Iako zvaničnih podataka još nema, prve procene pokazuju da je ove godine pšenicom zasejano manje površina nego lane. Stručnjaci objašnjavaju da je to posledica poremećaja na tržištu. Od niske cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, do visokih cena goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva. Osim što je pšenice manje na njivama, usevima prete i glodari koji su se zbog povoljnog vremena i izostanka pojedinih agrotehničkih mera prenamnožili.
I dok je u jesen 2022. godine pšenica zauzela rekordne površine, oko 665.000 hektara, nakon ovogodišnje setve jasno je da je hlebnog zrna značajno manje na njivama, kažu stručnjaci. Koliko je tačno pšenice posejano znaće se kada to objavi Republički zavod za statistiku.
„Mnogo je faktora uticalo na smanjenje površina koje su zasejane pšenicom. Od cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, pa do cene goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva“, kaže dipl. ing. Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne stručne službe Beograd.
Poštovanje agrotehnike je, naglašava, ove setvene sezone delimično izostavljeno.
„To se najviše odnosi na smanjene količine mineralno komplkeksnih đubriva NPK upotrebljenih pre setve. Retko ko je od poljoprivrednika, bar tokom razgovora, rekao da je upotrebio preporučene formulacije i količine NPK, već su te količine značajno manje i išle su od 50 do 150 kg/ha“, dodaje sagovornik.
„Smanjena količina ili izostanak primene NPK će se pokazati, budući da to odlučujuće utiče na formiranje biljaka. Inače, totalni izostanak primene osnovnih NPK đubriva je uočljivo na manjim gazdinstvima ili onim koja u zadnjem trenutku menjaju izabranu biljnu kulturu koju će da seju. U ovom slučaju pšenicu. Prošlogodišnje iskustvo je pokazalo da su prinosi bili mnogo stabilniji kod poljoprivrenih proizvođača koji nisu izostavili upotrebu NPK po preporuci stručnog lica“, ističe Nikoletić.
Veliki problem je i mala količina upotrebljenog deklarisanog semena pšenice prema ukupno zasejanim površinama.
„Deklarisano seme nam daje sigurnost da je pšenica zaštićena u prvim fazama razvoja od bolesti. Da je zdravija od one „sa tavana“, kao i da je zaista iz određene grupe zrenja. Da ima odlike, odnosno kvalitet sorte kojoj pripada, da nije došlo eventualno do cepanja osobina i da će i u otežanim uslovima dati bar približno projektovan prinos“, kaže Nikoletić.
Pročitajte još:
- ŠTA POKAZUJE ANALIZA TROŠKOVA – ISPLATI LI SE SETVA U NOVEMBRU
- POLJOPRIVREDA U UNAKRSNOJ VATRI – RATOVI PODIŽU CENU HRANE, A OBARAJU OTKUP
- SILOSI PUNI – PŠENICU SKORO NIKO NE PRODAJE
Zbog nepovoljnih uslova za setvu deo proizvođača odustao od proizvodnje pšenice ove jeseni
Meteorološke prilike su, takođe, uticale na površine zasejane pšenicom.
„Nedostatak padavina tokom druge polovine septembra, u oktobru i početkom novembra odlagao je početak i vreme setve ili je uticao čak i na izostanak setve. Mora se reći da mnogi poljoprivredni proizvođači nisu hteli da poseju pšenicu u suvu zemlju. Čekali su kišu koje dug period nije bilo“, navodi on.
„I sada se vide parcele koje su pripremljene za setvu, a pšenica nije posejana. Jednostavno su poljoprivredni proizvođači odustali od kasne setve i rešili da poseju neku jaru ratarsku kulturu na toj parceli“, dodaje Nikoletić.
Stručnjaci kažu da je za pšenicu najbolje da se poseje u optimalnom roku.
„Mora se istaći i čvrsto stojim iza toga, a na osnovu rezultata i ogleda naših instituta, da je u višegodišnjem proseku pokazano da se najstabilniji prinosi pšenice dobijaju ako se ona poseje između 10. i 20. oktobra. Ove datume treba ispoštovati kad god vremenski i zemljišni uslovi to dozvoljavaju. Mnogi ogledi dokazuju da vreme setve značajno utiče na visinu prinosa“, ističe ovaj stručnjak.
U zavisnosti od vremena setve, vremena i količine padavina nakon setve, pšenica se nalazi od faze klijanja, nicanja, pa najčešće do faze 1-2 lista. Ima parcela i gde je pšenica i u fazi 2-3 lista.
„Na parcelama pod pšenicom je uočeno prisustvo lisnih vašiju, cikada kao i veći broj aktivnih rupa od miševa i voluharica. Lisne vaši i cikade pored sisanja biljnih sokova prenose i viruse koji mogu biti štetni, a glodari u ovoj fazi najveće štete nanose listu pšenice. Neophodno je da se o načinu suzbijanja ovih štetočina i o tome koji je prag štenosti i kada početi vršiti suzbijanje naši poljoprivredni proizvođači konsultuju sa stručnim licima za zaštitu bilja“, navodi Nikoletić.
Šta sve utiče na smanjenje prinosa pšenice
U ovom trenutku jako je teško prognozirati kako će se sve navedeno odraziti na prinose.
„Mnogo je faktora koji mogu uticati na umanjenje prinosa. To je nepotpuna primena agrotehnike kao što je izostanak ili primena niskih količina mineralno kompleksnih đubriva NPK, loša predsetvena priprema na većini parcela i usled toga neujednačeno nicanje, što stvara probleme sa zaštitom od bolesti, korova i štetočina, a i prihranom na proleće. Uočeno prisustvo štetočina i glodara, takođe, utiče na smanjenje prinosa“, kaže Nikoletić.
„Kasna setva i usled toga mogući izostanak obrazovanja čvora bokorenja do pojave prvih jačih mrazeva može naneti proredu pšenice koja će se videti tek na proleće. I na kraju, za zimu možda i najvažnije je da padne sneg i tako sačuva svojim izolacionim svojstvima štetni uticaj od mraza. Mnogo je mogućnosti za smanjenje prinosa, a jedini način da to umanjimo je primena pune agrotehnike i setva deklarisane semenske pšenice. Seme nikad nije skupo, a ja dodajem i puna agrotehnika“, navodi Nikoletić.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: RTS
