EU: Kakvi su izgledi za ostvarenje ciljeva zaštite životne sredine do 2030?

Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) objavila je izveštaj o napretku prema Ciljevima osmog akcijskog programa za zaštitu životne sredine Evropske unije do 2030. godine, u kojem se navodi da Evropska unija možda neće uspeti da ispuni neke ciljeve.

Osmi program zaštite životne sredine predstavlja zakonski dogovoren i sveobuhvatan okvir za delovanje Evropske unije u vezi sa politikom zaštite životne sredine do 2030. godine. U njegovoj osnovi nalazi se Evropski zeleni sporazum, čiji je cilj ubrzavanje zelene tranzicije i zaštita, obnavljanje i poboljšanje stanja životne sredine.

U izveštaju je izloženo 28 ciljeva i pokazatelja stanja koja se prate, kao i izgledni njihovog ostvarenja do 2030. godine. Prema izgledima podeljeni su u četiri kategorije: vrlo verovatno, verovatno ali nesigurno, malo verovatno ali nesigurno, vrlo malo verovatno.

U vrlo verovatno, svrstani su recimo povećanje udela zelenog zaposlenja i zelene ekonomije u celokupnoj ekonomiji, zatim povećanje ekološke inovacije kao pokretača za zelenu tranziciju, kao i smanjenje prevremene smrti uzrokovane izloženosti sitnim česticama za 55 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.

Pročitajte još:

• WWF POZIVA ZEMLJE DA OSTANU ČVRSTE U BORBI PROTIV PLASTIKE
• ZAGAĐENJE VAZDUHA PREVISOKO ŠIROM EVROPE I PREDSTAVLJA NAJVEĆIH RIZIK ZA ZDRAVLJE
• EEA: REŠENJA ZASNOVANA NA PRIRODI IMAJU KLJUČNU ULOGU U IZGRADNJI KLIMATSKE OTPORNOSTI EVROPE

U verovatno ali nesigurno spada cilj povećanja udela ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa za socijalnu sigurnost, zatim povećanje izdavanja zelenih obaveznica radi podrške javnom i privatnom finansiranju zelenih investicija, kao i smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

U malo verovatno ali nesigurno svrstano je čak pola ciljeva, a neki od njih su značajno smanjenje ukupne potrošnje sirovina Evropske unije, pravna zaštita za manjanje 30 odsto morske površine Evropske unije do 2030, zatim preokrenuti opadanje populacije uobičajenih ptica, kao i recimo dostići najmanje 42,5 odsto energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Na kraju u vrlo malo verovatne spadaju ciljevi i vezi sa smanjenjem potrošnje primarne i konačne energije, stopom korišćenja cirkularnih materijala, kao i udelom površine pod organskim poljoprivrednim usevima.

Energetski portal