Zaštita životne sredine je oblast u kojoj Srbija najviše zaostaje za svetom, ocenjeno je 20. februara na debati “Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh”, uz podsećanje da je u tu oblast, prema proračunima stručnjaka, potrebno uložiti oko 8,5 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina.

“Srbija nedopustivo malo novca odvaja za zaštitu šivotne sredine. Ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za svetom nego što je to zaštita životne sredine”, kazao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Prema njegovim rečima, 8,5 milijardi evra ulaganja u ekologiju je dostižno za Srbiju i njen budžet.

“Za sada izdvajanja za te namene iznose između 150 i 200 miliona evra godišnje iz republičkog i lokalnih budžeta, a potrebno je svake godine to povećavati, najpre na oko 500 miliona evra godišnje u narednih pet godina, pa onda još više”, rekao je on.

Vučković je naglasio da će najviše novca biti potrebno za uspostavljanje ekoloških standarda u oblasti voda i to više od dve milijarde evra, pre svega za izgradnju oko 10.000 kilometara kanalizacione mreže, za oko 350 postrojenja za prečišćavanje vode, jer ih u Srbiji trenutno ima samo četiri.

Dodao je i da je za uređenje deponija i oblast otpada potrebno oko 1,5 milijardi evra, jer “postojećih osam regionalnih deponija ne obavljaju sve potrebne funkcije kao što su separacija, tretiranje otpada” i upozorio da postoji i više hiljada divljih deponija.

Vučković je kazao i da je za rešavanje zagađenja vazduha potrebno 1,5 milijardi evra iz budžeta.

Istakao je da u Srbiji trenutno “više od tri miliona građana otpadnu vodu ispušta u septičke jame, oko polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu koja je ispravna za piće, dva i po miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav, dok se i one vode koje se skupljaju u kanalizaciju gotovo uopšte ne prerađuju nego se ispuštaju u reke”.

On smatra da životna sredina još nije prioritet, iako bi to morala da bude i u društvu i pri raspodeli novca iz budžeta, “iz koga se previše ulaže u sektor bezbednosti”.

Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević upozorio je da se Srbija nalazi u regionu gde su klimatske promene intenzivnije nego u ostatku sveta.

“U poslednjih pet godina je oko 15% planete bilo toplije za dva i više stepeni od perioda pre industrijske revolucije, a među pogođenim državama našla se i Srbija”, kazao je on i dodao da to ukazuje da se ovde klima brže menja nego u ostatku sveta.

Dodao je da je problematično i to što je “lista opasnosti koja će se pojavljivati u Srbiji u budućnosti duža od proseka u Evropskoj uniji i svetu, a na njoj se nalaze poplave, suše, ekstremne temperature, rizik od požara”.

Đurđević je podsetio da je već bilo takvih pojava u prethodnoj deceniji, poput suša u 2012. ili poplava 2014. koje su značajno uticale na bruto domaći proizvod (BDP).

“Te ekstremne prirodne pojave, koje će se odražavati na BDP, verovatno će godišnje uticati sa dva i više procenata na rast privrede, što znači da bi naš ekonomski razvoj zbog toga potencijalno mogao da bude ugrožen”, kazao je on.

Ukazao je i da zbog slabog ekonomskog potencijala, zemlje poput Srbije, nisu u stanju da preduzmu konkretne mere kako bi se tako nešto predupredilo, odnosno da se društvo adaptira na klimatske promene.

“Iz onoga što nam se do sada dešavalo nismo ništa naučili. Veliki infrastrukturni projekti i dalje se rade bez razmišljanja o tome da za 20 ili 30 godina vremenske prilike neće biti iste kao danas”, kazao je Đurđević i dodao da zbog toga treba da se projektuje i zida za ekstremnije vremenske uslove.

Istakao je i da država mora da pokaže veće zalaganje za promenu osnova energetskog sistema, zasnovanog na fosilnim gorivima, koja mora da se bazira na obnovljivim izvorima, pre svega vetru i suncu.

Profesor i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Vladimir Stevanović ukazao je da je odnos prema životnoj sredini dobar pokazatelj stanja u društvu, njegove uređenosti i brige, podsetivši da rešavanje problema zaštite životne sredine nije samo ekološko, već i ekonomsko i opšte društveno.

Za Stevanovića je odnos prema životnoj sredini u Srbiji razočaravajući, navodeći i da je Ministarstvo zaštite životne sredine u “trećem redu” u rangiranju ministarstava, te da je u stalnom sukobu interesa sa ostalim ministarstvima.

“Mesto čoveka u biosferi je takvo da ga nema nijedna druga organska vrsta – ima ga svuda, koristi sve i njegova populacija raste, a on se ponaša nipodaštavajuće prema prirodi, iako bez tog besplatnog ‘servisa’ resursa koji mu ona pruža ne bi mogao da opstane”, kazao je on.

Stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić ocenila je da se poslednjih godina u Srbiji problemi očiglednog zagađenja obično pravdaju niskim vodostajem, temperaturnim inverzijama i time što su pojedini gradovi smešteni u kotlinama, bez da se ukaže na stvarne uzroke kao što su na primer nedostatak filtera za vazduh i prečišćivača za vodu.

Kao primer u kakvoj situaciji je životna sredina u Srbiji, navela je da se trenutno prečišćava između osam i 16 odsto svih voda, dok se u Indiji prečišćava 30 odsto vode.

Božanić je kazala da u Srbiji ne sme da postoji izgovor za mala ulaganja u oblast zaštite životne sredine, jer su iskustva pokazala da investiranje u tu oblast ne utiču pad privrede.

“Od 1990. do 2016. godine EU smanjila je emisiju gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ulaganjem u energetski sektor, za 23 odsto uz istovremeno povećanje BDP od 53 odsto”, rekla je Božanić.

Savetnica u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) Elizabet Paunović navela je da se odnos prema zaštiti životne sredine najbolje vidi po uticaju na zdravlje ljudi.

“U Srbiji je stanje daleko od ružičastog i najveći pojedinačni negativan uticaj na ljudsko zdravlje, kao i svuda u svetu, ima zagađeni vazduh. Prema procenama SZO, u Srbiji se godišnje desi 6.400 prevremenih smtri zbog zagađenog vazduha, što je prema broju stanovnika veoma visok procenat”, kazala je ona.

Paunović je podsetila da je 2015. SZO u saradnji sa OECD uradila istraživanje za zemlje Evrope koje je pokazalo da Srbiju zdravstvene posledice zagađenog vazduha koštaju jednu trećinu BDP.

Debatu o ekologiji je organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) u okviru društvenog dijaloga “Srbija 2030. – koji je naš put?” o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Debatu je podržala ambasada Švedske kroz svoj program “Drive for Democracy”.

Izvor: Euractiv.rs