Štampana hrana – budućnost ljudske ishrane?

Foto-ilustracija: Pixabay (smilingpixell)

,,Dobar dan komšija, daćete mi sveže ištampanih 300 grama mesa’’. Možda mislite da ovog jutra nisam popila kafu i razbudila se, ali ova rečenica mogla bi svakodnevno da se čuje u mesarama i ribarnicama budućih generacija.

Znamo da se planeta suočava sa dva velika problema. Međusobno povezani, problem prehrane sve većeg broja stanovništva i ekološki kao što su klimatske promene. Među njima provlači se i pitanje dobrobiti životinja. Mogla bih ceo blog da posvetim ovoj temi, ali hajde ukratko da se osvrnemo. Porast broja ljudi na planeti zahteva i veći uzgoj stoke, a time i žitarica od kojih se proizvodi stočna hrana. To dalje zahteva veću potrošnju vode, učestalije obrađivanje poljoprivrednog zemljišta tokom čega se oslobađaju emisije koje doprinose efektima staklene bašte. Ujedno ovakvog zemljišta je sve manje usled urbanizacije – opet potrebom sve većeg broja ljudi na planeti. Kako je postojeće poljoprivredno zemljište iskorišćeno, krče se šumska područja, isušuju močvare i uništavaju drugi ekosistemi za potrebe proizvodnje hrane za ljude. Time se ugrožava biodiverzitet, lanac ishrane, osobađaju dalje emisije… I za kraj ovog osvrta napisala bih da ljubitelji mesa znaju koliko je teletina mekana i ukusna. Uzgojem krava doprinosi se emitovanju emisija metana, kroz njihov izmet – a metan značajno više doprinosi klimatskim promenama od ugljen-dioksida.

Niz je dodatnih razloga zbog čega čovekova prehrana namirnicama životinjskog porekla predstavlja problem. Ako bih pomenula ribe, među kojima je popularna tunjevina, otvorila bih jednu potpuno novu priču prekomernog lova, usputnog ulova u kojem stradaju druga morska bića koja su važna za lanac ishrane i tako dalje.

No, naučnici i zagovornici dobrobiti životinja godinama unazad aktivno rade na pronalasku rešenja za alternativnu prehranu kao što su vegetarijanski i veganski proizvodi ili makar drugačiji, održiviji načini uzgoja životinja. Među inovativnijim rešenjima nalazi se 3D štampa mesa i ribe.

Kako funkcioniše?

Moje prvo pitanje bilo je – da li ljudi na tanjiru dobiju pravi komad mesa i ribe? Odgovor do kojeg sam došla kaže – da. Na tanjiru se nalazi pravo održivije meso i riba. Reč je o 3D bioštampačima, a proces je sledeći: Od životinja se uzimaju matične ćelije koje se u kontrolisanim uslovima razmnožavaju, a kada dostignu dovoljan broj sledi njihova diferencijacija u mišićne i masne ćelije. Ovo je proces u kojem se ćelije menjaju morfološki i fiziološki. Nakon toga sleduje jednostavno njihova prerada u uobičajene mesne proizvode kao što su recimo ćevapi ili biftek. Biomastilo, što bi prema ovome trebalo da budu prerađene ćelije, stavlja se u mašinu i kroz nekoliko minuta štampa se hrana.

Iako je predstavljeno kao tako jednostavno, za mene je i dalje neshvatljivo. Ostaje još dugo vremena dok ovakva proizvodnja ne bude zaživela, naročito na našim prostorima. Ostaje i pitanje čiji me odgovor zanima – kakvog su stava, kada je o ovoj tehnologiji reč, zagovornici dobrobiti životinja, a kako bi je prihvatili pravi ljubitelji mesa?

Ukoliko budem došla do ovog odgovora, podeliću ga rado sa vama.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti