Kako je izgledalo tržište nafte ovog leta?

11.08.2023

nafta_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Globalne cene nafte doživele su značajan skok u julu i prvim danima avgusta, podstaknute faktorima koji su bili predviđeni u ranijim izveštajima – to uključuje kombinaciju smanjenja ponude od strane OPEK+ i ujedno velike globalne potražnje za naftom u isto vreme.

Alijansa OPEK+, u svojoj kontroli snabdevanja, smanjila je proizvodnju za 1,2 mb/dan u julu, što je najniža vrednost u skoro dve godine. Ovaj pad je uglavnom bio posledica dobrovoljnih smanjenja koje je predvodila Saudijska Arabija. Uprkos tome, proizvođači koji nisu iz OPEK+ povećali su svoju proizvodnju, sa SAD, Brazilom i Gvajanom na čelu. Sjedinjene Države su bile posebno značajne, jer su zaslužne za skoro 80 odsto rasta globalne ponude nafte u 2023. navodi se o izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Simmonds)

Svetska potrošnja nafte dostigla je 103 mb/d u junu, a projekcije za avgust su još veće. Porast potražnje iz zemalja OECD-a i Kine značajno je doprineo ovom porastu, čak i usred ekonomske zabrinutosti.

Očekuje se, prema izveštaju, da će globalna potražnja za naftom u ovoj godini porasti za 2,2 mb/d, dostižući najviši godišnji nivo od 102,2 mb/d. Međutim, kako se faza nakon pandemije stabilizuje i kako dublje ulazimo u energetsku tranziciju, predviđa se da će se ovaj rast usporiti na 1 mb/dan 2024.

Zalihe sirove nafte u julu su se smanjile treći uzastopni mesec, a očekuje se da će se zaoštravanje tržišta dodatno intenzivirati, posebno pošto su glavni igrači poput Saudijske Arabije i Rusije produžili smanjenje snabdevanja. Trenutni ciljevi, ako se održe, mogli bi dodatno opteretiti zalihe nafte i potencijalno podići cene još više.

Na povećanu potražnju uticalo je i doba godine, s obzirom da se preko leta odvija mnogo više vazdušnog saobraćaja, pored toga uticale su i rastuće petrohemisjke aktivnosti u Kini.

Energetski portal

Energija Sunca za zelenu budućnost Istočne Srbije

11.08.2023

SCS_Plus_paneli_resized — Foto: Marko Tasić i Nemanja Stojanović

Ideja vlasnika knjaževačke fabrike koja proizvodi nameštaj da izgrade sopstvenu solarnu elektranu i da višak energije koju proizvedu skladište u baterijama viljuškara, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Na oko šest kilometara od Knjaževca, na ostacima i jalovini rudnika Podvis i Tresibaba, ekonomistkinja Lidija Nikolić pokrenula je 1997. godine fabriku za proizvodnju sedišta i naslona za stolice od bukovog furnira, koja je udahnula život nerazvijenom knjaževačkom kraju. Danas fabrika „S.C.S. Plus“ više od 95 odsto svoje proizvodnje izvozi u zemlje Evropske unije (EU) i zapošljava 180 ljudi, većinom žena, kao i veliki broj čitavih porodica, ne samo iz Podvisa, nego i iz Knjaževca i obližnjih sela. Imajući u vidu da se radi o manje razvijenoj opštini, to ima veliki značaj za lokalnu privredu.

Jelena Ranđelović koja radi u fabrici već 20 godina na pripremi furnira za dalju proizvodnju kaže: „Ovaj posao mi mnogo znači pre svega zbog finansijske sigurnosti. Ovde mi rade i suprug i brat, a radila je i moja majka. Fabriku doživljavamo kao drugu kuću.“

Pročitajte još:

Kako je novim propisima EU definisan neophodan udeo zelene energije u proizvodnom procesu svih proizvoda koji se uvoze iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske (eng. Carbon Border Adjusment Mechanism – CBAMN), poslovanje fabrike, radna mesta i dalji razvoj lokalne zajednice mogli su da budu dovedeni u pitanje, jer bi plaćanje ove takse uticalo na povećanje cene proizvoda, a time i na smanjenje njihove konkurentnosti na glavnom izvoznom tržištu.

Umesto da svoje proizvode naplaćuje više, direktorka preduzeća Lidija Nikolić rešenje je pronašla u izgradnji solarne elektrane kapaciteta 480 kW. Električna energija dobijena iz energije sunca koristi se za rad mašina u proizvodnji, a njen višak se skladišti u baterijama koje napajaju električne viljuškare. Predviđeno je da se u proizvodnji koristi i softver koji prati potrošnju energije i u skladu sa njom određuje dinamiku rada mašina, odnosno optimizuje proizvodnju.

Pored smanjenja tekućih troškova, odnosno računa za struju koji će biti prepolovljeni, izgradnja ove elektrane osigurava i da proizvodi iz knjaževačke fabrike ostanu konkurentni na tržištu EU.

,,Nova solarna elektrana snabdeva nas sa 55 odsto zelene energije u proizvodnji. Ukupna proizvodnja električne energije koju očekujemo na godišnjem nivou iznosi oko 530,000 KWh i očekujemo smanjenje CO2 za 580 tona na godišnjem nivou. Naš proizvod je već zelen, pošto posedujemo međunarodni FCS sertifikat, što znači da u proizvodnji koristimo drveće iz šuma u kojima se za svako posečeno drvo posadi jedno novo. Sada, sa električnom energijom iz solarne elektrane, on će biti dodatno „ozelenjen“, što će nam omogućiti da kada novi propisi EU stupe na snagu 2026. godine nastavimo da izvozimo’’, objašnjava Lidija Nikolić.

Na mestu gde je pre više od sto godina privredni razvoj započeo zahvaljujući rudniku uglja, prelazak na zelenu energiju omogućiće da Podvis nastavi da, kao nekad, bude žila kucavica knjaževačkog regiona, ovog puta čuvajući zdravlje ljudi i prirodu, na dobrobit sadašnjih i budućih generacija.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: EUINFO MREŽA

Rumunija plaća ograničenu seču drveća

11.08.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Evropska komisija je odobrila rumunsku šemu od 200 miliona evra, kako bi se vlasnicima šuma kompenzovalo drveće koje nisu posekli zbog ekoloških ograničenja, prenose svetski mediji.

Odluka o ograničenju vlasnika šuma da seku drveće, ima za cilj da zaustavi gubitak biodiverziteta i očuva njihova staništa i pejzaže Rumunije.

Vlasnici će podršku dobijati u vidu direktnih grantova, a ona će se primenjivati do 31. decembra 2027. godine.

Koliki će iznos pomoći biti, zavisi od prosečne cene drveta po kubnom metru i prosečne godišnje količine šume koja nije posečena i to po hektaru.

Pročitajte još:

Prema proceni Evropske Komisije, ovakva šema je neophodna i odgovarajuća za podseticaje obnove šuma, a odobrena je prema pravilima Evropske unije o državnoj pomoći.

Takođe, Evropska Komisija je donela zaključak koji navodi da je šema proporcionalna, te da neće imati nepotrebne negativne uticaje na konkurenciju i na trgovinu u okviru zemalja članica Evropske unije.

Energetski portal

EKSPO – šanse i infrastrukturni projekti

10.08.2023

EKSPO 2027 – specijalozovana Svetska izložba održaće se u Beogradu 2027. Beograd je izabran među drugim konkurentskim kandidatima, poput Minesote i Malage.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija smatraju da sve što EKSPO donosi, uključujući i dodatnu izgradnju, između ostalog i potpuno novog dela grada, jeste važno za celu državu.

Ministar finansija je obelodanio da su ugovori za infrastrukturne radove već potpisani, uključujući osam kilometara saobraćajnica, trafostanice, gasovode, toplane i kanalizacije.

Pročitajte još:

Potpisani ugovori za pripremne radove za EKSPO i Nacionalni stadion su spremni, kao i za izgradnju 1.500 stanova za učesnike izložbe.

Među infrastrukturnim projektima su i otvaranje železničke stanice Prokop 20. oktobra, autobuska stanica na Novom Beogradu, radovi na metrou, novi most preko Save, brza pruga od Beograda do Niša, ali i do Preševa. Dodatno je istaknuto da će avio-kompanija „Er Srbija“ uplatiti 20 miliona evra u budžet, a pohvaljeno je i njihovo stalno otvaranje novih avio linija, kao dokaz uspešne saradnje. Dodatni projekti uključuju investicije u luke, uređenje fasada, radova na obilaznici oko Kragujevca i auto-put Beograd-Zrenjanin, saopšteno je na sajtu Vlade.

Ovaj ambiciozni plan predstavlja korak dalje u razvoju Srbije, s naglaskom na infrastrukturne projekte, ekonomski rast i očuvanje životnog standarda stanovništva.

Energetski portal

U Nišu otvorena izložba zelenih ideja, projekata i inovacija

10.08.2023

Na niškoj Tvrđavi, ispred Salona 77, otvorena je foto izložba 15 inovacija, koje su među najboljim do sada podržanim i realizovanim rešenjima za zelenu transformaciju srpske privrede i društva. Izložbu su zajedno organizovali EU info kutak Niš i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Veliki deo prikazanih inovacija zaživeo je u praksi zahvaljujući podršci inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Reč je o „zelenim“ rešenjima koja već pozitivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a koja su osmislili inovatori iz Srbije – iz privatnog i javnog sektora, organizacija civilnog društva, istraživačkih institucija i lokalnih samouprava.

Pročitajte još:

Uz fotografije, postavka sadrži i opise inovacija, pa posetioci mogu da saznaju na koji način primena ovih ideja u praksi doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta.

Posetioci izložbe mogu, pored ostalog, videti i fotonaponsku elektranu sa punjačima za električne automobile u stambenom kompleksu Magdon u Nišu, zatim, inovaciju za reciklažu tekstilnog otpada u Novom Pazaru, inovaciju kompanije iz Smederevske Palanke koja proizvodi olovke i bojice od recikliranog novinskog papira, kao i „Tečno drvo“ koje je osmislio Institut za multidiscilpinarna istraživanja iz Beograda, a koje predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida, posebno u gusto naseljenim urbanim područjima.

Izložba „Zelene ideje, projekti i inovacije“ će biti otvorena do 14. avgusta. Organizovana je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Budućnost putovanja – apsorbovanje ugljenika umesto emitovanja

10.08.2023

putovanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Jake Blucker)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Kind)

Kao neko ko oseća, živi i posmatra kroz prizmu ekologije, često se upustim u razmišljanja šta bih i na koji način uradila, odnosno promenila, u različitim životnim situacijama kako bi nešto postalo održivije. Od pitanja regulacije saobraćaja, do načina života u kući ili stanu, ili upravljanja otpadom u gradu. Tako sam nedavno razmišljala na koji način bi mogao automobil da se učini održivijim, pa se nasmejem sebi jer lako je zamišljati, ali koliko stručnih ljudi iz tih oblasti tek razmišlja – pa da je lako izvodljivo, bilo bi već. Tim mladih ljudi, studenata iz Holandije osporava prethodnu rečenicu razvijajući upravo jedan takav automobil.

Vođeni idejom da osmisle vozilo koje će smanjiti emisije ugljen-dioksida kroz ceo ciklus, od njegovog nastajanja, preko upotrebe i nakon što završi svoj životni vek, razvili su Zem-a.

Možda i najzanimljivija performansa jeste tehnologija kojom će ovaj automobil tokom vožnje hvatati ugljenik. Reč je o filteru, tačnije dva koji su postavljeni na donjem delu vozila, a koji tokom vožnje dok vazduh struji kroz njih, prikupljaju ugljen-dioksid i zadržavaju ga u sebi. Čišćenje filtera treba da se uradi na svakih nekoliko stotina kilometara, a kako bi dodatno olakšali vlasnicima vozila, studenti su osmislili alat pomoću kojeg ugljenik može da se izvuče i na stanicama za punjenje električnih automobila.

Jedna od kritika koja se upućuje električnim vozilima jeste to što se promovišu kao ekološki održiviji, zato što ne koriste fosilna goriva, ali se istovremeno pune na struju koja se i dalje ne proizvodi u dovoljnoj meri iz obnovljivih izvora, već onih koji zagađuju. Studenti su uzeli u obzir i ovaj problem, te su osmislili kako da na krov automobila postave solarne panele koji će ujedno delom napajati njegovu bateriju.

View this post on Instagram

A post shared by Panel The Planet (@paneltheplanetsolar)

Prethodne dve performanse predstavljaju onaj deo životnog ciklusa dok je vozilo u upotrebi. Treća novina koju ću istaći jeste ona koja se odnosi na nastajanje i kraj njegovog korišćenja – materijal. Spoljašnji delovi automobila napravljeni su od materijala koji je pogodan za reciklažu i dalju upotrebu, a u svom svojstvu sadrži i neke reciklirane elemente. Osim što time doprinosi upravljanju otpadom, smanjuje se i emisija CO2 tokom proizvodnje Zem-a. Zanimljivost je da je spoljašnjost automobila rađena 3D šampom. Zahvaljujući ovakvoj štampi, bilo je moguće uraditi tačan oblik koji je potreban, čime se nije stvarao dodatan otpad ostacima materijala.

U ovom trenutku njegova baterija se preko solarnih panela napaja sa oko 15 odsto energije, a proračuni su da bi oko 10 ovakvih vozila moglo da apsorbuje otpilike toliku količinu ugljen-dioksida koliko može jedno drvo. Iako Zem i dalje ne može da se podvede pod nultu emisiju, značajan napredak postoji, a tim mladih studenata nastaviće da radi na njegovom usavršavanju kako bi se što više približilo ugljeničnoj neutralnosti.

Katarina Vuinac

Sada je i zvanično: Planeta je u julu doživela najtopliji mesec ikada izmeren, Srbija peti najtopliji jul

10.08.2023

globalno zagrevanje, šuma, suša — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt-Palmer)

Prosečna temperatura u julu bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period. Posledice su se mogle osetiti širom sveta, od toplotnih talasa i suša, do oluja i poplava

Za nama je najtopliji mesec u istoriji merenja na globalnom nivou, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

U našoj zemlji istorijski rekord – srećom – nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine.

Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom, širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.

Bilo je za 0,33 °C toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C, piše Klima101.

Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.

Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.

Pročitajte još:

Treba imati u vidu da je u pitanju tek dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.

Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

„Ova godina je trenutno treća najtoplija sa 0,43 ºC iznad skorašnjeg proseka i sa prosečnom globalnom temperaturom u julu za 1,5 ºC iznad predindustrijskih nivoa”, izjavila je Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu. „Čak i ako je ovo samo privremeno, pokazuje hitnost ambicioznih napora za smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koji su glavni uzročnik za rekorde.”

I morske vode bile su neuobičajeno tople – kao što smo pisali, klimatološka stanica u Herceg Novom je u sredu, 26. jula, zabeležila temperaturu od 29,6 °C što je najviša temperatura crnogorskog Jadrana od 1980-ih, a na istom mestu ova brojka je izmerena i 25. jula 2015.

Ali Crna Gora nije usamljen slučaj.

Štaviše, temperature mora, globalno gledano, nastavile su da rastu, a trend porasta otpočeo je još u aprilu. Mesečni rekordi pali su već četvrti mesec za redom, ali smo stigli i korak dalje: otkako se vodi evidencija, okeani zapravo nikada nisu bili topliji nego tokom jula. Oni su ti koji sprečavaju da naša atmosfera bude još vrelija upijajući, kako se procenjuje, oko 90 odsto toplote koja nastaje usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte

Burges je upozorila da ovi rekordi imaju direktne posledice po ljude i planetu koji su izloženi sve učestalijim i intenzivnijim vremenskim ekstremima.

S obzirom na to da nas je u julu pogodio globalni toplotni talas, kako je stanje definisala dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domačih stručnjaka za meteorologiju, i pre zvanične obrade podataka bilo je jasno da živimo u najvrelijim uslovima ikada – prema nekim ocenama, ne samo u poslednjih osamdeset, već 120 hiljada godina.

Kako je krajem jula izjavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, bez mini-ledenog doba protekli mesec će po mnogo čemu biti rekordan.

Mini-ledeno doba se, u međuvremenu, nije desilo i sada znamo da je Zemlja bila – nikada toplija, nego u julu ove godine. Visokim temperaturama, izazvanim globalnim zagrevanjem, bilo je pogođeno preko 6,5 milijardi ljudi, odnosno čak 81 odsto svetske populacije.

Iako su dešavanja u ostatku godine neizvesna, klimatolog sa Univerziteta u Berkliju, Zik Hausfader, proračunao je da postoji 85 odsto verovatnoće da i 2023. u celini bude rekordno topla.

Prethodnu rekorderku – 2016. godinu – obeležio je El Ninjo koji periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno znatno širi uticaj na porast temperature.

Međutim, pored toga što El Ninjo u poređenju sa sagorevanjem fosilnih goriva manje doprinosi vrućinama na planeti, kao prirodni fenomen ostaje izvan naše moći.

Ono što jeste u našoj moći je energetska tranzicija na obnovljive izvore. Na taj način, smanjile bi se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a posledično i porast temperature.

Izvor: Klima101

Veštačka inteligencija ulazi i u pčelarstvo

10.08.2023

pčele_košnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

Pčelarstvo je važna grana poljoprivrede koja pruža ne samo ukusan med, već i vitalnu uslugu oprašivanja biljaka. Međutim, pčelarska industrija suočava se s brojnim izazovima, uključujući smanjenje broja zajednica i izloženost pčela pesticidima i klimatskim promenama.

U ovom kontekstu, veštačka inteligencija (AI) koja se sve više uvodi u sve grane poljoprivredne proizvodnje nudi brojne mogućnosti primene inovativnih rešenja za očuvanje pčelinje populacije i unapređenje pčelarske prakse. Kako najveći pčelari u svetu i Evropi mogu imati nekoliko hiljada pa čak i nekoliko desetaka hiljada košnica, primena AI kod njih bi itekako olakšala planirane radove.

Dok se kao godišnji gubitak od 5 do 10 odsto smatra prihvatljivim, procenjuje se da otprilike 30 – 40 odsto pčela u svetu svake godine umire od posledica neke od bolesti, pesticida i klimatskih promena, ali delom i zbog činjenice da pčelari ne prepoznaju na vreme znakove na osnovu kojih bi neka uginuća svojom pravovremenom intervencijom mogli da spreče.

U svetu se sve više raspravlja o veštačkoj inteligenciji i mnogo je pristalica, no kao i u svemu drugom ima isto toliko i onih koji smatraju da je to štetno i nepotrebno. Iako se pčelarska proizvodnja od svih poljoprivrednih najsporije razvija u nekim inovacijama, ni ono nije isključeno od upotreba sve modernijih tehnoloških dostignuća i robotike.

Pazi na stanje u košnici 24/7

Pčelari ih širom sveta koriste kako bi sebi olakšali rad, smanjili troškove, poboljšali stanje na pčelinjacima, očuvali pčelinje zajednice te povećali svoju proizvodnju i naravno smanjili smrtnost.

Tako dok smo donedavno smatrali kako su SMS vage na pčelinjacima „vrh“, danas nam razvoj i sve niže cene raznih senzora omogućuju da brojimo pčele koje izlaze i ulaze u košnicu, da uoče nalazi li se na njima grinja varroa, da li u košnici adekvatna temperatura, počela ili ne paša određene vrste bilja, ima li meda za vrcanje, da li je zajednica spremna za rojenje i slično.

Pročitajte još:

S korišćenjem veštačke inteligencije, digitalizovane precizne robotike softverski povezane i spojene s AI moguće je omogućiti da ista pazi na stanje u košnici 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Da nas obaveštava o svim bitnim promenama jer tzv. „kompijuterski vid“ omogućava pčelaru da prepoznaje na vreme kada je košnica na stepenu varoznosti da je potreban tretman, događaju li se unutar nje nelogične za pčele pogubne nepravilnosti u temperaturi pa sistem može na vreme da upozori pčelara ili čak i sam reaguje poput, na primer, omogućavanja boljeg provetravanja ili zatvaranja ventilacije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Samo bi korišćenje veštačke inteligencije, osim smanjenja smrtnosti, uz ispravno korišćenje moglo povećati proizvodnju, ali i efikasnost prilikom oprašivanja ciljanih zasada.

Danas više ne morate kao nekad jednako ovladavati svim veštinama da biste nešto primenili ili promenili na pčelinjaku. Pametno korišćenje novih tehnologija može olakšati rad.

Neke od prednosti

Kako nam već danas može pomoći veštačka inteligencija u pčelarstvu?

Praćenje zdravlja pčela: Veštačka inteligencija omogućuje pčelarima praćenje zdravlja pčela na osnovu vrlo brze i precizne analize velike ciljane količine podataka. Pomoću senzora i mikro kamera postavljenih u košnicama, analizira ponašanje pčela, nivo buke, vibracije, temperaturu i vlažnost. Ovi podaci pružaju pčelarima, bez da fizički budu prisutni na pčelinjaku, detaljan uvid u stanje pčelinjih zajednica i omogućuju rano otkrivanje mogućih problema, kao što su bolesti ili oslabljenost pčela;
Automatizacija pčelarskih operacija: Omogućuje automatizaciju određenih operacija kako bi se olakšao rad pčelara. Danas sutra bi prilagođene robotske ruke vođene veštačkom inteligencijom mogle čak i obavljati neke zadatke poput vađenja okvira sa medom, prihrane ili tretiranja protiv varoe;
Praćenje proizvodnje meda: Pomoću veštačke inteligencije, pčelari mogu precizno da prate prinos meda iz svake košnice dok sami ugrađeni senzori istovremeno u realnom vremenu mogu da mere količinu prikupljenog te vlagu u medu. Sama AI sve to precizno i vrlo brzo analizira kako bi pravovremeno pružila informacije o proizvodnji. To bi im sve danas sutra pomoglo da svoje vreme pravilno rasporede i bolje odrade ostale nužne poslove na pčelinjaku;
Predviđanje klimatskih uslova: Svedoci smo sve bržih i češćih vremenskih nepogoda uzrokovanih klimatskim nepogodama. Sama veštačka inteligencija može da analizira dostupne meteorološke podatke i predviđa klimatske uslove koji mogu da utiču na pčelinje zajednice. Pomoću njih, pčelari mogu pravovremeno da preduzmu preventivne mere kako bi zaštitili pčele od nepovoljnih uslova, kao što su iznenadne promene temperature ili ekstremne vremenske nepogode;
Obrazovanje pčelara: Takođe se koristi i u obrazovanju pa tako i samih pčelara. Razvijaju se edukativni programi i aplikacije zasnovane na AI, koje pružaju informacije o najnovijim tehnikama, bolestima pčela i najboljoj praksi u pčelarstvu.

Zaključak: Iako veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi neke aspekte pčelarstva, trenutno nije moguća njena potpuna zamena pčelara. Oni igraju ključnu ulogu u upravljanju pčelinjim zajednicama i brizi o pčelama. Ona može da pruži alate i informacije kako bi pčelari postali efikasniji, ali njihova stručnost i pažnja ostaju nezamenjive u održavanju zdravih i produktivnih zajednica.

Izvor: Agroklub

Novi Sad: Najavljena velika sadnja drveća

09.08.2023

drvo , drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (RosZie)

Foto-ilustracija: Unsplash (Micah Tindell)

Superćelijske oluje koje su pogodile našu zemlju ostavile su za sobom veliku štetu kada je reč o oštećenju i lomljenju stabala. Od prvog udara superćelijske oluje 19. jula do 7. avgusta Gradsko zelenilo je imalo 2.626 intervencija na teritoriji Novog Sada i prigradskih naselja.

Posle udara superćelijskih oluja 19. i 21. jula, prikupljeno je hiljade tona izvaljenih i polomljenih stabala i biorazgradive mase. Od prvog udara superćelijske oluje 19. jula do 7. avgusta Gradsko zelenilo je imalo 2.626 intervencija na teritoriji Novog Sada i prigradskih naselja. Ogromna količina polomljenog i iščupanog drveća, kao i sve grane i drugi biootpad prikupljeni su i lagerovani na kompostnom polju Gradskog zelenila.

Pročitajte još:

U udarima orkana oboreno je i polomljeno 2.616 stabala, a na velikom broju stabala su polomljene ili zalomljene grane.

Kako bi se nadomestila prouzrokovana šteta, u Novom Sadu je od jeseni najavljeno sprovođenje novog ozelenjavanja grada odraslim sadnicama i to za najmanje duplo više sadnica nego što je stradalo u oluji.

Kako navode iz Gradskog zelenila, u prethodnih 10 godina pažnju su usmerili na sadnju novog drveća i unapređenje zaštite drveća od bolesti i štetočina. Na teritoriji celog grada i svim prigradskim naseljima posađeno je više od 54.000 sadnica, a uveli su i folijarnu prihranu odraslih stabala u drvoredima i parkovima.

Energetski portal

Ekstremne klimatske promene do kojih dovodi delovanje čoveka prouzrokovale prirodne katastrofe

09.08.2023

poplava — Foto-ilustracija: Pixabay (Hermann)

Do sada nezapamćene katastrofalne kiše i poplave koje su pogodile Sloveniju i zemlje u regionu, su upozorenje na poguban uticaj klimatskih promena na naše živote, društvo i životnu sredinu. WWF izražava iskreno saosećanje sa porodicama žrtava, pogođenim zajednicama, kao i sa žrtvama u prirodi. Ove poplave naglašavaju potrebu za hitnim i zajedničkim delovanjem u borbi protiv klimatskih promena i ublažavanju njihovih razornih posledica.

Ova, do sada najgora prirodna katastrofa u istoriji Slovenije, ostavila je za sobom brojne žrtve i prouzrokovala ogromnu patnju stanovnicima i živim bićima. Gubitak života, razoreni domovi, uništena infrastruktura i ekosistemi, zahtevaju zajednički odgovor koji prevazilazi granice i ideologije. Klimatska kriza ima veliku ulogu u nastanku ovih poplava. Nezapamćene količine kiše, kojih je u jednom danu palo koliko inače za mesec dana, jasan su pokazatelj promene vremenskih obrazaca podstaknutih klimatskim promenama.

Pročitajte još:

Bolna činjenica je da je do katastrofe došlo uprkos tome što je Slovenija preduzela sve mere predostrožnosti – ekstremne klimatske promene, do kojih dovodi delovanje čovjeka, prouzrokovale su ekstremne prirodne katastrofe. Rekordni toplotni talasi, šumski požari, razorne oluje, kiše, grad i suše, nisu izolovani incidenti, već su jasan znak da je naša planeta u nevolji. Hitnost situacije zahtieva različite mere.

Prvi odgovor na sve učestalije i intenzivnije ekstremne vremenske promene su ulaganja u prilagođavanje infrastrukture klimatskim promenama. Imperativ su rešenja zasnovana na prirodi u sistemima zaštite od poplava i upravljanju oticanjem, odnosno ažuriranje građevinskih propisa. Kako bi se oduprli budućim izazovima, bitno je shvatiti ključnu ulogu koju zdravi ekosistemi imaju u ublažavanju poplava. Njihovim obnavljanjem, prvenstveno rečnih područja, stvaramo prirodne tampon zone koje mogu apsorbovati višak padavina. Takođe, važna je i planska sadnja šuma kako bi se sprečila erozija tla i smanjio rizik od poplava u budućnosti.

Opseg klimatskih promena prelazi nacionalne granice. Zbog toga je ključna saradnja sa susednim zemljama, međunarodnim organizacijama i stručnjacima. Takva saradnja omogućava udruživanje resursa, znanja i najboljih praksi za prilagođavanje klimi i upravljanju katastrofama. Radeći zajedno, možemo da razvijemo svrsishodnije strategije za suočavanje s izazovima koje donose klimatske promene i njihove posledice.

Izvor: WWF

POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE – DOM ZA SOLARNE PANELE I USEVE

09.08.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Weeks)

Solarne elektrane zahtevaju da zemljište na kom se postavljaju bude pristupačno, osunčano i da u blizini postoje dalekovodi kako bi se dobijena energija puštala u mrežu. Uzimajući u obzir navedene zahteve, poljoprivredno zemljište je najpogodniji prostor za instaliranje ovakvih elektrana. I dok govorimo o značaju obnovljivih izvora energije, bilo da je reč o ekologiji ili energetskoj sigurnosti, važnost poljoprivredne proizvodnje ne smemo da ispustimo. Urbanizam i klimatske promene sigurnost opstanka ovog sektora dovele su u pitanje, zbog čega prenamena svakog hektara poljoprivrednog zemljišta u prostor za izgradnju solarnih elektrana predstavlja dodatno opterećenje.

U iznalaženju rešenja kojim bi se osiguralo zadovoljstvo obe strane naučnici neprestano razvijaju i unapređuju agrovoltaiku, to jest sistem koji omogućava da se na istoj površini zemljišta postave solarni paneli i uzgajaju biljke. Ovaj sistem podrazumeva da se solarni paneli postavljaju iznad useva.

Nakon što budu postavljeni, solarni paneli ostavljaju oko 90 odsto slobodne površine, na kojoj može da se uzgaja. Ne samo da ostavljaju prostor za poljoprivredni sektor već mogu da budu njegovi saradnici u sigurnijem uzgoju.

U FOKUSU:

Naime, solarna elektrana štiti useve od vremenskih nepogoda kao što su grad, pljuskovi, vetar i jaki sunčevi zraci. Dodatno smanjenje emisija CO2 ostvaruje se ukoliko se sistem za navodnjavanje priključi na napajanje energije dobijene upravo iz postavljenih panela.

Na ovakav način, pažljivim planiranjem i projektovanjem elektrane, mogu da se uzgajaju gotovo sve biljke tako što će se izabrati odgovarajući paneli, zatim postaviti na dovoljnoj visini i pod odgovarajućim uglom. Uspešan uzgoj pokazao se kod patlidžana, kupusa, brokolija, artičoke, aromatičnog bilja i cveća, šećerne repe i drugih biljaka.

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fortsch)

Kada je reč o uobičajenim solarnim panelima, koji su neprozirni, ovakav prostor najpogodniji je za one biljke kojima nije neophodna velika količina sunčeve svetlosti. Ipak, mogu biti instalirani pod većim uglovima kako bi propuštali između sebe više svetlosti. Takođe, tehnologija omogućava da ugao njihov postavljanja ne bude fiksan, već da se okreću, čime može da se pravi veći ili manji hlad prateći položaj sunca u toku dana.

Inovativna rešenja idu i u pravcu usavršavanja prozirnih panela – solarnih prozora, koji bi kao staklenici propuštali velike količine sunčevih zraka. Njihova primena u praksi već postoji. U Grčkoj je napravljen staklenik za vinograd na kom su postavljeni solarni prozori. Oni apsorbuju UV zrake, koji biljkama nisu potrebni, a propuštaju one koji su korisni za njihov uzgoj.

Iako je solarnoj elektrani potrebna sunčeva energija, previsoke temperature mogu da izazovu kontraefekat, smanjujući njihov proizvodni kapacitet. Sadnja određenih vrsta ispod panela može da smanji njihovu temperaturu, što je pokazatelj obostrane koristi ovakvog sistema.

Ulaganje napora u pronalaženje načina da se sačuvaju voda, hrana i energija Ujedinjene nacije prepoznale su kao jedan od najvažnijih faktora održivog razvoja, zato što ova tri resursa predstavljaju ključ opstanka života na planeti. Porast potražnje za hranom, usled porasta populacije, zahteva korišćenje veće količine vode i energije. S jedne strane, energija se koristi kako bi se navodnjavali usevi, ali i tokom celog ciklusa njihove prerade u konačan proizvod. S druge strane, slatka voda je već ugrožen resurs ističući poljoprivredu kao njenog najvećeg potrošača, a i dalje je veoma potrebna i za proizvodnju energije iz mnogih izvora. Agrovoltaika bi mogla da ima važnu ulogu u smanjenju rizika pomenutih resursa. Solarne elektrane ne zahtevaju korišćenje vode, a ujedno mogu da proizvode energiju potrebnu za navodnjavanje kako bi se izbeglo da se za te namene koristi energija dobijena iz onih izvora kojima je potrebna velika količina vode. Osvrćući se na prethodno navedeno, sve to je moguće njihovim postavljanjem na poljoprivredne površine koje bi zauzele minimalno prostora i time ne bi ugrozile uzgajanje useva.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Povećanje cene gasa neće biti veće od 10 odsto

09.08.2023

natural_gas_prirodni_gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Evropska unija ubrzano se priprema za prestojeću zimsku sezonu, na sve strane traže se raspoložive količine gasa. Cena gasa na berzama stano oscilira – iako je cena znatno povoljnija u odnosu na prošlo leto, zabrinjava što je nedavno u jednom danu, gas poskupeo za čak 20 odsto.

Direktor “Srbijagasa“ – Dušan Bajatović, kaže za RTS da povećanje cene gasa sigurno neće biti veće od 10 odsto.

Prema njegovim rečima nema dovoljnih količina gasa za Evropu, ali i da nema špekulativnih aktivnosti koje su se dešavale kada je gas dostizao i 3.700 dolara.

„Trenutno je cena gasa negde oko 300 dolara za 1.000 kubnih metara na referentnoj evropskoj berzi, plus transport, plus ako imate carine ili taksa. Mi ga trenutno nabavljamo po istoj toj ceni, praktično iz ruskog aranžmana, ali bez ikakvih dodatnih posrednika i dodatnih troškova“, rekao je Bajatović.

Pročitajte još:

Istakao je da povećanje cene gasa od 1. novembra zavisi od dve stvari.

„Cena na berzi po kojoj ga možemo kupiti i, eventualno, koliko „Srbijagasu“ treba novca da kredite koji su na pet i sedam godina možemo da vratimo. To poskupljenje sigurno neće biti veće od deset odsto. Koliko će biti konkretno, izračunaćemo praktično sledećeg meseca. Trebalo bi da se desi od 1. novembra“, napomenuo je Bajatović.

Dodao je da se, iako je MMF tražio da se cena gasa poveća za 10 odsto, ukoliko papiri „Srbijagasa“ pokažu da može i malo manje, sigurno neće ići na uštrb kupaca.

Izvor: RTS

OTP banka Srbija i Mastercard nastavljaju svoju zelenu misiju

09.08.2023

forest-šuma-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

OTP banka Srbija treću godinu zaredom učestvuje u globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard. U saradnji sa Conservation International i World Resources Institute, Priceless Planet Coalition ima za cilj da zasadi 100 miliona stabala i na taj način doprinese smanjenju posledica klimatskih promena. Za svakog klijenta koji do 31. oktobra aktivira Apple Pay, odnosno Google Pay uslugu ili otvori Fluo, Praktik, Prestiž ili Klasik paket račun u OTP banci, biće zasađeno jedno drvo čime će postati važan akter u misiji za zdraviju Planetu i očuvanje biljnog i životinjskog sveta.

Prema rečima Vuka Kosovca, člana Izvršnog odbora OTP banke Srbija za poslove sa stanovništvom i razvoj digitala, za ovu banku rast nije potpun ukoliko ne podrazumeva odgovoran odnos prema prirodnim resursima.

„Zelena tranzicija i posvećenost održivom poslovanju među ključnim su strateškim opredeljenjima OTP banke. O tome svedoči i činjenica da je pre dve godine naša banka bila prva u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi kompanije Mastercard. Kao i nedavno završen konkurs Generator ZERO, ali i sve ostale inicijative koje preduzimamo kroz učešće u koaliciji dajemo doprinos u nastavku borbe protiv negativnih posledica klimatskih promena i smanjenju karbonskog otiska. Kako bi naša podrška bila još snažnija a kako bi se sve ono za šta se zalažemo širilo, ove godine želimo da dodatno motivišemo klijente da postanu deo ove inicijative, nudeći im mogućnost da prihvate jedno od brojnih praktičnih rešenja naše banke. U znak zahvalnosti, OTP banka Srbija će za svakog od njih posaditi jedno drvo i na taj način, zajedno sa njima, doprineti sadnji 100 miliona stabala – što je krajnji cilj Planet Coalition misije”, izjavio je Kosovac.

Svi koji žele da se uključe u ovu zelenu inicijativu dovoljno je da u OTP banci aktiviraju Apple Pay i Google Pay usluge ili da otvore Fluo, Praktik, Prestiž ili Klasik paketa račun. Postojeći korisnici mogu da izvrše i zamenu paketa koji već koriste aktuelnim Prestiž paketom. Na taj način, dobiće nižu naknadu za elektronsko plaćanje, putno osiguranje za sebe i svoju porodicu, pristup biznis klubovima na odabranim aerodromima uz Mastercard® Platinum debitnu karticu, ApplePay ili Google Pay uslugu, kao i mogućnost umanjenja mesečnog održavanja paketa za 50 ili 100 odsto.

Pročitajte još:

„Rešavanje klimatskih promena je zadatak za celo društvo. Imajući u vidu urgentnost najnovijih podataka o brzini klimatskih promena, krajnje je vreme da se ujedinimo u borbi sa izazovom koji utiče na svakoga od nas na planeti,“ istakla je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard, i dodala: „U srži Mastercard poslovanja je globalna mreža koja obuhvata banke, vlade, trgovce i potrošače i upravo je ta povezanost ono što Priceless Planet koaliciju čini drugačijom i efikasnom jer onda kada ujedinimo snage i mogućnosti, možemo brže da skaliramo pošumljavanje i inicijative za zaštitu životne sredine. U ime kompanije Mastercard, hvala našem dugogodišnjem partneru, OTP banci, na prepoznavanju značaja ovog programa, kao i na posvećenosti i spremnosti da zajedno gradimo održivu budućnost.“

Pošumljavanje predstavlja jedan od najefikasnijih i najisplativijih načina za borbu protiv klimatskih promena. Zato OTP banka i Mastercard pozivaju sve koji „znaju da vide šumu od drveta“ da se pridruže ovoj globalnoj zelenoj inicijativi kako bi udruženim snagama zasadili 100 miliona stabala na 18 lokaliteta širom sveta.

Više o programu Mastercard Priceless Planet Coalition i ponudi OTP banke na Kada znaš da vidiš šumu od drveta.

Izvor: OTP banka

1...122123124...1.514 Page 123 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM