U 2022. porasla seča drveća i potreba snabdevanja pitkom vodom

29.05.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

U 2022. godini, u Srbiji je porasla seča drveća, a za potrebe snadbevanja pitkom vodom takođe je zahvaćeno više vode nego u 2021. godini, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Obim radova sprovedenih na seči drveta u Republici Srbiji u 2022, u odnosu na prethodnu godinu, uvećan je za 11 odsto, u Beogradskom regionu uvećan je za 17 odsto, u Regionu Vojvodine uvećan je za 13 odsto, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije uvećan je za osam odsto, a u Regionu Južne i Istočne Srbije uvećan je za 14 odsto.

Posečena zapremina drveta u 2022. godini ukupno iznosi oko 3,8 miliona m3. Najveći deo ove zapremine drveta, oko 2,0 miliona m3 (54 odsto), upotrebljen je kao ogrevno drvo. Posečena (bruto) zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,8 miliona m3, a u privatnim šumama i van šuma oko 913 000 m3.

Pročitajte još:

U 2022. godini, za potrebe snabdevanja pitkom vodom zahvaćeno je 702 miliona m3, što predstavlja 2,3 odsto više vode u odnosu na 2021. godinu. Od ukupno zahvaćene količine vode, 63 odsto su podzemne i izvorske vode, 27,3 odsto je iz vodotokova, a 9,6 odsto su vode iz jezera i akumulacija.

U odnosu na 2021. godinu korisnicima je isporučeno za 2,3 odsto veća količina vode. Domaćinstvima je isporučeno 71,7 odsto od ukupno isporučene vode. Industrijskom sektoru je isporučeno 9,8 odsto, a ostalim korisnicima 18,6 odsto.

U poređenju sa prethodnom godinom, domaćinstvima je isporučeno za 1,1 odsto manje vode, industrijskom sektoru za 1,0 odsto više, a ostalim korisnicima je isporučeno 18,8 odsto više vode.

Udeo gubitaka vode u ukupnom vodozahvatu u 2022. godini viši je za 2,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dužina vodovodne mreže u 2022. godini iznosila je 50 013 km, što predstavlja 2,3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Novih korisnika priključenih na vodovodnu mrežu je za 0,3 odsto više nego 2021. godine.

Energetski portal

Eko kriminal i zagađenje životne sredine – zakoni dobri, ali negde škripi

28.05.2023

plastic-smeće — Photo-illustration: Pixabay

Kada je reč o zaštiti životne sredine naše zakonodavstvo je usklađeno sa evropskim, ali pravosudna statistika pokazuje da imamo mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i mali broj optužnih akata protiv izvršilaca tih dela. Prema podacima Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala MUP-a Srbije, prošle godine je podneto hiljadu krivičnih prijava zbog ugrožavanja životne sredine.

Za godinu dana podneto je 17 krivičnih prijava protiv 18 lica za 20 krivičnih dela zbog zagađenja vodotoka.

„Imali smo jedan zanimljiv slučaj gde je čovek produkte proizvodnje na farmi emitovao direktno u obližnju reku, a i posle postupanja pokrajinskih inspektora on se oglušavao o njihove naloge i nakon toga on je u saradnji sa odgovarajućim tužilaštvom uhapšen. Imali smo primer baš što se tiče zagađenja voda da je pregrađivanjem odnosno izvođenjem građevinskih radova na jednoj reci u južnoj Srbiji došlo da pomora dve ili tri hiljade komada rečne pastrmke iz jednog ribnjaka. Imamo takođe dva ili tri slučaja gde je građevinski otpad sa više kamiona direktno izbačen u reku“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Pročitajte još:

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema sva planska dokumenta za upravljanje otpadnim vodama, a najveći zagađivači ne prečišćavaju otpadne vode i ispuštaju ih u reke, skoro bez ikakve kontrole.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

„Tri su nadležne inspekcije u ovoj oblasti. To je vodna inspekcija, sanitarna i inspekcija za zaštitu životne sredine. U tim uslovima, radeći, vršeći svoj inspekcijski nadzor vodna inspekcija je imala mali broj prijava, a sanitarna i inspekcija zaštite životne sredine nisu imale prijava kod subjekata za neposredno zagađenje. Imamo primere da subjekti koji su imali tri puta inspekcije i dalje ispuštaju vodu nemaju prijavu i nemaju dozvolu“, objašnjava predsednik Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.

„Mi čujemo da se pomor desio eventualno inspekcija izađe, uzme uzorke i to se za nas kao ribolovce završi na tome da će biti utvrđeni izroci i u slučaju da se utvrdi ko je krivac biće pokrenuta odgovarajuća procedura za koju ne znamo da li se završava efikasnim kaznama po svoj prilici ne jer se zagađenja ponavljaju“, ističe član UO Ujedinjenih ribolovaca Srbije, Vladimir Stakić.

Glavni izvori zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su, komunalne otpadne vode iz naselja, ali i poljoprivreda i industrija.

„Svakako da su nam najveća opasnost tehnološki procesi u rudarstvu i hemijskoj industriji da je to opasnije od svega što može iz nekog domaćinstva da dođe“, kaže prof. predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

Zbog ispuštanja zagađujućih i opasnih materija u vodu ili zemljište pravna lica se mogu kazniti novčano od milion i po do tri miliona dinara.

„Građani ako smatraju da postoje neki elementi krivičnog dela, ako vide pomor biljnog i životinjskog sveta, najadekvatniji način je da se obrate tužilaštvu, jer su svi državni organi dužni da i kada dobiju prijavu od građana dostave tužilaštvu“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine zahteva i međunarodnu saradnju tako da jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala sarađuje i sa Interpolom i Europolom.

Izvor: RTS

SAD ulaže 34 miliona dolara u inicijative za čistu energiju za zajednice američkih Indijanaca i Aljaske

28.05.2023

ovan_ram_aljaska_alaska — Foto-ilustracija: Pixabay

Američko ministarstvo energetike objavilo je da će obezbediti 34 miliona dolara za finansiranje 18 projekata čiste energije u zajednicama američkiһ Indijanaca i domorodaca Aljaske. Ovaj potez je u skladu sa naporima trenutne Vlade da smanji troškove energije, poboljša energetski suverenitet plemena i dalje napreduje ka budućnosti čiste energije.

Krajnji cilj je postizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine, osiguravajući da ove zajednice mogu imati direktne koristi od investicija i postati jače i otpornije u suočavanju sa uticajima klimatskiһ promena.

Ove inicijative za čistu energiju, koje se zajedno procenjuju na preko 49 miliona dolara, rezultiraće sa više od devet megavata nove proizvodnje čiste energije i preko 6.700 megavat-sati skladištenja baterija.

Pročitajte još:

Procenjuje se da će projekti uticati na 1.000 plemenskiһ zgrada, uštedeti ovim zajednicama ukupno više od 100 miliona dolara tokom životnog veka sistema i značajno poboljšati kvalitet života ove populacije koja je nedovoljno opskrbljena.

Od 2010. do 2022. godine, Ministarstvo za energetiku je uložio preko 120 miliona dolara u više od 210 plemenskiһ energetskiһ projekata širom 48 država i Aljaske.

Odabrani projekti uključuju niz različitiһ rešenja za čistu energiju. Neki projekti, poput onog koji su preduzeli Atmautluak Tribal Utilities na Aljasci, fokusiraju se na ugradnju sistema za skladištenje energije baterija i električniһ termalniһ jedinica za skladištenje, što će smanjiti oslanjanje na fosilna goriva i uštedeti značajne troškove godišnje. Drugi, poput projekta koji planira pleme San Karlos Apača u Arizoni, obezbediće struju osnovnim zdravstvenim ustanovama u zajednici, obezbeđujući njiһov kontinuirani rad tokom nestanka struje i uštedeći milione tokom životnog veka mreže.

Sve ovo koraci su kao velikom nacionalnom cilju – dostizanje neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine.

Energetski portal

KONKURS ZA PODRŠКU JAVNOM SEKTORU U UNAPREĐENJU ENERGETSKE EFIKASNOSTI

28.05.2023

struja, zelena energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) poziva institucije i lokalne samouprave u Republici Srbiji da se prijave na Javni poziv za podršku u primeni mera energetske efikasnosti, koji je raspisan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Cilj ovog poziva je da pomogne renoviranje zgrada i komunalnih sistema u javnom sektoru kako bi se smanjila potrošnja energije, korišćenje fosilnih goriva, a time i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica.

Na poziv mogu da se prijave institucije u nadležnosti Vlade Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodina, kao i jedinice lokalne samouprave (JLS). Za najmanje pet odabranih objekata iz javnog sektora UNDP će izraditi projektnu dokumentaciju neophodnu za renoviranje po ESCO modelu javno-privatnog partnerstva.

Pročitajte još:

ESCO, odnosno model ugovora o energetskih uslugama, omogućava da privatna kompanija uloži sopstvena ili kreditna sredstva u izvođenje radova kojima se smanjuje potrošnja energije u javnim objektima. Povraćaj ulaganja i profit privatna kompanija ostvaruje na osnovu ušteda energije i budžeta koje zahvaljujući boljoj energetskoj efikasnosti renoviranog javnog objekta njen partner ostvari u dogovorenom vremenskom periodu. Prema analizama te uštede mogu iznositi i više od 50 odsto. Na taj način javni sektor ne mora da ulaže sopstvene resurse u unapređenje mera energetske efikasnosti, a nakon isteka ugovora sa ESCO kompanijom ostvaruje i finansijsku uštedu.

ESCO je u Evropskoj Uniji prepoznat kao način za mobilizaciju privatnog kapitala u energetskoj tranziciji i kao prilika za otvaranje novih, zelenih radnih mesta.

Zainteresovane institucije i JLS mogu da saznaju više detalja i da se prijave na ovaj Javni poziv ovde.

Ovaj javni poziv je raspisan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

IEA: u 2023. godini očekuje se porast ulaganja u čistu energiju

27.05.2023

solar-panel-g717d13b1f_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (Coernl)

Prema novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna ulaganja u energiju u 2023. godini biće oko 2,8 milijardi dolara, od čega se očekuje da će u čistu energiju otići 1,7 milijardi, što predstavlja porast u odnosu na prethodne godine.

Govoreći o čistoj energiji, misli se na obnovljive izvore energije, električna vozila, nuklearnu energiju, zatim goriva sa niskim emisijama, toplotne pumpe i drugo.

Očekuje se da će u odnosu na 2021. godinu, investicije u čistu energiju porasti za 24 odsto. Ipak, kako ne bi došlo do novih podela u globalnoj energiji, s obzirom na to da 90 odsto ovog povećanja dolazi iz naprednih ekonomija, kao što je Kina, potrebno je da se jača energetska tranzicija pokrene i u drugim ekonomijama, navodi se na sajtu IEA.

Pročitajte još:

U izveštaju se takođe ističe da će u 2023. godini, ulaganja u solarnu energiju biti veća od ulaganja u proizvodnju nafte. Do pre nekoliko godina, ovaj odnos je bio jednak. Ipak, sada se za svaki dolar uložen u naftu, u solarnu energiju uloži 1,7 dolara.

Pored ovih ulaganja, porast se beleži i kada je reč o toplotnim pumpama i to dvocifren godišnji rast počevši od 2021. godine.

I kada je reč o električnim vozilima, očekuje se da će prodaja porasti za trećinu.

Kako je prethodno napisano, najveća povećanja beleže se u naprednim ekonomijama, dok kod onih u razvoju i dalje ne postoji značajan napredak, zbog čega je potrebno da se uključe međunarodne zajednice i da se podstaknu ulaganja i u takve ekonomije. Ipak, neki pozitivni primeri beleže se u Indiji u kojoj se ulaže u solarnu energiju, kao i u Brazilu i delovima Bliskog istoka, gde takođe ima ulaganja u obnovljive izvore.

Energetski portal

Inflacija cena hrane izaziva globalnu krizu gladi

26.05.2023

bread-hleb-brašno-hrana — Photo-illustration: Pixabay

Globalna inflacija cena һrane nastavlja da raste, i izaziva zabrinutost zbog eskalacije nesigurnosti һrane širom sveta. Čak 78,6 odsto zemalja sa visokim doһotkom osetno doživljava visoku inflaciju cena һrane. Među najviše pogođene, gde inflacija dostiže dvocifrene stope, spadaju afričke zemlje, Latinske Amerike, južna Azija, Evropa i Centralna Azija.

Poljoprivredni indeksi pokazuju rast cena osnovniһ useva kao što su kukuruz, pšenica i pirinač u poslednje vreme. Uprkos godišnjem smanjenju za kukuruz i pšenicu od 22 odsto i 41 odsto, njiһove cene su i dalje visoke. Nasuprot tome, cene pirinča su za 14 odsto više u odnosu na pretһodnu godinu, govore podaci Svetske banke.

Postoji velika verovatnoća razvoja obrasca El Ninja koji utiče na globalnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovakav vremenski obrazac mogao bi dovesti do prosečniһ čak i iznadprosečniһ padavina u nekim regionima, stvarajući povoljne uslove za proizvodnju soje, ali potencijalno štetne uslove za prinose kukuruza, pirinča i pšenice.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Globalni izveštaj o krizama һrane iz 2023. upozarava na povećanje akutne nesigurnosti һrane sa 192,8 miliona ljudi u 2021. na 257,8 miliona u 2022. Ključni uzroci uključuju sukobe, ekonomske šokove i vremenske ekstreme, a nesigurnost hrane je primarni pokretači.

Konkretno, u Sudanu, Svetski program za һranu (VFP) izveštava da se oko 41 odsto stanovništva, ili 19 miliona ljudi, bori da nađe dnevni obrok, što je 15 miliona više nego prošle godine. Nasilje koje traje u Sudanu će verovatno dodatno pogoršati regionalnu nesigurnost һrane.

U međuvremenu, rat u Istočnoj Evropi podstakao je zemlje da primene ograničenja trgovine һranom u pokušaju da povećaju domaće zaliһe i kontrolišu cene, pogoršavajući globalnu krizu hrane. Od sredine marta 2023. 21 zemlja je uvela zabranu izvoza һrane, dok je 10 zemalja uvelo mere za ograničavanje izvoza һrane.

Kao odgovor, Svetska banka je pokrenula sveobuһvatan globalni akcioni plan za suočavanje sa krizom, izdvajajući 30 milijardi dolara za jačanje bezbednosti һrane i isһrane, smanjenje rizika i jačanje preһrambeniһ sistema. Pokrenuti su brojni projekti, posebno u zapadnoj Africi, Jemenu, Tadžikistanu, Jordanu, Boliviji, Čadu, Gani, Sijera Leoneu, Egiptu, Tunisu i regionima u istočnoj i južnoj Africi.

Šefovi ključniһ globalniһ institucija izdali su zajedničku izjavu u februaru 2023. pozivajući na һitne akcije kako bi se sprečilo pogoršanje krize bezbednosti һrane i isһrane.

Energetski portal

Kada će Veliki bački kanal biti čistiji

26.05.2023

goose-gc0ee8b763_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay (GWizUK)

Srbija raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ako se koristi na racionalan način i štiti od zagađivanja. U Nacionalnom programu zaštite životne sredine navodi se da kvalitet površinskih voda u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su najčistije rečice na jugu Srbije, a najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini.

Veliki bački kanal izgrađen je 1801. godine, a njegova izgradnja predstavljala je najveći graditeljski poduhvat svog vremena. Bio je čist dok u drugoj polovini 20. veka nije postao kolektor za ispuštanje otpadnih voda iz fabrika.

Još 2006. godine sa 22 industrijska zagađivača potpisan je sporazum o prestanku zagađivanja kanala, nekih fabrika više nema, neke prečišćavaju otpadne vode, ali i danas se Veliki bački kanal smatra najzagađenijim vodotokom u Evropi.

Procenjuje se da se u njemu nalazi 400 hiljada kubnih metara mulja zagađenog teškim metalima , naftnim derivatima i patogenim bakterijama, a to zagađenje dospeva i u Tisu i u Dunav.

Pročitajte još:

Za čišćenje mulja potrebno obezbediti oko 30 miliona evra. Izgrađen je prečistač za otpadne vode, uz donaciju EU od 20 miliona evra, ali još ne radi punim kapacitetom.

„Očekuje se da se kanalizacija proširi na sela opštine Vrbas. Radi sa četvrtinom kapaciteta, ima problema i sa finansiranjem. Međutim, važno je da smo dobili reprezantivan objekat vredan koji je jedini od strane EU isfinansiran 100 posto. To je bila obaveza naše lokalne samouprave i kulske – da obezbedi dovoljne količine vode a EU je svoje uradila, a to je i preduslov za čišćenje kanala”, ispričao je Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbas.

Sliv reke Dunava pokriva 92 odsto teritorije Srbije.

„Mi smo primetili da se kvalitet Dunava na Bezdanu zadnjih 20 godina značajno popravio obzirom na primenu Direktive o vodama koja je u Evropi od 2000. godine stupila na snagu i primenjuje se i grade se postrojenja. Što se tiče susednih zemalja koje su članice EU i tu se situacija značajno poboljšava”, rekao je dr Prvoslav Marjanović iz Instituta za vode „Jaroslav Černi”.

„Kvalitet Save je veoma dobar i ima trend ni rastući, ni opadajući nego je zadovoljavajućeg kvaliteta. Nije samo zbog toga što takva dolazi iz Hrvatske Ona je prijemnik Drine koja je jedna od najčistijih reka Balkana”, kaže dr Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.

Begej od rumunske granice teče znatno čistiji nego nekad.

„To mesto je osamdesetih bilo označeno, kod Itebeja, kao najzagađeniji vodotok u Evropi. Urađene su mnoge stvari koje su dovele do toga da to sada ovako izgleda pre svega zahvaljujući tome što je u Temišvaru izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Voda koja dolazi iz Rumunije, ulazi u Srbiju je mnogo boljeg kvaliteta nego što je bila, znam to zato što sam godinama dolazio tu i pecao”, priča Željko Sirar iz Kluba sportskih ribolovaca Banat Zrenjanin.

Pravo na čistu vodu je jedno od osnovnih ljudskih prava. Da li ćemo i u budućnosti imati čistu vodu zavisi od toga da li ćemo prestati da je zagađujemo.

Izvor: RTS

Otvorena konferencija DANI SUNCA

26.05.2023

Međunarodna konferencija, druga po redu, DANI SUNCA, koja se ove godine održava u Bolu na Braču privukla je veliku pažnju kako stručnjaka, tako i državnih institucija iz Hrvatske i zemalja okruženja. Dvodnevnu konferenciju, koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, pratiće 400 učesnika koji će imati prilike da od više od 60 predavača i panelista čuju sve novitete iz oblasti obnovljivih izvora energije, naročito solarne energije.

Okupljenima se u pozdravnom govoru obratila Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatska i istakla je preporuke Evropske komisije za Hrvatsku koje se uglavnom odnose na smanjenje zavisnosti od foslilnih goriva.

„Hrvatska godišnje uvozi oko 53 odsto energije, iako ima veliki potencijal u obnovljivim izvorima, naročito u energiji vetra i sunca i geotermalnim izvorima. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, a udeo vetroelektrana se povećao na 14 odsto, ali potencijal solarne energije još nije dovoljno iskorišćen. Prema preporuci Evropske komisije, Hrvatska treba da smanji zavisnost od fosilnih goriva bržim razvojem obnovljivih izvora, posebno ulaganjem u energiju vetra, sunca i geotermalne izvore. Hrvatska treba da dovrši i nepotpuni zakonodavni okvir, čime bi se pojednostavili administrativni postupci za izdavanje dozvola, ali i instaliranje opreme poput solarnih panela u stambenim zgradama”, kaže Maja Pokrovac.

Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe u uvodnom govoru poručuje kako je sad pravo vreme za nove solarne ciljeve i ambicije i kako investicije u solarnu energiju polako preuzimaju investicije u naftu.

„Za svaki dolar koji se danas uloži u fosilnu energiju, 1,4 dolara je uloženo u zelenu energiju, što je donedavno bilo nezamislivo. Energetska kriza je učinila svoje i zato svi moramo da ubrzamo tranziciju kako bi hrvatski i ostali građani Evrope imali koristi od jeftine energije. Istraživanja su pokazala da su u protekloj godini građani koji su imali instalirane solare na krovovima uštedeli 3.800 evra na računima za struju, za razliku od onih koji ih nisu imali. Cena energije u EU je previsoka, ali Evropska komisija ima plan za oslobađanje od fosilnih goriva. Ovaj svet svojoj deci želimo ostaviti onakvim kakav treba biti, a ne da se suočavaju sa sušama i poplavama”, ističe ona.

Prof. dr. sc. Sandra Voća, prodekan za nastavu i studijske programe s Agronomskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, poručila je kako ovaj fakultet učestvuje u brojnim naučnim istraživanjima, te kako u poslednje vreme posebnu pažnju privlači korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi.

Prema rečima Karla Reslera, zastupnika u Evropskom parlamentu, solarna energija je jedna od najvažnijih tema današnjice. On je podsetio da Evropa želi da postane klimatski neutralna, a da je solarna energija u tome ključna.

Ivo Milatić, kao izaslanik predsednika Vlade RH, ističe kako je Hrvatska po pitanju obnovljivih izvora energije danas drugačija nego pre nekoliko godina.

„Pre nekoliko godina imali smo haotičnu situaciju sa obnovljivim izvorima energije. Taj haos je rešen pomoću dva zakona. To su Zakon o tržištu električne energije i Zakon o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji. Za kratko smo vreme postigli značajan uspeh i od početka 2021. do danas smo izdali 2.454 MW energetskih odobrenja, a od toga je 1.300 MW solara. Do kraja 2024. godine moramo instalirati 1.500 MW novih OIE i mi ćemo to postići“, kaže Milatić.

Nakon uvodnih obraćanja usledila je prezentacija Valburge Hemetsberger „Put do 2050. popločan je solarnom energijom“. Ona je rekla je da Evropa prošle godine instalirala oko 41 GW solara što je kao izgradnja 14 nuklearnih elektrana. Iako dostići 1 GW solarnih instalacija nije jednostavno, u Evropi je čak 10 zemalja prešlo tu granicu. SolarPower Europe predviđa kako će Hrvatska do 2026. godine preći granicu od 1 GW.

Zatim je usledio prvi panel na kom se razgovaralo o ulozi javnih politika za snažniji razvoj solarnih projekata.

Tonči Glavinić, savetnik ministra prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine potvrdio je kako novi predlog Zakona o prostornom uređenju uvodi mnogo jednostavniju proceduru za izdavanje dozvola za solarne elektrane što bi svakako moglo podstaći njihov rast.

„Ovaj zakon donosi brojne promene. Jedna je i ta da Republika Hrvatska uz nove odredbe zakona može dobiti status zemalja članica koje imaju siguran faktor energetske nezavisnosti”, kaže on.

Zatim se razgovaralo o spoju poljoprivrede i solarne energije, ali kako i saobraćajnu infrastrukturu iskoristiti za proizvodnju solarne energije.

Pokrovitelji konferencije posvećene razvoju projekata solarne energije su Evropska komisija, Vlada Republike Hrvatske, SolarPower Europe, Ministarstvo regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo prostornoga uređenja, građevinarstva i državne imovine, Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investicijska banka.

Energetski portal

Ekološka svest koja pokreće inovacije: D Express izgradio solarnu elektranu za sopstvenu potrošnju

26.05.2023

michael-wilson-Wp7wotWlbBk-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (MICHAEL WILSON)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Povećana emisija ugljen-dioksida (CO₂) zbog grejanja i drugih izvora zagađenja utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene, a kompanija D Express, po ugledu na vodeće svetske kompanije, teži zaštiti životne sredine i rešenjima energetske efikasnosti.

Izgradnjom solarne elektrane na krovu upravne zgrade – svog najvećeg objekta, kurirska služba D Express započela je projekat implementacije solarnih panela. Postavljanjem solarnih panela, u saradnji sa kompanijom MT-komex, dizajniranih da apsorbuju sunčeve zrake za proizvodnju električne energije, dobijaju se obnovljivi izvori energije, poboljšava se energetska efikasnost i smanjuje štetna emisija CO₂ za čak 913.755 kg godišnje, a takođe se umanjuje i račun za potrošnju električne energije.

Milan Stojković, IT direktor kompanije D Express, ističe da je ideja o izgradnji solarne elektrane za sopstvenu potrošnju nastala najpre iz ekoloških razloga:

,,Smanjenje utroška energije ovako velike kompanije je značajan korak u zaštiti životne sredine’’.

Pročitajte još:

Kao kompanija koja zapošljava više od 1.200 ljudi, isporučuje više od 60.000 paketa dnevno, poseduje 750 vozila i više od 20 distributivnih centara širom Srbije, D Express je pokrenuo buđenje ekološke svesti kompanija u Srbiji.

Međutim, razlozi nisu samo ekološki, već i ekonomski. Imajući u vidu stalni porast cena električne energije i mogućnost da se u budućnosti računi umanje od 20 do 50 odsto, Stojković ističe:

,,Ekonomskih benefita ovakvih promena postaćemo svesni tek u budućnosti’’.

Stojković ukazuje na to da su veliki projekti uvek izazovni za realizaciju, a izgradnja solarne elektrane nije izuzetak. Kada se u obzir uzme veličina objekta za postavljanje instalacije – 7.250 m², ni sam pronalazak dobavljača nije bio jednostavan. Prema rečima Stojkovića, realizaciju su dodatno otežale poteškoće u proizvodnji elektroopreme, izazvane ekonomskim prilikama u svetu.

Uprkos izazovima na putu ka čistijoj i zdravijoj okolini, projekat je uspešno završen nakon šest meseci. Izgradnja solarne elektrane za sopstvenu potrošnju ujedno je i pokretanje nove vizije odnosa prema okolini, ali i poslovanju.

D Express primer je da svaki pojedinac i kompanija mogu učestvovati u uštedi energije i smanjenju emisije štetnih gasova.

,,Nakon završetka izgradnje i puštanja u rad elektrane, još više se radujemo svakom sunčanom danu i kao deca posmatramo grafikone proizvodnje, osećamo se kao da smo lično proizveli svaki kilovat energije, iako je elektrana zadužena za to. Radosni smo što svakim proizvedenim kilovatom na ovaj način smanjujemo loš uticaj na životnu sredinu’’, zaključio je Stojković.

Ovim projektom D Express još jednom potvrđuje da je kompanija koja u Srbiju unosi pozitivne i svrsishodne inovacije, ne samo u domenu unapređenja svojih usluga, već i u aspektima dobrobiti za zajednicu i planetu.

Izvor: eKapija

Podrška poljoprivrednicima za unapređenje produktivnosti, uz smanjenje troškova proizvodnje

26.05.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Predlog uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o finansijskom davanju poljoprivrednim gazdinstvima za poljoprivrednu proizvodnju biljnih kultura u 2023. godini, usvojen je na sednici Vlade, a zahtev za ostvarivanje ovog prava može da se podnese do 31. maja 2023. godine.

Oko 265.000 zahteva je zapremljeno od 7. aprila, kada je objavljen Javni poziv.

Ova mera doprineće dostizanju stabilnosti dohotka proizvođača, povećanju nivoa biljne proizvodnje, dostizanju višeg nivoa prinosa i kvaliteta proizvoda. Zahvaljujući njoj, očekuje se unapređenje produktivnosti, uz smanjenje troškova proizvodnje, rast konkurentnosti, uz prilagođavanje tržišnim zahtevima, kao i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, navodi se na sajtu Vlade.

U uslovima povećanja troškova proizvodnje, ovakva podrška omogućava jednak tretman svih gazdinstava, stimuliše sprovođenje optimalnih agrotehničkih mera u proizvodnji, što vodi unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Predlog uredbe o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u 2023. godini takođe je usvojen, kako bi se podstaklo dalje započinjanje samostalnog poslovanja i osnivanje novih privrednih subjekata, sa posebnim akcentom na podršku mladima. Ova vrsta pomoći je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Usvojena je i Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini, kojom se daje podrška sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetnika kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.

Cilj Programa je podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju. Planirano je da se po ovom programu podrži 150 privrednih subjekata i takođe je pomoć male vrednosti (de minimis pomoć).

Programom se utvrđuju ciljevi, namena sredstava, finansijski okvir, pravila za dodelu bespovratnih sredstava, način realizacije i praćenje Programa. Detaljno je definisana i namena sredstava, delatnosti za čije se obavljanje ne mogu koristiti, finansijski okvir, kriterijumi za finansiranje, korisnici, uslovi koje moraju da ispune podnosioci zahteva, način prijavljivanja, kriterijumi i postupak ocenjivanja i izbora kvalifikovanih korisnika sredstava, kao i postupak zaključivanja ugovora.

Članovi Vlade usvojili su i Zaključak o saglasnosti da se pokrene postupak za prijavljivanje Republike Srbije za članstvo u Evropskoj laboratoriji za molekularnu biologiju EMBL koja obavlja osnovna istraživanja u molekularnoj biologiji i molekularnoj medicini i obučava naučnike i studente.

Članstvo u EMBL omogućava nacionalnim naučnim zajednicama pristup infrastrukturi i uslugama strukturne biologije, naučnim uslugama i objektima, omogućavaju se posete vodećim univerzitetima radi informisanja studenata o EMBL međunarodnom doktorskom programu i postdoktorskom programu, posete vodećim institutima radi istraživanja potencijala za buduću saradnju, doktoranti stiču pravo i mogućnost za kratkoročne prakse i finansiranje iz budžeta EMBL, a omogućava se i razmena znanja na radionicama i konferencijama, navodi se na sajtu Vlade.

EMBL trenutno ima 28 članica i to su: Austrija, Danska, Francuska, Nemačka, Izrael, Italija, Holandija, Švedska, Švajcarska, Ujedinjeno kraljevstvo, Finska, Grčka, Norveška, Španija, Belgija, Portugal, Irska, Island, Hrvatska, Luksemburg, Češka Republika, Malta, Mađarska, Slovačka, Crna Gora, Litvanija, Poljska i Estonija.

Energetski portal

1...162163164...1.528 Page 163 of 1.528

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM