Uz stalni pritisak zbog povećanja cena, Evropska komisija je pozvala zemlje EU da smanje javnu potrošnju kako bi izbegle dalje podsticanje inflacije, posebno postepenim ukidanjem energetske pomoći koja se dodeljuje domaćinstvima.
Dok su se veleprodajne cene energenata vratile na nivoe pre 2022. godine, nakon spiralnog rasta usled ruske agresije u Ukrajini, takozvana „bazna inflacija“, koja meri povećanje cena za robu van sektora energetike i hrane, bila je viša od očekivane.
U martu 2023. godine bazna inflacija je dostigla rekordni nivo od 7,6 odsto, što znači da je ona sada glavni pokretač ukupne inflacije, zamenjujući troškove energije, prema podacima Evropske komisije.
„Dok glavna inflacija nastavlja da opada, pokazuje se da je bazna inflacija upornija“, rekao je novinarima Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik Evropske komisije.
Da bi se uhvatilo u koštac sa ukupnim rastom cena, stoga ne bi bilo dovoljno oslanjati se samo na Evropsku centralnu banku, koja je reagovala povećanjem kamatnih stopa kako bi smanjila investicionu aktivnost, tvrdi Komisija.
Pročitajte još:
- EEA: EVROPA TREBA DA POJAČA NAPORE CIRKULARNE EKONOMIJE, UKLJUČUJUĆI I PREVENCIJU OTPADA
- EVROPA JE U NOVE VETROPARKOVE U 2022. ULOŽILA SAMO 17 MLRD EVRA
- NASTAVLJA SE SARADNJA SA EU U OBLASTI TRANSPORTA I INFRASTRUKTURE
U svom takozvanom prolećnom paketu evropskog semestra, godišnjoj preporuci koja se daje zemljama EU za budžet za narednu godinu, Komisija je pozvala vlade da smanje javnu potrošnju i da ne podstiču pritisak na cene.
„Fiskalna politika ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa monetarnom politikom“, rekao je Dombrovskis. „Stoga pozivamo na oprezniji fiskalni stav država članica“, dodao je on.
Smanjenje javne potrošnje trebalo bi prvenstveno da se desi postupnim ukidanjem mera energetske pomoći koje preduzimaju zemlje EU kako bi zaštitile svoje građane od spiralnog rasta cena energenata nakon početka rata u Ukrajini, rekao je komesar.
„Kao prvi korak, to znači da zemlje članice treba da ukinu mere podrške u vezi sa šokom cena energije“, rekao je Dombrovskis. „I da budemo jasni: ove uštede treba da se koriste za smanjenje deficita, a ne za veću potrošnju“, rekao je on.
Međutim, ono što ne treba smanjiti su javne investicije, koje Komisija smatra neophodnim jer Evropa želi da postigne klimatsku neutralnost i poboljša svoju konkurentnost.
Kako sada stoje, potrebe za zelenim investicijama u EU suze oči. Žan Pizani-Feri i Selma Mahfuz objavili su izveštaj za francusku vladu, procenjujući potrebu za dodatnim investicijama godišnje na 70 milijardi evra samo za Francusku.
„U narednim godinama, ako ne i decenijama, suočićemo se sa velikim investicionim potrebama, kako u pogledu zelene, tako i u pogledu digitalne tranzicije privrede“, rekao je Dombrovskis, iako je upozorio da „rešenje svakog problema ne može biti samo gomilanje više duga“.
Nezvanično govoreći, visoki zvaničnik Komisije upozorio je da države članice „ne treba da padnu i ponove zamku koju je Evropa doživela tokom finansijske krize kada su javne investicije bile prva žrtva strategija konsolidacije“.
Tokom krize u evrozoni 2010. godine, investicije su bile prve u smislu smanjenja javne potrošnje od strane evropskih vlada, jer je to bilo politički najlakše.
Komesar za privredu Paolo Đentiloni, koji je u prošlosti podržavao mere za zaštitu investicija, priznao je da je smanjenje javne potrošnje uz održavanje javnih investicija potrebnih za ekonomski rast „težak par“. Ipak, rekao je da je to kombinacija koju treba uraditi.
Vratite se starim pravilima o dugu, dok je reforma u toku
Preporuke dolaze usred diskusije o reformi pravila EU za nacionalni dug i deficite.
Sadašnja pravila su naišla na kritike jer podstiču države članice na nerealno smanjenje budžeta kako bi smanjile nivo javnog duga.
Dok su pravila deaktivirana tokom pandemije, a zatim i energetske krize, od sledeće godine će ponovo biti aktiviran stari sistem, dok su u toku pregovori između država članica o reformi.
U svom predlogu za reformu režima, Komisija je predložila primenu puteva smanjenja duga specifičnih za svaku državu članicu, kako bi se visokozaduženim zemljama dalo više vremena da smanje dug i omogućile neophodne investicije.
Preporuke za specifične zemlje „uzimaju u obzir one elemente naših reformskih predloga koji su u skladu sa aktuelnim pravilima“, rekao je Đentiloni.
Sindikati upozoravaju na „novi talas štednje“
Dok bi javni deficiti trenutno bili iznad cilja od 3 odsta BDP-a u nekoliko država članica, Komisija je rekla da trenutno neće otvoriti nikakvu proceduru za prekomerni deficit. Međutim, ako nacionalne vlade ne ispoštuju njene preporuke o smanjenju javne potrošnje, mogle bi to učiniti 2024. godine, rekli su komesari.
„Države članice bi to trebalo da imaju na umu dok izvršavaju svoje budžete za 2023. i pripremaju svoje budžete za sledeću godinu“, rekao je Dombrovskis.
Vlade širom EU su već najavile planove za smanjenje javne potrošnje, uz različite reakcije.
Dok je španska vlada saopštila da je uspela da dostigne ciljni deficit od 3 odsto u 2024. „bez politike smanjenja“ zahvaljujući ekonomskom rastu zemlje, u Češkoj su najavljene mere štednje već izazvale proteste sindikata.
Francuski sindikati upozorili su na „novi talas štednje“ pošto je ministar ekonomije, Le Mer, najavio planove za ubrzano smanjenja duga kako bi nivoi deficita bili ispod ciljanih 3 odsto do 2027.godine.
Međutim, u Nemačkoj, ministar finansija Lindner je prošle nedelje rekao da se oseća ohrabrenim preporukama Komisije u njenom nastojanju da smanji javnu potrošnju i da su „vremena ekspanzivne fiskalne politike prošla“.
Izvor: EURACTIV
