Energetska kriza nam je pokazala koliko smo ranjivi i koliko je naša energetska sigurnost krhka. Rat u Ukrajini koji je uzrokovao nezapamćen porast cena električne energije izložio je sve mane sistema određivanja cena električne energije.
Celi kontinent je naterao da osmisli nove planove za ubrzano postizanje energetske nezavisnosti, kako nam se više nikad ne bi dogodila slična kriza. O tome kako Hrvatska prevazilazi trenutnu situaciju i koliko pažnje posvećuju obnovljivim izvorima energije, razgovarali smo sa Majom Pokrovac, direktorkom OIE Hrvatska.
Kako Hrvatska pokušava da nađe izlaz iz energetske krize?
Hrvatska je u ovoj krizi prošla bolje od mnogih zemalja zahvaljujući razvijenim projektima obnovljive energije, ponajviše hidroelektranama. Ipak, zbog porasta cena električne energije je i Vlada RH, poput ostalih zemalja EU, uvela posebne mere poput ograničenja cena električne i toplotne energije. Uz to je donela mere za razvoj obnovljivih izvora energije, a među njima ukidanje PDV-a na solarne panele. Istovremeno ova kriza nam je još jednom potvrdila kako jedino energija proizvedena unutar granica države može osigurati zaštitu od spoljašnjih uticaja.
Donošenjem Zakona o tržištu električne energije i Zakona o obnovljivim izvorima energije skraćeni su rokovi kada je reč o administrativnim procesima. Kako to izgleda u praksi, kojoj brzinom se realizuju projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije?
Oba zakona su donela velike i značajne promene za sektor OIE u Hrvatskoj. Energetsko odobrenje je postalo prvi bitan korak u razvoju projekta, za razliku od nekadašnjeg sistema gde je energetsko odobrenje posledično dolazilo nakon skoro razvijenog projekta. Ono je po novom Zakonu o tržištu električne energije ključan alat Ministarstva privrede i održivog razvoja za razvijanje i upravljanje energetskim sektorom. Uvedene su i značajne promene u trajanju razvoja projekta. Pre je on znao da traje i po više od 10 godina, a sad je to zakonom ograničeno na maksimalno pet. Dobijanje uslova za priključenje na mrežu znatno je skraćeno i od prethodnih godinu dana sada je svedeno na tri meseca, jer su napravljeni preduslovi da Hrvatski operater prenosnog sistema deo poslova ustupi spoljnim ovlašćenim i sertifikovanim kompanijama.
Otvorene su i mogućnosti za inovativne poslovne modele. Prvi put je zakon uveo elektromobilnost kao važan deo energetske tranzicije države. Nakon donošenja zakona nedostajali su ključni podzakonski akti i drugi propisi zbog kojih razvoj projekata obnovljive energije nije mogao da se razvija očekivanim tempom. Nisu bila poznata pravila o kriterijumima za sprovođenje javnog konkursa za izdavanje energetskih odobrenja na što su se investitori često žalili. Kroz prelazne odredbe novoga zakona omogućeno je završavanje svih ozbiljnih projekata iz OIE, pa je tako izdano 87 energetskih odobrenja ukupne snage 2132 MW. Uskoro bi trebalo da počne njihova realizacija što znači da ćemo u narednih pet godina sigur – no imati 2000 MW novih proizvodnih postrojenja iz OIE.
U fokusu:
- NOVA ULAGANJA U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE SIGURAN PUT KA ENERGETSKOJ TRANZICIJI
- BIOMASA JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH IZVORA OBNOVLJIVE ENERGIJE
- VIŠE ELEKTRIČNE ENERGIJE U CRNOJ GORI IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Gde se nalazi naš region u oblasti obnovljivih izvora energije u odnosu na ostatak Evrope?
Oleksandr Ryzhkov)
Kad se govori o regionu, najčešće se spominje veliki potencijal. Najjači potencijal ima solar, jer je nezavistan od lokacije i svaka lokacija ima insolaciju koja je daleko veća od bilo koje zemlje na severozapadu Evrope. Zaista su ti potencijali ogromni i mogu ceo region da stave na listu onih koji su uz pomoć obnovljivih izvora energije ostvarili energetsku nezavisnost, a moguće je i izvoziti električnu energiju.
Svaka zemlja regiona u nečemu je bolja od druge, ali nam svima treba uklanjanje administrativnih prepreka za ubrzanje razvoja projekata OIE. Nedavno smo objavili Akcioni plan za razvoj obnovljivih izvora energije na moru u Hrvatskoj koji jasno pokazuje da imamo potencijala za razvoj čak 25 GW vetroelektrana na moru. Stručnjaci OIEH su izračunali da bismo uz razvoj 2.500 MW VE i 2.500 MW solarnih elektrana mogli da pokrijemo sav uvoz električne energije, iako su potencijali za razvoj solarne energije i znatno veći od toga. SolarPower Europe smatra kako Hrvatska može da razvije do 7 GW solarnih projekata do 2030. Hrvatska je izrazito bogata i geotermalnim nalazištima, a procenjen je potencijal za razvoj oko 1.000 MW geotermalnih projekata. Trenutno imamo instaliranih tek 10 MW. Bioplinska postrojenja i postrojenja na biomasu takođe su nam veoma važna.
OIEH je postao deo velike evropske RE-Source platforme posvećene razvoju PPA ugovora u Evropskoj uniji i Hrvatska se prvi put našla u PPA statistici. Kakve promene donose PPA ugovori u Hrvatskoj?
Hrvatske kompanije potpisuju PPA ugovore i gotovo svakodnev no primaju upite za sklapanje novih ugovora. PPA ugovori za kupovinu energije izuzetno su važni za ceo energetski sistem i od njih svi imaju koristi. Kompanije koje su veliki potrošači električne energije potpisuju sa proizvođačima obnovljive energije dugogodišnje ugovore o kupovini električne energije po unapred dogovorenim cenama. To proizvođačima energije iz obnovljivih izvora omogućava sigurnu prodaju proizvedene električne energije, a kupcima sigurno snabdevanje zelenom energijom po dogovorenoj ceni. Na taj način kompanije mogu jednostavnije da planiraju godišnje troškove ne misleći hoće li ih pogoditi kriza.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
