Voće ponovo procvetalo zbog tople jeseni, sledeće godine moguć manji rod

09.10.2023

drvo-kasjsija-cvet-voće — Foto-ilustracija: Pixabay (pieonane)

Iako je kalendarski uveliko počela jesen, zbog neobično visokih temperatura priroda nije krenula u fazu mirovanja, pa su neke voćke ponovo procvetale. Novi cvetovi mogu iznuriti voćke, pa je verovatno da će sledeće godine one imati slabiji rod i prinos, kaže stručnjak za voćarstvo niške Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srećko Vukašinović.

„Kao da je proleće“ – kaže jedna Nišlijka koju je pre nekoliko dana iznenadilo kada je u svom dvorištu videla cvetove na trešnji.

„Lišće je već opalo, a onda odjednom drvo se probudilo“ – kaže ona.

Stručnjak za voćarstvo objašnjava da se retrovegetacija dešava kada su jeseni tople, posebno kod onih voćki kojima je rano opalo lišće ili nisu bile dobro zaštićene.

PROČITAJTE JOŠ:

„Uglavnom su to trešnja, višnja, koštičavo voće, posebno ono koje je imalo rano cvetanje. Takođe, to je slučaj sa voćkama koje su loše tretirane“ – objašnjava Vukašinović.

Napominje da novo cvetanje iznuri voćku, pa da je potrebno kada drveće uđe u fazu mirovanja, krajem novembra, pojačati osnovno đubrenje. Nakon toga obavezno je i jesenje plavo prskanje i prolećno prskanje bakrom.

Toplije vreme očekuje se u Srbiji i naredne nedelje. Kako najavljuju iz Republičkog hidrometorološkog zavoda, tokom dana će pretežno biti sunčano, a očekuju se dnevne temperature od 23 do 27 stepeni.

Izvor: južne vesti

Energetska sanacija domaćinstava na teritoriji Zrenjanina – javni poziv za privredne subjekate

09.10.2023

1024px-ZrenjaninBegej — Foto: Wikipedia/Alexzr88

Grad Zrenjanin raspisao je Javni poziv za učešće direktnih korisnika (privrednih subjekata) u sprovođenju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada, čime se nastavljaju aktivnosti koje lokalna samouprava realizuje u saradnji s Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije.

Domaćinstva koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu ovog Javnog poziva mogu nabaviti dobra ili usluge isključivo od privrednih subjekata izabranih putem ovog javnog poziva.

U okviru Javnog poziva, mere energetske efikasnosti jesu zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača, postavljanje termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru, postavljanje termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavanice, zamena i ugradnja postojećeg grejača prostora efikasnijim kotlom na gas, zamena i ugradnja postojećeg grejača prostora efikasnijim kotlomna biomasu, ugradnja toplotnih pumpi, zamena postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela i pratećeg pribora, ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode, ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ugradnja dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrada neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije, koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem.

Pročitajte još:

Tekst Javnog poziva i prateće obrasce i priloge možete pogledati ovde

Prisećanja radi, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura potpisao je 20. jula s ministarkom Dubravkom Đedović ugovor o sufinansiranju Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, a na osnovu sprovedenog Javnog poziva za dodelu sredstava za finansiranje programa koji sprovode jedinice lokalne samouprave, navodi se na sajtu Grad Zrenjanin.

Tom prilikom gradonačelnik je izjavio da je u prethodnom periodu ukupna vrednost subvencija za sprovođenje mera energetske efikasnosti i smanjenje nivoa ugljen-dioksida u gradu Zrenjaninu dostigla je skoro 50 miliona dinara.

„Izvršena je zamena oko 5.000 kvadratnih metara stolarije u domaćinstvima, 157 kotlova sa čvrstim gorivom na kotlove na prirodni gas, a mere smo primenjivali i na velikom broju školskih objekata, kroz projekte NIS “Zajednici zajedno”, iz drugih izvora finansiranja od strane Republike i Pokrajine, kroz projekte prekogranične saradnje“, rekao je gradonačelnik.

Energetski portal

Dr Davor Končalović: Kako je uspešno sprovedena energetska tranzicija u Srbiji

08.10.2023

solar , OIE , paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz )

Otapa se prekjučerašnji sneg. Prethodni je pao pre šest godina, a pre toga je padao punih osam godine ranije. Dakle, imali smo svega dva, tri snega u prethodnih petnaestak godina.

Kraj energetske tranzicije u Srbiji je ozvaničen 2046. godine, na današnji dan, pre tačno četiri godine. Efektivno je trajala dvadesetak godina, možda nešto više.

Sećam se kad je počinjalo, izgledalo je kao da nikad neće da se završi.

Krenulo je kilavo, korak napred, nazad dva. Bili smo poslednji ili prvi u Evropi po mnogo čemu. Vazduh, ugalj, solarna energija, reke… Obično smo bili među prvim tamo gde bi bilo mudro da budemo među poslednjim. I obrnuto.

Onda se nešto desilo početkom dvadesetih. Najpre 2020. godina i pandemija kovida 19. Nemir koji je tada ušao u moje sugrađanke i sugrađane godinama nije izlazio. Umesto olakšanja zbog jenjavanja pandemije, 2022. je donela rat u Ukrajini, a nemir je dodao gas. Na sve se, dok su još trajali i rat i pandemija, nadovezala 2023. sa arsenalom iznenađenja. Ni sad nikom nije jasno da li su ovi događaji uticali na ubrzanje tranzicije, i na koji način, piše za Klima101 dr Davor Končalović, vanredni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu.

Pročitajte još:

U 2023. godini, po ceni jednog beogradskog stana može se izgraditi solarna elektrana koja proizvodi dovoljno energije za 30 do 40 domaćinstava

Da li je to bila prosta ekonomska računica, rekordno visoke cene stanova i rekordno niske cene fotonaponskih elektrana? Primera radi, po tadašnjim cenama, za prosečan stan u Beogradu je mogla da se izgradi elektrana snage 150 ili možda čak i 200 kW, po tadašnjoj potrošnji dovoljno energije za 30 ili 40 domaćinstava. To je samo par godina ranije bilo nezamislivo.

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

Da li su okidač za tranziciju bile one višednevne superćelijske oluje koje su danima terorisale Hrvatsku, Sloveniju, sever Srbije? Ili tada rekordne temperature širom sveta? Možda požari i poplave u susednoj Grčkoj?

Možda porast broja ekoloških pokreta, njihovi sve tvrđi i jasnije artikulisani zahtevi? Ili porast svesti o našim greškama? Pad prinosa u poljoprivredi, posebno u voćarstvu?

Ili verovatno sve pomenuto odjednom? Šta god da je bio razlog, nešto je krenulo u neočekivanom smeru.

Pod zahtevima građanki i građana, 2024. su ostvareni prvi, jedva osetni, rezultati u borbi za kvalitetniji vazduh. Ali i takvi rezultati su, naravno, ohrabrili uporne. Više niko nije smeo da pomisli da izađe na izbore bez gomile obećanja vezanih za životnu sredinu, još uvek ispraznih i bez jasnog plana ili namere da se nešto i uradi.

Međutim, dok su građani pokazivali svojim predstavnicima da su i dosledni i ozbiljni u nameri da životna sredina postane i ostane prioritet, desilo se nekoliko ne baš očekivanih događaja: odvojeni su resursi za Bistricu 2, projekat je završen već 2027. a godinu ranije, 2026. su otpočeli radovi na Đerdapu 3. Taj važan resurs će biti završen sedam godina kasnije.

Neophodno je poslati stručnjake u inostranstvo na obuke: kako unaprediti rad mreže, i savladati balansiranje u uslovima visokog udela obnovljivih izvora

Zatim se dogodilo i nešto što je tada izgledalo nevažno, nešto što je prošlo gotovo svima ispod radara.

Naime, u nekoliko navrata je u razne države sveta otišlo, u grupama od par desetina, ukupno oko 950 ljudi iz Elektrodistribucije, tadašnjeg Snabdevanja i drugih, srodnih kompanija. Osim inženjera, u grupama su bili i programeri, stručnjaci posvećeni mašinskom učenju i drugim oblastima, koji će kasnije biti zaduženi za upravljanje opterećenjem i razvoj prediktivnih modela. Neki su išli i dva puta. Obuke su počele 2025. i trajale do 2028. godine, a cilj je bilo unapređenje rada mreže i ovladavanje savremenim tehnikama balansiranja mreže u uslovima visokog udela obnovljivih izvora energije.

Odlazak je bio na dobrovoljnom osnovu, išli su uglavnom mlađi. Jedan deo je ostajao objašnjavajući da to nikad neće moći i da se zna zbog čega. Bilo je i onih koji su negodovali, ali ipak odlazili. Za jedan deo tih ljudi, studijske posete su bile dovoljne da rasteraju strah, da na mesto kombinacije nesigurnosti i pesimizma, ponekad i neke nabusitosti, dođu prve naznake radoznalosti i osećaja suštinskog pripadanja svom okruženju.

Verovatno najveća promena se desila sa Vladom iz 2028. godine, koja je otišla u istoriju kao prva Vlada koja je jasno i nedvosmisleno građanima predstavila svoju strategiju energetske tranzicije, a kasnije koliko-toliko transparentno izveštavala o ostvarenim rezultatima.

Slučajno ili ne, dolazak pomenute Vlade se savršeno poklopio sa povratkom solidnog broja pomenutih stručnih lica, željnih da pokažu šta mogu.

Kombinacija našeg znanja, znanja iz sveta i naše poslovične sklonosti improvizaciji, lansirala je vidžet za mobilne telefone sa predikcijom cene energije tokom naredna 24 sata. Ovo što sada znamo kao „jeftinu struju” u sred dana – baš je tada nastalo. Pre tog vidžeta jeftina struja je, nemojte da se smejete, postojala isključivo noću. I taj vidžet je bio taman dovoljan da dođe do prvog velikog zaokreta u tranziciji: veći deo noćne potrošnje prebačen je u vreme oko podneva – kada od obnovljivih izvora dobijamo najviše energije.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Novi trendovi i inovativne tehnologije na jednom mestu

08.10.2023

burst-kUqqaRjJuw0-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Burst)

Kompanija Siemens simbol je inovacija i tehničke ekspertize, u kojoj se neprestano otvaraju brojne mogućnosti za učenje i usavršavanje. Pored toga što su poznati po najmodernijim tehničkim rešenjima, u ovoj kompaniji je veliki broj žena inženjerki koje su stručnjaci za tehnologije, što predstavlja pravo osveženje budući da uobičajeni inženjerski tim uglavnom čine muškarci. U Siemensu ne prave razliku između žena i muškaraca inženjera ili drugih obrazovanih profila, već su na prvom mestu rad i znanje. Prava zaposlenih su jednaka, bez obzira na pol ili bilo koju drugu odrednicu. Među ženama inženjerima je i Sunčica Cvetković, direktorka odeljenja pametne mreže Siemens Srbija.

Statistika pokazuje da muškarci, kada je reč o inženjerskom zvanju, čine najveći procenat. Koliko kompanija Siemens, prema vašim iskustvima, osnažuje žene inženjere?

Siemens je kompanija sa mnogo mogućnosti, pre svega za učenje i usavršavanje, i ukoliko imate taj lični poriv da učite, onda su mogućnosti beskrajne. Iako moj tim čine pretežno muškarci, kada je reč o polnoj jednakosti, radim u kompaniji u kojoj se ne pravi razlika između žena i muškaraca inženjera ili drugih obrazovanih profila, već se vrednuje rad i znanje. U mlađim generacijama menja se trend da u inženjerskom poslu ima više muškaraca i to me raduje.

Kolege u mom timu su eksperti u svom poslu, stručni i posvećeni, a svoju ulogu vidim u tome da podržavam dalji razvoj svih u timu i motivišem da nastavljamo da nižemo uspehe. Siemens se trudi da uvek bude korak ispred na tržištu i na neki način daje primer ostalim tehnološkim kompanijama.

U FOKUSU:

Koliko će digitalizacija svima unaprediti život?

Digitalizacija definitivno donosi olakšice u životu. Svi smo korisnici različitih elektronskih servisa koji nam štede vreme, a i sama mogućnost rada od kuće kao deo procesa digitalizacije, donosi novi koncept organizacije života uopšte i kupuje malo vremena i muškarcima i ženama u svakodnevnim aktivnostima.

Kada je reč o pametnim mrežama kojima se mi bavimo, one se odnose pre svega na elektroenergetski sistem. To su rešenja za kvalitetno i pouzdano napajanje električnom energijom – digitalizacija u energetici. Siemens je u ovoj oblasti lider u inovacijama. Naša misija je da najnovije tehnologije koje se primenjuju širom sveta približimo našim korisnicima i zajedno kreiramo rešenja za potrebe lokalnog tržišta.

U jeku globalne energetske krize potreba za zaustavljanjem klimatskih potreba izbija u prvi plan. Koliko je moguće naći tehnološka rešenja za ove probleme?

Živimo u vremenima koja su brza i nepredvidiva, u kojima dosta zavisimo od svetskih okolnosti, a napredne tehnologije predstavljaju odgovor na neke od tih promena. Inovacije i digitalizacija su zaista ključni za kompletno redefinisanje privreda i ekonomija širom sveta. Zelena, cirkularna ekonomija nije izvodljiva bez inovativnih rešenja koja će spojiti naš realan, fizički, svet i onaj koji kreiramo u digitalnom domenu. Siemens je jedan od retkih tehnoloških lidera koji spaja ta dva sveta, nudeći sinergiju hardverskih i softverskih rešenja koja korisnicima obezbeđuju brže i fleksibilnije operativne procese, pametna rešenja koja nude bolju produktivnost ili infrastrukturu uz efikasnu upotrebu energije.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Kuda sa starim telefonima? EU traži rešenja za elektronski otpad

08.10.2023

old_phones_recycling_upcycling_circular_economy_stari_telefoni_reciklaža_cirkularna_ekonomija — Foto-ilustracija: Unsplash (Eirik Solheim)

Foto-ilustracija: Unsplash (Arnel Hasanović)

U digitalno doba, kada je tehnologija neizostavan deo svakodnevice, suočavamo se sa izazovom kako efikasno upravljati elektronskim otpadom. Mnoštvo neiskorišćenih i odbačenih mobilnih telefona, tableta i laptopova nalazi se u domovima, predstavljajući ne samo izgubljeni resurs, već i potencijalni problem za životnu sredinu. Upravo se sa ovim pitanjem EU želi suočiti kroz set preporučenih politika i strategija, stavljajući akcenat na principe cirkularne ekonomije.

Evropska komisija preduzela je ključne korake u borbi protiv problema elektronskog otpada, usvajanjem niza političkih preporuka. Cilj ovih preporuka je osnažiti nacionalne autoritete u obezbeđivanju sakupljanja i ponovne upotrebe, popravki, obnove i povraćaja malih elektronskih uređaja.

Uprkos bogatstvu dragocenih materijala u njima, stopa prikupljanja malih elektronskih uređaja u celoj EU ostaje niska. Primera radi, manje od pet odsto mobilnih telefona se prikuplja za reciklažu, dok oko 700 miliona nekorišćenih telefona zauzima prostor u domaćinstvima širom EU, navodi se u saopštenju na sajtu Evropske komisije. Ovi uređaji sadrže brojne vredne materijale, kao što su kobalt, indijum i drugi.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Johnson)

Preporuke politike obuhvataju razne finansijske podsticaje poput popusta, vaučera i novčanih nagrada, kako bi se uređaji koji su prestali da rade ili koje ljudi više ne koriste, ali mogu biti ponovno prodati ili popravljeni, dođu do ovakve prilike. Dodatno, predložena je pojačana upotreba poštanskih usluga za vraćanje uređaja, povećanje svesti i vidljivosti mesta na kojima ljudi mogu vratiti malu elektroniku, i druge mere.

Preporuka je usmerena ka efikasnim merama i podsticajima za povećanje stope sakupljanja male elektronike širom EU, promovišući njihovu drugu šansu za upotrebu.

U narednim koracima, države članice su pozvane da razmotre predlog Evropske Komisije i preduzmu relevantne akcije, kako bi podržale efikasnu primenu zakonodavstva EU o otpadu elektronske opreme.

Energetski portal

Da li biste probali sladoled od plastike

07.10.2023

ice-cream-1440830_1920g — Foto-ilustracija: Pixabay (ponce_photography)

Foto-ilustracija: Unsplash (JC Bonassin)

Većina Italijana verovatno bi se namrštila na predlog da probaju sladoled od plastike jer takva ponuda ne zvuči nimalo privlačno. Jedna dizajnerka koja radi i živi u Londonu, a poreklom je iz Italije, došla je na ideju kako da spreči zagađivanje planete i na drugačiji način reciklira plastiku.

Eleonora Ortolani, poreklom iz Verone, u saradnji sa naučnicima, uzela je mali deo plastike, razbila ga na sitne čestice u laboratoriji i transformisala ga u aromatični molekul vanilina. Nakon toga je vanilin pretvorila u sladoled.

Eleonora je na tu ideju došla nezadovoljna činjenicom da njene kolege dizajneri koriste recikliranu plastiku na takav način da se, posle toga, više ne može reciklirati jer je stopljena sa smolom i drugim materijalima.

„Naša ideja bila je da pokažemo da imamo instrumente koji nam omogućavaju drugačiji način sagledavanja sistema ishrane. Moj cilj je zapravo da se započne dijalog o toj temi. Bakterije koje sam koristila razbijaju plastiku, a potom je transformišu u vanilin – jedinjenje koje odgovorno za ukus vanile“, kaže dizajnerka sladoleda od plastike Eleonora Ortolani.

Vanila, koja se ponekad naziva i „zeleno zlato“, jedan je od dva najskuplja začina na svetu, skuplji je samo šafran.

Pročitajte još:

Sve je više plastike i plastičnog otpada

„Guilty Flavours“ je prvi uzorak sladoleda napravljen od plastičnog otpada.

„Sve to sam započela jer proizvodnja plastike ne samo da se ne smanjuje već se i povećava. A za mene kao dizajnera i umetnika vrlo je razočaravajuće kada vidim koliko moje kolege koriste plastiku a manje od jedan posto plastike završava u reciklaži. Kada sam započela ovaj projekat sve je to bila naučna fantastika, a onda sam tokom procesa uvidela da neke vrste jedu plastiku i neki naučnici to već istražuju. Mislim da je potrebno da sve ovo još temeljnije istražimo“, objašnjava dizajnerka.

Eleonora je u saradnji sa dr Džoanom Sadler sa Univerziteta u Edinburgu iskoristila genetski modifikovane bakterije ne bi li sintetizovali vanilin od plastike.

Sintetički vanilin se već naveliko prodaje u supermarketima širom sveta kao najekonomičnija alternativa prirodnoj vanili. Taj sintetički vanilin se dobija od sirove nafte, što znači da zapravo deli isto poreklo kao plastika.

„Mislim da je važno da radimo na ovome, a zatim i da javnost o tome informišemo. Većina ljudi je bila zabrinuta da će u budućnosti jesti plastiku. Dobijala sam mejlove i od članova porodice koji su mi govorili kako je neodgovorno sa moje strane da podstičem ljude da jedu plastiku. Mi moramo da objasnimo da po završetku procesa to više nije plastika. Dakle da bi se jelo mora da prođe kroz velika ispitivanja, kroz iste regulatorne procese koji su standard za hranu. Ali, do tada ima još vremena“, istakla je dr Džoana Sadler, biotehnolog.

Sladoled od plastike, ali nije plastika!

Naučnici naglašavaju da je vrlo važno ne mešati proizvod koji nastaje iz ovog procesa sa mikroplastikom koja ostaje plastična na molekularnom nivou.

I mada je ovaj molekul hemijski identičan postojećem sintetičkom vanilinu, agencije za bezbednost hrane ga smatraju potpuno novim sastojkom a naučnici neće dozvoliti da se proba dok ne prođe sve testove kako bi se proglasio bezbednim za ljude.

Dakle, Eleonorin sladoled je više umetnička instalacija koja želi da izazove razmišljanje o budućnosti hrane i planete i o onome šta smo, ili nismo, spremni da jedemo.

Sladoled je u ovom momentu pod ključem u zamrzivaču, a nama ostaje da razmišljamo da li bismo imali hrabrosti da ga probamo ili je isuviše rano za tako nešto.

Izvor: RTS

Švedska vlada podržava lokalne zajednice u zaštiti životne sredine kroz partnerstvo sa SKGO

07.10.2023

01_Svetlana Stefanović — Foto: Svetlana Stefanović

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) udružuje snage sa Vladom Švedske kako bi unapredila ekološku budućnost u Srbiji. Kroz projekat „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“, koji je finansiran od strane Vlade Švedske, lokalne samouprave u gradu Užicu i opštinama Nova Varoš i Kula unapređuju svoje planove za upravljanje otpadom, uključujući uvođenje ili poboljšanje sistema primarne selekcije otpada.

Građani ovih zajednica su spremni da postanu ekološki angažovani i to se već vidi u njihovim svakodnevnim navikama. Ispitivanje zadovoljstva korisnika komunalnih usluga, sprovedeno tokom maja i juna 2023. godine, otkrilo je da su građani voljni da vrše selekciju otpada, ali nailaze na izazove kao što su odlaganje kabastog otpada, vreme i mesto pražnjenja kontejnera i nedostatak kanti za razdvajanje otpada.

Jana Pavlović, šefica Odeljenja za životnu sredinu, komunalne usluge, energetsku efikasnost i vanredne situacije u SKGO, istakla je da su zaključci iz anketa već integrisani u lokalne planove upravljanja otpadom. Ona je, takođe, naglasila važnost edukacije građana i njihovog aktivnog učešća u zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

PROGLAŠENI POBEDNICI KONKURSA „EKOOPŠTINA”

„U cilju poboljšanja komunalnih usluga, lokalni planovi se prilagođavaju prema rezultatima ispitivanja. Planira se povećanje broja kanti i kontejnera za lakšu dostupnost građanima. Takođe, u planu je zamena bučnih metalnih kontejnera sa plastičnim i polu-podzemnim kontejnerima, kako bi se smanjila buka u središtima urbanih sredina“, izjavila je Jana Pavlović.

Ovi planovi pripremaju se za period od 10 godina, ali će se, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, revidirati svakih pet godina.

Osim toga, planira se rad na afirmaciji lokalnih Zelenih saveta, institucionalnog mehanizma za unapređenje životne sredine na nivou lokalne samouprave. Kroz rad Zelenog saveta, opštine i gradovi uspostavljaju saradnju sa civilnim društvom i građanima koji su zainteresovani da doprinesu poboljšanju stanja u oblasti životne sredine. Problemi sa kojima se lokalne zajednice suočavaju prevazilaze administrativne kapacitete i mogućnosti lokalne samouprave, te je zbog toga neophodno da se i drugi zainteresovani akteri uključe u proces kreiranja i primene politike životne sredine.

Projekat „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“ (2022-2025), koji finansira Vlada Švedske, sprovodi se u partnerstvu između SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona (SALAR). Cilj ovog projekta je stvaranje održivih i inkluzivnih javnih usluga i poboljšanje ekološke bezbednosti za sve građane.

Izvor: SKGO

U toku sanacija nesanitarne deponije ,,Dudara“ u Šapcu

07.10.2023

Вујовић Шабац 3 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Šapcu su u toku radovi na sanaciji i rekultivaciji nesanitarne deponije „Dudara“, a na toj lokaciji će, po realizaciji projekta, biti zelena oaza i prostor za rekreaciju građana.

Prema rečima ministarka zaštite životne sredine Irene Vujović ova deponija je predstavljala ekološku bombu ovog kraja, zbog čega je zatvorena 2014. godine i od tada se na ovom mestu ne odlaže otpad.

Ministarka je istakla da je ovo važan projekat, a o tome najbolje govori činjenica da se deponija nalazi neposredno uz desnu obalu reke Save, na 500 metara od centra grada, a prve stambene zgrade udaljene su samo 100 metara.

Pročitajte još:

„Dudara“ treća nesanitarna deponija u Mačvanskom okrugu koja će biti sanirana uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, a prethodne godine sanirane su i deponija u Bogatiću, kao i jalovište u Zajači.

U zelene projekte u Šapcu tokom tri godine uloženo je više od dva miliona evra, rekla je ministarka i dodala da je pored ovog projekta u Šapcu i okolini uklonjeno 11 divljih smetlišta i zamenjeni su kotlovi u pet škola, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine..

Energetski portal

Svečano obeležen Dan „Elektroprivrede Srbije’’

06.10.2023

Dan EPSa - Metropol - 6 10 2023-2439 2 — Foto: EPS

Na svečanosti povodom obeležavanja Dana EPS-a, Dušan Živković, v. d. generalnog direktora Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“, rekao je da je njihova istorija počela sa prvom termoelektranom na Dorćolu, nastavilo se sa malim hidroelektranama, prvim površinskim kopovima, dok je sve podignuto na viši nivo sa izgradnjom velikih termo i hidroelektrana koje su i danas energetski oslonac Srbije.

„Danas, EPS je na putu reformi, profesionalizacije poslovanja, a cilj je da budemo uspešni, efikasni, profitabilni, da i u budućnosti EPS bude jedan od najznačajnijih investitora u državi i najznačajnija energetska kompanija. Počeli smo da se menjamo, to je neminovno, jer se prilagođavamo vremenu i okolnostima i na lokalnom i globalnom nivou. Sa idejama i znanjem zaposlenih koji su najvažniji, EPS je ta energija za budućnost”, rekao je Živković.

Na svečanosti povodom 130 godina od početka i rada elektroprivrede, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, istakla je da kada se osvrnemo i pogledamo ko su sve bili ljudi koji su svojim idejama, radom i energijom doprineli razvoju srpske elektroenergetike, ima razloga za ponos.

Pročitajte još:

PODUHVATI EPS-A: IZGRADNJA VETROPARKA, SOLARNE ELEKTRANE I ZAVRŠETAK REVITALIZACIJE HE “ĐERDAP”

,,Ipak svi zajedno više gledamo u budućnost nego u prošlost i sve nas interesuje kakav će EPS biti u godinama i decenijama ispred nas. Inicirali smo reforme sa planom da „Elektroprivreda Srbije“ ostane naše najvažnije i najvrednije preduzeće, da bude još efikasnija i modernija, i jedan od lidera u regionu i biće primer za druge kompanije u elektroenergetskom sektoru”, rekla je ministarka Đedović Handanović.

Dušan Živković uručio je Monografije povodom 130 godina EPS-a sadašnjim i bivšim zaposlenima: Tatjani Anđelić, Slobodanu Markoviću, Toši Zabrcu, Milošu Popoviću, Gojku Bajiću, Miodragu Brčereviću, Jadranki Ristić i Saši Cvetkoviću.

Najviše priznanje EPS, povelja sa plaketom „Đorđe Stanojević“, dodeljena je Staniši Paunoviću, nekadašnjem direktoru hidroelektrane „Đerdap“, Danijeli Isailović, u ime Udruženja za obnovljive izvore energije, Slaviši Đukiću, direktoru Elektroenergetskog koordinacionog centra i Jasmini Vulović u ime Nemačke razvojne banke.

Ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović uručena je zahvalnica za podršku u razvoju i modernizaciji EPS.

U ime bivših i sadašnjih zaposlenih zahvalio se rudarski inženjer Slobodan Marković, nekadašnji pomoćnik direktora za investicije u RB „Kolubara“.

,,Dok sam radio kao rudar u „Kolubari”, a i sada, u petoj godini penzije, ponosan sam zato što sam zajedno sa svojim kolegama bio deo velikog i snažnog kolektiva koji je, duže od jednog veka, boreći se sa brojnim nedaćama i izazovima, uspeo da postane i ostane oslonac države”, rekao je Marković.

Dan EPS-a tradicionalno se obeležava 6. oktobra, jer je tog datuma 1893. godine puštena u rad prva srpska elektrana na Dorćolu. Ovaj datum smatra se i početkom razvoja srpske elektroenergetike.

Energetski portal

Nemačka: Usvojen program zaštite klime 2023

06.10.2023

Zagađenje, Elektrana, grejanje, Ekologija — Foto-ilustracija: Pixabay

Značajan iskorak ka nemačkim klimatskim ciljevima za 2030. otkriven je nakon što je Savezna vlada usvojila sveobuhvatni program zaštite klime za 2023. godinu.

Do cilja za smanjenje štetnih emisija do 2030. godine nedostajalo je 1.100 miliona tona CO2. Međutim, sa novim zakonima i merama moguće je ovaj jaz smanjiti za 80 odsto, što jeste deo strategije – približavajući se cilju Savezne vlade da smanji emisije gasova staklene bašte za 65 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine..

Od svoje inauguracije pre skoro dve godine, Savezna vlada je donela niz hitnih energetskih mera kako bi značajno ubrzala uvođenje obnovljivih izvora energije. Oni obuhvataju izmene i dopune Zakona o obnovljivoj energiji (EEG), Zakona o energiji vetra na kopnu i moru, Zakona o energetskoj industriji i Saveznog zakona o očuvanju prirode, saopšteno je na sajtu Savezne vlade.

Pročitajte još:

Pored toga, pokrenuta je rekonstrukcija Zakona o energetici zgrada i reforma federalne podrške energetski efikasnim zgradama, što je posledično pokrenulo termalni prelaz sa fosilnih goriva.

Pomenutim zakonom bi se od 2024. godine uveo nov sistem grejanja oslonjen na obnovoljive izvore energije. Od prvog januara 2024. godine svaki novopostavljeni sistem grejanja trebalo bi da radi na 65 odsto obnovljive energije, o čemu smo ranije pisali. Nemačka se odlučuje da sada menja tokove u novoj gradnji, jer sistemi za grejanje kada se naprave, koriste se između 20-25 godina. Ovaj zakon se ne bi odnosio na već postojeće sisteme grejanja koje ljudi koriste, već isključivo na one koji će se tek graditi, od dana stupanja zakona na snagu.

U narednim godinama, značajno proširenje vodonične mreže biće ključna tačka, uz značajno unapređenje prenosnih i distributivnih mreža za snabdevanje električnom energijom. Sa sporazumima o zaštiti klime i evolucijom strategije upravljanja ugljenikom, vlada orijentiše industriju ka klimatskoj neutralnosti.

Energetski portal

Proglašena Zelena prestonica Evrope za 2025. godinu

06.10.2023

lep grad, litvanija — Foto-ilustracija: Unsplash (piotr-jarkowski)

Foto-ilustracija: Unsplash (Vladimir Ivanov)

Od 2008. godine gradovi se kandiduju kako bi osvojili titulu „Zelene prestonice Evrope“ – što je nagrada za gradove iznad 100.000 stanovnika, dok je Evropski zeleni list nagrada za manja urbana područja – od 20.000 do 100.000 stanovnika.

U Talinu – Estonija, glavni grad Litvanije – Viljnus, proglašen je za Zelenu prestonicu Evrope za 2025. godinu, a Viladekans (Španija) i Trevizo (Italija) osvojili su titulu za Evropski zeleni list 2025. Ovi gradovi, priznati po svojim značajnim koracima ka održivosti i zdravim životnim prostorima, izdvojili su se u snažnoj konkurenciji od 14 kandidata.

“Vilnjus – najzeleniji grad u nastajanju“ – moto je koji se dopao žiriju, a grad je zacrtao svoj put ka klimatskoj neutralnosti do 2030. godine kroz niz efikasnih strategija, uključujući poboljšanje korišćenja obnovljive energije i remont infrastrukture za grejanje. Grad ima više od pola miliona stanovnika, i drugi je najveći u regionu Baltičkih zemalja, a 2009. godine bio je proglašen od strane Evropskog parlamenta i za kulturnu prestonicu Evrope. Štaviše, inovativni pristup zasnovan na tehnologiji, omogućio je građanima da aktivno učestvuju u različitim aspektima gradskog planiranja i upravljanja, preplićući inicijative za održivost grada sa javnim angažovanjem.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Willian Justen de Vasconcellos)

Viladekans – grad u Španiji sa nešto više od 60.000 stanovnika, istakao se kroz inspirativno pozitivan pristup održivosti, čineći značajan napredak u obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, istovremeno osiguravajući uključenost zajednice u procese donošenja odluka. Dvostruki fokus grada na ekološku tranziciju i promociju zdravih stilova života posebno je oduševio žiri.

Trevizo u Italiji – oko 80.000 stanovnika, dobio je pohvale za svoju dinamičnu posvećenost promenama, koristeći niz inovativnih strategija kao što je međugeneracijska komunikacija kroz inovativno i zabavno angažovanje mladih. Njihova odlučnost se ogleda u njihovim ambicioznim ekološkim ciljevima, uključujući značajnu nameru da udvostruče svoju populaciju drveća.

Pobedničkim gradovima biće dodeljeni finansijski podsticaji za jačanje njihovih nastojanja u pogledu održivosti životne sredine, pri čemu će Vilnjus dobiti 600.000 evra, a pobednici Zelenog lista, Viladekans i Trevizo, po 200.000 evra.

Energetski portal

1...127128129...1.539 Page 128 of 1.539

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ostaju prioritet, ali…

Pročitajte još:

Građani podržali zabranu kaveza

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM