Klimatske promene se vide i na tanjiru – hoćemo li u Srbiji uzgajati mango i banane

25.09.2023

banane-voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Alistair Smailes)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Temperature i klimatski obrasci se menjaju i deset puta brže nego ranije, pokazuju istraživanja. Posledice se vide i na tanjiru. Sa promenom klime, menjaju se mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, ali to, objašnjavaju stručnjaci, neće biti drastične promene. U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali su neke sorte vinove loze već kao na Mediteranu.

Obilne padavine, superćelijske oluje, pa nestvarne vrućine – sve je to obeležilo leto. Temperature i klimatski obrasci se menjaju, kažu istraživanja, i deset puta brže nego ranije.

Posledice toga možda najbolje oslikava podatak da je, posle velikih vremenskih nepogoda u Indiji, cena pirinča na rekordnom nivou u proteklih 15 godina.

I to nije jedina namirnica koja će u narednom periodu izostajati sa tanjira.

Pročitajte još:

„Prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama“

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je u Jutarnjem programu da su i suša i olujni vetrovi u poslednje vreme naneli velike štete poljoprivrednoj proizvodnji, a pogotovo voćarskoj, koja je intenzivna.

„Moramo prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama. Do njih je došlo, a najsigurniji način jeste ipak podizanje zasada sa protivgradnim mrežama i fertirigacija. Naravno, tu se u narednom periodu mora obratiti pažnja na kvalitet materijala koji se koristi za podizanje zasada“, ističe Keserović.

„Znamo šta se očekuje u narednih 30 godina“

Foto-ilustracija: Pixabay (senjakelabu29)

Podaci pokazuju da je od 2011. do 2020. godine srednja temperatura porasla 1,8 stepeni Celzijusa.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je važno razmišljati o budućnosti od narednih nekoliko decenija, zato što promena klime neće zaustaviti.

„Mi ćemo još videti dodatno zagrevanje od najmanje jednog stepena, tako da znamo otprilike šta se očekuje u narednih 30 godina i u tom smislu treba da se prilagodimo“, navodi Đurđević.

U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali je vinova loza već kao na Mediteranu

Kada je reč o mogućnosti promene mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, Đurđević ukazuje da se određene vrste već pomeraju prema severu, jer se pomeraju i klimatske zone.

„Takođe se pomeraju prema višim nadmorskim visinama i to se verovatno može primetiti u poljoprivredi. Dolazi do ranijeg ulaska biljaka u određene procese, i zime kada prelaze u proleće, to počinje sve ranije“, objašnjava klimatolog.

Vrlo je moguće, dodaje, da će pojedine kulture naći bolju lokaciju na nekim mestima na kojima su pre možda bile neobične, ali to neće biti drastične promene.

„Neće se u medijima postavljati pitanje da li ćemo ovde uzgajati banane ili mango, to se verovatno neće desiti, ali po pitanju određenih sorti, pitanju nekih kultura, verovatno ćemo videti neka pomeranja“, kaže Đurđević navodeći primer u vinogradarstvu.

Naime, određene sorte koje su bile tipične za neke mediteranske krajeve, danas se uspešno uzgajaju u Srbiji, u smislu da daju rod iz kojeg se može dobiti vrhunsko vino.

„Ako je nešto bilo tipično u Mediteranu, danas kod nas, znači da su se stvari već pomerile par stotina kilometara prema severu“, objašnjava Đurđević.

Izvor: RTS

„Power of Sustainability 2023“ u Mostaru – uspešno okupljanje regionalnih lidera održivosti

25.09.2023

Dvodnevni događaj „Power of Sustainability Festival 2023“ u Mostaru, organizovan uz podršku Veća stranih investitora u Bosni i Hercegovini (BiH) i Tehnološkog parka „Intera“, u saradnji sa Gradom Mostarom i Federalnim ministarstvom životne sredine i turizma BiH, uspešno je kompletiran i završen. Festival je okupio više od 150 učesnika iz BiH i regiona, uključujući stručnjake, investitore i donosioce odluka iz privatnog i javnog sektora.

Ovaj prestižni događaj, održan od 21. do 22. septembra 2023. godine, okupio je vodeće ličnosti iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Albanije kao i goste iz Norveške, Nemačke i USA, koje su razmenili ideje, iskustva, te promovisali održivi razvoj u regionu Zapadnog Balkana. Festival je bio fokusiran na četiri ključne teme, koje su bile obrađene kroz keynote prezentacije i panele.

Prvi dan je bio posvećen temama vezanim za investicije u zelenu energiju, primenu cirkularne ekonomije, ESG standarde i elektromobilnost, dok je održivi turizam bio glavna tema drugog dana kada je celi Festival simbolično zaključen u manje formalnom formatu u Parku prirode Hutovo Blato.

Kada je reč o investicijama u zelenu energiju, potreba za boljim usklađivanjem razvoja zakona i politike sa potrebama tržišta je istaknuta kao ključna. Takođe, potrebno je povećati fokus na transparentnost institucija i privatnih investitora, te povećanje direktne koristi za lokalne zajednice s ciljem privlačenje investitora po uzoru na primer Norveške i ostalih zemalja koje su primenile sličan pristup.

Pročitajte još:

Tokom diskusije o održivom turizmu, istaknuta je potreba za strateškim pristupom na nivou cele zemlje kako bi se planski rešavali trenutni problemi, te radilo na dodatnom unapređenju domaće turističke ponude. Važno je i voditi računa o održivom urbanom razvoju i poboljšati organizaciju dostupnih podataka o turističkim posetama.

“Ponosni smo što smo na jednom mestu, u divnom Mostaru koji je primer iskorišćavanja zelene energije, okupili toliko izvanrednih pojedinaca kojima održivo poslovanje nije samo budućnost, nego sadašnjost. Oni su istinski predvodnici razvoja u našem regionu, i hvala im što su došli i inspirisali nas svojim vizijama i uspešnim primerima poslovanja. Posebno nam je drago zbog desetina poslovnih prijateljstava koja su sklopljena tokom trajanja Festivala, jer ne sumnjamo da će se ovim umrežavanjem kreirati sjajne zajedničke aktivnosti i u budućnosti.. – izjavila je Sanja Miovčić, direktorka Veća stranih investitora u BiH ispred organizatora Festivala.

Obzirom na pozitivne reakcije, očekuje se da će se ovaj konferencijski događaj postati tradicija, te da će se održati i naredne godine, nastavljajući da promoviše održivi razvoj, pametna rešenja i razmenu ideja za bolju budućnost.

Kratak video sa događaja pogčedajte ovde.

Izvor: FIC

Koale u vremenu klimatskih izazova

24.09.2023

koala — Foto-ilustracija: Unsplash (David Clode)

Australija, poznata po svojim čudima prirode, ima posebno mesto za koale, koje su postale simbol ove zemlje. Poznati po svom lenjivom ponašanju i privrženosti eukaliptusovom drvetu, suočavaju se s ozbiljnim pretnjama u svom opstanku.

Koale su se uvek najviše oslanjale na guste eukaliptusove šume istočne obale Australije. Eukaliptus je njihova primarna hrana, ali ove šume igraju ključnu ulogu i u većem ekosistemu. Slično tome kako pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju cvetova, koale pomažu u širenju eukaliptusa, prenoseći semenke sa mesta na mesto. Kao primarni biljojedi, održavaju zdravu ravnotežu u ovim šumama, kontrolišući njihov rast.

Međutim, tokom 2019. i 2020. godine, Australija je bila svedok nekih od najrazornijih šumskih požara u svojoj istoriji. U 2019. godini, skoro trećina staništa koala je uništena, rezultirajući smrću oko hiljadu ovih stvorenja, i oko 30 odsto njihovih staništa.

Pročitajte još:

Eukaliptus, iako ključan za preživljavanje koala, lako je zapaljiv. S povećanjem globalnih temperatura, rizik od požara u eukaliptusovim šumama raste iz godine u godinu. Nedavna istraživanja ekologa ukazala su na alarmantne statistike: uz pomoć tehnologije mašinskog učenja, predviđeno je da će do 2070. godine čak 45 odsto staništa koala biti pod visokim rizikom od požara, navodi se u istraživanju Univerziteta Flinders

Nastojanja da se obnove njihova staništa i podigne svest o očuvanju istih su se pojačala, pružajući tračak nade za budućnost ove ugrožene vrste.

Dok koale nastavljaju svoju borbu za opstanak, one nam služe kao snažan podsetnik na ulog u borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

Kompanija MT-KOMEX proširila poslovanje u BiH

24.09.2023

solarna elektrana , solar , panel , solarni paneli — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Dugogodišnje iskustvo u izgradnji solarnih elektrana pozicioniralo je kompaniju MT-KOMEX kao sigurnog i pouzdanog partnera. Inženjeri i instalateri zaposleni u kompaniji redovno pohađaju specijalno pripremljene obuke i do sada su izgradili i isporučili opremu za brojne solarne elektrane na zemlji i na krovovima, ukupne instalirane snage 60 MW. Kao pioniri u projektima izgradnje solarnih elektrana u Srbiji, uvek su tu da stručnim savetima pomognu i pronađu najbolje rešenje za svakog klijenta.

Čelni ljudi kompanije uvideli su da svojim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti mogu da pomognu razvoju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini, zbog čega je u aprilu ove godine doneta odluka da se otvori preduzeće MT-KOMEX BiH.

Tržište ovog prodručja veoma brzo se razvija i ima veliki potencijal, kao potrebe u energetskom smislu, te su mu neophodne investicije u obnovljive izvore energije.

Izvesno je da BiH, zahteva svoje energetske kapacitete u proizvodnji čiste električne energije, kako bi prestali sa upotrebom uglja za dobijanje energije. Kako se nalaze u pretpristupnom aranžmanu za prijem u članstvo Evropske unije, moraju raditi na smanjenju emisija ugljen-dioksida, a to mogu postići izbacivanjem iz upotrebe fosilnih goriva. Logičan sled okolnosti je prelazak na čistu energiju.

U FOKUSU:

,,Energija sunca i vetra su naša šansa za prelazak na zelenu energiju, i tu vidim veliki prostor za napredak. Problematika u BiH su brojne zakonske regulative i propisi. To znatno
otežava ceo postupak dobijanja svih dozvola koje su potrebne za izgradnju jedne solarne elektrane, što u velikoj meri otežava put svim potencijalnim investitorima“, objašnjava Radoslav Marić direktor MT-KOMEX BiH.

Kategorija kupac-proizvođač u Federaciji Bosne i Hercegovine nije regulisana zakonom, i to odvraća ljude od ulaganja u male solarne elektrane, dok je u Republici Srpskoj situacija nešto bolja, ali Marić smatra da zakoni i mere koje su donesene nisu dovoljno podsticajni za običnog građanina.

On se nada da će se izmeniti zakonska regulativa i da će nadležni slediti primere Republike Srbije i Republike Hrvatske, koje su usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije prepoznali značaj koncepta kupac-proizvođač. Da je i taj segment zakona dobro uređen, pokazuje činjenica da je u prošloj godini udvostručen broj malih solarnih elektrana.

Komplikovana procedura

Različite zakonske procedure u Federaciji BiH, na nivou Republike Srpske, kao i na području Brčko Distrikta zadaju glavobolje potencijalnim investitorima u solarne elektrane. Marić kaže da je kompanija uvidela da u ovom segmentu može da pomogne, te su tu i prepoznali svoju šansu.

,,Mi nudimo, da kažem, kompletan paket usluga. To praktično znači da stručni tim kompanije radi sve, od ideje do realizacije. Znači izdejstvujemo sve neophodne dozvole, radimo na razvoju projekta, dobijanju svih neophodnih odobrenja, faktički uradimo ceo projekat, kompletan administrativni deo i onda ga realizujemo po sistemu ključ u ruke. Ovo je jedna od retkih i jedinstvenih ponuda na području Bosne i Hercegovine“, objašnjava Marić.

Brojni investitori spremni su za ulaganja u solarne elektrane u ovoj zemlji, spremaju se projekti za solarne elektrane, i na zemlji i na krovu. Inženjeri i instalateri kompanije MT-KOMEX BiH spremni su za sve izazove koje im donosi poslovanje u Bosni i Hercegovini i da svakom klijentu pomognu u izgradnji solarne elektrane.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SECW ĆE PONUDITI REŠENJA ZA PRAVEDNU ENERGETSKU TRANZICIJU

24.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

U Sarajevu će se od 25. do 29. septembra 2023. godine održati Sarajevska energetska i klimatska sedmica SECW, u organizaciji Privredne/Gospodarske komore Federacije Bosne i Hercegovine, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i tehničku podršku nLogic Advisory.

U fokusu ovog događaja je pravedna tranzicija i dekarbonizacija energetskog sektora sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti i uspostavljanje cirkularne ekonomije.

Budući da energetski sektor predstavlja stub razvoja privrede svake zemlje, Bosna i Hercegovina, koja je danas, zahvaljujući bogatom nasleđu i iskustvu u energetici, regionalni lider, nastavlja da prati trendove u energetskom sektoru. To donosi niz izazova koji podrazumevaju donošenje teških odluka o budućnosti energetskog sektora, uvažavajući važnost klimatskih promena, odnosno ciljeva klimatske neutralnosti i dekarbonizacija energetskog sektora BiH do 2050. godine.

Događaj je bitan jer će se na jednom mestu naći donosioci odluka na svim nivoima, a koje se tiču budućnosti energetike u regionu, stručnjaci koji savetuju donosioce odluka i koji razvijaju strateški okvir, preduzetnici koji investiraju i otvaraju nova radna mesta, kao i predstavnici nevladinog sektora koji se zalažu za transparentnost energetske tranzicije.

Sve informacije o događaju pogledajte ovde.

Izvor: SECW

Alumil – Optimizacija proizvodnje za zelenu budućnost

24.09.2023

Tokom godina poslovanja velike kompanije posebnu pažnju posvećuju kako optimizaciji proizvodnje, tako i zaštiti životne sredine. Kompanija Alumil koja je osnovana 1988. godine u Grčkoj, i već 20 godina posluje u Srbiji, najsavremenijom tehnologijom i poslovanjem po modelu cirkularne ekonomije kontinuirano unapređuje kvalitet života zajednice i ispunjava svoju misiju odživosti.Kao lider u proizvodnji aluminijumskih profila, uz strogu kontrolu kvaliteta celokupnog proizvodnog procesa, sa 400 zaposlenih u Srbiji, snažnim timom od 20 inženjera i arhitekata konsultanata, šest prodajno-distributivnih centara i impresivnim izložbenim salonom u Beogradu, kompanija nudi jedinstvena rešenja, uz inovacije koje zadovoljavaju potrebe ne samo tržišta Srbije već i globalno.

Proizvodni pogon u Novoj Pazovi je proširen i instalacijom moderne opreme sada se radi u tri smene. Danas, kompanija Alumil raspolaže dvema linijima za ekstruziju kapaciteta 14.000 tona godišnje. Dogradnjom nove hale površine 6000 m2 prošireni su kapaciteti logistike, a 2017.godine uveden je ekološki postupak plastifikacije – „chrome free“.

Novom investicijom od skoro pola miliona evra otvorena je nova linija za termo prekid koja je zamenila dve postojeće, a 2020. uvedene su linije sa automatskim CNC mašinama za CNC obradu i naknadno sečenje profila. Kupovinom moderne industrijske peći za nitriranje zamenjene su dve postojeće, a nedavnom investicijom u nove linije za plastifikaciju zaokruženo je dvadesetogodišnje investiranje od 42 miliona evra u fabriku u Srbiju. Iz kompanije ističu da svake godine kontinurano ulažu kako u proizvodnju, tako i u obuku zaposlenih.

“U modernom proizvodnom postrojenju koji se prostire na 35.000m2, uz strogu kontrolu kvaliteta celog proizvodnog procesa, kompanija Alumil omogućava kreiranje vrhunskih proizvoda visoke upotrebne vrednosti. Kontinuirani cilj našeg istraživanja i razvoja je da ponudimo unikatna rešenja, sa inovativnim karakteristikama, koja u potpunosti pokrivaju potrebe naših klijenata,” izjavio je Stylianos Tsoktouridis, generalni menadžer kompanije Alumil YU Industry.

Alumil u Srbiji, sa blizu 70 odsto proizvodnih kapaciteta, svoje industrijske profile usmerio je izvozu u zemlje Evropske unije, dok sa 30 odsto proizvodnje zadovoljava trenutne potrebe domaćeg tržišta, od kojih su najvećim delom u pitanju arhitektonski profili.

Kada je u pitanju poslovanje u Srbiji, prisutni su brojni benefiti koje donosi lokalna proizvodnja. Oni se vide kroz skraćivanje lanca snabdevanja, odnosno smanjenje vremena isporuke, čime se povećava efikasnost, ali i lager proizvoda. Skraćivanje lanca snabdevanja dovodi i do smanjenja potrebe za dugim transportom robe i utroška energije, što je u skladu sa ekološki prihvatljivim praksama. Održiva budućnost za preduzeća i životnu sredinu uključuje ponovno korišćenje resursa i ulaganje u domaću proizvodnju, čime se pomaže i razvoj domaće ekonomije. Alumil je nosilac žiga „Čuvarkuća“, koji je deo projekta „Stvarano u Srbiji” Privredne komore Srbije, a kojim se pruža podrška domaćim proizvodima i proizvođačima, dok se potrošači edukuju o njihovom kvalitetu i domaćem poreklu.

Sa više od 30 godina iskustva i 3000 zaposlenih, Alumil je jedna od najrazvijenijih kompanija na globalnom nivou sa proizvodnim linijama najmodernije tehnologije u svojih 12 fabrika u svetu. Posluju po modelu cirkularne ekonomije i svojim proizvodima od recikliranog aluminijuma kontinuirano unapređuje kvalitet života zajednice u kojoj posluju.

Izvor: Alumil

Volvo – prekid proizvodnje dizel automobila do 2024. godine

23.09.2023

volvo_car_automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (Nirmal Rajendharkumar)

Do 2030. godine, švedska kompanija Volvo osnovana pre 96 godina, namerava da se potpuno prebaci na proizvodnju isključivo električnih automobila. Međutim, to nije kraj planova – do 2040. godine, ova automobilska kuća želi da postane klimatski neutralna. Sa ovim planom, Volvo postavlja standard na polju održivosti na tržištu.

Na skupu povodom Nedelje klime u Njujorku, kompanija je potvrdila svoju viziju svojom najavom da će do 2024. godine prekinuti proizvodnju automobila sa dizel motorima. Sa ovom odlukom, Volvo će biti među prvim automobilskim kućama koji će se potpuno odreći dizela, navodi se u saopštenju kompanije.

Još prošle godine, kompanija je odlučila da se neće više baviti razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Pročitajte još:

S obzirom na promene koje su se dogodile samo u poslednjih nekoliko godina, gde je dizel bio dominantan izvor pogona za Volvo, ova tranzicija je zaista revolucionarna. Dok su dizel motori nekada bili kamen-temeljac kompanije, danas elektrifikacija predstavlja ključnu komponentu njihove buduće strategije.

Odluka da se odreknu dizel motora nije samo korak ka smanjenju klimatskog otiska, već i ka boljem kvalitetu vazduha, posebno u gradovima gde azotni oksidi iz dizel motora često zagađuju vazduh.

Nedavno je najavljeno da će i na nivou EU nakon 2035. godine takođe biti obustavljena prodaja novih automobila koji proizvode zagađenja, kako bi se postigao cilj klimatske neutralnosti.

Energetski portal

Povećanjem obnovljivih izvora ka energetskoj stabilnosti

23.09.2023

Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, jedan od učesnika konferencije OIE Srbija 2023, u organizaciji Udruženja obnovljivi izvori energije Srbije, pisao je za OIE Srbija o obnovljim izvorima čijim povećanjem se ide prema energetskoj stabilnosti.

Kako se hladna sezona približava, evropske ekonomije preispituju energetske planove, nadajući se jednako blagim zimskim temperaturama kao prošle godine. Ipak, u međuvremenu je dosta postignuto na planu jačanja energetske sigurnosti, nezavisnosti i dekarbonizacije. Zahvaljujući REPowerEU planu, energija vetra i Sunca dostigla je rekordnu petinu električne energije proizvedene u Evropskoj uniji u 2022. godini (22odsto), po prvi put prestigavši fosilni gas (20 odsto) i energiju proizvedenu iz uglja (16odsto), prema Evropskom pregledu o električnoj energiji.

Pročitajte još:

Prateća infrastruktura neophodna za rast udela obnovljivih izvora

Uprkos napretku, osetljivost energetskog sektora će potrajati. Da bismo dostigli ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, investicije u čistu energiju na globalnom nivou treba da se povećaju čak tri puta. Ograničenja javne potrošnje postavljaju dodatne izazove pred ovaj cilj. Investicije su takođe otežane većim početnim izdacima, što čini trošak finansiranja ključnom varijablom za investitore, čak i ako se vremenom kompenziraju nižim operativnim troškovima.

Proširenje kapaciteta za prenos i distribuciju, izgradnja interkonekcija i jačanje kapaciteta za skladištenje radi poboljšanja fleksibilnosti mreže biće ključni za povećanje udela obnovljivih izvora energije od 45 odsto u EU do 2030. godine. Evropska komisija procenjuje da će biti potrebna ulaganja od 584 milijarde evra. Kada je ova godina u pitanju, Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će u energetski sektor biti uloženo rekordnih 2,6 biliona evra.

Klimatske promene i prateći ekstremni vremenski događaji mogu ozbiljno ugroziti ove ambicije, zbog potencijala da izazovu ozbiljne štete na dalekovodima i u snabdevanju energijom. Povrh toga, toplotni talasi povećavaju potrebu za energijom za rashlađivanje, koja u proseku predstavlja 10 odsto globalne potražnje, dostižući i do 50 odsto u nekim zemljama. Dugotrajne suše koje dovode do nestašice vode direktno utiču na hidroenergetske i druge kapacitete za proizvodnju električne energije. Zbog ekstremnih suša širom Evrope tokom prošle godine proizvodnja hidroenergije bila je najniža u poslednje dve decenije.

Inicijativa za pomoć regionima u energetskoj tranziciji

Na Zapadnom Balkanu fosilna goriva i dalje čine oko tri četvrtine primarnog snabdevanja energijom, a energetski intenzitet u okviru BDP-a je i dalje relativno visok. Tehnički problemi u vezi sa radom elektrana na ugalj, visoke cene električne energije, cene biomase, kao i uticaj suše na hidroenergiju, predstavljaju jasan podstrek za prelazak na sigurniju i diversifikovaniju energetsku strategiju. Međutim, zbog ograničenih finansijskih resursa i nestabilne investicione klime, finansiranje projekata obnovljivih izvora može biti izazov, posebno za zemlje sa slabijom ekonomijom.

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Dalja podrška kroz regulativu, poboljšanu javno-privatnu saradnju, targetirane investicije i tehnološki napredak biće odlučujući. EU pruža stabilnu pomoć regionalnoj energetskoj tranziciji kroz proces pristupanja kojim se usklađuju energetske politike, olakšavaju prekogranični projekti i podstiče integracija tržišta. Zapadni Balkan je takođe deo Inicijative EU za regione uglja u tranziciji koja pomaže zemljama da napreduju ka čistoj ekonomiji, osiguravajući da ova tranzicija bude socijalno pravedna. Do sada se kvalifikovalo trinaest NUTS-2 regiona, uključujući Kostolac, Kolubaru, Obrenovac i Pomoravlje u Srbiji. U okviru paketa energetske podrške EU koji je dodeljen Zapadnom Balkanu 2022. godine, za kompanije i domaćinstva u Srbiji izdvojeno je 165 miliona evra kao odgovor na energetsku krizu.

Povećani ciljevi za finansiranje zelenih investicija

Kao banka EU, EIB grupacija doprinosi pravednoj i inkluzivnoj transformaciji kroz investicije u čistu energiju, kao ključni finansijer plana REPowerEU. U julu ove godine banka je odobrila povećanje za 50 odsto u odnosu na prvobitan cilj kako bi u okviru ove inicijative uložila do 45 milijardi evra do 2027. godine. Očekuje se da će ovo dodatno finansiranje mobilisati preko 150 milijardi evra novih zelenih investicija, koje bi trebalo da pomognu Evropi da smanji emisije ugljenika na nulu do 2050. godine.

Kada je Zapadni Balkan u pitanju, EIB Global namerava da pomogne komunalnim preduzećima da se dekarbonizuju i podrži operatere prenosnih sistema u naporima da integrišu obnovljive izvore energije u modernizovane električne mreže. Pored velike energetske infrastrukture, obezbeđuje i finansiranje za mala i srednja preduzeća i lokalne opštine za projekte obnovljive energije i energetske efikasnosti, putem namenskih kreditnih linija dostupnih kod komercijalnih banaka.

Zajedno sa Evropskom komisijom, banka će nastaviti da pomaže u realizaciji inicijativa EU, uključujući Ekonomski i investicioni plan, Global Gateway i Zeleni dogovor koji obezbeđuju značajna sredstva za sigurniji i održiviji energetski sistem u regionu.

Autor: Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan

Nivoi uskladištenog gasa u Evropi neuobičajeno visoki

23.09.2023

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (Carl Nenzen Loven)

Evropa je dostigla svoj cilj od 90 odsto snabdevenosti 18. avgusta, što je daleko ispred ciljanog datuma 1. novembra.

Evropska komisija je u petak (18. avgusta) saopštila da su nivoi uskladištenog gasa u Evropi neuobičajeno visoki, a da su ciljevi postavljeni za 1. novembar postignuti mesecima pre roka, uprkos nestabilnim tržištima uoči predstojeće zime.

Kada je Rusija 2022. godine počela da smanjuje dotok gasa u Evropu, nemačka vlada je shvatila da je Gasprom namerno držao neka od svojih najvećih skladišta u EU što praznijim. Da bi se izbegla slična situacija ubuduće, u junu su uspostavljeni obavezni ciljevi.

Sada je Evropa dostigla svoj cilj od 90 odsto snabdevenosti 18. avgusta, što je daleko ispred ciljanog datuma 1. novembra.

„Ovo će nam pomoći da budemo bezbedni ove zime“, objasnila je u petak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da su napori da se diversifikuju izvori snabdevanja u toku.

Pročitajte još:

Dok je Rusija isporučila više od 50 odsto uvoza gasa u 2019. godini, ta cifra je brzo opala kada su sankcije EU počele sredinom 2022. Kada je Severni tok, ključni gasovod koji snabdeva Nemačku, uništen, dotok gasa kroz cevovod u Evropu svedeni su na dugogodišnji minimum.

Danas ruski gas čini oko 12 odsto uvoza u EU, teče kroz Ukrajinu i pristiže kao tečni prirodni gas (LNG) u luke.

„Energetsko tržište EU je u mnogo stabilnijoj poziciji nego što je bilo u ovo vreme prošle godine“, naglasila je komesarka za energetiku Kadri Simson. Odražavajući mirnija tržišta, cene gasa za zimu kreću se oko 50 evra po megavat-satu prema holandskom referentnom TTF-u, što je daleko od nekadašnjih trostruko većih cena usled krize.

Ipak, učesnici na tržištu ostaju nervozni. Evropska skladišta gasa, ma koliko bila puna, daleko su od toga da mogu da izjednače potrošnju. Imaju maksimalni kapacitet od više od 1.100 teravat-sati (TVh). U međuvremenu, potrošnja gasa u 2022. – 17 odsto niža nego prethodnih godina zbog visokih cena i mera očuvanja – iznosila je skoro 4.000 TVh. Trgovci gasom i njihovi klijenti su toga veoma svesni.

„Poslednjih nedelja smo videli da je tržište gasa i dalje osetljivo“, rekla je Simson.

Kada su radnici australijskog Chevron-a – zemlje koja je ključni igrač na globalnim tržištima gasa iako većina izvoza ide u obližnje azijske zemlje – najavili štrajk, evropske cene gasa su u početku porasle za 40 odsto pre nego što su se fiksirale na 14 odsto iznad prethodnih cena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Danil Sorokin)

Austrija se ističe

Dok su mnoge evropske zemlje drastično smanjile svoj uvoz iz Rusije (na primer Nemačka, koja se u najvećoj meri snabdevala ovim putem, je to svela skoro na nulu), Austrija je odugovlačila sa time. U ovoj zemlji se nalazi skoro 10 odsto ukupnog kapaciteta za skladištenje gasa u EU.

Dok su nemačka skladišta uglavnom bila popunjena kupovinom skupog LNG-a, Austrija je održala svoj postojeći ugovor o snabdevanju sa Gaspromom, koji je Kremlj sa velikim zadovoljstvom ispunio.

„Ako Rusi nastave da isporučuju, onda ne mogu da zabranim OMV-u da ispuni svoje ugovorne obaveze“, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer u februaru 2023. Međutim, nisu svi srećni zbog situacije.

Karin Dopelbauer, portparolka za energetsku politiku austrijske liberalne stranke NEOS, kritikovala je najavu Beča da su „skladišta puna ruskog gasa“ dok su „skoro sve zemlje“ EU uspele da „postanu nezavisne od ruskog gasa“.

Izvor: EURACTIV

Pijace važne za opstanak proizvođača i u digitalnoj eri

23.09.2023

pijaca_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Pattie Mitchell)

Pijace su jedan od najvažnijih kanala prodaje, bitne za opstanak malih poljoprivrednih proizvođača na tržištu Srbije i zato je važno da postanu deo agrarne politike i posluju u skladu sa savremenim svetskim trendovima, poruka je sa održane svečane sednice u Privrednoj komori Srbije, povodom 20 godina postojanja Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ i Grupacije za pijačnu delatnost Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

„Reč je o delatnosti koja je u delikatnom položaju zbog promene načina razmišljanja kupaca od početka korone, ali i zbog starosne strukture proizvođača i prodavaca i promene tokova roba i usluga. Zato je veliki izazov u budućnosti kako da pijačarstvo opstane i u kojoj formi. Nadam se da ćemo uspeti sa nadležnim ministarstvima da napravimo model da pijace budu bolje za građane i opstanu na tržištu“, izjavio je Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

Prema njegovim rečima, važno je da pijace postanu deo agrarne politike države jer je to, ističe, jedini način da malim poljoprivrednim proizvođačima bude zagarantovan kanal prodaje s obzirom na sve značajniji broj velikih trgovinskih lanaca na tržištu.

Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, kaže da je promet na pijacama u tekućim cenama prošle godine bio veći za oko 21 posto u odnosu na godinu pre. Međutim, dodaje, to ne znači da je promet realno rastao, jer su cene poljoprivrednih proizvoda u istom periodu porasle za više od 30 odsto.

Pročitajte još:

„Pijace danas imaju oko 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda na teritoriji cele zemlje, što je trend pada u odnosu na poslednjih desetak godina“, rekao je Duvnjak.

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Wendt)

Dodaje da je pad prometa na pijacama bio očekivan s obzirom da se one danas suočavaju sa sve izraženijom konkurencijom „super“ i „mega“ marketa, kao i novim načinima prodaje putem interneta, dostavom na kućnu adresu, i slično.

Objašnjava i da je prosečan zakupac na pijacama star oko 57 godina, te da je i to jedan od problema zašto je poljoprivrednih proizvođača na pijacama manje. Zato će, kaže, udruženja zajedno sa resornim ministarstvima raditi na obezbeđivanju stimulansa za one proizvođače koji će svoje primarne proizvode plasirati na pijacama, a posebno za one koji će od primarnih proizvoda stvoriti dodatu novu vrednost, i praviti proizvode, poput domaćeg ajvara, sira, suhomesnate proizvode…

Pomoćnik ministra za trgovinu Žarko Malinović je naveo da se rad na izmeni zakona o trgovini privodi kraju a cilj je, između ostalog, da se malim proizvođačima omogući da kroz pijacu imaju kanal prodaje svojih proizvoda.

Na svečanosti u PKS danas su učestvovali predstavnici pijaca iz više od 20 gradova Srbije, kolege iz regiona, Hrvatske, Severene Makedonije i Crne Gore, kao i predstavnici nadležnih državnih organa i lokalnih samouprava.

Povodom jubileja, „Pijace Srbije“ dodelile su plakete pojedincima i organizacijama, a u okviru svečane sednice održana je i tematska rasprava na temu „Pijace novog doba“.

Izvor: PKS

Elektromobilnost u BiH i Srbiji danas i njen potencijal u budućnosti

22.09.2023

punjenje_električnog_vozila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Marais)

Na poslovnom skupu Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ koji je održan u Mostaru, razgovaralo se o investicijama u zelenu energiju, primeni cirkularne ekonomije, održivom turizmu i e-mobilnosti.

Poseban panel, čiji je moderator bila Sanja Miovčić izvršni direktor Veće stranih investitora BiH, bio je posvećen e-mobilnosti.

Pre nego što su panelisti prešli na temu elektromobilnosti, prisutnima se obratio muzičar Antonije Pušić i sa njima podelio interesantnu priču o njegovom održivom projektu.

Naime, jedrenje koje je nekada predstavljalo hobi koji voli, kasnije je odlučio da pretvori u posao, baš kao što je to učinio i sa muzikom.

Odlučivši se za takav korak, napravio je solarni jedrenjak i razvio projekat u kojem ima investicija u zelenu energiju, uz primenu cirkularne ekonomije, elektromobilnosti i održivog turizma. Pušić je na šaljiv i simpatičan način predstavio odabir jedrilice i prepričao na koji način je započeo svoj projekat.

Kako je i sam aktivista za zaštitu okoline, a uz to i javna ličnost, ovim projektom želeo bi da postakne i druge ljude na low carbon nautički turizam. Kako je naveo, nada se da će ovakav turizam preći u neki trend da se na ovaj način uživa, gde će ljudi da zaborave na motorne glisere i jahte koji bukom i naftom zagađuju more.

Pročitajte još:

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana, kroz osmeh se osvrnuo na 2018. godinu kada je Antonije došao na sastanak na kojem su razgovarali i planirani na koji način da instaliraju solarne panele na brod.

Sandro Zovko direktor kompanije ZGI d.o.o, govorio je o strategiji BiH elektromobilnosti, u čijoj je izradi i učestvovao.

Strategija sama po sebi daje jedan okvir kako će se BiH ponašati 2050. godine, rekao je Zovko i dodao da bi do te godine 80 odsto ukupne vozne flote trebalo da bude na električni pogon. Kako je istakao, to se odnosi na laka vozila, dok je za teška vozila reč o 11 odsto.

U BiH je u ovom trenutku od ukupno 1.150.000 automobila, manje od 0,01 odsto na električni pogon. Kako bi se postojeća situacija promenila na bolje, kako Zovko navodi treba napraviti odgovarajuće akcijske planove, promocije i drugo.

Govoreći o napretku elektromobilnosti, Antonije Pušić rekao je da je potrebno da menjamo navike i da automobile koristimo kada su nam zaista potrebni za duže distance, a da one svakodnevne obaveze u gradu, u kojima je treba da se pređe nekoliko kilometara, završimo pešačenjem.

Mirella Sidro stručnjak za elektromobilnost iz Nemačke istakla je važnoj očuvanja prirodnih bogatsava BiH. Govoreći o tome, kao jedan od načina istakla je promovisanje mogućnosti da u ovu državu može da se putuje električnim automobilima. Ona je prva koja je dovezla električni automobih u BiH, praveći reportaže i na taj način podsticala druge ljude da učine isto.

Kada je reč o problemima podsticaja ljudi u BiH da se opredele za kupovinu električnih automobila, Sidro je istakla i duge procedure koje traju i po godinu dana, probleme sa kreditima i drugo.

Miloš Kostić se, govoreći o elektromobilnosti u Srbiji, osvrnuo na svoje početke i sastanak sa čelnim ljudim Tesle kada je shvatio da u budućnosti treba ulagati u punjače za električna vozila. Nekoliko godina kasnije Kasnić osniva kompaniju Charge&GO koja je trenutno najveća mreža ultra brzih punjača u Srbiji u kojoj u ovom trenutku ima 64 ultra brza punjača. On je istako da su ovi punjači postavljeni na prometnim putevima, koridorima, OMV pumpama na kojima korisnici mogu naći punjače snage do 240 kW.

,,Uložili smo ozbiljna sredstva i napravili smo našu aplikaciju koja je povezana sa svim internacionalnim mapama. Takođe, aplikacija je vidljiva na mapama BMW-a, Mercedesa, Hjundaija, Folksvagena”, dodao je Kostić.

On je objasnio kako kompanija i po kom sistemu razvija mrežu punjača, kao i planove za naredni period. Osvrnuo se i na to da je kompanija učestvovala, kao podizvođači Simensa, u postavljanju prvih pantografa i ultra brzih punjača za autobuse Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad. Istakao je i saradnju sa proizvođačem autobusa iz Makedonije, Van Hul, koji koristi aplikaciju Charge&GO, kao i to da je kompanija instalirala veliki broj punjača koji se nalaze na parkinzima, tržnim centrima, hotelima i drugim lokacijama.

Kada je reč o stanju elektromobilnosti u Srbiji, Kostić navodi da u našoj zemlji trenutno ima 1.600 registrovanih električnih vozila.

Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ predstavlja nastavak aktivnosti sa ciljem poslovnog umrežavanja u organizaciji Foreign Investors Council (Veća/Saveti stranih investitora) u Bosni i Hercegovini i Tehnološkog parka ,,Intera“ a pod pokroviteljstvom Grada Mostara, Ministarstva okoliša i turizma Federacije Bosne i Hercegovine i Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.

Energetski portal

22. septembar – Dan bez automobila

22.09.2023

Los_Anđeles_raskrsnica_pešački_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Finnigan)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitar Kazakov)

Danas je Svetski dan bez automobila – ili bi bar tako trebale da izgledaju ulice širom sveta. Ideja je da jedan dan u godini pokušamo, gde god da krenemo, to obavimo na neki alternativni način, ukoliko postoji mogućnost – pešačenje, biciklizam, javni prevoz… To je dan kada ceo svet učestvuje u eksperimentu koji zvuči gotovo buntovno u današnjem društvu.

Program je jednostavan, ali odvažan: ostavite auto kod kuće. Zamislite da jedan dan u godini možete da živite potpuno drugačije od scenarija svakodnevnog užurbanog, glasnog i zagađenog savremenog života. Možda neko baš danas otkrije čari i sve pozitivne strane alternativnog transporta.

Setimo se neke od ulica koje nam najviše muke zadaju prilikom jutarnjeg zastoja, neke raskrsnice ispunjene nervozom i stresom, buke koja dopire do nas, i zamislite kako se te raskrsnice danas pretvaraju u oaze mira.

Globalni transportni sektor je jedan od velikih zagađivača naše planete. 2021. godine, proizveo je oko 7,5 milijardi tona ugljen-dioksida. Međutim, putnički automobili su bili veliki izvor emisija te godine, čineći približno 39 odsto globalnih emisija iz saobraćaja, govore podaci Statiste.

PROČITAJTE JOŠ:

Emisije koje proizvode putnički automobili su u stalnom porastu u poslednje dve decenije, povećavajući se sa 2,2 milijarde tona u 2000. na 3,2 milijarde tona. Izuzetak je bila 2020. godina kada su emisije pale za otprilike šest odsto na globalnom nivou, ali pale su i u našoj zemlji, ali taj pad je bio privremen i posledica poremećaja izazvanih pandemijom COVID-19. U tom periodu beleženo je nešto manje zagađenja vazduha, a poznato nam je da su tih meseci putevi zaista bili prazni.

Od 16. do 22. septembra, održava se Evropska nedelja mobilnosti, jedan vid kampanje od strane Evropske komisije o održivoj urbanoj mobilnosti, a poslednji dan je simbolično Dan bez automobila. Ove godine je 25 mesta i gradova učestvovalo u ovom programu i u našoj zemlji – Aleksinac, Niš, Vrnjačka Banja, Sombor, Srbobran, Topola, Kruševac, Vranje, Užice, Kula i drugi.

Urbane raskrsnice, često neprijatne zone prepune nervoze i stresa, na ovaj dan se transformišu, jer mnoga urbana područja koriste ovaj dan kao odskočnu dasku za uvođenje novih mera održivosti, poput proširenja biciklističkih staza ili poboljšanja javnog prevoza.

Svetski dan bez automobila ne bi trebalo da bude samo gest, već manifestacija potencijala koji imamo da izmenimo način na koji živimo i tretiramo našu planetu.

Energetski portal

Tim studenata ETF-a osvojio drugo mesto na prestižnom međunarodnom takmičenju

22.09.2023

H-Bridges tim studenata Elektrotehničkog fakulteta (ETF), koji razvijaju inovativne koncepte pri razvoju uređaja energetske elektronike za potrebe realnih aplikacija, na najvećem svetskom takmičenju iz energetske elektronike IEEE International Future Energy Challenge (IFEC) osvojio je drugo mesto. Finale međunarodnog univerzitetskog nadmetanja u oblasti inovativnih i energetskih efikasnih rešenja održano je Hanoveru u Nemačkoj.

Kako bi proslavili njihov uspeh i povodom završetka projekta Solid State Transformer u svečanoj sali Građevinskog fakulteta organizovana je svečanos u prisustvu predstavnika privrede, fakulteta, akademije i medija. Na događaju su predstavljeni rezultati H-Bridges tima, koji je finalnim prototipom postigao efikasnost od 94,1 odsto na 1.000W.

Dejan Gvozdić, dekan ETF-a iskazao je poštovanje timu akademaca ovog fakulteta, koji su pod rukovodstvom Aleksandra Milića, uz odricanje i upornost stigli do prestižnih rezultata u izuzetno jakoj konkurenciji među studentima iz Koreje, Japana i drugih zemalja i osvojili odličan uspeh. U periodu od godinu dana ovaj tim tri puta prolazi kroz proces izrade prototipa: idejno rešenje, dizajn, projektovanje, testiranje, evaluacija performansi. Uspešno upravljaju novcem, vremenom, opremom, dizajnom, implementacijom, testiranjem, radom pod pritiskom, međusobnom komunikacijom. Od ostalih timova ih izdavajaju prikupljanjem sredstava i dobri odnosi sa javnošću. Na taj način studenti još na fakultetu mogu da nauče kako da formiraju i očuvaju brend.

“Voleo bih da principe H-Bridges-a primenjujemo i na fakultetu, da se ujedinimo i postanemo ozbiljan tim, koji će uspeti da postiže takve rezultate. Nadamo se da ćemo u novoj zgradi fakulteta moći sledeće godine da dočekamo ovaj, ali i druge studentske timove, koji se takmiče po svetu, ali i da ćemo moći zajedno da podelimo radost zbog osvojene prve nagrade slavljeničkog tima”, rekao je Gvozdić.

Na ETF je od 2005. godine otvorena Laboratorija za digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima u kojoj se akademcima daju saveti kako da bolje u praksi primenjuju znanja, ali i da koriste uređaje i opremu.

Slobodan Vukosavić, rukovodilac Laboratorije i redovni član SANU rekao je da su laboratoriju otvorili, jer su primetili da srednjoškolci samo memorišu podatke, a ne rešavaju probleme, a da je ETF poznat po akademcima koji rešavaju probleme koji još zapravo nisu rešeni. Upornim zalaganjem i radom doprineli su da osvojeno drugo mesta H-bridges tima bude ravno pobedi na svetskom prvenstvu.

“Pokazalo se i na ovom primeru da smo u pravu da decu obučavamo da probleme u okviru projekata rešavaju tako što koriste manje gvožđa i bakra, a više silicijuma, jer u svetu ima sve manje kritičnih materijala”, kaže Vukosavić.

Pročitajte još:

Kritični materijali (platinski metali, retke zemlje, koblat) predstavljaju metale koji imaju veliki značaj za budućnost privrede. Ove metale teško je zameniti drugima. Zbog izuzetne primene raste potražnja za njima, a proizvodnja ne može da prati uvećanu potrošnju. Udeo proizvodnje u globalnoj svetskoj proizvodnji najveći je u Kini i iznosi oko 90 odsto.

Proslavi povodom uspeha složnih akademaca prisustvovao je i Dejan Ostojić, član Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS), koji je diplomirao na ETF-u i rekao da ne treba sumnjati u budućnost energetike u Srbiji, jer se na ovom fakultetu već godinama otvara veliki prostor za mlade ljude, koji na čelu sa njihovim profesorima i dalje mogu računati na tradicionalnu podršku EPS-a.

Najveći partner u projektu je kompanija Meter&Control, beogradski proizvođač sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom električne energije. Presednik IO kompanije je istakao da ovakva takmičenja zapravo pokazuju šta srpska energetika može da uradi na svetskoj sceni.

Luka Savanović, vođa H-Bridges tima predstavio je prototip softvera i transformatora koji je koncipiran isključivo na energiji iz obnovljivih materijala i ima različite mogućnosti primene. On je istakao da je takmičenje IEEE IFEC trajalo 10 meseci u tri runde.

“Važne prednosti našeg prototipa su modularnost i skalabilnost. Zahvalni smo što smo imali mogućnost da radimo u laboratoriji fakulteta, a cilj nam je da sledeće godine učestvujemo na takmičenju IFEC 2024, u oblasti audio punjača”, istakao je Savanović.

IEEE IFEC takmičenje pruža studentima priliku da iskoriste teorijsko znanje stečeno na Fakultetu kroz praktičan rad na projektu koji obuhvata proces od istraživanja do razvoja i testiranja rešenja u realnim uslovima.

Mirjana Vujadinović Tomevski

1...106107108...1.513 Page 107 of 1.513

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM