00 časova, Centar za stručno usavršavanje Šabac.

Program kongresa, uslovi učešća i obavezna registracija nalaze se ovde: https://bit.ly/3ZZSnvA

Direktan link za registraciju je ovde: https://bit.ly/43oL1od

Foto: SMEITS
Primena modela, standarda i alata za menadžment kvaliteta i životne sredine u procesnim industrijama

Moderator je prof. dr Mladen Đurić, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, a pozvani panelisti su mr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, propise, kvalitet i društvenu odgovornost, Privredna komora Srbije, Dragana Petrović, direktorka Victoria Consulting, Beograd i Riccardo Quaggiato, ekspert za IPPC postrojenja i zaštitu životne sredine.

Teme ovog okruglog stola su:

Primena glavnih standarda za sisteme menadžmenta kvaliteta i životne sredine (ISO 9001, ISO 14001) širom lanaca snabdevanja hemijske industrije, kao i u srodnim granama.
Neka od najznačajnijih pitanja u vezi sa modelima, konceptima i alatima, kao što su IPPC, EMAS, LCA, koji su naročito važni za zaštitu životne sredine.
Problematika raznih „pratećih“ standardizovanih sistema menadžmenta, poput onih za sigurnost informacija (ISO 27001), delovanje protiv korupcije (ISO 37001) ili usklađenost poslovanja (ISO 37301), i njihov značaj u procesnim industrijama.

Četvrtak, 1. jun 2023. 15.00 časova, Centar za stručno usavršavanje Šabac.

Program kongresa, uslovi učešća i obavezna registracija nalaze se ovde: https://bit.ly/3ZZSnvA

Direktan link za registraciju je ovde: https://bit.ly/43oL1od

Dekarbonizacija industrije u Srbiji

Moderator je dr Hristina Čarapina, Fakultet zaštite životne sredine, EDUCONS, Sremska Kamenica, a pozvani panelisti su Sandra Lazić, načelnica odeljenja u Ministarstvu zaštite životne sredine, Snežana Lekić, ekspert u oblasti životne sredine, Riccardo Quaggiato, ekspert za industrijsko zagađenje i Nina Mihajlović, GRI sertifikovani spesijalista za održivost iz kompanije, SGS.

Teme ovog okruglog stola su:

Na šta su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi?
Na koji način se može izvršiti dekarbonizacija industrije?
Otpad kao sirovina.
Upravljanje opasnim otpadom sa posebnim naglaskom na termički tretman i izgradnju. energane na otpad u Srbiji.
Cirkularna ekonomija.
Značaj izračunavanja ugljeničnog otiska.
Mapa puta dekarbonizacije u industriji na primeru kompanije Elixir Group

Petak, 2. jun 2023. 12.00 časova, Centar za stručno usavršavanje Šabac.

Program kongresa, uslovi učešća i obavezna registracija nalaze se ovde: https://bit.ly/3ZZSnvA

Direktan link za registraciju je ovde: https://bit.ly/43oL1od

Oprema pod pritiskom

Okrugli sto na temu opreme pod pritiskom više godina je redovan deo programa Procesinga. Kao i ranijih godina, učestvuju predstavnici proizvođača opreme pod pritiskom, predstavnicii korisnika te opreme i predstavnici imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Teme ovog okruglog stola su:

Primena Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (SG RS 49/21), Uredbe o načinu priznavanja inostranih isprava o usaglašenosti (SG RS 20/23) i Uredbe o znaku usaglašenosti (SG RS 04/22) Uvodničar: Ilija Kovačević, Pro-ING, Beograd
Problem o tumačenju obima akreditacije u praksi. Uvodničar: Dejan Simonović, PED Inspekt, Beograd
Primena zakonske regulative u oblati opreme pod pritiskom na sigurnosnu opremu – ventili sigurnosti

Petak, 2. jun 2023. 11.00 časova, Centar za stručno usavršavanje Šabac.

Program kongresa, uslovi učešća i obavezna registracija nalaze se ovde: https://bit.ly/3ZZSnvA

Direktan link za registraciju je ovde: https://bit.ly/43oL1od

Izvor: SMEITS

Strateški cilj Srbije da obezbedi energetsku nezavisnost

22.05.2023

solar-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Kroz proces energetske tranzicije Srbija ide ka tome da postane energetski nezavisna i da obezbedi sigurno snabdevanje električnom energijom.

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike dekarbonizacijom našeg energetskog sektora do 2050. godine pratimo ciljeve Evropske unije.

“Kroz strateške dokumente koji treba da budu usvojeni ove godine, definisaćemo ciljeve i dinamiku kada je reč o povećanju udela OIE u energetskom miksu, unapređenju energetske efikasnosti i smanjivanju emisije štetnih gasova”, precizirala je Đedović tokom obraćanja studentima Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu.

Ona je podsetila na to da je Ministarstvo prošle godine, preko javnog poziva za postavljane solarnih panela, obezbedilo donaciju ETF-u od skoro 50 odsto vrednosti ulaganja u postavljanje solarne elektrane.

Pročitajte još:

Ovaj projekat treba da bude primer za sve ostale obrazovne institucije i fakultete kako bi uveli OIE i koristili subvencije države, naglasila je ministarka i poručila da svi zajedno moramo da pokažemo odgovornost, da učestvujemo u energetskoj tranziciji i više doprinesemo zaštiti životne sredine.

“Javni poziv za opštine je u toku i pozivam sve da prijave svoje projekte i dobiju subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti i ugradnje solarnih panela u školama, vrtićima i drugim javnim objektima”, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Ministarka je ukazala na to da je jedan od izazova za energetski sektor reformisanje energetskih kompanija u državnom vlasništvu, gde se radi na uvođenju profesionalnog upravljanja, unapređenju nadzora i upravljanja rizicima, a u cilju stvaranja snažnih i profitabilnih kompanija koje će biti nosioci velikih investicija koje treba da se realizuju u energetskom sektoru.

Kako je poručila energetika je jedan od najdinamičnijih sektora i zbog toga je važno da studenti sa naših univerziteta stiču kvalitetno obrazovanje i da mogu da prate promene koje se dešavaju u svetu, kako bi sutra kao inženjeri, menadžeri i preduzetnici preuzeli ulogu lidera u procesu energetske tranzicije.

Energetski portal

Začarani krug trovanja divljih životinja

21.05.2023

životinje — Foto-ilustracija: Pixabay (Nature-Pix)

Nelegalno trovanje divljih životinja ne samo da je nehumana već je pre svega vrlo štetna aktivnost. Uprkos tome što je zabranjeno u mnogim državama, i dalje je glavni način za eliminisanje životinja koje se smatraju štetočinama ili predatorima. Međutim, posledice sežu mnogo dalje od primarnih meta, tako što utiču i na prirodu i na ljude. Ostavljanje otrovnih mamaca na otvorenim površinama pokreće začarani krug u kome se proizvoljno ubijaju sve životinje koje dođu u kontakt za otrovnim supstancama. Ovaj krug uništava ekosisteme i zaštićene životinjske vrste, a pretnja je za ljude.

Opasnost od otrovnih mamaca

U pokušaju da reše konflikte između čoveka i divljine, poljoprivrednici i lovci često pribegavaju trovanju divljih životinja otrovnim mamcima kako bi eliminisali životinje koje im uništavaju useve, stoku ili lovinu. Otrovni mamci se često sastoje od komada mesa ili čitavih leševa koji su puni pesticida, čak i onih nelegalnih kao što je Carbofuran, koji je zabranjen u EU. Ovi mamci su ostavljeni na otvorenim mestima i lako su dostupni životinjama. Međitim, ova praksa dovodi do spore i bolne smrti bilo koga ko bude u dodiru sa mamcem, dakle nisu pogubni samo po prvobitne mete, već i po ptice grabljivice, lešinare, domaće životinje i stoku. Za farmere, gubljenje domaćih životinja ima značajne ekonomske posledice, što samo povećava njihovu štetu.

Pročitajte još:

Uticaj na ekosistem i divlje životinje

Nasumično ubijanje divljih životinja trovanjem ima ogromne posledice za sve ekosisteme. Smrt jedne životinje može da poremeti ravnotežu u prirodi i da pokrene lančane reakcije. Lešinari koji uglavnom nisu mete, kopajući po leševima postaju žrtve i tako se mogu uništiti mnogobrojne jedinke jedne vrste. Prema Istraživanju o trovanju lešinara na Balkanu iz 2022. godine, oko 115 lešinara na godišnjem nivou bude žrtva trovanja. Uzimajući u obzir da je manje od 20 odsto incidenata sa trovanjem otkriveno i dokumentovano, prave cifre su sigurno veće. Osim toga, smanjivanje broja predatora povećava broj životinja koje su lovina što šteti usevima, a povezano je i sa drugim problemima vegetacije. Gubitak lešinara doprineo bi i povećanju bolesti koje ugrožavaju stoku i ljude.

Trovanje bez granica

Svet divljih životinja nema granica i svaka životinje može progutani otrov odneti i u susedne zemlje, umreti tamo i pokrenuti domino efekat na novoj teritoriji. Ovo dovodi do fenomena sekundarnog trovanja, koji pokreće lavinu uništenja. Distribucija otrova po Balkanskim zemljama je još problematičnija. Ove države imaju zajedničke uzroke, metode i raspolažu istim toksičnim supstancama, pa je nelegalna razmena zabranjenih materija veoma zabrinjavajuća.

Posledice po ljude

Kada ljudi dođu u kontakt sa otrovnim mamcima ili se sretnu sa otrovanim životinjama, to može imati loše posledice po njihovo zdravlje. Upotreba pesticida na ovakav način može da zagadi ceo lanac ishrane. U slučaju da ljudi ne primete kontaminaciju, ješće meso, žitarice i piti vodu koja je zaražena toksičnim supstancama. Kao rezultat, oni mogu da imaju ozbiljne zdravstvene probleme, od akutnog trovanja preko hroničnih bolesti i otkazivanja organa, a u najgorem slučaju nastupa smrt.

Toksične komponente koje se koriste kao otrovi razaraju organizam, loši su po nervni, respiratorni i kardiovaskularni sistem. Dodatno, određene supstance mogu imati i trajne posledice, jer podstiču neurološke probleme, problem u razvoju i komplikacije u trudnoći.

Prekidanje kruga

Prekidanje trovanja divljih životinja zahteva mere dogovorene sa vladom, organizacijama za očuvanje prirode i lokalnim zajednicama. BalkanDetox LIFE projekat preduzima ključne korake u ovom poduhvatu:

Razumevanje problema: Razvoj baze podataka o smrtnosti divljih životinja širom Balkana, snabdevanje preciznim podacima o incidentima izazvanim trovanjem da bismo definisali problem, identifikovali ciljne grupe i žarišta, usmerili preventivne akcije i posmatrali efekat mera protiv trovanja. Istovremeno, to će olakšati upoređivanje lokalnih i internacionalnih podataka, poboljšaće razmenu informacija i koordinaciju.

Podizanje sveti da bi se osiguralo izvršenje mera: Od suštinskog značaja je edukovanje relevantnih institucija o opasnostima trovanja divljih životinja. Promocijom preventivnih mera i alternativa za otrovne mamce, možemo se efektno baviti sukobom između divljih životinja i ljudi i izbeći negativne posledice trovanja.

Pravljenje kapaciteta koji osiguravaju izvršenje mera: Wildlife Crime Academy je imala glavnu ulogu u pojačanju kapaciteta relevantnih nadležih organa sedam zemalja Balkana. Kroz specijalne treninge, ovi nadležni organi su razvili veštine potrebne da istražuju, koordiniraju i da se suprostvljaju slučajevima nezakonitog trovanja divljih životinja. Takođe je bitno rigorozno sprovoditi postojeće zakone da bi se sprečilo korišćenje otrovnih mamaca. Time što ljudi odgovaraju za svoja dela šalje se jaka poruka da se nelegalno trovanje divljih životinja ne toleriše.

Blagovremeni odgovor i prevencija: Monitoring ključnih ptičjih vrsta poput beloglavog supa širom Balkana, omogućilo bi nam da brzo ispratimo ceo slučaj trovanja i da se na vreme dođe do slučajeva trovanja. Ovo bi značilo i brzo reagovanje, eliminisanje otrova, ali i prevenciju masovnog ubijanja ugroženih vrsta.

Novi animirani video snimljen u okviru BalkanDetox Life projekta pokazuje taj začarani krug smrti trovanjem, a možete ga pogledati ovde.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Srbija 2073: kako će izgledati naša klima za 50 godina?

21.05.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Evo jednog neprijatnog predviđanja: u Srbiji će posle 2050. godine biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima u toku godine nego što ih je bilo pre nekoliko decenija, piše za Klima101 doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu, Irida Lazić.

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.

Naravno, već smo na tom putu: kako kažu aktuelna merenja, prosečna temperatura u Srbiji već je porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa već je višestruko veća nego pre nekoliko decenija.

Kako je to moguće? Zašto naizgled mali porast u prosečnoj temperaturi dovodi do povećanja učestalosti i inteziteta na primer toplotnih talasa ili suša?

Odgovor leži u fizici Zemljine atmosfere. Za nju kažemo da je determinisani haos, jer su zakoni koji vladaju u atmosferi nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu “na krajevima”, tj. u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Stoga, i mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplava…

Kako onda treba da govorimo o budućnosti naše klime – šta kaže savremena nauka?

Pročitajte još:

Leta u Srbiji biće sve više mediteranska, a trajaće i do šest meseci

Srbija se nalazi u tzv. tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

Iako ne možemo da kažemo da će nam klima biti poput mediteranske, leta će nam sve više ličiti na mediteranska, sa vrlo visokim temperaturama i malo padavina. Zime će postati sve toplije (već sada imamo trend smanjenja broja dana sa snegom), iako sporadično možemo očekivati i epizode sa jačim snežnim padavinama.

Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.

U narednih 50 godina, u Srbiji će srednja temperatura porasti za najmanje 1,3 °C

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu. To se, naravno, ne može deterministički odrediti (zavisi od političkih odluka, ali i od ekonomskog i tehnološkog razvoja itd). Kao odgovor na ovaj problem, veliki istraživački timovi u okviru radnih grupa IPCC su u poslednjih četrdesetak godina sastavljali i menjali tzv. emisione scenarije.

Za naše potrebe ovde, uporedićemo dva uslovno rečeno ekstrema: jedan emisioni scenario u kojem su zbog klimatske akcije posledice najblaže, i drugi koji je u trenutnoj nomenklaturi “najgori” – pa je pretpostavka da će naša budućnost biti negde između ove dve krajnosti.

U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.

U Srbiji, na osnovu modela koji je korišćen u poslednjem izveštaju IPCC, a gledajući najblaži emisioni scenario, anomalija godišnje temperature za period 2060-2079. godine u odnosu na skorašnji period od 1995. do 2014. (grubo rečeno: danas) iznosi oko +1.3 °C, a promena je veća u istočnom delu Srbije. Na drugoj strani skale, anomalija je alarmantna i iznosi oko 3,7 °C.

Taj podatak se odnosi samo na srednju godišnju temperaturu, dok je porast u toku leta veći i iznosi čak 5.45 °C za najgori emisioni scenario.

Kakve posledice možemo očekivati usled ovakvog zagrevanja?

Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas

Razlike između ovih ekstrema su zaista velike – i treba imati u vidu da u metodologiji koju koristi IPCC postoje međuscenariji. Ali jeste korisno sagledati opseg, i uostalom, imati u vidu šta savremena nauka kaže: kako bi izgledao svet kada bismo potpuno ignorisali opasnost klimatskih promena?

Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine.

U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote. To je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana. Važno je napomenuti da su toplotni talasi definisani kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim temperaturama u odnosu na prosek u tom delu godine; njih ima, drugim rečima, i tokom neobično tople zime – ali najopasniji su leti.

Posledice klimatskih promena su raznolike: na primer, usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava. Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

1...172173174...1.536 Page 173 of 1.536

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM