SRBIJA POSLE AUKCIJA – Finalne pripreme za konferenciju OIE SRBIJA 2023

15.08.2023

solarni-paneli-radnik — Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

“Srbija posle aukcija” biće radni naziv konferencije OIE SRBIJA 2023 koja će se održati u zelenom ambijentu etno kompleksa Vrdnička kula na Fruškoj gori, 14. septembra.

Konferencija do koje je ostalo svega 30 dana održava se u najaktuelnijem mogućem trenutku – mesec dana nakon podnošenja aukcijskih ponuda za 400 MW vetra i 50 MW solara. Rok za podnošenje ponuda istekao je 14. avgusta u 23 časa i 59 minuta. Narednih pet dana Komisija će pregledati ispravnost i kompletnost ponuđene dokumentacije, nakon čega će biti izvršena evaluacija i formirana rang lista na osnovu koje će se popunjavati kvota. Konačni rezultati će biti poznati najkasnije 15 dana od formiranja rang liste.

Sudeći prema informacijama sa tržišta, interesovanje za aukcije je veliko, te su se za oba nadmetanja prijavili skoro svi investitori koji zadovoljavaju kriterijume u smislu razvijenosti projekta i čija izgradnja je izvesna u dogledno vreme. Maksimalna aukcijska cena od 105 evra po MWh za vetroelektrane, odnosno 90 evra po MWh za solar, za koje se Udruženje OIE Srbija zalagalo kako bi aukcijski proces bio kompetitivan, bile su dovoljno privlačne za veliki broj investitora.

O svemu tome, planovima za aukcije u 2024. godini, potencijalnim tržišnim rešenjima za OIE projekte koji će se realizovati mimo aukcijskih podsticaja, tržišnom modelu otkupa električne energije, stanju u oblasti energije vetra i solara u Srbiji i Evropi, izazovima finansiranja OIE projekata, kao i trendovima energetske tranzicije u regionu, diskutovaće se na trećoj OIE SRBIJA konferenciji.

Ogromno interesovanje i ove godine vlada za događaj koji otvara ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović zajedno sa v. d. generalnog direktora EPS AD Dušanom Živkovićem. Među učesnicima se nalaze najviši zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, EBRD-a, investitori, proizvođači turbina, predstavnici banaka i drugih sektora obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

ZAVRŠENE PRVE AUKCIJE ZA TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE I VETROELEKTRANE

Iskustva iz sveta donose nam generalni direktor WindEurope Giles Dickson, direktorka Asocijacije SolarPower Europe Walburga Hemetsberger, finansijski direktor kompanije Masdar Niall Hannigan, generalna direktorka kompanije Nordex za Mediteran Anne-Catherine de Tourtier, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle, direktor poslovnog razvoja kompanije Elicio Emmanuel Van Vyve.

Među panelistima nalaze se i regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Matteo Colangeli, direktor poslovnog razvoja u kompaniji New Energy Solutions Marijan Rančić, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS David Žarković, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija Nikola Vuletić, generalni direktor kompanije Fractal Ante Tojčić, direktorka međunarodne prodaje u GE VERNOVA Onshore Vind Nataša Pavlović, član Izvršnog odbora Erste Bank Srbija Nikola Stamenković, generalni direktor AskUs Aleksandar Savić, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Dejan Janjatović, predsedavajući Izvršnog odbora ProCredit banke Igor Anić i mnogi drugi.

Sponzori konferencije „OIE Srbija 2023“ su Elnos Group, Masdar Taaleri Generation, Enlight, Elektrozapad, New Energy Solutions, NLB Komercijalna banka, Wind Park Plandište, Elicio, UniCredit Banka, Erste Bank, kompanija Sungrow, u saradnji sa svojim ovlašćenim distributerom Comtrade Distribution, Nordex, CMS Beograd, Društvo za posredovanje u osiguranju ACB, ProCredit Bank, Ekostep Pelet, Putinvest, Zagrebtrans. Institucionalni pokrovitelji su EBRD i EPS, dok su medijski sponzori Energetski portal, eKapija, Nedeljnik, Montel energetika, E2.

Da podsetimo, konferencije održane prethodne dve godine privukle su veliku pažnju medija, stručne javnosti i građana. Učesnici, među kojima su bili predstavnici najvećih svetskih kompanija, banaka, investitora, državnih institucija, razgovarali su o najvažnijim temama iz oblasti energetske tranzicije i dekarbonizacije, a tradicija će se, i ove godine nastaviti.

Izvor: OIE Srbija

Završene prve aukcije za tržišne premije za solarne i vetroelektrane

15.08.2023

vetar_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Sredinom juna 2023. godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenuli su aukcije za tržišne premije za solarne elektrane (50 MW) i vetroelektrane (400 MW), odnosno ukupno 450 novih zelenih megavata, koje su završene sinoć u 23 časa i 59 minuta.

Tačno u ponoć završene su prve aukcije u okviru Plana sistema podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije, kojim je predviđena ukupna dodela tržišnih premija za 1.300 MW, proizvođačima energije iz obnovljivih izvora.

Ovo su najveće aukcije koje se odjednom sprovode u regionu Zapadnog Balkana, a njihovom uspešnom realizacijom EPS će prihodovati sa više od tri miliona evra godišnje.

Kako je ranije navela ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, na ovaj način će se podstaći priliv direktnih stranih investicija, rast BDP-a, zatim razvoj građevinske industrije, kao i potencijalno smanjenje troškova električne energije i sigurnije snabdevanje srpske privrede i njenih građana.

Pročitajte još:

U roku od pet radnih dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, Komisija sprovodi otvaranje prijava. Faza kvalifikacije traje od otvaranja prijava do otvaranja finansijskih ponuda, a najviše pet radnih dana od otvaranja prijava. Nakon otvaranja i ocenjivanja prijava, Komisija objavljuje na ,,Portalu OIE – aukcije’’ u roku od pet radnih dana od otvaranja prijava, Izveštaj o ispunjenosti kvalifikacionih uslova, čime je faza kvalifikacije završena.

Nakon ovoga sledi faza nadmetanja i popunjavanja kvote. U roku od najviše pet radnih dana od završetka faze kvalifikacije, Komisija će otvoriti finansijske ponude, a u uslove za nadmetanje stiču one ponude one koje nisu veće od maksimalne ponuđene cene – za električnu energiju proizvedeno u vetroelektranama kapaciteta 3 MW i više koja se primenjuje u ovom postupku aukcije iznosi 105 evra/MWh, a u solarnim elektranama kapaciteta 500kW i više, iznosi 90 evra/MWh.

Popunjavanje kvote se vrši kroz ocenjivanje i rangiranje finansijskih ponuda.

Nakon sprovedene faze nadmetanja i popunjavanja kvote, Komisija priprema rang listu za dodelu tržišne premije uz izveštaj o sprovedenoj aukciji i dostavlja ih Ministarstvu, koje zatim u roku od 15 dana od dana dostavljanja ovog izveštaja donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju ili rešenje o odbijanju prava na tržišnu premiju.

Ministarstvo bez odlaganja nakon isteka roka za donošenje rešenja o dodeljivanju ili odbijanju, objavljuje rešenje na ,,Portalu OIE – aukcije’’, nakon čega je u roku od 30 dana učesnik aukcije kome je dodeljeno pravo, dužan je da podnese zahtev za zaključenje ugovora o tržišnoj premiji ovlašćenoj ugovorenoj strani u skladu za Zakonom.

Druge aukcije planirane su da se održe u prvom kvartalu 2024. godine i to 300 MW za vetroelektrane i 100 MW za solarne elektrane i u prvom kvartalu 2025. godine gde će 300 MW biti za vetroelektrane i 150 MW za solarne elektrane.

Energetski portal

„BANJALUKA ENERGETSKI FORUM – UŠTEDIMO ENERGIJU“

15.08.2023

Banja_Luka_RS — Foto: Wikipedia/Rade Nagraisalovic (Tonka)

Unija poslodavaca Republike Srpske uz podršku Ministarstva privrede i preduzetništva Republike Srpske organizuje „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“ koji će se održati u četvrtak, 7. septembra 2023. godine, u kompleksu „Ostrvo Stara Ada“ u Banjaluci, sa početkom u 9 časova.

Događaj je koncipiran kao sajam na otvorenom uz uvodno izlaganje relevantnih panelista. Biće okupljeno više od 300 učesnika, uključujući regionalne proizvođače iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, potencijalne korisnike – kompanije, predstavnike Vlade Republike Srpske, EU, predstavnike bankarskog sektora i međunarodnih organizacija. Izlagači iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovenije i Hrvatske će svoje proizvode i usluge predstaviti u prezentacijskom delu događaja, kao i na štandovima.

Ušteda energije je goruća svetska tema koja zahteva prelazak na održive izvore energije. To ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i smanjuje troškove proizvodnje i povećava konkurentnost privrede. Prelazak na obnovljive izvore energije otvara prostor za nove industrije i investicije. Energetska efikasnost postaje klučni faktor za održiv ekonomski razvoj i konkurentsku prednost kompanija i država.

Cilj „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“ je da pruži informacije domaćim kompanijama o mogućnostima uštede potrošnje električne energije, te predstaviti najnovija tehnička rešenja iz oblasti obnovljivih izvora energije. Događajem će se promovisati i mogućnosti finansiranja poboljšanja energetske efikasnosti objekata domaćih kompanija i implementacije projekata vezanih za obnovljive izvore energije u privredi.

Sve zainteresovane kompanije koje žele da pogledaju agendu događaja kao i da se akredituju, mogu to da urade putem internet prezentacije „Banjaluka energetski forum – Uštedimo energiju“, pogledajte ovde.

Izvor: Unija poslodavaca Republike Srpske

Iz Velikog pacifičkog ostrva đubreta izvučeno preko 11.000 kilograma plastike

14.08.2023

okean — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Freepik (
rawpixel.com)

Prošlonedeljnim izvlačenjem smeća iz Velikog pacifičkog ostrva đubreta, od strane organizacije The Ocean Cleanup, prikupljeno je 11.353 kilograma plastike, što je ujedno njihova najuspešnija akcija.

Ova neprofitna ekološka organizacija postavila je pred sebe cilj da do 2040. godine bude uklonjeno 90 odsto plutajuće okeanske plastike.

Prema podacima dostupnim na njihovom sajtu, u ovom trenutku u okeanu se nalazi preko pet triliona komada plastike, najznačajnijim delom u pet okeanskih ostvra smeća, od kojeg je najveće Veliko pacifičko koje se nalazi između Havaja i Kalifornije.

Kako bi prikupili veliku količinu plastike, koriste takozvane veštačke obale, koje zapravo predstavljaju mrežu koja pluta po površini okeana u obliku latiničnog slova U. Dosadašnje akcije, koje se aktivno sprovode od 2021. godine, koristile su Sistem 002, a od sada će se koristiti novi Sistem 03.

Pročitajte još:

Iako je Sistem 002 bio uspešan, što pokazuje podatak da je uklonjeno ukupno 282.787 kilograma smeća, novim Sistemom 03, koji je tri puta veći od prethodnog, moći će da se izvlače još veće količine smeća.

Kako bi problem otpada u okeanima mogao da bude rešen, potrebno je da se reši i problem zagađenja reka, zato što se iz njih otpad uliva u okeane i time predstavljaju njihov glavni izvor zagađenja.

Zbog toga, ova organizacija je pred sebe postavila cilj da reši i problem 1.000 reka širom sveta koje najviše zagađuju okeane.

Katarina Vuinac

Obnova puta Kokin Brod–Priboj privodi se kraju

14.08.2023

RADOVI NA REKONSTRUKCIJI PUTA KOKIN BROD - PRIBOJSKA BANJA — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Rekonstrukcija putnog pravca Kokin Brod-Pribojska Banja- Priboj dužine 25 kilometara, privodi se kraju sa preostalim radovima na dužini od 2,4 kilometra.

Prilikom obilaska radova, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić objasnio je da je ovih 2,4 kilometra puta prema Pribojskoj Banji jedan od najzahtevnijih zadataka na obnovi celog poteza, jer se upravo tu nalazi veliko klizište.

Sada se postavljaju šipovi, na dubini do 16 metara, kako bi se klizište zaustavilo, put bio stabilan i trajan i kako bi se izbegle nesreće, naveo je on i napomenuo da na celom putu postoje dva klizišta, koja će biti regulisana, kao i da se rade dva mosta na toj trasi.

Pročitajte još:

Ministar je najavio i obnovu magistralnog puta od Čajetine do Priboja, kao i brzu saobraćajnicu od Nove Varoši do Duge poljane, koja će taj deo spojiti sa budućim auto-putem ka Crnoj Gori.

,,U septembru krećemo u rekonstrukciju magistralnog puta prema Crnoj Gori u delu koji najlošije izgleda, od obilaznice oko Zlatibora, 15 kilometara prema Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju’’, precizirao je ministar Vesić.

Na taj način će, kako je rekao, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica biti povezani sa auto-putem, kako bi ovaj deo Srbije živeo bolje i dodatno se razvijao.

Energetski portal

Grad Beograd dobio energetskog menadžera

14.08.2023

belgrade-by-night-gee03babd7_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (stevanaksentijevic)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Donetim rešenjem gradonačelnika Beograda, doktor mašinskih nauka Miloš Banjac, imenovan je za energetskog menadžera Grada Beograda.

Kako se navodi u rešenju, energetski menadžer Grada Beograda imenuje se na period od dve godine, za obavljanje poslova propisanih Zakonom o energetskoj efikasnosti i recionalnoj upotrebi energije, Pravnilnikom o bližim uslovima za imenovanje energetskih menadžera, Pravilnikom o informacionom sistemu ISEM i Odlukom o uspostavljanju energetskog menadžmenta u gradu Beogradu.

Pročitajte još:

Konkretni poslovi podrazumevaju prikupljanje i analiziranje podataka o načinu korišćenja energije objekata za koje Grad Beograd, kao obaveznik sistema, ispunjava obaveze. Zatim da organizuje i učestvuje u pripremi programa i plana energetske efikasnosti Grada Beograda, kao i da predlaže mere energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji. Takođe, energetski menadžer treba da preprema godišnji izveštaj i da preduzima druge aktivnosti i mere propisane programom i planom energetske efikasnosti, zakonskim propisima.

Sredstva za finansiranje rada energetskog menadžera Grada Beograda, obezbeđuju se iz budžeta Grada Beograda na razdelu Sektretarijata za energetiku Gradske uprave Grada Beograda, navodi se u rešenju.

U svom radu, energetski menadžer Grada Beograda nezavisan je i samostalan, a stručne i administrativno-tehničke poslove za njega obavlja Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za energetiku.

Energetski portal

Potencijal za budućnost – dvostruka upotreba poljoprivrednih površina za proizvodnju struje i hrane

14.08.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Od 2019. godine bečko energetsko preduzeće Vin Energi (Wien Energie) u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beču testira dvostruko korišćenje poljoprivrednih površina za proizvodnju solarne energije.

Na lokaciji Šaflerhofštrase (Schafflerhofstraße) u 22. opštini već od 2021. godine koristi se oko 400 vertikalno postavljenih dvostranih solarnih panela. Ovi paneli proizvode energiju s obe strane i uz to omogućavaju poljoprivredni uzgoj između njih. Na taj način se istovremeno mogu proizvoditi hrana i zelena energija.

U prvoj godini, uglavnom je korišćena lucerka za poboljšanje zemljišta. U 2022. godini gajene su različite vrste žitarica (ozima pšenica, ozima spelta i ozimi ječam) i soja, koja je već prve godine dala dobre prinose. Ove godine će se eksperiment nastaviti prema principu određenog redosleda u gajenju biljaka. Krajem godine će se konačno analizirati rezultati i odlučiti o daljem razvoju istraživačkog projekta. Vertikalni sistem na lokaciji Šaflerhofštrase je najveći takve vrste u Austriji.

Pročitajte još:

„Da bismo uspeli u energetskoj tranziciji do 2040. godine, potrebna nam je tehnološka kombinacija. Same fotonaponske instalacije na krovovima neće biti dovoljne da zadovolje potrebu za obnovljivom energijom u budućnosti. Da bismo iskoristili sve potencijale, neophodno je odabrati odgovarajuću fotonaponsku instalaciju u skladu s lokalnim uslovima. Instalacije na krovovima, na otvorenim površinama i poljoprivrednim dobrima predstavljaju dobru kombinaciju“, istakao je Mihael Štrebl, predsednik uprave bečkog energetskog preduzeća.

Kombinovanjem proizvodnje električne energije putem solarnih panela i proizvodnje hrane na istoj površini, efiksanost korišćenja zemljišta je veća nego kod jednostavnog obradivog zemljišta. Otprilike 85 odsto površine se koristi za poljoprivrednu, oko 14 odsto za tzv. cvetne staze, dok se oko jedan odsto koristi za postavljanje solarnih panela. Dvostruko koriščenje je ekonomski isplativije od čistog uzgoja biljaka jer poljoprivrednik ostvaruje dodatni prihod od proizvodnje električne energije. Time se postiže veća efikasnost korišćenja zemljišta.

Kako bi se zaštitili solarni paneli od oštećenja tokom poljoprivrednih radova, ostavljen je prostor od oko jednog metra između panela i polja. Deset metara širok razmak između panela omogućava tradicionalno korišćenje poljoprivrednih mašina.

Ovaj projekat dvostruke upotrebe poljoprivrednih površina za proizvodnju energije i hrane ima potencijal za budućnost i pruža pozitivne rezultate u smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu i podsticanju održive proizvodnje hrane i energije.

Izvor: City of Vienna

Biće jakih suša, a grad će biti češći i krupniji – šta treba da sadimo da bi usevi preživeli

14.08.2023

poljoprivreda , pšenica — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Realnost koja liči na apokaliptični film uveliko se živi širom sveta. Proizvođači grožđa u Španiji zbog suše moraju da računaju na upola manji rod. Kiše je bilo, ali nedovoljno da stigne do korena katalonskih sorti.

,,U strahu smo da će se ovo nastaviti, da će slika iz našeg vinograda postati opšta slika španske poljoprivrede„, kaže proizvođač grožđa iz Španije Oriol Roig.

Na drugom kraju sveta, u Južnoj Koreji, šezdesetogodišnja Kvon Dži Su razmišlja o tome šta da radi sa lubenicama koje su istrulile.

,,Ove lubenice su mi kao deca. Trebalo je uskoro da ih ponudim na tržištu. Ne znam šta ću raditi sa farmom sledeće sezone. Mnogo je teško i tužno“, kaže Kvong Dži Su.

Ni Srbija nije pošteđena. U Medveđi kraj Trstenika grad veličine pesnice potukao je plantaže sadnica i vinove loze. Ivan Lađarević kaže da je ovo jako teška godina.

,,Mi smo uspeli to da održimo, da dovedemo do pred berbu, ali priroda je ovog puta bila jača od nas. Sledeće godine neće sigurno moći da ponese rod, biće verovatno suvih čokota, možda za 2025. da bude nekog roda“, rekao je Lađarević.

Pročitajte još:

Potrebno da se unaprede sorte

Zbog promene klime, naučnici moraju da unaprede sorte, kako bi bile otporne i na padavine i na sušu. Stručnjaci kažu da je za to potrebno 10 do 15 godina, ali i da je sreća Srbije u tome što na Institutima za voćarstvo, ratarstvo i povrtarstvo rade naučnici koji su među najboljima na svetu.

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

,,Neće se stvarati samo nove sorte, već ćemo uvoditi i nove kulture. Radićemo introdukciju onog što dosad nismo imali. Mnoge vrste već i ulaze u našu poljoprivredu poslednjih godina. To ćete videti po supermarketima. Batat niste videli pre 10 godina, sada ga imate. Dolaziće tropske vrste, vrste koje kod nas u ovom trenutku nisu zastupljene. Ko zna, možda u nekom trenutku budemo imali banane i citruse“, navodi prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Ako ovako nastavimo da zagađujemo, ni ubuduće neće biti bolje. Emisije štetnih gasova sve više zagrevaju planetu. Grad, poplave i klizišta samo su posledica nepotrebne potrošnje i trke za privrednim rastom.

,,Recimo volimo jagode koje stižu zimi, to sve traži staklenu baštu. Staklena bašta daje gasove koji doprinose otopljavanju“, pojašnjava prof. Prodanović.

Klimatolog prof. dr Ana Vuković Vimić kaže da se očekuje da će se jake suše, poput one koju smo imali 2012. javljati tri do četiri puta po deceniji. Te 2012. je šteta u poljoprivredi bila dve milijarde dolara, a 2017. pet milijardi dolara.

,,Veća površina Srbije biće pogođena gradom, skoro svake godine, a prosečna veličina zrna grada će se povećavati“, upozorava Ana Vuković Vimić.

Da li je mogući balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode

U ratu prirode i društva, pobednik je uvek priroda. Ali stručnjaci smatraju da je moguć balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode. Smatraju da je Srbija bogom dana i za organsku poljoprivredu i za ekspolataciju ruda.

,,Hajde da uskladimo naše potrebe sa onim što priroda može da nam pruži, i pašnjaci i rudnici. Mislim da može da se nađe balans. Zakoni jesu dobri, ali mora da bude jača kontrola. Moramo da shvatimo da eksploatacija prirodnih resursa danas nije ista kao pre 100 ili 200 godina. Ako pogledamo sva ta rudna bogatsva koja Srbija ima, mi smo oduvek bili rudnička zemlja, pa nisu Sasi došli u Srbiju da bi bili farmaceuti“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić.

Gledano šire, Srbija malo utiče na globalno zagađenje, odnosno zagrevanje. Iako nas na to obavezuju zakoni EU, problem divljih deponija treba da rešimo pre svega zbog sopstvenog zdravlja. Ako temperatura poraste za samo jedan stepen, do 2040. godine izgubićemo 15 i po milijardi dolara BDP-a.

Izvor: RTS

Održiviji način upotrebe pepela od uglja

13.08.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Photo-illustration: Unsplash (Hannen Krimly)

Pepeo od uglja nastaje sagorevanjem uglja, a njegovim nepravilnim upravljanjem dospeva u vazduh čime se šire PM10 čestice, koje se svrstavaju među najopasnije zagađivače vazduha. Ove čestice negativan uticaj imaju na životnu sredinu i poljoprivredu i tako indirektno utiču na zdravlje čoveka, ali imaju i direktne posledice gde kroz proces disanja ulaze u krvotok.

Naučnici sa različitih Univerziteta širom sveta istraživali su na koji način pepeo od uglja može da se upotrebi, kako ne bi završio kao otpad u životnoj sredini. Neki od njih svoja istraživanja usmerili su na to kako da se korišćenjem ovog pepela proizvede beton, čija uobičajena svojstva takođe imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se proizveo beton, cement se meša sa vodom i šljunkom. Međutim, proizvodnjom običnog portland cementa emituju se značajne emisije gasova staklene bašte – što potvrđuje podatak da samo ovo čini oko pet odsto ukupnih emisija na planeti.

Pročitajte još:

Istraživanjima, naučnici su pronašli način kako da obrade pepeo od uglja i iskoriste ga za dobijanje još kvalitetnijeg betona, ujedno smanjujući količinu cementa u sastavu betona.

Kvalitetniji beton kasnije, znači pravilno sušenje na početku. Kako bi se prvo osušila unutrašnjost razlivenog betona, a zatim spoljašnja, potrebno je da atmosferski uslovi budu pogodni, uz tačno pogođenu količinu vlage u betonu, koja je potrebna kako bi očvrsnuo. Ukoliko nema dovoljno vlage unutra, a beton spolja počne prvo da se suši, ona se ne može nadomestiti naknadno – što će beton učiniti manje dugovečnim i kvalitetnim.

Preradom pepela od uglja, dobija se bolji agregat od uobičajenih, koji može da zadrži više vode u sebi i ispušta je kako bi beton bilje očvrsnuo ispod površinskog sloja.

Govoreći o uglju, treba istaći njegovu visoku zastupljenost u Srbiji uzimajući u obzir podatak da Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ kao energent koristi ugalj, a upravo na ovaj način naša zemlja se snabdeva sa više od 50 odsto električne energije. Pored toga i značajan deo individualnih ložišta koristi ovaj energent. Nezaboravljajući koliko je kvalitet vazduha u Srbiji loš, primena metoda obrade ovog pepela u smesu za dobijanje betona ili drugog pogodnog načina upravljanja njime bilo bi vrlo značajno za našu zemlju.

Katarina Vuinac

ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE – IZAZOVI PRIKLJUČENJA PROZJUMERA NA MREŽU

13.08.2023

watt-a-lot-8GS8bmor8_A-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Watt a Lot)

Od trenutka kada je u aprilu 2021. godine usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji, vlada veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela. Sve više građana i firmi koristi mogućnost da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, kao i da višak plasiraju u mrežu i tako postanu prozjumeri (kupac-proizvođač).

Koncept kupca-proizvođača se orijentiše, pre svega, ka domaćinstvima i maloj privredi, dok će veliki industrijski potrošači imati mogućnost da samosnabdevanje ostvaruju kroz koncept aktivnog kupca.

Postavljanje solarnih panela u domaćinstvima podržano je i kroz program subvencija za povećanje energetske efikasnosti za porodične kuće i stambene zgrade, koji Ministarstvo rudarstva i energetike realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama, što dodatno podstiče građane da se odluče za proizvodnju električne energije.

U FOKUSU:

Brojni zahtevi za priključenje

To je dovelo do toga da Elektrodistribuciji Srbije stiže brojni zahtevi za priključenje novih kapaciteta dobijenih iz obnovljivi izvora energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

Usvajanjem izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije na snagu stupaju novine koje bi trebalo da uvedu limite za priključenje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora kako bi se izbeglo preopterećenje distributivne i prenosne mreže.

Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, kaže da je koncept kupca-proizvođača uveden praktično aprila 2021. godine, dok je aktuelnim izmenama i dopunama Zakona dodatno dopunjen i razrađen. U preduzeće u kom radi prvo interesovanje za ovaj koncept stiglo je još u novembru 2021. godine, nakon donošenja Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača.

,,Može se reći da je interesovanje veliko, a procedura za priključivanje je značajno ubrzana u odnosu na početak primene. Tako, na primer, samo u aprilu mesecu ove godine 200 novih korisnika smo priključili na mrežu i uveli u Registar kupaca-proizvođača’’, objašnjava Matić.

Novine koje donose izmene Zakona

Pomenute izmene Zakona donose nekoliko promena koje se odnose na katergoriju prozjumera. Naš sagovornik kaže da one ne utiču značajnije na zainteresovane građane koji žele da postave solarnu elektranu, više se odnose na industriju u segmentu kupaca-proizvođača.

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

,,Ne očekuje se smanjivanje interesovanja građana. Jedina suštinska izmena je što je limit instalisane snage elektrane postavljen na nivou od 10,8 kW za domaćinstva. Trenutni prosek priključenih korisnika je 8 kW, tako da je suštinski i povećan prag kako bi bila veća isplativost za ugradnju solarnih panela’’, dodaje Matić.

Sve više solarnih elektrana, uostalom kao i svi kapaciteti iz obnovljivih izvora energije, nakon izgradnje moraju biti priključeni na distributivnu mrežu. I ono što je sigurno – bilo koja nova elektrana, bilo da je u pitanju solarna, bilo vetroelektrana, biogasna elektrana ili hidroelektrana, utiče na mrežu. Elektrodistribucija Srbije, kaže Matić, kao odgovorna kompanija, proverava sve tehničke uslove za priključenje na mrežu svakog proizvodnog objekta, izrađuje Studije priključenja u kojima se proveravaju kriterijumi na osnovu pravila o radu, mrežnih pravila itd.

Posebno ističe činjenicu da su svi spremni za izazove kada je u pitanju priključenje novih kupaca – proizvođača na mrežu.

Na pitanje očekuje li da će Elektrodistribucija u toku godine izmeniti pravila o radu gde će definisati mogućnosti priključenja elektrana sa baterijskim sistemom, Matić kaže je to tema zakonskih i podzakonskih akata, što je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, a ne pravila u radu. Dodaje da će Elektrodistribucija Srbije svakako biti u obavezi da donese nova pravila o radu, ali nakon što se steknu preduslovi.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Javni poziv za jačanje ekonomskih potencijala

12.08.2023

posao_saradnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Helloquence)

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

U saradnji sa Vladom Srbije, UNDP je objavio poziv za uključivanje u inicijativu koja je usmerena na privatne i javne sektore, akademske institucije i istraživačke centre.

Rok za prijavu je do 10. oktobra 2023. godine.

Ova inicijativa, koju podržava Vlada Srbije, ima za cilj jačanje ekonomske saradnje sa državama poput Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Centralna tema je prenos ekspertize i inovacija koje mogu da reše različite izazove i situacije u ovim zemljama.

Za ovaj program je namenjeno 200.000 dolara, dok je najviši iznos podrške po projektu 40.000 dolara. Učesnici su obavezni da obezbede dodatno sufinansiranje koje iznosi najmanje 20 odsto ukupnih troškova svog projekta.

Svi zainteresovani iz Srbije pozvani su da predlože projekte koji su već dali pozitivne rezultate i koji se mogu proširiti na regionalni nivo, posebno u oblastima: sigurnost hrane, održivi turizam, inovativne digitalne usluge i platforme.

Ove tematske oblasti su izabrane na osnovu trenutnih globalnih izazova, a sve dodatne informacije nalaze se na sajtu Vlade.

Energetski portal

Tržište EV u Nemačkoj – Tesla ili VW?

12.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Folksvagen grupa – kompanija sa preko 100 proizvodnih pogona u 27 zemalja, prijavila je nedavno skok od 42 odsto u isporuci električnih vozila na baterije u prvom kvartalu 2023. u poređenju sa istim vremenskim okvirom 2022. godine, u periodu na koji je u velikoj meri uticao lanac snabdevanja.

U prva tri meseca 2023. Volksvagen grupa je predala 141.000 svojih e-vozila kupcima, što je značajno povećanje u odnosu na 99.200 isporučenih u prvom kvartalu prethodne godine. Ovo znači da električni automobili sada predstavljaju 6,9 odsto ukupnih isporuka, što je pozitivan trend u poređenju sa udelom od 5,2 odsto u prvom kvartalu 2022.

Pročitajte još:

Najviše njih isporučeno je unutar našeg kontinenta, gde je i bio najveći porast. (98.300 vozila isporučenih). Kina je bila drugi najvažniji kupac, van Evrope, gde je isporučeno 15 odsto. U SAD-u su isporuke udvostručene, u odnosu na ranije – 11 odsto, saopšteno je na sajtu kompanije.

Kada je u pitanju prethodni mesec jul, prosečna emisija CO2 u Nemačkoj je pala za više od pet odsto. Električni automobili su tokom ovog meseca beležili preko 48.000 novoregistrovanih vozila, čime su svoj udeo povećali na 20 odsto. Novoregistrovano je i 67.483 hibridnih putničkih automobila.

Međutim, VW je sa svojih 41.475 registracija potpuno električnih vozila u prvih sedam meseci ove godine, nadamšio kompaniju Tesla sa preko 40.000 registracija EV. Prva polovina godine bio je preiod kada je američka kompanija imala većinski udeo EV na nemačkom tržištu automobila, prema podacima nemačke Savezne uprave za motorni saobraćaj (KBA). Nemačke firme su takođe zauzele treće, četvrto i peto mesto. Mercedes je bio treći sa 20.613 registracija, a sledi ga Audi sa 16.786.

Energetski portal

Javni poziv – subvencije za biljnu proizvodnju

12.08.2023

zemlja_biljke — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Kopřiva)

Za sve zainteresovane poljoprivrednike raspisan je Javni poziv – prijave za podsticajne mere namenjene investiranju u fizičku imovinu njihovih gazdinstava.

Ovaj podsticaj je usmeren na kupovinu novih mašina i opreme koja će pomoći u unapređenju proizvodnje različitih biljnih kultura.

Rok za prijavu je od 7. avgusta do 7. septembra 2023. godine.

Podrška se pruža za:

Kupovinu opreme za proizvodnju biljaka u zaštićenom prostoru;
Proizvodnju voća i grožđa;
Uzgoj povrća, cveća, aromatičnih i lekovitih biljaka;
Berbu svih navedenih biljnih kultura;
Proizvodnju žitarica, industrijskih i krmnih biljaka;
Radove na zemljištu, borbu protiv bolesti, korova i štetočina, đubrenje, transport i navodnjavanje.

Za ovu godinu, maksimalna suma koju možete dobiti kao podsticaj iznosi 800.000 dinara.

Za više informacija pogledajte OVDE

Energetski portal

1...121122123...1.514 Page 122 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM