Podrška idejama za ubrzanje cirkularne ekonomije – Otvorena dva javna poziva

28.06.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavili su javne pozive za sufinasiranje inovacija u oblasti cirkularne ekonomije. Otvoreni su poziv za saradnju nauke i privrede u razvoju i primeni cirkularnih modela poslovanja, kao i poziv za integrisanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u sistem upravljanja otpadom. Cilj raspisivanja ovih poziva je da se podrže rešenja koja doprinose efikasnoj upotrebi sirovina i energije, smanjenju emisija štetnih gasova, a time i ublažavanju klimatskih promena, kao i poboljšanju kvaliteta života ranjivih grupa.

Najavljujući otvaranje javnih poziva, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić napomenula je da bi cirkularni model poslovanja i funkcionisanja trebalo da bude standard, a ne izuzetak, i dodala:

„Svesni važnosti saradnje između nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije, podržavamo još jedan ciklus finansijskih podsticaja u vidu „cirkularnih vaučera“. Istakla bih i da ćemo sada prvi put podržavati inovativna rešenja koja imaju za cilj uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom.“

Pročitajte još:

„Saradnja nauke i privrede je od suštinskog značaja za podsticanje ekonomskog rasta i otvaranje novih, zelenih radnih mesta, uvođenjem inovacija i principa cirkularnosti u poslovanje kompanija u privatnom sektoru. Naučnici i istraživači imaju talenat, znanje i iskustvo koji mogu da ubrzaju uvođenje ovih inovacija, a time i zelenu tranziciju“, izjavio je Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene u UNDP-u.

Na Javni poziv za saradnju nauke i privrede se mogu prijaviti naučnoistraživačke organizacije u Srbiji koje sarađuju sa privredom, dok je drugi poziv namenjen organizacijama civilnog društva, socijalnim preduzećima i naučnoistraživačkim organizacijama u Srbiji koje imaju predloge za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom.

Najboljim inicijativama izabranim kroz ova dva javna poziva će biti dodeljeni finansijski podsticaji u iznosu od po 10.000 američkih dolara kako bi bile sprovedene u praksi.

Rok za dostavljanje prijava je 27. jul 2023. godine, do 17 časova.

Više informacija o pozivu i načinu prijavljivanja možete pronaći ovde

Ovi Javni pozivi su raspisani u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: UNDP

„Brzo i lako sad odvaja svako“: kampanja u odvajanju kućnog otpada postigla odlične rezultate

28.06.2023

garbage-cans-kante-otpad-reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Projekat O-DVA-JA-MO, koji se sprovodio u maju mesecu, dao je značajne rezultate u odvajanju otpada u domaćinstvima i podstakao ih je da nastave sa realizacijom ovih aktivnosti. Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić i pomoćnik ministra Dušan Čarkić, zajedno sa predstavnicima Evropske unije i Švedske, iskazali su zahvalnost predstavnicima 17 gradova i opština, koji su učestvovali u projektu.

Kroz projekat prikupljeno je preko 760 tona odvojenog kućnog otpada koji je upućen na recikliranje. Od početka projekta, samo u ovim gradovima i opštinama, preusmereno je preko 4.500 tona otpada sa deponija u reciklažu ili u dalju preradu.

„Mi postepeno zatvaramo veliki broj nesanitarnih deponija, uz istovremeno uspostavljane sistema upravljanja otpadom preko izgradnje reciklažnih centara i sanitarnih deponija, u skladu sa EU standardima. Da bi se u tome uspelo u velikom broju regiona se sprovode investicije u ovoj oblasti. Samo preko našeg Ministarstva se gradi 6 regionalnih centara za upravljanje otpadom, a ove godine očekujemo početak radova u RC Kalenić’’, istakla je državna sekretarka Dokić.

Pročitajte još:

Evropa podržava Srbiju u ovom procesu kroz projekat „O-DVA-JA-MO”, koji finansiraju Evropska unija, Švedska i Srbija.

„Projekat O-DVA-JA-MO je pokazao da građani Srbije žele da brinu o životnoj sredini, štede resurse, smanje deponije i stvore nove zelene mogućnosti recikliranjem materijala, kao i bilo koja druga evropska zemlja. EU ovim projektom podržava Srbiju da unapredi svakodnevni život građana’’, rekao je Antoan Avinjon, menadžer programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU.

Evropska unija je putem Projekta odvajanja kućnog otpada „O-DVA-JA-MO” donirala 26 vozila za prikupaljanje otpada, više od 90.000 kontejnera i kanti, ali i sprovela edukativnu kampanju „Brzo i lako sad odvaja svako’’ kako bi građanstvu približila temu odvajanja kućnog otpada i objasnila osnovna pravila u tom procesu.

Pomoćnik ministra Dušan Čarkić podsetio je da su aktivnosti projekta „O-DVA-JA-MO” deo strategije koju sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je i pokrenulo ovaj projekat.

„Projekat “O-DVA-JA-MO” je pokazao da građani Srbije razumeju šta je važno za životnu sredinu i spremni su da preduzmu mere i da se uključe. Posvećenost i dobra volja koje su pokazale lokalne samouprave i javna komunalna peduzeća da se poboljšaju usluge koje oni pružaju građanima, pomoći će da se privuku nove investicije’’, dodao je pomoćnik ministra Čarkić.

Aktivnosti su obuhvatile 17 opština i gradova: Pančevo, Sremsku Mitrovicu, Šabac, Šid, Bogatić, Užice, Čačak, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu, Lučane, Bajinu Baštu, Kosjerić, Pirot, Babušnicu, Belu Palanku i Dimitrovgrad.

Energetski portal

Đedović sa regionalnim direktorom EBRD o saradnji na projektima u energetskom sektoru

28.06.2023

energetska efikasnost , struja — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju i Zapadni Balkan, Mateom Kolanjelijem, o saradnji na projektima u energetskom sektoru, saopštilo je Ministarstvo.

Ministarka je istakla da nedavno usvojene Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine sa projekcijama do 2030. godine, između ostalog, predviđaju i revitalizaciju postojećih hidrokapaciteta, kao i da će u saradnji sa EBRD biti obezbeđeno finansiranje projekta revitalizacije Vlasinskih hidroelektrana.

,,Putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobren je grant EU od 15,5 miliona evra za projekat koji će produžiti životni vek Vlasinskih hidroelektrana, povećati instalisani kapacitet za osam MW i omogućiti povećanje obnovljivih izvora energije u našem energetskom sistemu. Procenjena vrednost čitavog projekta je oko 77 miliona evra, pregovori sa EBRD su u toku i očekujemo da ugovor bude potpisan na jesen“, rekla je ministarka Đedović.

Pročitajte još:

Kako je podsetila, EBRD je nedavno odobrila finansijski paket vredan 300 miliona evra za likvidnost Elektroprivrede Srbije i reformu energetskog sektora, saopšteno je iz resornog ministartsva.

,,Ispunjeni su svi uslovi za isplatu prve tranše kredita od 200 miliona evra koji će značajno doprineti likvidnosti „Elektroprivrede Srbije. Posle mnogo godina konačno smo započeli sa profesionalizacijom u našoj najvažnijoj energetskoj kompaniji sa ciljem da bude snažnija, uspešnija i modernija. Reforme u EPS-u sprovode se bez odlaganja i uticaće na podizanje kapaciteta, bolje planiranje i fokusiranje na rezultate’’, rekla je ona.

Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)

Ministarka je navela da Ministarstvo i EBRD sarađuju na nekoliko projekata u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije kojim se pruža podrška Srbiji u dekarbonizaciji energetskog sektora.

,,Cilj nam je da uvedemo toplotne pumpe u toplane i iskoristimo potencijale solar-termalne i geotermalne tehnologije. Sledeće godine krenuće radovi u okviru projekta koji je vredan više od 40 miliona evra, putem kojeg ćemo uvećati udeo obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja u 11 lokalnih samouprava“, rekla je ministarka.

Đedovićeva je navela da se na unapređenju mera energetske efikasnosti sa EBRD radi i kroz projekat energetske sanacije stambenih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja.

Projekat obuhvata stambene zgrade sa velikom potrošnjom energije i vredan je 50 miliona evra.

Kolanjeli: EBRD će predstaviti novu petogodišnju strategiju za Srbiju

Kolanjeli je čestitao ministarki Đedović na nedavnom pokretanju aukcija za tržišne premije koje će trajati do polovine avgusta i doneti novih 450 MW električne energije iz OIE.

Istakao je da će EBRD predstaviti novu petogodišnju strategiju za Srbiju, u kojoj glavno mesto zauzima zelena energetska tranzicija.

,,Naš cilj je da budemo partneri Srbiji u obezbeđivanju finansijske podrške za energetsku tranziciju kako bi se povećali kapaciteti iz obnovljivih izvora energije i uspešno nastavili projekti na unapređenju energetske efikasnosti. Naša nova strategija definiše i mogućnost finansiranja strateških gasnih infrastrukturnih projekata u cilju diversifikacije izvora snabdevanja, kao što je projekat izgradnje gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije“, rekao je Kolanjeli.

Izvor: RTS

Vršac dobio prvu Eko teretanu u Srbiji

27.06.2023

Uz podršku Evropske unije, na gradskom jezeru u Vršcu juče je otvorena prva Eko teretana u Srbiji. Ovaj jedinstveni prostor za rekreaciju ima 12 sprava za vežbanje, napravljenih od drveta koje je nekada plutalo rekom Savom. Zahvaljujući ovoj teretani, građani i građanke Vršca moći će da vežbaju i u prirodi i u skladu sa njom, a cilj je da se na ovaj način podigne svest rekreativaca o značaju smanjenja otpada i očuvanja životne sredine.

Eko teretanu je osmislio profesor sporta Marko Ćirić, a realizovana je zajedno sa Centrom za unapređenje preduzetništva mladih, zahvaljujući tehničkoj i finansijskoj podršci Evropske unije, u okviru inicijative “EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Projektni menadžer delegacije Evropske unije u Srbiji, Antoan Avinjon, istakao je da Vrščani imaju veliku korist od Eko teretane jer mogu da vežbaju na otvorenom, pored Gradskog jezera.

“Mi u Evropskoj uniji verujemo da zaštita životne sredine dolazi sa razvijanjem svesti građana. Ova Eko teretana je prva napravljena u Srbiji. To je mesto gde građani mogu da vežbaju i da održavaju svoje zdravlje, kao i da razvijaju svest o značaju cirkularne ekonomije. Zahvaljujući kreativnosti i trudu Marka Ćirića, finansijskoj podršci Evropske unije, kao i UNDP projektu “EU za Zelenu agendu u Srbiji”, drvo se prikuplja iz reka kao otpad i ponovo koristi kao fantastične sportske sprave. Dobro došli u prvu održivu teretanu u Vršcu!”, poručio je Avinjon.

Pročitajte još:

“Kada je visok vodostaj rekom plovi razni otpad i oboreno drvo i voda ih nanosi u priobalje. Često boravim na Savi gde imam splav i u tom delu redovno čistim reku. Sa druge strane, okrenut sam sportu i kao trener sam želeo da iskoristim svoje sportsko znanje i iskustvo i napravim nešto što će doprineti vežbačima, uz podizanje njihove ekološke svesti. Naš cilj je da inspirišemo pojedince da daju prioritet sopstvenoj kondiciji, kao i dobrobiti naše planete”, objašnjava Ćirić.

Da bi drvo iz reke bilo pripremljeno za obradu potrebna su dva meseca. Pošto ga sakupe, ono se suši i obrađuje u radionici u Beogradu, gde se i izrađuju sprave za vežbanje. Ništa se ne baca pošto se za podlogu na koju se postavlja teretana koriste ostaci drveta koji nastaju prilikom pravljenja sprava (malč). Na taj način, korišćenjem drveta iz reke, postiže se ušteda prirodnog drvnog resursa i podiže ekološka svest o značaju čišćenja reka.

“Ova inovativna ideja pokazuje kako se principi preduzetništva i cirkularne ekonomije mogu udružiti za promovisanje održivih rešenja u oblasti sporta. Eko teretana ne smo da podstiče na fizičku aktivnost, već i podiže svest o značaju očuvanja životne sredine i efikasnog korišćenja resursa. Pozivam i sve ostale inovatore da se prijave na naš Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede koji je otvoren do kraja 2026. godine”, kaže Radovan Nikčević, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

U odnosu na klasičnu mehaničku, Eko Teretana svojim kombinovanim spravama pruža veće mogućnosti za vežbanje. Namenjena je za svim uzrastima, bilo da je reč o rekreativcima ili o profesionalnim sportistima, jer svaka od sprava ima mogućnost dodavanja opterećenja od 50kg. Takođe, na svakoj spravi nalazi se uputstvo kako se pravilno koristi. Autori Eko Teretane planiraju da na isti način od drveta iz reka prave kreativne igraonice za decu i parkove za pse.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Injekcija za voćna stabla – alternativa klasičnim pesticidima?

27.06.2023

voće-jabuke — Foto-ilustracija: Pixabay (lumix2004)

Na voćnim stablima i ukrasnom drveću veoma često se javljaju bolesti ili pate od napada štetočina, dok se u toku vegetacije moraju prihranjivati. Neophodno je sprovođenje tretmana zaštite i prihrane koji koštaju mnogo, upitna je njihova efikasnost, zbog prohoda mehanizacije dolazi do sabijanja zemljišta, troši se više pesticida i đubriva. Tu su i troškovi kupovine i održavanja mehanizacije, za gorivo, a i emisije štetnih gasova.

Prilikom primene fungicida, insekticida i folijarnih đubriva teško je postići da svaki list bude ravnomerno prekriven. Ova sredstva se ispiraju kišom, na njih deluje sunčeva svetlost.

Takođe, veliku pažnju treba posvetiti temperaturi na kojoj obavljamo tretiranje. Sva sredstva nisu efikasna na istim temperaturama. Osim toga, potrebno je pratiti razvojne faze stabla, prouzrokovača oboljenja i štetočina, kako bi obezbedili optimalan termin primene.

Nepravilnom upotrebom ovih sredstava možemo da spalimo listove i osetljiva biljna tkiva, zagadimo životnu sredinu i naštetimo ljudima, flori, fauni i zemljištu.

Pročitajte još:

Direktna zaštita

Kako bi se izbegli mnogobrojni neželjeni efekti i povećala efikasnost zaštite i prihrane, razvijena je alternativna metoda davanja injekcija voćnim stablima. Upotrebljava se za sistemtsko tretiranje pa se smatra da nema negativnih posledica zaštite bilja. Primena je laka i brza, a obavlja se jedan tretman u toku godine zbog čega su troškovi svedeni na minimum. Nema rasipanja sredstva u okolinu, jer se ono direktno ubrizgava u tkivo stabla, ne ispira ga kiša i ne deluje sunčeva svetlost. Efekt traje i do tri godine.

Na ovaj način koriste se brojni insekticidi, akaricidi, fungicidi i baktericidi. Metod je efikasan u borbi s lisnim vašima, grinjama, moljcima, potkornjacima, tripsima, svrdlašima i drugim štetočinama. Od bolesti koristi se za suzbijanje antraknoze, fuzarija, verticilioze, pegavosti lista, bolesti cveta, korena i druge.

Moguće je ovu metodu iskoristiti za primenu hranjivih materija koje povećavaju imunitet, pomažu kretanje sokova, izgradnju novog tkiva i zaceljivanje rana. Sredstva se apliciraju pojedinačno ili u smešama, a mogu se dodati razni biljni ekstrakti, biostimulatori i druge korisne materije.

Pomoću injektora

Posebnim uređajem, injektorom, se naprave kose, plitke rupe na stablu, najčešće u zoni korenovog vrata. Otvori rupa se zatvaraju namenskim proizvodima i čepovima koji sprečavaju infekciju na tom mestu. Pre svake upotrebe injektor se dezinfikuje.

Najveću efikasnost postiže se tretmanima u proleće i početkom leta kada je intenzivno kretanje biljnih sokova. Potrebno je paziti na količinu, jer je lako dodati više sredstva što može izazvati propadanje voćke, posebno ako je mlada.

Izvor: Agroklub

EU: Koliko tekstil i odeća doprinose zagađenju?

27.06.2023

bež_odeća — Foto-ilustracija: Unsplash (Alyssa Strohmann)

U suočavanju sa problemom brze mode i odbačene odeće, Evropska unija donosi različite mere. Koliko je zaista ovaj problem velik, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Evropskog parlamenta.

Proizvodnja tekstila od pamuka, ali i drugih vlakana, zahteva velike količine vode i zemljišta. U 2015. godini, uzimajući u obzir svetsu industriju tekstila i odeće, potrošeno je 79 milijardi kubnih metara vode. Kako bi se proizvela samo jedna pamučna košulja, potrebno je oko 2.700 litara vode.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), u 2020. godini za proizvodnu tekstila po prosečnoj osobi u EU, bilo je potrebno 400 kvadratnih metara zemljišta, devet kubnih metara vode i 391 kilogram sirovina.

Pročitajte još:

I dok se svetske vode suočavaju sa velikim zagađenjem, procene su da je proces bojenja i završne obrade, kada je reč o proizvodni tekstila, odgovoran za 20 odsto globalnog zagađenja vode. Čak i nakon završetka tog procesa, u svom životom ciklusu tokom pranja sintetičke odeće u veš mašini ispušta se mikroplastika. Prema podacima, od ukupnog procenta primarne mikroplastike koja završi u životnoj sredini, pranje ovakve odeće iznosi 35 odsto. Preciznije, tokom jednog pranja odeće koju čini poliester, može da dođe do oslobođenja čak 700 hiljada mikroplastičnih vlakana.

Ne samo vodu, modna industrija zagađuje i vazduh, doprinoseći efektu staklene bašte. Štaviše, procene su da globalnim emisijama ugljenika doprinosi sa 10 odsto. Tokom 2020. godine, na ovaj način je prosečno po osobi proizvedeno 270 kilograma emisija CO2, što je ukupno oko 120 miliona tona emisija sa efektom staklene bašte.

Energetski portal

Stanje pošumljenosti je bolje nego pre 90 godina

27.06.2023

mountain-planina-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Oko 40 odsto površine Srbije je pod šumom. Više nego ranije, ali nedovoljno. Štetu im nanose i klimatske promene i nemar, pokazalo je istraživanje srpskih šuma, prvo nakon 17 godina. Za održanje vitalnosti šumskih ekosistema ključno je bolje gazdovanje, jedan je od zaključaka zajedničkog projekta Ministarstva zaduženog za šume i Ujedinjenih nacija.

Uprkos klimatskim promenama, Srbija ima čak dva i po puta više šume nego pre 90 godina. Najviše šumskih prostranstava je oko Žagubice, najmanje u Kikindi. „Šumovitost Srbije je 2006. bila 29,1 odsto. Sagledavajući parametre dubećih masa, prirasta, povećanja same površine pod šumama ukazuju da je stanje šuma mnogo bolje nego što je bilo“, napominje Saša Stamatović, direktor Uprave za šume MPŠV.

Pet godina je više stotina inženjera istraživalo srpske šume. Dobijeni su podaci i o površini i o zdravstvenom stanju.

Pročitajte još:

„Te informacije su nam neophodne da bismo na odgovoran i pametan način upravljali našim šumama. Tema ovog projekta je bila stvaranje sistema adaptivno otpornih šuma. Tema je i gazdovanje gde su naše šume otpornije na klimatske promene“, dodaje Stamatović.
Da bi stanje bilo još bolje svaka šuma, kažu, mora da ima gazdu. Šume i dalje muku muče sa požarima, sušom, ilegalnom sečom…

„Jedan od glavnih ciljeva projekta je da dobijemo jasnu sliku o stanju srpskih šuma kako bismo mogli da napravimo konkretne predloge i politike za budućnost. Samim tim i da uvećamo potencijale šumskih ekosistema“, navodi Norbert Vinkler Rathonji, predstavnik za šume Kancelarije Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija za Evropu i Centralnu Aziju.

I to ne samo ekološke već i ekonomske potencijale. Šuma ima više od 300 funkcija. U okviru projekta predložena su rešenja – za zaštitu šume, smanjenje ilegalne seče, uređenje šumskih puteva.

Izvor: RTS

Zatvaranje i saniranje deponije u Topoli

27.06.2023

otpad , deponija — Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

O zatvaranju nesanitarne deponije u Topoli, koja postoji 60 godina i prostire se na površini od 1,1 hektara, razgovarali su ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i opštinska uprava.

Prema rečima ministarke, ova Opština će do kraja godine izraditi projekat potpunog zatvaranja, sanacije i rekultivacije deponije ,,Torovi’’.

Prilikom posete Topoli, ministarka je obišla i prečistač otpadnih voda čiji je kapacitet 8.000 ekvivalent stanovnika i na koji je priključeno već oko 4.000 korisnika. Opština je Ministarstvu dostavila projekat izgradnje nedostajuće kanalizacione mreže u dužini od 15 kilometara.

Pročitajte još:

,,Topola je jedan od dobrih primera opština u Srbiji, koje imaju prečistač koji je u funkciji. Ministarstvo će pomoći Opštini u izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže, kao i u unapređenju rada samog prečistača. Samo zdrava životna sredina je pravi put za razvoj naše dece i razvoj svake opštine u Srbiji“,naglasila je ministarka Vujović.

Ministarka je podsetila da su u toku i radovi na saniranju deponija u Rumi, Požegi i Zrenjaninu.

Energetski portal

Nastavak uspešne saradnje u oblasti nauke sa kineskom „BGI grupom”

27.06.2023

,,BGI grupu’’ u Tjenđinu, vodeću kinesku kompaniju u oblasti biotehnologije i biomedicine, sa kojom Vlada Srbije uspešno sarađuje već tri godine, posetila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Tom prilikom, ministarka je ukazala na važnost pomoći ,,BGI grupe’’ u osnivanju Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku, koji je postao osnova za dalji razvoj tehnologije i njenu primenu u različitim oblastima života, poput medicine, poljoprivrede, energetike i zaštite životne sredine, navodi se na sajtu Vlade.

Prema njenim rečima, postojanjem ovakvog centra, Srbija je uključena u sve nove tokove i ima šanse da se izbori sa izazovima koji nas očekuju u budućnosti.

,,U centru se, pre svega, rade analize u oblasti zdravstva i personalizovane medicine, a cilj je da našim građanima obezbedimo najsavremenije metode lečenja, dijagnostike i prevencije pojave bolesti’’, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Razvoj tehnologije, kako je objasnila, može nam dati i odgovor na pitanje koji je to najbolji lek za datu osobu kako bi tretman bio što efikasniji, a pomoću markera, to jeste promena koje čitamo u DNK materijalu, možemo, sa određenom verovatnoćom, reći da li pojedinac ima šanse da razvije neku bolest i da kroz prevenciju delujemo da ne dođe do nje.

Ministarka je dodala da je razvoj u oblasti DNK tehnologije potpuno promenio svet i da je Srbija od samih početaka te tehnologije lider u širem regionu.

Ministarka Begović je izrazila nadu da će „BGI grupa” biti među prvim kompanijama koje će postati stanari u BIO4 kampusu, navodeći da je sledeći korak u saradnji sa ovom grupom otvaranje nove kompanije koja bi se bavila sintezom DNK, a Srbija bila mesto iz koje će se izvoziti ova vrsta tehnologije.

,,Srbija daje stimulativne mere kako bismo privukli ovakve kompanije i naša zemlja postala još bitnija na svetskoj mapi istraživačko-razvojnih aktivnosti u oblasti biotehnologije, IT industrije i veštačke inteligencije’’, podvukla je ministarka.

Potpredsednik „BGI grupe” Terens Sijong istakao je da podržava srpsku nacionalnu strategiju za razvijanje biotehnologije i IT industrije, i potvrdio da se razmatra mogućnost da budu prva kompanija u budućem BIO4 kampusu u Srbiji.

,,U Beogradu imamo istraživački tim od 17 ljudi, od kojih je osam iz Srbije, a svi su doktori nauka. Razmatramo i da povećamo naše kapacitete u Srbiji, otvorimo nove laboratorije i proširimo postojeće’’, najavio on i dodao da su u Centru za sekvenciranje genoma i bioinformatiku u Beogradu započeli program obuke lokalnih naučnika o koronavirusu.

Sijong je naveo da se u ovoj kompaniji u Tjenđinu istražuje pojava raka u ranoj fazi kako bi se preventivno delovalo i kancer ne bi narušio zdravlje ljudi, i naglasio da je prevencija mnogo važnija od samog lečenja u ranoj fazi pojave raka.

Energetski portal

PowerTech2023 ove godine u Beogradu

26.06.2023

innovation_inovacije — Foto-ilustracija: Pixabay

Ove godine PowerTech konferencija održava se u Beogradu od 25. do 29. juna. To je glavna konferencija u Evropi kada su u pitanju inženjerska i tehnička pitanja. Konferencija pruža jedan vid foruma stručnjacima u elektroenergetskoj industriji na kom se razmenjuju ideje i rezultati za nova tehnička dostignuća. Fokus će na ovogodišnjoj konferenciji biti na ugljenično neutralnim energetskim sistemima.

Kako se ove godine PowerTech održava kod nas, prisustvovala je i otvorila konferenciju ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović koja je tom prilikom rekla da je u energetski sektor Srbije potrebno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih deset godina, a da su smernice za razvoj i investicije dati Planom razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, koji je usvojila Vlada Srbije.

Pročitajte još:

„Nove proizvodne kapacitete gradićemo uz aktivnu ulogu javnog sektora i stimulisanje investicija privatnog sektora. Doneli smo izmene Zakona o korišćenju OIE i raspisali aukcije za tržišne premije za 450 MW iz vetra i solara, kao deo trogodišnjeg plana koji podrazumeva da dobijemo novih 1.300 MW kapaciteta iz OIE. Uskoro nas očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Obezbeđeno je i više od 300 miliona evra za investicije „Elektrodistribucije Srbije“, koje kreću ove godine i koje su važne kako bismo obezbedili stabilan i pouzdan rad mreže i smanjenje gubitaka”, rekla je ministarka Đedović otvarajući konferenciju PowerTech 2023.

Srbija je predstavljena kao zemlja koja teži EU, i prati njenu agendu i ciljeve, i u tom pravcu pokušava da menja svoj energetski sektor. Ovo nije lak zadatak s obzirom na rezerve uglja kojim Srbija raspolaže i koji je vrlo dostupan, ali se ne uklapa u energetsku viziju Evrope, zbog čega je to težak zadatak za Srbiju.

Ministarka je podržala ideju da se do 2050. godine Srbija oslobodi korišćenja ove sirovine, odnono da se dekarbonizuje energetski sektor, samo što je naglasila da su za to potrebna velika sredstva i pomoć.

Suorganizator ove konferencije je takođe bio i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Energetski portal

U Boru će se graditi vetroelektrana snage 300MW

26.06.2023

vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Grad Bor stavio je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja vetroelektrane ,,Snaga istoka’’.

Površina obuhvata Plana je okvirno 2699,88ha, a ona će konkretnije biti definisana u fazi razrade planskog dokumenta. U ovom obuhvatu su delovi katastarskih opština Krivelj, Gornjane, Bučje, Luka, Topla, Donja Bela Reka i Tanda.

Kako se navodi u dokumentu, u okviru obuhvata Plana, u zonama koje su se analizom pokazale pogodno, planira se postavljanje 41 vetrogenerator, svaki snage 7,2 MW, što dalje znači da je ukupna snaga vetroelektrane zaokrenužena na 300MW.

Iz svakog od vetrogeneratora, kroz pilon do tla spuštaće se naponski elektroenergetski kabl napona 35kV. Četiri vetrogeneratora biće vezana na isti kabl kojim će se proizvedena električna energija transportovati do trafo stanice/razvodnog postrojenja. Mesto priključenja vetroparka na distributivni sistem električne energije biće određen uslovima EPS-a koji će biti izdati u proceduri izrade Plana.

Pročitajte još:

Izgradnja vetroelektrane biće veoma značajna za opštinu Bor, zbog toga što prirodni uslovi terotorije ne omogućavaju zadovoljenje sopstvenih potreba za energetskim izvorima, jer ne postoje potencijali uglja, nafte i prirodnog gasa ili kapaciteti za proizvodnju električne energije, već je Opština najvećim delom upućena na snabdevanje iz energetskog sistema Republike.

Sa druge strane, područje Opštine ima mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije, među kojima je i potencijal vetra, jer se nalazi u zoni povoljnih uslova za njegovo korišćenje. Preduslov je snimanje karakteristika vetra na izabranim mikrolokacijama, kako bi se utvrdila učestalost brzina vetra i utvrdio optimalan kapacitet vetrogeneratora.

Kako se najveći deo obuhvata Plana nalazi u području ekološke mreže, biće propisani uslovi zaštite prirodnih dobara, ali i nepokretnih kulturnih i drugih objekata i lokacija.

Rani javni uvid biće moguć do 10. jula 2023. godine.

Energetski portal

Usporio rast cena poljoprivrednih proizvoda u EU

26.06.2023

field-hrana-žitarice — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Nastavlja se rast cena poljoprivrednih proizvoda u prvom kvartalu 2023. godine, iako najsporijim tempom od kada traje energetska kriza i globalna kriza hrane. Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u EU porasla je za 17 odsto na godišnjem nivou za istu korpu proizvoda, što je smanjenje u odnosu na stopu rasta iz prethodnog kvartala od 26 odsto, govore podaci Eurostata.

Konkretno, cene jaja su porasle za 60 odsto širom EU zbog nestašice žitarica za životinje, smanjenog izvoza žitarica iz Ukrajine i izbijanja ptičijeg gripa u Belgiji i Holandiji.

Pirinač, masline i svinje takođe su zabeležile značajan rast cena, za 51 odsto, odnosno 49 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Philippe Bertrand)

Prosečna cena poljoprivrednih sirovina i usluga takođe je porasla u istom periodu za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su stočna hrana, seme i sredstva za zaštitu bilja doživeli značajan rast cena. Međutim, ovo predstavlja sporiji tempo nego povećanje od 27 odsto u prethodnom kvartalu.

Između prvog kvartala 2022. i prvog kvartala 2023. godine, većina zemalja EU je zabeležila povećanje prosečne cene poljoprivredne proizvodnje. Najveći porast cena proizvodnje bio je u Španiji i Portugalu, i to po 33 odsto, što je pogoršano sušom na Iberijskom poluostrvu. Nasuprot tome, Litvanija je bila jedina zemlja EU koja je doživela pad cena poljoprivrednih proizvoda. Najveći rast cena zabeležile su Mađarska, Poljska i Slovačka, dok su najmanje poraste doživele Holandija, Malta i Luksemburg.

Energetski portal

Bolje definisanje računa za struju korak ka boljem položaju prozjumera

26.06.2023

solar-panels-solani-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78 odsto njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID projekta „Bolja energija“.

Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su predstavljeni javnosti.

Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.

Pročitajte još:

,,Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti. Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele’’, rekao je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređenje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.

Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Među građanima, čak 60 odsto njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.

Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83 odsto njihovih komunalnih preduzeća i službi. S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85 odsto lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60 odsto gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata. Dobra vest je i da 70 odsto lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.

Istraživanje i izrada preporuka realizovani su u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“. To je deo šireg projekta USAID Bolja energija.

Izvor: NALED

Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore za brže odobravanje i isplatu IPARD podsticaja

26.06.2023

U okviru ,,EU nedelje mogućnosti’’ tokom dana koji je posvećen poljoprivredi, državna sekratarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milica Đurđević izjavila je da će Ministarstvo nastaviti da ulaže velike napore kako bi sredstva iz IPARD fonda dospela do krajnjih korisnika i bili ostvareni još bolji rezultati po pitanju odobravanja i isplate IPARD projekata.

,,U Republici Srbiji trenutno se sprovodi IPARD II program za period 2014 – 2020. u okviru kog su akreditovane četiri mere, a u toku su i završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa’’, navela je državna sekratarka Đurđević.

Kako je podsetila, kroz Meru 1 se podržava primarna proizvodnja na poljoprivrednim gazdinstvima, kroz Meru 3 unapređuju prerađivački kapaciteti, dok se kroz Meru 7 investira u ruralni turizam. Takođe, kroz Meru 9 podržavaju se aktivnosti koje doprinose boljem sprovođenju IPARD programa, ali i osnaživanju državne administracije.

Državna sekretarka navela je da kada je reč o postignutim rezultatima u sprovođenju IPARD II programa, zaključno sa 20. junom 2023. godine, u okviru 13 javnih poziva raspisanih za investicione mere, isplaćeno je ukupno 763 IPARD projekta u iznosu od 65,1 milion evra, od čega doprinos EU iznosi 48,8 miliona evra.

Pročitajte još:

„U EU nedelji mogućnosti Ministarstvo poljoprivrede staviće akcenat na IPARD program koji se trenutno sprovodi u Srbiji, a njegov glavni cilj je podrška poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima da modernizuju i povećaju produktivnost u sektoru poljoprivrede, ali i da poboljša kvalitet života u ruralnom području’’, istakla je Đurđević.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je preduzimalo aktivnosti koje se pre svega odnose na uvođenje mogućnosti avasnog plaćanja kroz izmene Zakona o poljoprivredi, koje je, prema njenim rečima, trebalo da omogući korisnicima da brže dođu do finansijskih sredstava kako bi realizovali započete investicije.

„U ovoj godini po pitanju ubrzavanja iskorišćenosti i apsorpcije IPARD sredstava, Ministarstvo je počelo sa primenom indeksacije cena koja daje veliku podršku i pomoć korisnicima da lakše prebrode negativne efekte inflacije i porast cena na tržištu’’, rekla je državna sekretarka Đurđević.

Kako je najavila, u toku su završne aktivnosti za početak primene IPARD III programa koji bi trebalo da krene sa realizacijom i prvim javnim pozivima u četvrtom kvartalu ove godine, a u okviru tog programa u narednih nekoliko godina korisnicima će biti na raspolaganju još 288 miliona evra bespovratnih sredstava EU.

„Želim da ohrabrim sve poljoprivrednike da intenzivnije učestvuju u javnim pozivima koji će biti raspisani u okvriu IPARD III programa koji je omogućio i intenzivniju finansijsku podršku posebno za mlade poljoprivrednike, sertifikovane proizvođače organske hrane i investicije u obnovljive izvore energije’’, kazala je državna sekretarka.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva naglasila je da je posvećenost EU podršci poljoprivrednom sektoru Srbije utrla put za povećanu produktivnost, održivost i inovacije.

Korišćenjem IPARD sredstava, srpski poljoprivrednici su dobili pristup savremenim tehnologijama, visokokvalitetnoj opremi i naprednim poljoprivrednim praksama, navela je Halačeva.

Energetski portal

Nuklearni otpad: Prva zemlja koja je našla rešenje za 100.000 godina unapred

25.06.2023

Finska bi mogla da postane prva zemlja koja će dugoročno zakopati istrošeno nuklearno gorivo duboko pod zemljom.

Ovo je objavio finski sajt “Onkalo”, što je tamošnja reč za pećinu ili udubljenje. To podrazumeva nešto veliko i duboko: nije poznato gde se završava “onkalo” i da li se uopšte završava.

Ovo je prikladan naziv za ogroman “grob” napravljen u Finskoj u poslednjih 20 godina. Onkalo, koji leži 450 metara unutar stene ostrva Olkiluoto na jugozapadu zemlje, prvo je na svetu stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo koje će se tu čuvati 100.000 godina.

Na Olkiluotu se nalaze tri nikluerna reaktora koji stoje jedan pored drugog na obali mora. Treći je pokrenut tek ove godine postavši prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina. Ovi reaktori, zajedno sa još dva u Loviisu na južnoj obali, proizvode 33 odsto električne energije u Finskoj.

Nekoliko minuta vožnje od reaktora Olkiluoto privodi se kraju izgradnja prvog u svetu Geološkog odlagališta za istrošeno nuklearno gorivo.

Pročitajte još:

Izgradnja je koštala milijardu evra

Izgradnja Onkala koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine. Mnogi, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), pozdravili su ovo kao ozbiljann poduhvat koji bi mogao da promeni pravac igre.

“Svi su znali za ideju o geološkom odlagalištu za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, ali Finska je to uradila“, prokomentarisao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor IAEA, prilikom posete toj lokaciji 2020.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Švedsku, Francusku i Kanadu, već traže slično rešenje, kaže Geret Lo, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju, koji nije uključen u finski projekat.

Onkalo je dizajniran da skladišti nuklearni otpad visokog nivoa koji može ostati radioaktivan tokom vremenskih razmaka koje ljudi teško mogu da shvate. Ali to je već izazvalo debate o tome da li nešto može da pođe naopako. Dakle, da li je Finska zaista pronašla rešenje za nuklearni otpad – i da li neko može da garantuje da će otpad ostati bezbedan u budućnosti?

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 10 odsto svetske električne energije. Budući da je sa niskim sadržajem ugljenika, mnogi ga vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena.

Kontroverzna i korisna energija

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Daleng)

Ali ova energija važi za kontroverznu u mnogim zemljama zbog svoje visoke cene i vremena potrebnog da se ona stvori, kao i zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i nerešenog pitanja šta raditi sa nuklearnim otpadom.

Ipak, nekoliko zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, grade nove reaktore ili unapređuju postojeće kako bi povećale kapacitet, dok druge kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju ogromna proširenja.

Ostaju otvorene debate o bezbednosti samih ovih postrojenja, ali takođe treba pronaći rešenje za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se akumuliraju i koji ostaju opasni po životnu sredinu i zdravlje ljudi stotinama hiljada godina.

Ovaj otpad treba držati podalje od ljudi i izolovati od okoline dugo vremena.

IAEA procenjuje da je oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u privremenom skladištu širom sveta od 2016. godine, većina na lokacijama reaktora. Oko 70 odsto istrošenog goriva u svetu nalazi se u rezervoarima za skladištenje, a ostatak u kontejnerima od betona i čelika.

Izvor:EURACTIV

1...138139140...1.514 Page 139 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM