Home Blog Page 102

U Tokiju osnovan prvi Srpsko-japanski poslovni klub

19.12.2023

japan-2755079_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

U japanskoj prestonici Tokiju osnovan je Srpsko-japanski poslovni klub, koji će u budućnosti raditi na produbljivanju ekonomske saradnje i odigrati važnu ulogu u promociji naše privrede i zemlje u toj dalekoistočnoj carevini.

Poslovni klub je okupio 22 japanske kompanije i organizacije, među kojima i investitore u srpsku privredu kao što su „Džapan Tobako“, „NIDEC“, „Jazaki“, „Tojo tajer“ i drugi.

Od kluba se očekuje da doprinese produbljivanju ekonomske saradnje između dve zemlje kroz razmenu informacija, odnosno, pružanje prilike japanskim kompanijama koje posluju u Srbiji da podele svoja iskustva s drugim potencijalnim investitorima iz te zemlje.

Funkciju predsednika novoosnovanog poslovnog kluba prihvatio je MucuoIvai, generalni direktor japanskog giganta u oblasti duvanske industrije „Džapan tobaka“ (JT).

Podružnica te kompanije u inostranstvu, „Džapan tobako internešenel“, poznata pod skraćenicom Džej-ti-aj (JTI), je prvi japanski investitor u Srbiji (od razdruživanja sa Crnom Gorom), koji je u našu zemlju došao 2006. godine, uloživši u fabriku duvana u Senti.

U razgovoru s novinarom RTS-a u Tokiju, generalni direktor Ivai je izjavio da je njegovu kompaniju u Srbiju privuklo to što je u njoj postojala i proizvodnja i prerada, te prodaja duvana, pošto je u svetu malo zemalja koje imaju takav kompletan lanac.

„JTI“ je tokom godina postepeno modernizovao i proširio postrojenje u Senti, te uvećao svoj vlasnički udeo, koji sada iznosi 26 posto. Njegovi stručnjaci su radili i na transferu japanske metodologije za unapređenje produktivnosti i racionalizaciju poslovanja, kao i na prilagođavanju vojvođanskog duvana zahtevima različitih stranih tržišta.

Pročitajte još:

NASTAVAK SARADNJE SRBIJE I JAPANA

Do sada, za nešto više od 15 godina poslovanja, uložio je više od 200 miliona dolara u Srbiji i u njen državni budžet kroz poreze uplatio oko tri milijarde dolara.

Kompanija se, pored nastojanja da doprinese zapošljavanju u Srbiji, trudi i da deluje kao jedna vrsta kulturnog mosta između dve zemlje, te u tu svrhu radi na promociji Srbije kao destinacije za ulaganja u Japanu i dodeljuje stipendiju „Sakura“ srpskim građanima zainteresovanim za proučavanje japanske kulture. Ona i donira novac za pomoć starima i osobama sa invaliditetom u lokalnoj zajednici u Senti.

Japanske kompanije kao kvalitete Srbije vide obrazovanu radnu snagu, činjenicu da je iz naše zemlje moguće izvoziti u Evropsku uniju bez oporezivanja u mnogim poljima, kao i to što Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona i sa više država bivšeg Sovjetskog Saveza. Odgovara im i opšta ekonomska klima oličena u kontinuiranom trendu rasta bruto društvenog proizvoda i stranih investicija.

Ambasadorka Srbije u Japanu Aleksandra Kovač je za RTS izjavila da je istorijsko osnivanje poslovnog kluba plod uzlaznih odnosa Srbije i Japana, koji se ogledaju u osetnom porastu japanskih investicija i robne razmene između dve zemlje.

Izvor: RTS

EU: Kakvi su izgledi za ostvarenje ciljeva zaštite životne sredine do 2030?

18.12.2023

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) objavila je izveštaj o napretku prema Ciljevima osmog akcijskog programa za zaštitu životne sredine Evropske unije do 2030. godine, u kojem se navodi da Evropska unija možda neće uspeti da ispuni neke ciljeve.

Osmi program zaštite životne sredine predstavlja zakonski dogovoren i sveobuhvatan okvir za delovanje Evropske unije u vezi sa politikom zaštite životne sredine do 2030. godine. U njegovoj osnovi nalazi se Evropski zeleni sporazum, čiji je cilj ubrzavanje zelene tranzicije i zaštita, obnavljanje i poboljšanje stanja životne sredine.

U izveštaju je izloženo 28 ciljeva i pokazatelja stanja koja se prate, kao i izgledni njihovog ostvarenja do 2030. godine. Prema izgledima podeljeni su u četiri kategorije: vrlo verovatno, verovatno ali nesigurno, malo verovatno ali nesigurno, vrlo malo verovatno.

U vrlo verovatno, svrstani su recimo povećanje udela zelenog zaposlenja i zelene ekonomije u celokupnoj ekonomiji, zatim povećanje ekološke inovacije kao pokretača za zelenu tranziciju, kao i smanjenje prevremene smrti uzrokovane izloženosti sitnim česticama za 55 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.

Pročitajte još:

U verovatno ali nesigurno spada cilj povećanja udela ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa za socijalnu sigurnost, zatim povećanje izdavanja zelenih obaveznica radi podrške javnom i privatnom finansiranju zelenih investicija, kao i smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

U malo verovatno ali nesigurno svrstano je čak pola ciljeva, a neki od njih su značajno smanjenje ukupne potrošnje sirovina Evropske unije, pravna zaštita za manjanje 30 odsto morske površine Evropske unije do 2030, zatim preokrenuti opadanje populacije uobičajenih ptica, kao i recimo dostići najmanje 42,5 odsto energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Na kraju u vrlo malo verovatne spadaju ciljevi i vezi sa smanjenjem potrošnje primarne i konačne energije, stopom korišćenja cirkularnih materijala, kao i udelom površine pod organskim poljoprivrednim usevima.

Energetski portal

DA LI ĆE ČEŠKA EKONOMIJA RASTI POMOĆU ZELENE TRANZICIJE?

18.12.2023

prag — Foto-ilustracija: Unsplash (william-zhang)

Foto-ilustracija: Unsplash (matteus-silva)

Kada je u bivšem socijalističkom bloku država u Evropi započeta ekonomska i politička tranzicija, jedna država se isticala kao najperspektivnija. Novonastala Češka Republika, sa raspadom Čehoslovačke, nasledila je solidne prirodne potencijale, energetsku infrastrukturu i industrijske kapacitete. Iako je situacija bila teška za nove demokratske vlade u Pragu, one su imale solidnu industrijsku startnu poziciju, moćne nuklearne elektrane, povezanost na gasnu infrastrukturu koja se naslanjala na ruske energetske kapacitete i ogromne rezerve uglja za potrebe termoelektrana.

Uz adekvatne protržišne reforme, Češka je doživela solidan napredak u prethodnih 30 godina, smanjujući razliku u odnosu na najbogatije evropske države. Kada se posmatra bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u dolarima 1990. ova država je bila na 3.941 $, dok je prethodne godine Češka stigla do 27.638 $.

Ukoliko bi se taj napredak poredio kroz razliku u odnosu na bogatije države Evropske unije, ova centralnoevropska država bila je 1990. na oko 15 odsto bogatstva po glavi stanovnika Nemačke, dok je u 2022. rezultat bio oko 60 odsto bogatstva po glavi stanovnika njenog severnozapadnog suseda. Jak izvoz automobilske industrije, mašina, gvožđa, električne energije, uz jak domaći energetski sektor, omogućili su solidan ekonomski rast.

Ipak, pojedine vesti, događaji i trendovi iz prethodnih godina bacili su sumnje na mogućnosti ove države da održi svoj tempo rasta kroz sadašnji način rada. Prvi element je pitanje životne sredine i zagađenja koje dolazi iz uglja, gde skoro 50 odsto električne energije u ovoj državi dolazi iz navedenog izvora.

Dok će ga većina naprednih ekonomije Evrope izbaciti iz upotrebe do ili oko 2030, vlade u Pragu sa druge strane planiraju da tu meru sprovedu tek oko 2040. Osim toga, visoka zavisnost od ruskog gasa u vreme aktuelnog nestabilnog snabdevanja zbog rata u Ukrajini, dovela je do dodatnih problema. Gas u Češkoj je danas skuplji, sa nestabilnijim snabdevanjem i ne može se posmatrati kao sigurna investicija za budućnost Češke.

Tokom septembra ove godine u kabinet premijera Fijale stigla je i dosta pesimistična analiza ekonomskih mogućnosti Češke Republike, barem ukoliko ne dođe do reformi. Sadašnji izvori rasta po ovoj analizi mahom su iscrpljeni i vlade u Pragu čekaju promene, ukoliko ne žele da država koju vode upadne u ekonomsku stagnaciju veoma niskih stopa rasta.

Pročitajte još:

Državi su potrebne reforme kada se radi o energetici, produktivnosti privrede i novim izvorima rasta. Vlada premijera Fijale identifikovala je zelene tendencije u svetskoj privredi kao mogućnost i za Češku Republiku i za njenu prilično industrijalizovanu privredu. Srećom po ovu državu, za bilo kakve reforme u ovoj oblasti, Evropska unija je otvorena da daje visoku finansijsku podršku svojim članicama.

Za početak, češka vlada identifikovala je rudarenje kritičnih sirovina kao potencijal za dalji privredni rast i izvoz. Prvi razlog je istorija rudarstva koja je poznata u ovoj državi, gde bi se rudarstvo sa uglja, koji je sada sve manje popularan, preusmerilo na traženije rude. Drugi razlog je što su trenutno češke rezerve litijuma oko 3-5 odsto svetskih rezervi i nalaze se na 90ak kilometara severno od Praga. Trenutni trendovi visoke potražnje za ovim resursom od strane evropske automobilske industrije, uključujući i onu u Češkoj, navelo je i vladu ove države da ide u tom smeru.

Procena vlade je da bi kroz osposobljavanje rudnika u mestu Cinovec do 2026, Češka mogla da proizvodi litijum dovoljan za 1 000 000 električnih vozila godišnje. Osim samog rudnika, postoje procene da bi u ovu državu došle i investicije u sferi proizvodnje baterija za ova vozila, ali i da bi domaća automobilska industrija imala lakši posao u adaptiranju na nove ekološke trendove i učinilo je konkurentnom.

Za ovaj proces adaptiranja češke privrede na ekološke trendove Evropska unija je spreman da izdvoji novac kroz Fond za pravednu (ekološku) tranziciju, sa prvenstvenim ciljem da se minimizuju štete po lokalnu zajednicu zbog izbacivanja uglja iz upotrebe i smanjenje njegovog rudarenja.

Osim toga, Evropska komisija je odobrila šemu od 401 milion evra koju je predložila Češka za promovisanje zelenog daljinskog grejanja iz obnovljivih izvora energije i otpadne toplote. Takođe, Komisija je odobrila, prema pravilima EU o državnoj pomoći, i češku šemu od 2,4 milijarde evra za podršku izgradnji i radu novih ili preuređenih održivih postrojenja za proizvodnju biometana.

Foto-ilustracija: Unsplash (mike-swigunski)

Osim ovih evropskih programa, premijer Fijala najavio je i velike projekte koji se tiču vetrogeneratora i drugih obnovljivih izvora energije. Cilj je da kroz obnovljive izvore energije i diversifikaciju nabavke gasa i nafte Češka Republika dostigne energetsku suverenost u narednih pet godina. Visoku zavisnost od ruskog gasa i nafte ova država trenutno percipira kao najveću bezbednosnu pretnju, te je veliki broj mera usmeren na postizanje ekoloških iskoraka, kao i adaptiranja privrede na ekološke trendove.

Češka Republika ima dva negativna iskustva u ekonomiji, gde se jedno tiče ekologije, a drugo se tiče potpunog odsustva pažnje prema životnoj sredini. Početkom 2010-ih vlade su insistirale i nudile velike subvencije za upotrebu solarne energije i građani su u velikoj meri slušali vladu. Niska isplativost ovih programa iz tog perioda stvorila je skepsu dela češke javnosti prema ekologiji i isplativosti zelene tranzicije kao procesa.

Na drugoj strani, decenije nemara komunističkih vlasti prema životnoj sredini i insistiranje isključivo na obimu proizvodnje, bio je jedan od faktora pada navedenog režima. Deo građana se tada bunio protiv komunističke vlasti i zbog manjka brige prema čistoći vazduha, zemlje ili reka.

Zbog toga, sve vlasti u Češkoj Republici imaju jasan put kojim mogu da idu u svojim energetskim i ekološkim politikama. Vlade moraju da adresiraju pitanje ogromnog zagađenja češke privrede i energetskog sektora, koji je po glavi stanovnika na nivou razvijenije Holandije ili Japana. Takođe, energetske i ekološke reforme moraju da budu jasne, sa merljivim benefitima za populaciju i da ne budu percipirane kao „veći trošak nego dobit“.

Izvor: EURACTIV

Od lignita do sunca i vetra u Grčkoj

18.12.2023

atina, grčka, grad — Foto-ilustracija: Unsplash (oleksii-khodakivskiy)

Grčka je u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan napredak u oblasti obnovljivih izvora energije. I ova zemlja kao i mnoge druge u Evropi postavila je sebi visoke ciljeve do nekih narednih decenija.

Do 2030. godine, Grčka teži smanjenju ukupnih emisija gasova staklene bašte za 55 odsto u poređenju sa nivoima iz ranih dvehiljaditih godina, sa ciljem dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine. Značajno je što je zemlja smanjila količine lignita na koje se oslanjala, a čak ima cilj da do 2028. u potpunosti završi sa njegovim korišćenjem, tačnije dobijanjem električne energije iz lignita, navodi IEA. Ugalj je bio problem kada su u pitanju emisije, kao što je i za našu zemlju, s obzirom da se Srbija u najvećoj meri oslanja na termoelektrane – oko 70 odsto.

Od momenta kada je Evropska unija prvi put uspostavila svoju šemu trgovanja emisijama, što je bilo pre 18 godina, grčke emisije iz proizvodnje električne energije pale su za preko 60 odsto, navodi se na sajtu koji se bavi promovisanjem trgovinskih i investicionih odnosa između grčkih i stranih kompanija (Enterprise Greece).

Grčka vlada se nedavno takođe opredelila da značajna sredstva uloži i za podršku razvoju lokalnih energetskih zajednica koje koriste obnovljive izvore energije. Dodeljeno je oko 42 miliona evra za podršku ovim zajednicama koje koriste zelene izvore za pokrivanje potreba za električnom energijom u opštinskim zgradama, kao što su bolnice, škole i sportski objekti.

Pročitajte još:

Zemlja se takođe suočila sa energetskom krizom, i problemima oko uvoza energenata, s obzirom na to da se zemlja još uvek ne oslanja zaista u potpunosti na OIE, već su joj potrebna i fosilna goriva.

Foto-ilustracija: Unsplash (kylie-docherty)

Ova mediteranska zemlja bogata velikim brojem sunčanih dana, zbog svog geografskog položaja i uz podršku EU, aktivno radi na razvoju OIE, i ima visoko postavljene ciljeve do kraja decenije, kako smo već naveli. Njihova ideja je da oko 70 odsto energije bude dobijeno iz OIE do 2030. godine, što možda i nije nedostižno ako se uzme u obzir da je prošle godine ta cifra bila blizu 50 odsto energetskog miksa OIE.

Zemlja je prošle godine u oktobru mesecu na nekoliko sati uspela da dođe do toga da obnovljivi izvori energije čine 100 odsto proizvedene električne energije u Grčkoj, zahvaljujući rekornom broju megavata, čak preko 3.000 MWh. Iako ovo generalno nije prava slika njihovog energetskog sektora, čak i tih nekoliko sati jeste fascinantan podatak.

Potrebno je još da se u određenom momentu povežu sva ostrva sa kopnenom mrežom pomoću podmorskih kablova do kraja decenije, koji bi trebali da omoguće ostrvima da uvoze energiju sa kopna, a ne da budu izolovani.

Energetski portal

POLITIKA NET-0-BIOMASE

18.12.2023

drveće-šuma-zelenilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

U okviru konferencije NET-0-BIOMASA – Ka održivoj energetskoj upotrebi biomase, koju je organizovala RES Fondacija organizovana su tri panela: o znanju, ekonomiji i javnim politikama biomase. Učesnici diskusija bili su domaći i strani stručnjaci iz Finske, Velike Britanije, predstavnici Delegacije Evropske unije, tehničkih tela UN, ministarstava, univerziteta.

Treća diskusija bila je posvećena tome kakvu javnu politiku možemo da definišemo da bi postigli NET-0-biomase, da se ne emituje CO2, kako očuvati šume i biodiverzitet, ali obezbediti i dovoljne količine električne energije u Srbiji.

U okviru panela predstavljena su i iskustva drugih zemalja u ovoj oblasti. Razgovor su vodili Jasminka Jang i Aleksandar Macura, programski direktori RES Fondacije. U seriji prezentacija i diskusiji učestvovali su Piter Koleman, šef bioenergije i nauke o korišćenju zemljišta Odeljenja za energetsku bezbednost i NET Zero u Velikoj Britaniji, Sami Rine, savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine Finske, Ticiano Pinjateli, kopredsedavajući Radne grupe za tehničko ekonomska pitanja tehničkog tela UN-ECE konvencije o vazdušnom saobraćaju Ženeva i Antoan Avinjon, programski menadžer Delegacije EU u Srbiji.

Princip kaskade

Prema RED 3 Direktivi 1/4 država članica moraće da primeni takozvani „princip kaskade“. U skladu sa kaskadnim principom, drvnu biomasu treba koristiti u skladu sa njenom najvišom ekonomskom i ekološkom dodatnom vrednošću po sledećem redosledu prioriteta: proizvodi na bazi drveta, produženje njihovog veka trajanja, ponovna upotreba, reciklaža, bioenergija, odlaganje.

„Najnovija istraživanja JRC-a pokazuju da je veoma teško postići i koristi od ugljenika i biodiverziteta bilo kojom vrstom konverzije šuma. Kreatori politike i naučnici prepoznaju da su različite vrednosti, pogledi na svet i etička percepcija prirodnih resursa i upravljanja njima ključni deo debate“, rekla je Jasminka Jang.Ovo neće rešiti više naučnih istraživanja, jer je nauka društveni poduhvat gde su izbori vrednosti i sudovi neizbežni.

Jang je istakla da je transparentnost ključna i treba pozdraviti saradnju sa kreatorima politike i zajedničko kreiranje korisnih rezultata sa svim zainteresovanim stranama. Zbog toga se i organizuju ovakve konferencije.

Piter Koleman je rekao da u Velikoj Britaniji donesena Konvencija koja se bavi negativnim uticajima zagađivača od spaljivanja drveta na zdravlje ljudi, koja je poslužila za usvajanje Strategije za biomasu u ovoj zemlji. Polutanti, oksidi, amonijak, čestice, teški metali i drugo iz spaljivanja drveta zagađuju životnu sredinu.

Smanjenje emisije negativnih gasova

Od posledica zagađenog vazduha u zemljama članicama Evropske unije 2021. je preminulo više od pola miliona ljudi, ukazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu. Istraživači ove agencije utvrdili su da je za smrt oko 253.000 ljudi odgovorna koncentracija finih čestica u vazduhu, poznata pod oznakom PM 2,5, bila je viša od pet mikro grama po kubnom metru, koliko iznosi preporučena granica prema odrednici Svetske zdravstvene organizacije. Znači dva puta više su bile koncentracije u vazduhu. U kućama i domaćinstvima u EU ne postoji oprema za prečišćavanje, ali ta oprema postoji u industrijskim postrojenjima i to su visoko efikasna postrojenja za smanjenje emisije negativnih gasova.

„U 2019. usvojen je Kodeks dobre prakse za mala ložišta na čvrsta i tečna goriva, sa ciljem da se rašire informacije kako da se smanje emisije iz ovih instalacija i ložišta. Prvi instrument za smanjenje emisija se zasniva na novim tehnologijama za ložišta, unapređenju opreme kako bi se unapredio kvalitet sagorevanja i da se unapredi efikasnost sagorevanja, jer se ista količina sagorevanja i toplote dobija iz iste ili manje količine drveta. Drugo, važno je ispravno korišćenje uređaja za loženje u domaćinstvima. Smanjivanjem negativnih emisija troši se manje novca. Na osnovu ovih nalaza dali su preporuke korisnicima kako da smanje zagađenje vazduha. Prvo je da drvo mora biti potpuno suvo ili da vlažnost mora da bude ispod 15 odsto, a da pelet bude najboljeg kvaliteta i da se šporeti lože na pravi način“, ispričao je Koleman.

Radna grupa za Međunarodnu saradnju u oblasti zagađenja vazduha se nalazi u Ženevi, a njen cilj je promocija saradnje u svrhu smanjenja zagađenja vazduha. Aleksandar Macura je rekao da u Srbiji nemamo adekvatnu politiku da odgovorimo na izazove velikog zagađenja vazduha. Uprkos tome što je Srbija u 2022. godini usvojila Plan o kvalitetu vazduha i za veće smanjenja korišćenja drveta u domaćinstvima nedovoljno se menja način na koji se to radi. Biomasa je velika oblast proizvodnje primarne energije.

„Kada pričamo o OIE većina vidi solarnu energiju, a biomasa je nevidljiva. Ako hoćemo održivi razvoj svima nam treba puno informacija, saradnja, edukacija, projekti. Mnoge rizike smo smanjili do sada, ali ne smemo da dozvolimo da ne identifikujemo i dalje rizike i treba da donesemo mere za njihovo ublažavanje“, rekao je Macura i dodao da za razliku od nas Velika Britanija ima javnu politiku i oni već uče na sopstvenim greškama. Međunarodni mehanizmi za know-how postoje, ali koordinacija u Srbiji nije nešto na šta smo ponosni.

Pročitajte još:

Prioritetni tretman za projekte zelene tranzicije

Nakon britanskih i srpskih iskustava, prisutnima su predstavljene prezentacije iz Finske. Sami Rine je rekao da se u toj zemlji 40 odsto energije za grejanje dobija iz goriva od drveta (biogoriva). Kada se poseče šuma u Finskoj treba da prođe 20 godina da postane ugljenična, a 100 godina da ima istu količinu ugljenika kao pre nego što je posečeno drvo. To je dug period. Zbog toga se primenjuju različite ciljane mere.

„U Finskoj je glavni problem što nemamo dovoljno starog drveća i starog šumskog materijala. U 2023. na snagu je stupio Prioritetni tretman za dozvole za projekte zelene tranzicije i tim projektima koji ne štete životnoj sredini se daje prioritetni status u izdavanju dozvola. Ako se njima ne čini nikakva šteta za životnu sredinu, onda mnogo brže ide obrada takvih zahteva“, rekao je Rine.

Antoan Avinjon iz Delegacije EU radi u Srbiji od 2017. godine. Njegov osvrt na nove Direktive koju za ovu oblast utvrđuje EU je da su mnogo strožija pravila za upotrebu biomase za proizvodnju bioenergije.

Prema njegovim rečima do 2050. godine predviđen je zaokret za 180 stepeni u vezi sa dobrobitima i održivim razvojem u skladu sa novom Direktivom. U Srbiji se Delegacija EU bavi politikama, inovacijama, komunikacijama, dosta ulažu u demografske vrednosti i nastoje da se smanje emisije gasova staklene bašte.

„Nisam siguran da postoji plan za transponovanje RED 3 Direktive u zakonodavstvo Srbije, kao ni koji je vremenski okvir. U okviru Direktive primenjivaće se novi kriterijumi u zemljama koje žele da uđu u EU. Biće potrebni dokazi za zaštitu zemljišta, da se ne koristi drvo kao generator energije, zbog rizika i nedozvoljenog sečenja šuma i to sve mora da se uredi“, rekao je Avinjon.

Pored toga, nova postrojenja na biomasu moraće da imaju 65 odsto manje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a za to trebaju nove veštine radnika, kao i da se utvrdi monitoring i praćenje. Velika postrojenja iznad 100 MW će morati da dostižu veću efikasnost. Potrebni su novi propisi i da se ubuduće sa drvećem radi na veoma korektan, odgovoran i održiv način, zaključeno je na konferenciji.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Beograd: Novi gradski zeleni projekti

18.12.2023

zeleni krov — Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Foto-Ilustracija: Unsplash (Sergey Lapunin)

Glavni grad Srbije, sve više radi na postavljanju ciljeva koji se tiču borbe protiv klimatskih promena, koristeći inovativne pristupe za poboljšanje životne sredine i energetske efikasnosti. Trenutno se radi na projektu koji uključuje razvoj zelenog krova i nastavlja se sa sadnjom biljaka, kako bi grad bio na putu očuvanja životne sredine.

Pre svega, Beograd nastavlja sa širenjem svog urbanog zelenila kroz sadnju drvoreda. Nedavno je završena sadnja 90 novih sadnica u naselju Stepa Stepanović, obogaćujući ulice različitim vrstama drveća kao što su kuglasti javor, crvenolisna šljiva, crveni hrast i lipa. Ovi napori su deo šire strategije grada da posadi preko 67.000 drvorednih stabala, čime se ne samo poboljšava kvalitet vazduha i smanjuje buka, već i doprinosi zaštiti biodiverziteta i poljoprivrednog zemljišta.

Pročitajte još:

Pored toga, radiće se na uređenju krova Javnog preduzeća “Gradsko stambeno”, gde se planira rekonstrukcija tri ravna krova sa ukupnom površinom od preko 1.000 kvadratnih metara. Ovaj projekat uključuje kreiranje ekstenzivnih zelenih krovova, uz upotrebu sukulentnih biljaka, i stvaranje prostora za odmor zaposlenih sa elementima kao što su žardinjere, popločane staze i pergole. Ovakve inicijative ne samo da doprinose smanjenju uticaja klimatskih promena već i poboljšavaju estetiku i funkcionalnost urbanog prostora, saopšteno je na sajtu grada.

Energetski portal

Koliko rashladni uređaji doprinose globalnom zagrevanju i kako da postanu održiviji?

17.12.2023

air-conditioning-decoration-interior — Foto-ilustracija: Freepik (lifeforstock)

Rashladni uređaji svrstavaju se u kategoriju onih tehnologija bez kojih bi život bio veoma drugačiji i otežan. Možda najvažniju svrhu imaju u održavanju optimalne temperature za čuvanje lekova i drugih medicinskih sredstava. U većini domova možda i jedini uređaji rade tokom čitavog dana i noći jesu zamrživač i frižider, zahvaljući kojima hrana može da se očuva druže vreme. Treći rashladni uređaj, koji se usled sve viših temperatura kosti češće, jeste klima uređaj. Porast temperatura ne utiče samo na klima uređaje, već i na ostale koji zbog toplijeg vazduha moraju da rade dodatno.

U novom izveštaju koji je objavio UNEP, pod nazivom Keeeping it Chill: How to meet cooling demands while cutting emissions, navodi se da će se na osnovu trenutnih politika, do 2050. godine instalirani kapacitet opreme za hlađenje širom sveta utrostručiti, što će rezultirati više nego udvostručenim potrošnjom električne energije. Problem u vezi sa ovom jeste porast emisija do kojih će doći iz hlađenja i to na 6,1 milijardu tona ekvivalenta ugljen-dioksida do 2050. godine, što dalje čini više od 10 odsto globalnih projektovanih emisija te godine. Treba pomenuti da su emisije koje proizilaze iz hlađenja značajno snažnije od CO2 kada je reč o doprinosu globalnom zagrevanju.

Zbog toga potrebna je sveobuhvatna i sistemska promena, koja će omogućiti da hlađenje postane održivije na način da će se očigledan rast emisija iz ovih uređaja svesti na minimum. Izveštaj koji je objavio UNEP, nudi mere čijom implementacijom može da se ostvari ovaj cilj.

Pročitajte još:

Kako se navodi u izveštaju, potrebno je integrisano delovanje u tri ključna područja.

Naime, pasivne strategije hlađena mogu značajno da smanje potrebu za hlađenjem i u njih spadaju dobra izolacija, reflektujuće površine, prirodna ventilacija, zamena prozora i vrata koji imaju bolju izolaciju, pezjažno uređenje i drugo. Prema podacima UNEP-a, primenom ovakvih strategija mogao bi da se smanji porast potražnje za hlađenjem do 2050. godine za 24 odsto.

Jedan od načina da pasivne strategije postanu uobičajene jeste da se uvrste u energetske propise za izgradnju na nacionalnom, te lokalnom i opštinskom nivou.

Druga mera jesu opreme visoke energetske efikasnosti. Globalna prosečna efikasnost svih uređaja za hlađenje do 2050. godine morala bi da bude gotovo trostruko veća od one koja je prosek danas. Iako ovi nivoi postoje u vodećim tehnologijama, moraju da se prošire i postanu dostupniji.

Ova mera treba da bude praćena jasnim obeležavanjem proizvoda, odnosno da proizvodi sadrže energetske oznake kako bi se potrošači bolje informisali, a takođe građane treba podstaći i finansijskim instrumentima koji podstiču potražnju za proizvodima veće efikasnosti.

Na kraju, potrebno je uskladiti propise o postepenom ukidanju rashladnih sredstava koja u imaju visok potencijal globalnog zagrevanja, odnosno podsticati tehnologije sa niskim potencijalom globalnog zagrevanja tzv low-GWP, zato što na ovaj način emisije hidrofluorougljenika mogu da budu prepolovljene.

Prisećanja radi, Srbija je u septembru 2021. godine potvrdila Peti amandman na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač – Kigali amandman, čime je preuzeta obaveza uspostavljanja kontrole potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.

Energetski portal

KAKO PRAVILNO UPRAVLJATI POTROŠNJOM ENERGIJE

17.12.2023

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Međunarodna konferencija IEEE PES PowerTech Belgrade 2023, petnaesta po redu, održana krajem juna u Beogradu, okupila je oko 600 učesnika – akademskih predavača, poznatih istraživača iz oblasti elektroenergetike, rukovodećih kadrova i lidera istraživačkih aktivnosti u korporacijama, profesora, kao i mladih ljudi i studenata iz oko 50 zemalja. To je najveća konferencija koju već 30 godina organizuje Power & Energy Society, sekcija za elektroenergetiku, američkog udruženja inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) van Sjedinjenih američkih država, u saradnji sa lokalnim organizatorima, koja je ove godine organizovana u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu. IEEE PES PowerTech se smatra za jedan od najvažnijih svetskih skupova iz oblasti energetike u Evropi. IEEE PES PowerTech Belgrade 2023 je najveća i najznačajnija međunarodna konferencija iz oblasti elektroenergetike, koja je ikada održana na prostorima bivše Jugoslavije. Glavne teme konferencije bile su sigurnost napajanja, promene u elektroenergetskom sistemu prouzrokovane povećanim priključivanjem obnovljivih izvora energije (OIE), potrebe jačanja otpornosti sistema na velike klimatske promene, prelazak na elektroenergetski sistem u kojem neće biti emisije štetnih gasova staklene bašte, zatim integrisanje električnih automobila, kao i upravljanje potrošnjom energije, odnosno kako uključiti male i velike potrošače da planski usmeravaju potrošnju ka smanjenju upotrebe energije. Na konferenciji je predstavljeno više od 400 naučnih i stručnih radova.

Profesor Jovica Milanović, dekan fakulteta za elektrotehniku i elektroniku Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji, inostrani član Srpske akademije inženjerskih nauka i počasni ko-predsedavajući konferencije, u razgovoru za naš časopis je istakao da je najveća korist ovog skupa u Beogradu za našu zemlju da Evropa i svet vide da se u našem glavnom gradu i dalje neguje elektroenergetika i da rezultati koje naši nastavnici, istraživači, inženjeri i studenti postižu u ovoj oblasti, zavređuju u svakom pogledu veće uključivanje naših univerziteta i istraživačkih institucija u međunarodne istraživačke i stručne projekte finansirane od strane EU i drugih međunarodnih organizacija.

U FOKUSU:

Kako ocenjujete ovu konferenciju?

– Ovakva konferencija nikada do sada nije održana na teritoriji zemalja bivše Jugoslavije, ni po veličini, ni po značaju. Ovo je jedan od najznačajnijih stručnih skupova u oblasti energetike u svetu, koja nije industrijski orijentisana. Iznenađen sam kvalitetom učesnika i ja i mnoge kolege iz inostranstva. PES ima oko 40.000 članova širom sveta. Najveće globalno svetsko stručno priznanje u oblasti elektrotehnike i elektronike je biti Fellow IEEE, grubo prevedeno redovni član IEEE. Takvih članova može biti najviše 0,1 odsto od ukupnog broja članova tog društva. Na ovoj konferenciji je od ukupnog broja učesnika (oko 600) bilo više od 26 istraživača u zvanju Fellow IEEE, što je više od četiri odsto, odnosno 40 puta više vrhunskih stručnjaka u odnosu na broj učesnika konferencije, nego što u celoj asocijaciji ima. To je neuobičajeno veliki broj stručnjaka koji se okupio na jednom mestu.

Na koji način potrošači mogu da prilagode potrošnju energije?

– Ako bismo mogli da smanjimo potrošnju električne energije i dogovorimo sa potrošačima da ne uključuju u istom vremenskom periodu uređaje na struju, već da različite grupe potrošača to rade u različitim vremenskim periodima u toku dana i noći onda ne bi bilo potrebe, pojednostavljeno rečeno, da sve elektrane na fosilna goriva rade u „istom trenutku“, pa bi se i emisija štetnih gasova smanjila. Velika istraživanja se rade u svetu, a i kod nas, kako optimalno koordinisati i motivisati potrošače da i oni pomognu u smanjenju emitovanja gasova staklene bašte, tako što će svoju potrošnju prilagoditi periodima dana kada postoje najbolji uslovi da se energija proizvodi iz obnovljivih izvora.

Ako u toku dana, recimo sija sunce ili duva vetar, a mi imamo puno solarnih elektrana i vetroelektrana, proizvedena električna energija ne doprinosi zagađenju okoline i ako u tom trenutku građani uključe sve potrošače da koriste proizvedenu energiju, ona neće biti rasuta. Ali, ako nemamo takve elektrane, već elektrane na fosilna goriva, koje mnogo više zagađuju životnu sredinu, smanjenje potrošnje bi zahtevalo manju proizvodnju električne energije te na taj način i smanjenje emisije štetnih gasova staklene bašte iz ovih elektrana.

Šta raditi sa energijom kada potrošnje nema?

– Pored proizvodnje energije iz sunca i vetra, na skupu se razgovaralo i o tome šta se radi sa energijom ako potrošnje nema. Ako proizvodimo električnu energiju koristeći solarne ili vetroelektrane kada ima sunca i vetra i ako svi potrošači uključe električne uređaje u periodima kada je ova energija dostupna, ona će biti u velikoj meri potrošena. Ostatak dostupne energije, ukoliko nemamo mogućnosti uskladištenja energije će biti izgubljen. Da se to ne bi desilo potrebno je izgraditi i optimalno rasporediti dovoljan broj skladišta energije (akumulacionih izvora), odnosno baterija i/ili akumulacionih jezera za hidroelektrane, kako bi se sa jedne strane ta skladišta energije punila kada postoji višak energije proizvedene od strane OIE i kako bi se ta uskladištena energija, sa druge strane, koristila umesto proizvodnje iz konvencionalnih elektrana koje više zagađuju okolinu, kada proizvodnje iz OIE nema. Ta koordinacija proizvodnje i potrošnje je bila jedna od glavnih tema diskusije vezane za upravljanje potrošnjom i skladištima energije, a druga je kako napraviti baterije efikasne i dovoljno velike, gde ih postaviti da se ta obnovljiva energija, kada je ima dovoljno, uskladišti i posle vrati u sistem.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Takmičenje u robotici ABB Robo Challenge 2023 – varnica studentske inventivnosti

17.12.2023

Kompanija ABB u Srbiji je tradicionalno generalni pokrovitelj takmičenja u robotici pod nazivom ABB Robo Challenge, koje se šesti put u kontinuitetu održava u okviru seminara Brand New Engineers – od integrala do inženjera, organizovanog od strane Udruženja studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC) – Lokalnog komiteta Beograd, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. ABB Robo Challenge je nastao kao deo događaja European robotics week (ERW) koji se priređuje u oblasti robotike širom Evrope, a podršku mu, takođe, daje ABB kao jedan od glavnih sponzora.

U drugoj polovini novembra deset timova oprobalo se u prvom kolu takmičenja – dvadesetčetvoročasovnom hakatonu na Elektrotehničkom fakultetu. Hakaton su uvod-nim govorom otvorili Milan Jevremović, direktor lokalne poslovne jedinice Elektromotorni pogoni i upravljanje, Kosta Jovanović, vanredni profesor na Katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a moderovala je Ana Čotra, predsednica Organizacionog odbora EESTEC-a.

Kosta Jovanović je pozdravio najentuzijastičnije studente tehničkih fakulteta koji će se ove godine takmičiti na temu kolaborativnih robota. Reč je ne samo o jednoj od najinteresantnijih i tehnološki vrlo atraktivnih tema na polju robotike, već i o segmentu industrije koji je, po statistici Svetske federacije robotike, s trendom rasta od 30 odsto godišnje jedan od najbrže rastućih. “Kako je robotika oblast koja integriše različite discipline – automatiku, programiranje, elektroniku, mašinsko projektovanje, telekomunikacije – tako i ovaj lep događaj spaja i studente s različitih fakulteta i sa različitih odseka u okviru fakulteta, te se nadam da će ovo kao i prethodnih godina značiti za vas kao odlično iskustvo u kom ćete naučiti nešto novo, zabaviti se, ali i zainteresovati za robot-iku, na način da se družimo sledećih godina na akademskim kursevima robotike. O ovoj aktuelnoj oblasti možete, takođe, naučiti nešto više i na različitim fakultetima sa kojih dolazite”, izjavio je Kosta Jovanović ovom prilikom, dodajući: “Iskoristio bih priliku još jednom da zahvalim ABB-u na lepoj dugogdišnjoj saradnji koja rezultira ovim takmičenjem, kao i kolegama iz EESTEC-a koji su se potrudili da ovo takmičenje izgleda svake godine sve bolje”.

Pročitajte još:

Milan Jevremović je pozdravio takmičare ispred kompanije ABB u Srbiji i poželeo im da s ovog takmičenja ponesu nova znanja, ali i interesovanje za robotiku, dodavši: “Prvo tak-mičenje pre šest godina kao da je juče bilo. Robotika vrlo brzo napreduje i u našoj zemlji, što prati i konstantnu potrebu za novim stučnjacima u ovoj oblasti. Nadam se da ćemo sarađivati ne samo na fakultetu, kako je naveo profesor Jovanović, nego i nakon fakulteta, i da ćete robotiku naći kao interesantnu granu kojom biste se bavili u svojim budućim pozivima. Najbolji od vas će imati prilike da rešenje do kog budu došli u današnjem delu takmičenja primene na pravom kolaborativnom robotu, u realnoj aplikaciji, a pobednici će, zajedno sa prošlogodišnjim pobednicima, otići na studijsko putovanje u ABB-ov Regionalni centar za robotske aplikacije mašinske obrade i opsluživanja u Italiji, tamo će moći da se iz prve ruke upoznaju sa novim tehnologijama i trendovima vezanim za sektor robotike, vide rad robotskih demo ćelija u okviru laboratorije pri samom Centru.”

Zadatak za takmičare su i ove godine osmislili Nikola Knežević, asistent na Katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Branislav Mrgud, prodajni inženjer segmetna Robotike poslovne jedinice Elektromotorni pogoni i upravljanje u kompaniji ABB u Srbiji, a od ove godine im se pridružio i Andrej Čilag, asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Nikola Knežević je upoznao takmičare sa ovogodišnjim zadatkom, baziranim na realnim industrijskim problemima, kao i sa softverom ABB RobotStudio na kom će osmisliti svoje programsko rešenje za upravljanje robotom.

Timovi čija su programska rešenja ocenjena kao najbolja od strane tročlanog stručnog žirija su “CikCik”, “RoboHood”, “Tehniklaije”. No, njih očekuje i sledeći nivo izazova: uspešna implementacija programskog rešenja na kolaborativnom ABB YuMi robotu u Naučno- tehnološkom parku u Čačku. Ostaje, dakle, da sačekamo drugo kolo takmičenja nakon kog će biti poznato koji će se tim finalista ovoga puta izdvojiti kao pobednički.

Izvor: ABB

Nagrađene škole za konstrukcije od otpada u okviru društveno-odgovorne akcije CCIFS

17.12.2023

Izlozba slika — Foto: Francusko-srpska privredna komora

Francusko-srpska privredna komora CCIFS organizovala je juče, u bioskopu Cinpelexx u TC Ušće, dodelu nagrada i završni događaj velike društveno-odgovorne akcije „Uradi nešto drastično da smeće postane fantastično“ koja je realizovana drugu godinu zaredom u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije.

U prethodna tri meseca, od đaka četvrtih razreda osnovnih škola u Srbiji traženo je da naprave konstrukcije od otpada. Odziv škola bio je izuzetan i na adresu CCIFS pristiglo je 100 kandidatura škola iz najrazličitijih krajeva Srbije. Nakon glasanja stručnog žirija kao i šire javnosti, gde je pristiglo više od 12.000 glasova, obabrano je 10 škola čiji su radovi najbolje ocenjeni i kojima su na jučerašnjem događaju uručene nagrade koje su dodelila preduzeća, članice Francusko-srpske privredne komore.

Zvanicama se najpre obratio Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, koji je istakao da: „ovom inicijativom, na koju smo veoma ponosni, želimo đacima da podignemo svest i podstaknemo ih na razmišljanje o održivom razvoju i zaštiti životne sredine jer smatramo da je obrazovanje dece od najranijeg uzrasta ključno kada su u pitanju ovako važne teme“. Učesnicima se obratila i ministarka prosvete, prof dr. Slavica Đukić Dejanović, koja je čestitala predstavnicima nagrađenih škola pohvalivši izuzetan trud đaka i zahvalila se CCIFS na realizaciji ove važne akcije koju će ministarstvo prosvete nastaviti da podržava.

Nakon uvodnih obraćanja, deset preduzeća članica CCIFS uručilo je vredne nagrade odabranim školama.

Foto: Francusko-srpska privredna komora

Novčane nagrade u iznosu od 3.000, 2.000 i 1.000 evra koje su dodelile kompanije CMA CGM, Belgrade Airport i Saint Gobain respektivno, otišle su u ruke osnovnih škola Laza Lazarević iz Šapca, Šamu Mihalj iz Bečeja i Dragi Makić iz Bošnjana. Dve novčane nagrade od po 120.000 rsd za kupovinu školske opreme dodelile su kompanije L’Oreal i OTP banka, i to školama Branko Radičević iz Smedereva i OŠ Krađorđe iz Gornjeg Matejevca. Vaučer kompanije Decathlon za sportsku opremu u vrednosti od 1.000 evra dobila je škola Miroslav Antić iz Čonoplje. Edukativnim đačkim izletom kompanija Veolia nagradila je školu Nestor Žučni iz Lalića, dok je MPC Properties školi Petar Petrović Njegoš iz Vrbasa poklonio za svakog đaka koji je učestvovao u izradi konkstrukcije, a bilo ih je ukupno 41, vaučer u iznosu od 3.000 rsd za kupovinu sportske opreme. Za četvrtake iz osnovne škole Ivo Andrić iz Beograda biće organizovana Pekarska radionica od strane kompanije Lesaffre, dok će Kulinarska radionica sa glavnim šefom kuhinje hotela Hyatt Regency u Beogradu biti organizovana za đake OŠ Knez Lazar iz Lazarevca.

Svi posetioci TC Ušće u Beogradu moći će da pogledaju izložbu fotografija finalista (22 škole), koja će biti otvorena do 31. decembra ove godine. Radovi su izloženi u prizemlju TC Ušće (potez kod prodavnica Moj kiosk, Max Mara i Nespresso).

Izvor: Francusko-srpska privredna komora

Ekonomija za biomasu

16.12.2023

biomasa_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Na konferenciji Net-0-biomasa koju je organizovala RES fondacija diskutovalo se na temu ekonomije za biomasu. Panelisti među kojima sa bili stučnjaci iz Finske, Međunarodne agencije za energitiku (IEA), Uprave za šume, Srbijašuma, kao i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu uključivali su se uživo i onlajn, a diskusiju je vodio Aleksadar Macura, programski direktor RES fondacije.

Ostin Šort, istraživač i analitičar, magistar energetike i održivosti i mr fizike zračenja je govorio o iskustvima sa biomasom i šumama u Finskoj. Ta zemlja je čak 66 odsto pokrivena šumama, više od susedne Švedske za tri odsto. Aktivno rade na povećavaju površina pod šumama zbog proizvodnje papira, celuloze, a koriste i crni lug, koru i iz otpada koriste veću količinu energije. Samo pet odsto drveta koriste za proizvodnju električne energije.

Imaju veliku pilanu Kemi u Finskoj koja proizvodi 250 megavata struje, a ostatak prelazi u mrežu. U septembru 20203 su otvorilu novu kotlarnicu koja je sada najveća u Finskoj.

Kemi pilana je najefikasnija u svetu u kojoj se iz kore drveta proizvodi gas i ideja je da se što više koristi otpad za električnu energiju.

„U Finskoj se utrostručio izvoz celuloze za papir za štampu. Ovih postrojenja ne bi bilo da se ne koriste subvencije koje su na raspolaganju do 2027. godine“, rekao je Šort.

Pročitajte još:

U Velikoj Britaniji postoji elektrana na pelet i oni spaljuju ceo ostatak drveća. U Finskoj od subvencija i tehnologija proizvode celulozu, a u Velikoj Britaniji je tendencija da prestanu da koriste ugalj i da pređu na pelet. Javnost u Britaniji postavlja brojna pitanja o tim postrojenjima, radi se na izradi politika za rad ovih postrojenja. Više koriste šume i to je pokretač za upotrebu biomase.

Luk Pelkmans, tehnički koordinator IEA koja ima 25 članova i pored članica iz EU povezani su sa SAD, Kinom, Australijoim i drugim zemljama, intenzivno rade na umrežavanju i razmeni informacija u svetu energetike, kako bi olakšali primenu OIE na tržištu.

„Umrežavamo se i sa drugim programima. Završeni su pregovori u vezi bioenergije, odnosno da fosilna goriva zamenujemo prirodnim gasom za električnu i toplotnu energiju koja može da se skladišti“, rekao je Pelkmans.

On tvrdi da će doći do promene u budućnosti da ćemo dobiti CO2 koji će biti bolji za atmosferu. Počinje era biootpada i veoma je važno održivo gazdovanje šumama i kaskadni način korišćenja biomase. To će omogućiti veliki uticaj na smanjenje klimatskih promena i skladištenje i upotrebu ugljenika. Postoje različite vrste biomase: piljevina, šumski ostaci, ogrevno drvo, manje grane, panjevi, zeleni otpad iz bašti, staljnajci iz poljoprivrede i drugo i sve tebamo da ih koristimo.

Luk Pelkmans je pokazao mapu puta za postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine, odnosno kako da pređemo na nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Poruka iz 2022 godine je bila da 80 odsto energije dolazi iz fosilnih goriva. Zbog toga je cilj da cela ova decenija mora da donese promene u pripremi da 15 do 20 odsto energije bude iz bioenergije, odmah iza solarne, jer je bioenenergija jako važna u privredi, pa treba da i ima veću logu u industriji u 2050. godine. Očekuje se da će i 10 odsto bienergije biti u sabraćaju i transporu, a bienergije goriva će se zasnivati na vodoniku. Oko 50 odsto struje te 2050. godine treba da se koristi iz bioenergije.

„U 2022 bioenergije se još koristila najviše na tradicionalan način i to treba da se modernizuje. IEA je napravila procenu o upotrebi biomase i upotreba modernih biomasa treba da se utrostruči. Iako je to cilj, ipak nije moguće potpuno prekinuti upotrebu tradicionalne biomase. Treba da proširimo upotebu dobrih tehnologija, da ih komercijalizujemo i da povećamo sirovine i održivost da u 2050 godini budemo u dekarbonizovanom svetu“, istakao je Pelkmans.

Kako da ovim resursom upravljamo najbolje što može odgovorio je profesor Branko Stajić, dekan šumarskog fakulteta u Beogradu i rekao da sagorevanje jedne tone drveta oslobađa 15 odsto manje CO2 nego sagorevanje nafte.

„Moramo biti mnogo pažljivi kad je reč o neutralisanju šuma, jer bi neutralisanjem korišćenja drveta doveli do većih problema, pošto bi onda koristili mnogo štetnije materijale. Kada se koristi drvo 32 odsto energije se manje potroši. Istraživanje Šumarskog fakulteta je pokazalo da veliki deo naše populacije koristi biomasu u proizvodnji energije, ali to mora biti mnogo efikasnije“, rekao je Stajić.

Šumski ekosistem u Srbiji je ugrožen u velikoj meri, jer smo redukovanom negom šuma doprineli da imamo preguste šume, a na taj način je ugrožena njihova stabilnost i to moramo da promenimo. Ugroženi smo gustinom, jer ne negujemo šume.

Aleksandar Kovačević, viši gostujući naučni saradnik sa Oksfordskog instituta za energetske studije je rekao da Srbija zaostaje 4,5 puta u produktivnosti iskopavanja lignita u odnosu na evropski prosek, a upotrebljavamo ga u elektranama koje nisu usaglašene sa Direktivama u EU i za jednu trećinu su manje efikasne nego elektrane u Evropi. Rezultat ovoga je siromaštvo održivosti.

Dr Zvonimir Baković, zamenik izvršnog direktora Sekretarijata za šumarstvo i zaštitu životne sredine, Srbijašume je istakao da je od ukupne površine pod šumama u Srbiji 34 odsto izdanačkih šuma i da su one dominantne u okviru šuma privatnih vlasnika.

„Privatne šume imaju slabu iskoristljivost. U proizvodnji biomase u Srbiji na godišnjem nivou ostvarujemo tri do 3,5 miliona kubika gubitka. Treba sa smanjimo učešće loših izdanačkih šuma, da ih rekonstruišemo i zamenimo drugim vrstama i da utičemo više na to da se unapredi stanje privatnih šuma“, rekao je Baković i dodao da je imperativ da razvijemo šumarstvo u Srbiji da se 46.000 ljudi koji su uključeni u šumarstvo maksimalno uključi, kako bi se nekvalitetne šume više iskoristile i da bi se na planski način popravilo stanje u šumarstvu.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Radimo na izgradnji i nadzoru VE Kostolac, VE Pupin i SE Saraorci

16.12.2023

Marko Aleksić je angažovan trenutno na izgradnji nekoliko OIE projekata u Srbiji. Rukovodi timovima koji su uključeni u upravljanje poslovima izgradnje tri velika OIE projekta: Vetroelektrane Kostolac, Vetroelektrane Pupin i solarne elektrane Saraorci. Dugogodišnje iskustvo u oblasti izgradnje upotpunio je i unapredio poslednje tri godine otkako radi u kompaniji New Energy Solutions.

Markov posvećen rad i povećan obim posla u kompaniji rezultirali su formiranjem posebnog odeljenja za upravljanje izgradnjom u okviru sektora inženjeringa kojim rukovodi.

Izvršna funkcija, korpus poslova i projekata kojima rukovodi, kao i međunarodno iskustvo koje ima kandidovali su ga za Zlatni intervju OIE SRBIJA.

Trenutno ste, kao kompanija i pojedinac, uključeni u izgradnju tri projekta – VE Kostolac, VE Pupin i SE Saraorci. Koja je uloga kompanije New Energy Solutions i Vaša lično u tim projektima?

– Trenutno smo fokusirani na izgradnju novog vetroparka Kostolac, gde je naš tim angažovan u ulozi stručnog nadzora. Takođe, odnedavno smo angažovani na poslovima upravljanja projektom i nadzorom nad izgradnjom vetroelektrane Pupin. Dodatno, upravljamo projektom izgradnje solarne elektrane Saraorci i imamo više projekata u fazi pripreme za izgradnju. Na svakom od pomenutih projekata naša kompanija u saradnji sa partnerskim kompanijama ima veoma značajnu ulogu u procesu izgradnje postrojenja koja se ogleda ili kroz stručni nadzor nad izgradnjom ili u upravljanju ugovorima sa izvođačima radova ili kroz druge konsultantske usluge prema zahtevima klijenata tokom kompletnog procesa izgradnje postrojenja.

Pročitajte još:

Kolika je snaga i vrednost tih projekata? Šta oni znače za elektroenergetski sistem Srbije, a šta za portfolio Vaše kompanije?

– Svi novi projekti postrojenja OIE doprinose povećanju udela zelene energije u ukupnim kapacitetima energetskog sistema. Nama su svi ovi projekti izuzetno značajni bez obzira na njihovu vrednost i snagu. S obzirom na to da se kompanija New Energy Solutions dominantno u prethodnom periodu bavila razvojem projekata i održavanjem i upravljanjem izgrađenih postrojenja OIE, za kompaniju je izuzetno značajno da poveća svoje učešće u fazi izgradnje postrojenja OIE i da na taj način bude uključena u sve faze projekata OIE od razvoja, preko izgradnje, do održavanja i upravljanja.

Kad se očekuje završetak izgradnje VE Pupin?

– VE Pupin predstavlja drugu fazu, odnosno proširenje VE Kovačica koja je izgrađena 2019. godine i sastoji se od izgradnje 16 vetrogeneratora ukupne snage 94,4 MW. Realizacija projekta, što podrazumeva kompletnu izgradnju i ispitivanje je planirana za prvi kvartal 2025.

New Energy Solutions je lider u oblasti energije vetra, ali ste do sada bili manje aktivni u solaru. Uzimajući u obzir značajan angažman na SE Saraorci, možete li nam, iz aspekta poslova koje Vi obavljate, uporediti izazove sa kojima se suočavaju investitori i izvođači koji grade vetroelektrane i oni koji rade solarne elektrane?

– Dok su administrativni izazovi zajednički za gotovo sve projekte, tehnički izazovi tokom izgradnje su karakteristični za svaki projekat. Infrastruktura i uslovi lokacije na kojoj je postrojenje planirano diktiraju projektna rešenja i samu izgradnju. Sa aspekta izgradnje su vetroelektrane svakako kompleksniji i zahtevniji projekti, što naravno ne znači da je izgradnja solarnih elektrana jednostavna i bez svojih karakterističnosti. Bitno je napomenuti da je uz pažljivo planiranje, razvoj i pripremu projekata moguće u značajnoj meri uticati na efikasniju fazu same izgradnje.

Imajući u vidu da ste vrlo aktivni na tržištu, da li nam možete reći koliko je domaća građevinska industrija uključena u realizaciju OIE projekata?

– Domaće projektantske i izvođačke kompanije su od početka izgradnje postrojenja OIE u Srbiji bile angažovane u određenoj meri na realizaciji projekata. Sada, izgradnja vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji nije novina i veliki broj domaćih kompanija je u kapacitetu da ponudi svoje usluge na izgradnji nekog dela ovih postrojenja.

Tri godine ste angažovani u kompaniji New Energy Solutions. U tom periodu kompanija beleži konstantan rast i razvoj. Šta znači formiranje odeljenja kojim rukovodite, koje poslove obavlja? Koja je Vaša lična uloga u tome?

– Rukovođenje odeljenjem za upravljanje izgradnjom je veoma izazovno, naročito u kompaniji koja se brzo razvija kao što je NES, ali i prilika da se uspostavi sistem za realizaciju OIE projekata, koji će našim klijentima doneti visokokvalitetne usluge i pomoći im da prevaziđu različite izazove tokom izgradnje.

Moja uloga u kompaniji je bila da uskladim potrebe za inženjerskim kadrovima sa aktivnostima širenja kompanije, što je dovelo do formiranja posebnog odeljenja. Tokom ovog procesa formirali smo tim kvalitetnih inženjera koji stalno raste, a imamo i dugoročnu saradnju sa nekoliko pažljivo odabranih konsultanata.

Imate međunarodno iskustvo na izgradnji vetroparkova. Koliko Vam to iskustvo znači u radu u NES-u i na domaćem tržištu? Koji deo ekspertize možete da implementirate sada u svoj rad?

– Međunarodno iskustvo je bilo veoma važno za proširenje mojih vidika. U New Energy Solutions imamo nekoliko menadžera i inženjera sa bogatim međunarodnim iskustvom što donosi poseban kvalitet i najviše standarde u realizaciji složenih projekata.

Ima li razlike u zahtevima i očekivanjima investitora u Srbiji i na međunarodnoj sceni?

– Zahtevi i očekivanja investitora su u velikoj meri veoma slični. Na kraju, svi investitori žele da projekat bude realizovan u zahtevanom kvalitetu, u projektovanom budžetu i u ugovorenim rokovima. Ono što se razlikuje su tržišta i regulativa što nekada može da olakša ili oteža realizaciju projekata.

Upravljanje složenim procesima obeležilo je Vašu karijeru. Kako negujete kulturu inovacija i izvrsnosti u svom timu da biste se uspešno kretali kroz ove složene situacije?

– Sve počinje promovisanjem kolegijalnog okruženja u kome se podržava komunikacija i razmena stavova. U našem timu se kolege međusobno podržavaju. Prepoznavanje i priznavanje napora svakog člana tima takođe je ključno za napredak i razvoj. Kompleksni projekti zahtevaju tim sastavljen od stručnjaka različitih profila gde je svaki član tima važan za postizanje ciljeva. Organizacija, komunikacija, podrška, znanje, iskustvo i integritet su neophodni preduslovi da se projekat uspešno realizuje.

Koji su dalji planovi NES-a i odeljenja kojim Vi rukovodite?

– Naša vizija je da budemo prepoznati kao vodeći konsultanti za projekte u sektoru obnovljivih izvora energije, da iskustva stečena na razvoju projekata i iz operativne faze projekata iskoristimo kao dodatnu vrednost kako bismo pomogli našim klijentima da izgrade objekte koji će prevazići njihova očekivanja.

Izvor: OIE Srbija

Potencijali hidroenergije u energetskoj tranziciji: Da li ih Srbija adekvatno koristi?

16.12.2023

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Jacopo Cavalca)

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Hidroenergija je decenijama igrala ključnu ulogu u evropskoj energetici, pružajući jedinstvenu kombinaciju bezbedne, jeftine i čiste proizvodnje električne energije.

Danas, po podacima iz Eurostata, udeo hidroenergije u obnovljivim izvorima (32,1 odsto) manji je od udela vetra (37,5 odsto), dok najbrži rast beleži solarna energija: 2022. godine udeo solarne energije bio je 15,1 odsto, a pre samo 15 godina taj iznos je bio oko jedan odsto.

Predviđanja pokazuju da će do 2024-2025. svi obnovljivi izvori energije (OIE) doprinositi skoro 34 odsto svetskoj proizvodnji električne energije, a hidroenergija će obezbediti približno 50 odsto učešća, piše za Klima101 dr Branka Nakomćić Smaragdakis.

Mada evropske nacionalne istraživačke agencije i Evropska unija podržavaju istraživanja u oblasti hidroenergetike, iznos finansiranja je veoma nizak poslednjih decenija, i iznosi približno 0,7 odsto finansiranja ukupnih istraživanja u oblasti obnovljivih izvora. Ovo se opravdava činjenicom da se korišćenje hidroenergije smatra „starom” i dobro poznatom tehnologijom.

Međutim, promena uloge hidroelektrane (fleksibilnost, otpornost, digitalizacija, održivost) zahteva promene u radu hidroelektrana, što povećava potrebu za dodatnim istraživanjima i aktivnostima.

Samim tim, hidroenergija može igrati ključnu ulogu u čistoj energetskoj tranziciji, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Pročitajte još:

Hidroelektrane igraju ključnu ulogu u uspostavljanju balansa u elektroenergetskom sistemu i značajne su u sistemu upravljanja vodama

Naime, ovaj trend povećanja količine tzv. varijabilne energije (energija vetra i solarna energija) prate zahtevi tržišta za fleksibilnošću i dinamičnošću, što podrazumeva skladištenje energije i brz odziv.

Uzevši to u obzir, kao jedno od rešenja nameće se reverzibilna hidroelektrana, koja ima potencijal da uravnoteži sisteme koji koriste obnovljive izvore energije kako na kratkoročnom (od sekundi do minuta) tako i na srednjoročnom i dugoročnom planu (meseci ili čak godine) korišćenjem tehnologije pumpnog skladištenja. Reverzibilne hidroelektrane su samim tim odličan izbor za balansiranje varijabilne proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana.

Prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, dolazi do povećanja opterećenja na hidroelektrane (HE), jer njihova oprema inicijalno nije bila projektovana za tu vrstu izazova i opterećenja, te je od velikog značaja izdržljivost i otpornost opreme i prateće infrastrukture.

Takođe, uloga hidroelektrana u integralnom sistemu upravljanja vodama bitna je i u smislu zaštite od poplava, upravljanju nasipom i snabdevanju pijaćom vodom. Usled klimatskih promena ta uloga će postati sve značajnija. Da bismo osigurali da hidroelektrana može da nastavi sa svojom ulogom na uobičajen i pouzdan način u decenijama koje dolaze, potrebne su nam održive mere pri projektovanju postrojenja, fazi izgradnje i rada.

S obzirom na to da hidroenergija može biti okosnica budućeg evropskog energetskog sistema bez CO2, i da može da ublaži globalne izazove koje čine posledice klimatskih promena, buduća istraživanja, razvoj i inovacije treba da prate holistički i sveobuhvatni multidisciplinarni pristup.

Srbija trenutno planira izgradnju dve velike hidroelektrane: Bistrica i Đerdap 3

Republika Srbija ima potencijale OIE u hidro, solarnoj energiji, energiji vetra, biomasi (biogoriva) i geotermalnoj energiji. Najveći deo sadašnje upotrebe OIE se odnosi na proizvodnju električne energije od strane velikih hidroelektrana.

Danas, Srbija proizvodi 30 odsto električne energije iz hidroenergije koja je glavni obnovljivi izvor energije u proizvodnji električne energije u zemlji.

Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije, i uzimajući u obzir geomorfološke i hidrološke karakteristike terena, hidroenergetski potencijal Srbije je procenjen na 31.000 GWh godišnje, od čega je 17.000 GWh tehnički upotrebljivo. Postojeće velike hidroelektrane koriste oko 10.000 GWh. Preostalih 7000 GWh čine potencijali velikih (5200 GWh) i malih (1800 GWh) hidroelektrana.

Ukupna instalisana snaga u 16 domaćih hidroelektrana sa 51 blokom iznosi 3.015 MW, što čini skoro 38,4 odsto ukupnog energetskog potencijala Elektroprivrede Srbije (EPS). Električna energija se proizvodi u HE Đerdap, HE Kladovo i Drinsko-Limske HE i HE u Bajinoj Bašti.

Ukupna izlazna snaga 28 blokova u HE Đerdap je 1.605 MW, a srednja godišnja proizvodnja je 7.180 GWh, što čini oko 20 odsto proizvodnje električne energije u EPS-u.

Devet hidroelektrana u okviru ogranka Drinsko-Limske HE na Drini i Limu, imaju ukupnu instalisanu snagu od 1.390 MW. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 3.320 GWh, što čini oko 10 odsto proizvodnje električne energije u EPS-u.

Na osnovu „Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050”, koji je ranije ove godine bio na javnoj raspravi i trenutno se čeka njegovo usvajanje, vidljiv je plan o gradnji dve nove reverzibilne hidroelektrane.

Jedna je Đerdap 3, snage 2.400 MW, a druga Bistrica, snage 680 MW. Uloga hidroelektrane Bistrica je upravo da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na varijabilne izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem, dok je hidroelektrana Djerdap 3 tzv. reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje koje će se graditi u tri faze.

Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 835 miliona evra. Planirani period izgradnje Bistrice je do 2031. godine.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Modernizacija rečnog saobraćaja na Dunavu i Savi

16.12.2023

ljubomir-zarkovic-xHnomVS0SiU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (ljubomir-zarkovic)

Srbija poseduje mrežu od 1680 kilometara plovnih puteva, i time ostvaruje veliki potencijal za razvoj unutrašnjeg vodnog saobraćaja. Zemlja ima stalni rast u obimu pretovara tereta i broju turista koji posećuju Srbiju putem reka. Ove godine je, do novembra meseca, broj turista koji je rekama došao u našu zemlju, iznosio preko 174 hiljade, što je 30 odsto više nego prethodne godine.

Nedavno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo rezultate značajnog projekta koji se fokusira na implementaciju VTS (Vessel Traffic Service) i VHF (Very High Frequency) komunikacionih sistema na rekama Dunav i Sava. Ovaj projekt, finansiran sa 5.85 miliona evra, ima za cilj unapređenje upravljanja i kontrole saobraćaja na unutrašnjim vodama, što će doprineti bezbednosti i efikasnosti plovidbe. Pored toga, planiran je i razvoj modernizovanih administrativnih procedura za prelazak državne granice u međunarodnom rečnom saobraćaju, saopšteno je na resornom ministarstvu.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel van den Berg)

Uvođenje ovih sistema omogućava efikasnu komunikaciju u realnom vremenu i pruža mogućnost boljeg praćenja i upravljanja saobraćajem na unutrašnjim plovnim putevima. Sistem će takođe pružati relevantne informacije o plovidbi ne samo korisnicima plovnog puta, već i drugim zainteresovanim stranama poput inspekcijskih službi, rečne policije i carine. Glavni centar za VTS i VHF nalazi se u Lučkoj kapetaniji Beograd.

Osim toga, ministarstvo aktivno radi na realizaciji različitih projekata modernizacije lučke infrastrukture i obezbeđivanja sigurne plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, koji su deo koridora Rajna-Dunav. Projekti uključuju adaptaciju brodskih prevodnica, uklanjanje potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata, proširenje AIS AtoNs sistema za navigaciono praćenje, kao i razvoj lučkih kapaciteta u mestima kao što su Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica.

Nadalje, u planu je izgradnja Nacionalne akademije za obuku članova posade i vanredne situacije, što će doprineti kvalifikaciji radne snage i veština potrebnih za plovidbu.

Energetski portal

Ka održivoj energetskoj upotrebi biomase

15.12.2023

drvo , drveće , biomasa — Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Net-0-biomasa naziv je godišnje konferencije RES Fondacije organizovane sa ciljem da se sakupe imputi za platformu javnih politika namenjenu onima koji donose odluke o potencijalu energije iz biomase, kao i razvojnim partnerima na Zapadnom Balkanu. Učesnici konferencije imali su priliku da učestvuju na tri tematske sesije: o znanju, ekonomiji i politkama za Net-0-biomasu. U organizaciji su učestvovali i Hajnrih Bel fondacija i kompanija E3 International.

Skup je informisao o budućoj upotrebi energije biomase po kaskadnom principu EU i drugim modelima održivosti, kao i o ulozi biomase i dostizanju nula ugljeničnih emisija do 2050. godine. Na događaju su učestvovali nacionalni stručnjaci za biomasu, šumarstvo, energetsku tranziciju i drugi eksperti sa Zapadnog Balkana, iz Finske, Velike Britanije, kao i predstavnici brojnih institucija, uključujući Zajednički istraživački savet EU (JRC), Međunarodnu agenciju za energetiku (IEA), predstavnike Evropske komisije i druge.

Prema inventaru šuma iz 2009. površina šuma u Srbiji se procenjuje na 29,1 odsto, a trenutna površina šuma se procenjuje na 39,1 odsto na osnovu metodologije daljinske detekcije. Ovo implicira značajno povećanje obima biomase, koja treba da bude predmet snažnog odgovora donosioca odluka.

Nino Lejava, direktorka Hajnrih Bel fondacije Beograd otvorila je skup i rekla da je cilj da kroz konferenciju bolje razumemo obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu. Hajnrih Bel i Fondacija RES pomogli su opštini Priboj da pređe sa uglja na drvnu sečku i na taj način su povećali energetsku sigurnost i smanjili zagađenje vazduha. Ona se osvrnula na BiH gde se pokazalo da je nelegalna seča šuma dovela do negativnih posledica po životnu sredinu, jer se drvo koristi kao ogrevno, dok je upotreba biomasa znatno manja, a bezbedna je za životnu sredinu i održiva.

Jasminka Jang, iz RES Fondacije kaže da bi upotrebom biomase dostigli Net Zero neophodan za dijalog sa donosiocima političkih odluka o dekarbonizaciji. Za transpoziciju Direktive RED 2 Srbija treba da: pojednostavi proces izdavanja dozvola, ostvari napredak u uvođenju nacionalne šeme za verifikaciju kriterijuma održivosti za biogoriva i goriva od biomase. Novi RED 3 donosi nove obaveze i fokus na šumsku biomasu, posebno u vezi sa procesom nacionalnog energetskog i klimatskog planiranja (NECP). Šumska masa još uvek nije deo dijaloga i donošenja odluka u okviru NECP u zemljama Zapadnog Balkana.

„Biomasa je i nezaobilazno političko pitanje i biće teško da se ostvare prednosti iz održivosti i bio ekonomičnosti biomase“, istakla je Jang.

Održivost biomase se može uključiti u naučna istraživanja, ali je veoma važan i društveni napor da se dođe do NET Zero sistema.

Pročitajte još:

Znanje za NET-0-Biomasu

U diskusiji o znanju za NET-0-Biomasu, Mersudin Avdibegović, profesor Šumarskog fakulteta u Sarajevu, naglašava da u BiH ima više šuma sada nego pre, verovatno zbog migratornih procesa.

U Bosni i Hercegovini ima 3,2 miliona hektara pod šumom, odnosno 63 odsto, što je sam vrh u Evropi. Procena godišnjeg potencijala biomase je 10,4 miliona tona suve materije šuma, ali ne sme sve da se koristi. Koristi se sedam miliona hektara tone suve materije, a od toga se koristi pet u preradi i u proizvodnji. Najveći deo ide u tradicionalnu energiju iz ogrevnog drveta. Biomasa je u najvećem procentu energija iz drveta.

“U našim šumama je mnogo neiskorišćene biomase, to zove na akciju. Veliki potencijal biomase je u privatnim šumama koje su zapuštene”, rekao je Avdibegović.

On je naglasio da je pokretač promena u BiH zeleni biznis koji zahteva veću angažovanost i političke promene.

Nacionalna inventura šuma

Nenad Petrović, vanredni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu je rekao da u Srbiji od 2009. postoji Nacionalna inventura šuma. Nedavno je završena još jedna invertura šuma koja pokazuje da se površina pod drvećem povećala i sada je i godišnja produkcija veća.

“Perspektive šumarstva u Srbiji su da iz postojećih šuma koristimo biomasu i da one treba da se pretvore u površine koje imaju potencijal. Uporedo treba da vidimo koji je najbolji način za korišćenje biomase koju dobijemo na raspolaganje – ne samo spaljivanjem drveta, već dugoročnijim skladištenjem materijala. To bi omogućilo da smanjimo uvoz energije”, rekao je Petrović i podvukao zajedničku karakteristiku za BiH i Srbiju da je biomasa u šumarstvu, a da su drugi izvori znatno manje zastupljeni u obe zemlje.

Kako kaže on bi omogućio podsticaje za drvnu biomasu kao najjeftiniji način za zamenu fosilnih goriva, ali i da biznis oslobodi sve barijere da drvna biomasa nađe put i da zameni fosilna goriva.

O tome koliko je neophodno smanjiti pritisak na šumu kao resurs i maksimalno diverzifikovati drvne sirovine govorio je Dušan Jović, direktor predstavništva E3 International.

“Pokušali smo da iskoristimo zemljište u rudnicima kako bi pronašli rešenje za proces dekarbonizacije i ta incijativa ima šansu da zaživi i da se značaj biomase istakne podizanjem energetskih zasada. To je nafta Srbije”, rekao je Jović.

On je naglasio da treba razvijati tržište biomase koje ne postoji i da je potrebno uložiti mnogo u unapređenje siromašnih šuma Srbije.

Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu kaže da Direktiva RED 3 ukazuje na pravce korišćenja biomase.

“U RED 3 direktivi kriterijumi održivosti su strožiji i načini korišćenja biomase za proizvodnju elektične i toplotne energije u postrojenjima. Kaskadni pristup koji donosi Direktiva znači da se biomasa koristi u različlitim procesima u industriji, a ne samo kao drvo. Dekarbonizacija znači i da industrija uzme veliko učešće u korišćenju ostataka od drveta. Pored upravljanja šumama potrebno je sagledati i deo koji koristi industrija i to treba koristiti”, rekla je Stojiljković.

Prema njenom mišljenju inovacije u tehnologiju za iskorišćavanje biomase, povećanje svesti stanovništva i svih učesnika u društvu treba ojačati. Nauka može mnogo da pomogne, ali ovo neće rešiti povećanje naučnih istraživanja. Transparentnost je ključna i treba pojačati zajedničko kreiranje korisnih rezultata sa svim zainteresovanim stranama, sistemski pristup i zajedničku aktivnost za biomasu.

Mirjana Vujadinović Tomevski

1...101102103...1.539 Page 102 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM