Svečano otvorena Konferencija “OIE Srbija 2022”

15.09.2022

300868575_521981923000694_2708944199552952517_n — Foto: EP

Druga konferencija posvećena zelenoj energiji, trenutnoj energetskoj krizi, izazovima, finansiranju, “OIE Srbija 2022”, koju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i organizacije WindEurope, svečano je otvorena danas u Beogradu.

Miloš Colić, iz Udruženja obnovljivi izvori energije, istakao je da se elektrane ne mogu izgraditi preko noći i da obnovljivi izvori više ne mogu da čekaju.

“Obnovljivi izvori energije su šansa da se izađe iz energetske krize. Država mora što pre da donese zakonsku regulativu. Uprkos najavama, aukcije još nisu održane”, rekao je Colić, prilikom otvaranja konferencije.

Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže da iako je donet zakonski okvir, još uvek nije pokrenuto privatno partnerstvo.

“Energetska bezbednost je naša bezbednost. Činjenica je da svakodnevno uvozimo struju, cene energenata su visoke, i trend rasta će se nastaviti tokom zime. Ono što smo započeli prošle godine pomoglo je da se ova zima pregura bez restrikcija. Eneregtska bezbednost nas košta dve milijarde evra koliko je potrebno za uvoz struje i još milijardu za uvoz gasa”, dodao je Lakićević.

Prema njegovim rečima štednja je neophodna, kao i da je u protekla tri meseca potpisano 230 ugovora sa prozjumerima na nivou domaćinstava.

“Nacionalni plan za klimu i energetiku može da da bolje smernice i on će od 1. oktobra biti na javnoj raspravi. Očekujemo da do kraja godine i bude usvojen”, kaže Lakićević.

Pročitajte još:

Mateo Kolanđeli, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kaže da banka učestvuje u finansiranju projekata obnovljivih izvora energije, dok je Džajls Dikson, iz kompanije Wind Europe, istao da niko nije mogao da pretpostavi da će kriza biti ovoliko jaka. I da osim energetske krize imamo i klimatske promene i jedini način da se sa svim ovim izborimo jeste da pređemo na obnovljive izvore energije.

Jelena Matejić iz Eleltromreža Srbije naglasila je da ovo preduzeće nikada nije bilo protiv obnovljivih izvora energije, niti će ikada biti.

Kako je istakla doprinos EMS-a razvoju obnovljivih izvora u našoj zemlji je 40 odsto i podsetila je na to da Đerdap spada u OIE, i da je hidropotencijal nepravedno izostavljen kada se o ovome govori.

“Potrebna su nam veća ulaganja u obnovljive izvore, i u vetar, solar, ali i hidroenergiju. EMS je za devet godina imao ulaganja od 330 milijardi evra, a u narednom periodu, od osam do 10 godina planirane su investicije u iznosu od 700 milijardi evra”, istakla je Matejić.

Kako je dodala u proteklih pet godina na mrežu su priključene četiri vetroelektrane ukupne snage 392 megavata.

“Neophodno nam je sigurno snabdevanje, održivost elektroenergetskog sistema i energetska nezavisnost”, zaključila je Matejić.

Energetski portal je jedan od medijskih pokrovitelja ovog događaja.

Milica Radičević

Glavni gradovi i opštine zapadnog Balkana zajedno kroz Evropsku nedelju mobilnosti 2022.

15.09.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Chen Mizrach)

Predstavnici glavnih gradova i opština zemalja zapadnog Balkana ekskluzivno su medijima iz regije najavili aktivnosti Evropske nedelje mobilnosti (eng. European Mobility Week – EMW) 15. septembra 2022. godine. Događaj je organizovan u virtualnom obliku od strane GIZ-ovog Regionalnog programa za energiju, transport i zaštitu klime (ORF-ETC) koji se provodi u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) Savezne Republike Nemačke i Evropske unije.

Ovogodišnja tema EMW 2022. „Bolja povezanost“ nastoji da istakne i podstakne sinergiju između ljudi i mesta koji nude svoju stručnost, kreativnost i predanost u podizanju svesti o održivoj mobilnosti i promovisanju promene ponašanja u korist aktivne mobilnosti, uz dosezanje i stvaranje veza između postojećih grupa i nove publike.

Ovaj događaj je pružio priliku predstavnicima medija zapadnog Balkana da dobiju više informacija o EMW kampanji na nivou Evropske unije od Huana Kabalere (Juan Caballero), menadžera EMW kampanje iz Brisela, i da čuju iskustva iz Srbije, od Klare Danilović, nacionalne EMW koordinatorke za Srbiju i predstavnice Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnika glavnih gradova, opština/institucija zapadnog Balkana (Beograd, Priština, Sarajevo, Tirana, Veles i Kruševac).

Huan Kabalero, menadžer EMW kampanje, predstavio je opšti pregled aktivnosti EMW-a na nivou Evrope. Slogan EMW-a za 2022. godinu je: ,,Kombinuj i kreći se’’, a ove godine u kampanji učestvuje 2071 gradova i opština iz 41 zemlje.

„EMW je vodeća kampanja Evropske komisije za podizanje svesti o održivoj urbanoj mobilnosti. Promoviše promenu ponašanja u korist aktivne mobilnosti, javnog prevoza i drugih čistih, inteligentnih prevoznih rešenja. Glavni događaj održava se od 16. do 22. septembra svake godine, a kulminira popularnim Danom bez automobila. Ove godine opštine i gradovi se podstiču da organizuju aktivnosti, pod temom ‘Bolja povezanost’, koja podstiče sinergiju između ljudi, mesta i paketa, kao što je ekološka dostava paketa, politika i planiranje“, objasnio je Huan Kabalero, menadžer kampanje EMW.

„I ove godine gradovi i opštine iz Srbije u velikom broju obeležavaju Evropsku nedelju mobilnosti. Kao nacionalni koordinatori kampanje, očekujemo veliki odziv za akciju ‘Dan bez automobila u gradovima i opštinama’ koju Stalna konferencija gradova i opština organizuje već šesti put za redom 22. septembra, na Svetski dan bez automobila. Dolaskom na posao pešice, biciklom i javnim prevozom čelni ljudi gradova i opština, tog dana, šalju poruku i ličnim primerom daju doprinos zajedničkoj borbi za lepše i čistije okruženje, zdravije i zelenije gradove sa što manje automobila, a sa što više pešačkih i biciklističkih staza, parkova i uređenih javnih površina“, istakla je Klara Danilović, nacionalna koordinatorka za EMW Srbija i predstavnik SKGO Srbija.

Pročitajte još:

„Ministarstvo saobraćaja Kantona Sarajevo, Grad Sarajevo, Giro do Sarajevo, GiZ i Info centar Evropske unije u BiH pripremaju zajednički program tokom obeležavanja EMW u Sarajevu. Bogati program koji organizujemo biće po prvi put promovisan putem influensera, koji će na kreativan način predstavljati aktivnosti putem društvenih mreža“, izjavio je Tarik Bašović, pomoćnik ministra.

Grad Priština (Kosovo*) organizovaće Dan bez automobila 22. septembra. Zatvoriće jednu ili više ulica za saobraćaj i otvoriti ih samo za pešake i bicikliste.

„Priština je grad koji volimo, s aktivnim i odgovornim društvom visokog životnog standarda, i efikasnim korišćenjem resursa i zaštite životne sredine. Priština će postati uspešan pametan grad koji poboljšava kvalitet života pružanjem novih, dostupnijih usluga za sve građane“, rekao je Gent Sejdiu, savetnik u Upravi za javne usluge.

Opština Veles (Severna Makedonija) je, do sada, učestvovala 10 godina u EMW kampanjama, a ove godine organizuju sedmodnevni program.

„Ideja za EMW 2022. je podići organizaciju na višu nivo, postizanjem bliske saradnje između ambasada i Opštine Veles. Ova bliska saradnja će se uspostaviti prisustvom ambasadora na dan zatvaranja EMW 2022. kampanje, odnosno na Dan bez automobila, 22. septembra. Ambasadori će se družiti s građanima i najmlađima vozeći bicikl, hodajući, igrajući se i/ili crtajući, što će doprineti podizanju svesti građana i mladih u Velesu, ne samo za zdrav način života, već i za zaštitu životne sredine korišćenjem alternativnih oblika prevoza. Takođe, nastavićemo tradiciju od prošle godine, a to je da jedan dan u toku EMW kampanje bude posvećen donaciji bicikala i sportske opreme školama i vrtićima“, naglasila je Slavica Gajdova EMW koordinatorka i saradnica za evropske integracije i bespovratna sredstva u Odeljenju za Evropske integracije i lokalni ekonomski razvoj Opštine Veles.

Grad Kruševac je dobitnik nagrade EMW 2019 u kategoriji većih opština. Srpski grad impresionirao je žiri svojim širokim rasponom aktivnosti, potkrepljenih snažnim učešćem građana i političkom podrškom lokalne vlasti, a i za ovu godinu najavili su bogat program.

„Grad Kruševac se uključio u obeležavanje kampanje od samog početka, prvo samo kroz obeležavanje Dana bez automobila, a od 2015. godine u punom obimu. Evropska nedelja mobilnosti je prilika da grad promoviše trajne mere za unapređenje održive urbane mobilnosti, koje su realizovane tokom godine, a ujedno i da organizuje ankete za ispitivanje stavova građana o budućim projektima. Tokom svih sedam dana manifestacije se održavaju aktivnosti za različite uzraste, a najviše pažnje i najveći broj učesnika privlače biciklističke vožnje gradskim ulicama, ali i na seoskom području. To su porodični događaji, koji privlače građane svih starosnih kategorija. Kroz organizovanje radionice za merenje buke, utiče se na podizanje svesti o nivou i uticaju buke od motornog saobraćaja“, objasnila je Jelena Nikolić, savetnica za održivu mobilnost u Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Grada Kruševca.

Kampanja EMW 2022 organizuje se u 35 gradova i opština zapadnog Balkana, a uključuje javne institucije, nevladine organizacije, akademsku zajednicu i građane. Sve aktivnosti promovišu javni prevoz, biciklizam, pešačenje i druge oblike održive mobilnosti.

Izvor: Executive Group

Obnovljivi izvori energije ključni za energetsku sigurnost Balkana

15.09.2022

vetroturbine — Foto-ilustracija: Unsplash (Rabih Shasha)

Prema najnovijem UNECE izveštaju o stanju obnovljivih energija za 2022. u periodu između 2017-2021. sedamnaest zemalja jugoistočne i istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije, zabeležilo je do sada nezapamćen rast kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Po prvi put najveći udeo čine solarna (58 odsto) i energija vetra (25 odsto). Faktor kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra u regionu porastao je za 7 odsto dok je faktor kapaciteta za proizvodnju solarne energije porastao za više od 10 odsto u periodu od 2017-2021.

U rastu održivosti prednjači Ukrajina, sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije od 8,3 GW, a prate je Kazahstan (3,7GW) i Ruska Federacija (3,5GW). Četvrto mesto Srbija deli sa Gruzijom, međutim, povećanje njihovog kapaciteta pokazuje izuzetan pad u odnosu na prve tri zemlje – samo 0,5GW dodato u periodu od 2017-2021.

Bosna i Herzegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora i Kosovo sve beleže povećanje manje od 0,5GW, i u velikoj meri još uvek zavise od fosilnih goriva i oslanjaju se na ograničeni broj izvoznika energije, prvenstveno na Rusku Federaciju. Prema izveštaju, čak 13 zemalja u fokusu u velikoj meri zavise of uvoza električne energije. Obnovljivi izvori energije mogli bi da pomognu ovim zemljama da povećaju raznovrsnost snabdevanja električnom energijom te da se zaštite od velikih kolebanja cena prirodnog gasa i nafte.

Pročitajte još:

„Zemlje našeg regiona i dalje kaskaju za svetskim trendovima, ali i za napretkom svojih najbližih komšija. U svetlu ekonomske krize i političke nestabilnosti, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost su ključni za energetsku samostalnost. Kao što ovaj Izveštaj i pokazuje, potrebno je mnogo više ulaganja i ozbiljnije sprovođenje politika u oblasti održivih i obnovljivih izvora energije. Subvencije za fosilna goriva su i dalje velika smetnja i krajnje je vreme da se odmaknemo od ulaganja u uništavanje planete i okrenemo održivijoj budućnosti”, ističe izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

Izveštaj beleži značajan napredak kada je u pitanju usvajanje politika i ciljeva glede obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Međutim, još postoji raskorak kada je u pitanju usvajanje politika i akcionih planova, a primena postojećih politika je i dalje spora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

„Imajući u vidu da je Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) za svega nekoliko meseci, zemlje i investitori u regionu moraju odmah da udvostruče napore u vezi sa primenom obnovljivih izvora energije kako bi se postigao globalni cilj nulte emisije ugljen-dioksida i okončala zavisnost od fosilnih goriva. Povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije ključno je za jačanje energetske sigurnosti i pristupačnosti u svetlu energetskih i finansijskih izazova nastalih nakon izbijanja sukoba u Ukrajini”, rekla je izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova.

UNECE izveštaj o stanju obnovljivih energija za 2022. koji je objavljen danas zajedno su pripremili Mreža obnovljivih izvora energije za 21. vek (REN21) i Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Izveštaj pruža najnovije informacije o stanju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Albanije, Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Kazahstana, Kosova, Kirgiske Republike, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije, Ruske Federacije, Srbije, Tadžikistana, Turkmenistana, Ukrajine i Uzbekistana.

Izvor: WWF

Na Siciliji najveća fabrika solarnih panela u Evropi

15.09.2022

electricity-solarni+paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, govoreći na sastanku o obnovljivim izvorima energije, izdvojila je Severno i Baltičko more gde su članice odlučile da investiraju radi proizvodnje energije pomoću vetrenjača. Za Siciliju je rekla da je mesto na kome se nalazi najveća fabrika za proizvodnju solarnih panela nove generacije u Evropi.

Ursula fon der Lajen istakla je da su nam potrebni obnovljivi izvori energije.

„Treba istaći ulogu Baltičkog i Severnog mora, ali i Siciliju, gde se nalazi najveća fabrika za proizvodnju solarnih panela u Evropi, a u severnoj Nemačkoj lokalni vozovi već koriste zeleni vodonik u solarnom pogonu“, istakla je predsednika EK.

Italijani su ponosni na činjenicu da su jedni od pionira ekološke tranzicije zahvaljujući projektu „Enel grin pauer“ u Kataniji i investiranju u fabriku „Tri san“, koja dolazi na čelo proizvodnje inovativnih fotonaponskih modela i to potpuno ekološki.

Ova fabrika je nastala 2010. godine, a u aprilu su „Enel grin pauer“ i Evropska komisija potpisali ugovor o bespovratnom kreditu za subvencionisanje koji će doprineti razvoju „Tanga“.

Tako će „Tri san“ postati najveća evropska fabrika za proizvodnju dvostranih fotonaponskih modela visokih dostignuća, gde će 1.000 ljudi dobiti šansu da se zaposle do 2024. godine.

Pročitajte još:

Za nova radna mesta već je spremno 600 miliona evra, a Evropska unija namenila je još 118 miliona evra zahvaljujući Nacionalnom planu održivosti i Fondu za inovacije.

„Zahvaljujući panelima, svake godine će se smanjiti emisija ugljen-dioksida za 2,5 miliona tona, uz uštedu od 1,2 miliona kubnih metara gasa“, izjavio je za italijanske medije Elijano Ruso, izvršni direktor „Gigafaktorija“, dodajući da će prvih 400 megavata biti aktivno za oko 12 meseci, do septembra 2023, dok je preostalih 2,6 gigavata planirano za jul 2024.

Fabrika „Tri san“ se oslanja na najsavremeniju tehnologiju, zasnovanu na heterojukciji, koja će biti efikasnija i stabilnija.

Paneli će imati duži vek i biće održiviji. Ruso podvlači i da je cilj da se Evropa na ovaj način osamostali i od Kine.

„Srednjoročno, počevši od 2025. godine, lanac snabdevanja će biti potpuno evropski. To znači poštovanje radne snage, ograničenja emisije, pravila o održivosti, odlaganju i rasipanju materijala“, rekao je Ruso.

Izvor: RTS

Beogradski sajam obeležio 85 godina postojanja

14.09.2022

Sa statusom najveće sajamske institucije u regionu i jedne od najdugovečnijih u svetskim razmerama, Beogradski sajam je obeležio izuzetan jubilej – 85. godina postojanja i otvaranja kapija njegove prve sajamske manifestacije.

Prvi beogradski sajam svečano je otvoren i održan od 11. do 23. septembra 1937. godine na današnjem Starom sajmištu. Na tom prvom sajmu, u 26 paviljona smestila su se 883 izlagača, od kojih 99 iz 17 država sa tri kontinenta. Sajamske hale obišlo je oko 300.000 posetilaca iz zemlje i oko 10.000 iz inostranstva.

Već prva sajamska manifestacija na više nivoa je predstavljala fenomen u evropskim okvirima, a Beogradski sajam je počeo da trasira ne samo trgovačke nego i međudržavne veze na sve četiri strane sveta.

Od tada do danas, Beogradski sajam je promenio lokaciju, širio infrastrukturu, unapređivao usluge i pomerao standarde, bio jedan od predvodnika u kreiranju i realizaciji privrednog života i tržišnog ambijenta zemlje, bio i ostao ključna spona srpske privrede sa svetom.

Pročitajte još:

Za to vreme oko Beogradskog sajma se promenilo čak sedam država i političkih sistema, dajući mu pomalo oreol čuvara svih moći, vrlina i uspeha ovog podneblja.

Pored osnovne, privredne delatnosti, Sajam je ponosno davao doprinos i u sportu, kulturi, nauci i obrazovanju, ugošćavao velike ljude zahvaljujući kojima je i opstajao i male ljude koje je tako povezivao sa svetom, postajući i sam mesto koje je video ceo svet.

Od početka te prve sajamske manifestacije 11. septembra 1937. pa do danas Sajam je prigrlio oko 520 hiljada izlagača iz čak 180 država, ugostio gotovo 65 miliona posetilaca, organizovao više od 3400 sajamskih manifestacija različitih profila i formata, koji su u proseku privlačili po dvadesetak hiljada ljudi.

,,Već devetu deceniju zaposleni, saradnici, partneri i svi drugi koji su sa Beogradskim sajmom ostvarivali poslovne uspehe i prijateljske odnose, i dalje, svakim novim danom, spremno ulaze u nove i veće poduhvate, osnaženi znanjem i iskustvom, s namerom da i svaki sledeći rođendan dočekaju kao uspešna i još uspešnija kompanija, ukazujući dobrodošlicu starim i novim izlagačima i posetiocima“, rekla je direktorka Beogradskog sajma, upućujući čestitku i ovoj kompaniji i celokupnoj privredi Srbije.

Ovogodišnji jubilej koincidira sa posetom Beogradu delegacije Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu (BIE), koja obilazi gradove kandidovane nedavno u Parizu za domaćina izložbe Expo 2027. kako bi mogla da donese odluku kojem će gradu dodeliti tu čast.

Izvor: Beogradski sajam

Nova gasna kotlarnica za bolji kvalitet vazduha u Guči

14.09.2022

kotao_gas — Foto: Vlada Republike Srbije

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Guči je, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, izgrađena nova gasna kotlarnica čime je ugalj u toplani zamenjen ekološki prihvatljivijin energentom, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je kotlarnicu sa predsednikom opštine Lučani Milivojem Dolovićem i tom prilikom istakla da je ovaj projekat od velikog značaja za opštinu jer će u velikoj meri doprineti smanjenju aerozagađenja u centru Guče.

“Danas smo se u opštini Lučani uverili da je projekat realizovan i da je stara kotlarnica zamenjena. Želim da zahvalim opštinskom rukovodstvu što su bili odgovorni pre svega prema svojim građanima i što su kandidovali ovaj projekat na javnom konkursu ministarstva. Očekujem da će nova kotlarnica početi sa radom u predstojećoj grejnoj sezoni, a grejaće 180 stanova iz okolnih zgrada i nekoliko poslovnih prostora. U centru Guče neće više biti pretovara ni sagorevanja uglja, a pepeo i crni dim koji su smetali građanima postaju prošlost. To će sveukupno doprineti da građani koji ovde žive imaju osetno bolji kvalitet vazduha. Nastavićemo da se trudimo i da realizujemo projekte, kako bi u svakoj opštini u Srbiji unapredili ekološku sliku, a time i kvalitet života građana”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ona je dodala a da je opština Lučani i jedna od 17 lokalnih samouprava u Srbiji u kojoj se uvodi separacija otpada u domaćinstvima.

“U okviru projekta, koji sprovodimo u saradnji sa evropskim partnerima, za Lučane smo obezbedili 1.350 kanti i 85 kontejnera za reciklažni otpad, kao i vozilo za transport primarno separisanog otpada. Oprema je već dopremljena, a u planu je u narednom periodu podela kanti domaćinstvima i edukacija građana kako da pravilno selektuju otpad. Cilj je da povećamo stopu reciklaže otpada u četiri regiona u Srbiji koji su obuhvaćeni ovim projektom, ali i da smanjimo količine otpada koji završavaju na deponijama”, napomenula je ministarka.

Govoreći o unapređenju sistema upravljanja otpadom, Vujović je najavila da će Duboko – Užice gde se, između ostalog, odlaže otpad i iz opštine Lučani, biti jedan od najsavremenijih regionalnih centara za upravljanje otpadom u Srbiji.

Država je, kako je podsetila, obezbedila sredstva za opremu i izgradnju potrebne infrastrukture kako bi se otpad iz svih devet lokalnih samouprava koje gravitiraju ka ovom regionalnom centru zbrinjavao i tretirao po najvišim standardim.

Energetski portal

Putujte bez griže savesti uz KLM

14.09.2022

Putovanjima se uvek radujemo, bilo da su poslovna ili turistička, ali će u trenucima opuštanja ili zagrevanja za važan sastanak malo ko razmišljati o ugljeničnom otisku svog prevoznog sredstva.

Ponesena svakodnevnim obavezama i sama često zaboravim koliko vozila na fosilna goriva zagađuju okolinu, sve dok mi crni dim automobila ispred mog ne upadne u oči. Ipak, kako boravak na nekoj lepoj destinaciji može da učini da stres i umor nestanu, ali ne i klimatske promene, savest nam nalaže da spojimo lepo i korisno – putovanja i ekologiju.

Pronalazak ekološke alternative konvencionalnim vozilima nije uvek lak zadatak. Za kratke destinacije tu je voz, ali ukoliko biste da posetite Pariz ili Amsterdam, putovanje šinama, koje može da potraje i nekoliko dana, nije naročito primamljiva opcija.

I šta ćemo sad? Živimo brzo i u konstantnom smo pokretu, te smo primorani da koristimo avio-prevoz kao jedan od najbržih i najbezbednijih vidova transporta. Ipak i tu postoji razlika kojom avio-kompanijom putujete jer, dok neke ne odstupaju od tradicionalnih goriva, druge se mogu pohvaliti visokim indeksom održivog razvoja. Jedna od takvih je grupa Air France – KLM koja neumorno radi na smanjenju emisije ugljen-dioksida. Iako čine grupaciju, svaka od ovih kompanija ima svoje programe koje su pokrenule kako bi čuvale životnu sredinu i smanjile svoj ekološki otisak. KLM, kao najstarija kompanija na svetu koja i dalje leti pod svojim prvobitnim imenom, pokrenula je programe koji se tiču zaštite životne sredine.

U okviru „Fly Responisbly” (putuj odgovorno) inicijative kojim smanjuju, zamenjuju ili kompenzuju uticaj na životnu sredinu, nalaze se program „CO2ZERO” (naturalizacija karbonskog otiska i zagađenja izazvanog KLM letovima) i „SAF Programme” (SAF – Sustainable Aviation Fuel) koji podrazumeva rad na razvoju održivog avio-goriva i njegovo korišćenje u avijaciji, što ih izdvaja od ostalih kompanija iz ove industrije. Leteti sa KLM-om više nije užitak isključivo zbog udobnosti, pouzdanosti i brzine, već i zbog saznanja da sam, putujući sa ovom avio-kompanijom, dala svoj doprinos zaštiti životne sredine koji, iako ne sme da ostane jedini, nipošto nije zanemarljiv. Moje nedavno putovanje za Amsterdam samo je potvrdilo ovu tezu.

U fokusu:

Ekologija na visokom nivou

Posmatrajući more oblaka dok sam iz Beograda letela ka Amsterdamu, prisetila sam se kako je nekada izgledalo putovati sa svim renomiranim avio-prevoznicima koji su danas postali skoro pa nisko-budžetni, ali ne i KLM. Zato me i ne čudi što su upravo oni dobitnici APEX nagrade u decembru prošle godine, kao avio-kompanija sa najboljom uslugom na svetu prema ocenama putnika. Pored zaštite zdravlja, ocenjivani su i usluga, komfor, posluženje na letu, kao i profesionalnost zaposlenih tokom leta. I sve je baš tako, na visokom nivou, kako je nekada bilo uobičajeno. Čak će i oni, kojima je zaštita životne sredine „zadnja rupa na svirali”, nesumnjivo uživati u vrhunskoj usluzi u avionu, besplatnom internetu isključivo za slanje poruka putem Viber i WhatsApp aplikacija, kao i hrani i piću koji su uračunati u cenu karte.

Ako niste od onih koji dremaju u avionu, besplatan internet će vam omogućiti da vreme brzo proleti u dopisivanju sa dragim ljudima, a za osobu koja vas nestrpljivo čeka vaš pristup internetu će takođe biti značajan, jer i joj skraćujete dosadno vreme provedeno na aerodromu. Na sve to, KLM vam u svakom momentu nudi važne informacije, pa tako možete da vidite na kojoj visini i kojom brzinom letite i kakvo vas vreme očekuje na krajnjoj destinaciji.

Bilo mi je interesantno da pratim sve ove podatke koji su za mene bili naročito korisni budući da me je u gradu lala dočekala kiša, ali i zbog činjenice da na letovima drugih avio-kompanija nisam imala tu priliku. Oduševljena samim letom i uslugom, počela sam da razmenjujem utiske sa ljudima koji često lete i istražujem na koje još načine, osim gore pomenutih programa koji su zaista važni, ova kompanija doprinosi zaštiti prirode. Ostala sam u potpunosti zatečena te sam odlučila da svoje utiske prenesem na papir.

Avio-prevoznik koji vas podstiče da ne letite

Na samom početku teksta sam pomenula da se železnica nameće kao prevozno sredstvo sa najmanjim uticajem na prirodu, a to zna i KLM. Stavljajući savest i brigu za okolinu ispred profita, KLM radi jednu nezamislivu stvar za avio-prevoznika – podstiče putnike da ne lete, već da kratkolinijske letove zamene železnicom. U saradnji sa holandskom vladom, KLM podržava dugoročni plan da se letovi na udaljenosti do 700 kilometara zamene brzim međunarodnim vozovima, kao što su destinacije do Brisela, Pariza, Londona, Frankfurta, Dizeldorfa i Berlina. Na sreću, ovo nije neki film o superherojima, već primer odgovornog i održivog poslovanja koji nam garantuje komfor i stil života na kakav smo navikli uz poštovanje svih ekoloških standarda. Prema izveštaju kompanije Dow Jones za 2019. godinu, Air France – KLM grupa je avio-kompanija sa najvišim indeksom održivog razvoja i lider održivog poslovanja u avio-industriji. Sve što su učinili na polju održivosti prevazilazi kapacitet ovog teksta, te ću spomenuti samo one najvažnije koji su učinili da više nemam dilemu kojom kompanijom ću leteti.

Naime, grupa je u 2019. godini smanjila emisiju ugljen-dioksida za 31 odsto po putniku po kilometru u poređenju sa 2005. godinom, dok je neizbežan ugljenični otisak značajno kompenzovan. Letove sa Air France – KLM grupom sada prati 31 odsto manje otpada koji se ne reciklira i 43 odsto manje zagađenje. Naravno, sve to uz korišćenje bio-goriva. Planetu zemlju okružuje jedan okean čistog vazduha (kiseonika), a svaki mlazni avion prilikom preletanja okeana potroši do 120 tona atmosferskog kiseonika, što bi bilo oko 0,004 odsto od ukupne količine tog vazduha koja pripada po glavi stanovnika planete. Ako vam je ova računica komplikovana, možemo i ovako: avio-industrija je trenutno odgovorna za dva do tri odsto ukupne emisije CO2 . I to zato što koristi fosilna goriva.

Upravo zato je primarni cilj kompanije KLM usmeren na održivu budućnost avio-industrije i smanjenje emisije CO2 za 50 odsto do 2030. u odnosu na 2005. godinu. Iako papir trpi sve, ostavila sam još neke interesantne inicijative za neki naredni broj, a nadam se da je ovaj mali deo bio dovoljan za vas da sledeći put kada budete birali kojim ćete letom ići, ipak razmislite i odlučite se za Air France – KLM jer ste tako sigurni da i sami doprinosite smanjenju zagađenja naše planete!

Priredila: Nevena Đukić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Revolucija u automobilskoj industriji: delovi napravljeni od recikliranih ribarskih mreža

14.09.2022

P90476884_highRes_bmw-group-research-a — Foto: BMW Group

Po prvi put u automobilskoj industriji, modeli NEUE KLASSE koji će biti lansirani od 2025. godine pa nadalje, imaće ukrasne delove napravljene od plastike čija sirovina sadrži oko 30 odsto recikliranih ribarskih mreža i užadi. Ova sirovina se proaktivno nabavlja u lukama širom sveta kako bi se osiguralo da ne bude bačena u more.

U ekskluzivnom procesu reciklaže, otpadni materijal pomorske industrije se koristi za proizvodnju ukrasnih delova pogodnih za spoljašnjost i unutrašnjost budućih vozila.

Rezultirajuće komponente imaju približno 25 odsto manji ugljenični otisak u odnosu na one koje su napravljene od konvencionalno proizvedene plastike.

Očuvanje resursa, smanjenje ugljičnog otiska, izbegavanje zagađenja okeana

BMW Grupa različitim pristupima radi na korišćenju plastičnog otpada iz pomorske industrije kao sirovine za komponente vozila, u cilju očuvanja vrednih resursa i smanjenja emisije CO2. Ovaj oblik reciklaže omogućava da se smanji potreba za primarnom plastikom na bazi nafte i da se u isto vreme suprotstavi zagađenju okeana.

Reciklirani najlonski otpad čini osnovu za sintetičko predivo od kojeg se prave patosnice u BMW iKs i novom BMW Ks1, na primer. Ovaj materijal, poznat kao ECONIL, napravljen je od odbačenih ribarskih mreža, istrošenih podnih obloga i ostataka otpada od proizvodnje plastike.

Pročitajte još:

Samo u BMV Grupi: Pomorski plastični otpad koji se koristi za proizvodnju vidljivih ukrasnih delova

U novoj inicijativi razvijenoj u saradnji sa danskom kompanijom PLASTIKS, BMW Grupa ide korak dalje u reciklaži morskog plastičnog otpada. Nakon razdvajanja, ribarske mreže i užad prolaze kroz inovativni proces koji proizvodi plastične granule. Dok se reciklirana pomorska plastika do sada koristila samo u automobilskoj industriji u obliku vlakana za nove komponente vozila, ovaj reciklirani materijal je sada po prvi put pogodan i za proces brizganja. Sirovina za ovako proizvedene komponente može da se sastoji od oko 30 odsto pomorskog plastičnog otpada.

Ovo stvara dodatne mogućnosti primene za recikliranu plastiku. Komponente proizvedene postupkom brizganja su ukrasni delovi koji će se koristiti u nevidljivim i vidljivim delovima eksterijera i unutrašnjosti modela NEUE KLASSE od 2025. Generalno, BMW Grupa je sebi postavila cilj povećanja proporcija sekundarnih materijala u termoplastici koja se koristi u novim vozilima, sa trenutno oko 20 odsto na prosečno 40 odsto do 2030. godine.

Izvor: BMW Group

Konferencija “OIE SRBIJA 2022” 15. septembra u Beogradu

14.09.2022

Konferenciju „OIE SRBIJA 2022“ organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i organizacije WindEurope. Konferenciju otvaraju potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike prof.dr Zorana Mihajlović i direktor Evropske banke za obnovu razvoj za Zapadni Balkan Matteo Colangeli.

Konferencija počinje u 9 časova svečanim otvaranjem, posle čega su predviđene izjave za medije. Radni deo konferencije počinje u 10 časova i sastojaće se iz pet tematskih panel diskusija:

– Uticaj bezbednosne i ekonomske krize na razvoj OIE projekata (regionalni pogledi);

– Tržišni izazovi, regulatorne prepreke i investicioni ambijent kao ključni elementi za realizaciju vetroparkova i drugih OIE projekata (reč investitora i proizvođača opreme);

– Finansiranje OIE projekata iz ugla vodećih banaka i bankara;

– Razvoj, izgradnja i operativni rad OIE projekata iz ugla eksperata za zaštitu životne sredine;

– Integracije OIE u tržište električne energije (godinu dana kasnije, najveći elektroenergetski eksperti sumiraju svoje projekcije sa prethodne konferencije i daju nova predviđanja).

Među panelistima i moderatorima konferencije „OIE SRBIJA 2022“ nalaze se čelnici EBRD, Wind Europe, Sekretarijata Energetske zajednice, predstavnici najvažnijih državnih institucija, banaka i najvećih svetskih kompanija.

Sponzori konferencije su Masdar Taaleri Generation, Enlight, Elnos Group, New Energy Solutions, BDK Advokati, Elicio, Erste Bank, Elektrozapad, Propulzija, UniCredit Bank Srbija, Wind Park Plandište, posrednik u osiguranju ACB, dok su medijski partneri Energetski portal, eKapija, Nedeljnik i Diplomacy and Commerce.

Kompanija Strauss Adriatic koja za proizvodnju koristi zelenu energiju iz biomase kafene plevice, kao i sopstvene solarne elektrane, služiće čitavog dana Beanz kafu.

Izvor: OIE Srbija

Kako uštedeti 20 odsto na računu za struju – koje uređaje i kada da isključujemo

14.09.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Od oktobra domaćinstva mogu da računaju na umanjenje računa ako budu štedela struju. Oni koji smanje potrošnju od 5 do 30 odsto, u poređenju s istim mesecom prošle godine, dobiće popust na računu od 10 pa čak i do 40 procenata.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Zoran Lakićević navodi za RTS da od toga kako se i kada koriste bojler, šporet, frižeder, mašine za pranje veša i suđa, da li koristimo stare ili nove, LED sijalice, zavisi i procenat uštede koji ćemo ostvariti.

Zoran Lakićević je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da možemo da uštedimo 20 odsto bez ikakvih ulaganja, raconalnim korišćenjem bojlera, električnog šporeta, mašine za pranje veša i frižidera.

Lakićević je objasnio da uštedu od pet odsto na računu možemo da postignemo racionalnim korišćenjem bojlera – podešavanjem odgovarajuće temperature na grejaču, tuširanjem umesto kupanjem ali i kraćim tuširanjem.

Ukazuje da dodatnih pet odsto možemo uštedeti tako što ćemo električni šporet koristiti racionalnije.

,,Električni šporet nam donosi pet odsto uštede. Na njemu treba voditi računa kako kuvate – da li stavljate veliku šerpu na malu ringlu ili obrnuto“, ukazuje Lakićević.

Pročitajte još:

To je ušteda od 10 odsto, ali ako hoćemo uštedu od 20 odsto, ukazuje Lakićević, onda podešavamo temperaturu frižidera na maksimalno četiri stepena, na zamrzivaču – 18 stepeni.

,,I to nam donosi još pet odsto uštede“, ukazuje Lakićević.

Uštedu od dodatnih pet odsto na računu možemo postići ako obratimo pažnju kako koristimo mašinu za pranje veša.

,,Da koristimo programe koji su ekonomičniji, da bubanj uvek bude pun veša, da ga ne sušimo u mašini već na sobnoj temperaturi, i sve to zajedno nam donosi 20 odsto uštede“, navodi Lakićević.

Ukazuje da oko 42 odsto celokupne potrošnje energije u Srbiji ide na domaćinstva.

,,Tako da je primena ovih mera u domaćinstvima veoma važna, možemo mnogo da uštedimo na nivou države, a i sama domaćinstva mogu da uštede u svojim budžetima“, ocenjuje Lakićević.

Ako želimo da idemo na 30 odsto uštede, dodaje gost Jutarnjeg dnevnika, rešenje je u zameni starih sijalica LED sijalicama.

,,LED sijalice deset puta manje troše energiju nego obične sijalica, deset puta duže traju i daju veliku uštedu“, ukazuje Lakićević.

Ukazuje da uređaji i aparati novije generacije, klase „A“, donose velike uštede.

,,Zamenom starijih uređaja novijom generacijom koji su energetski efikasni možete uštedeti i do 50 odsto u domaćinstvu, ali to zahteva određena ulaganja: morate da kupite nov frižider, šporet i onda imate veće uštede“, ukazuje Lakićević.

Izvor: RTS

Zahvaljujući solarnoj energiji EU je ovog leta uštedela 29 milijardi evra

13.09.2022

Evropa se trenutno suočava sa energetskom krizom ogromnih razmera: zbog smanjenih zaliha fosilnih goriva cene struje beleže ozbiljan porast, a suša je širom kontinenta ograničila proizvodnju električne energije u hidrocentralama. Povrh toga, u Francuskoj je čak 32 nuklearne elektrane privremeno zatvoreno što je više od polovine. U ovako teškim uslovima delimično olakšanje pružila je solarna energija, prenosi Klima101.

Zahvaljujući solarnim elektranama zemlje Evropske unije su od maja do avgusta izbegle uvoz 20 milijardi kubnih metara gasa, procenjuje nezavisni istraživački centar Ember. Tako su, po trenutnim cenama ovog energenta, uštedele 29 milijardi evra. Od toga su novi kapaciteti, priključeni na elektromrežu od 2021. godine, smanjili troškove za uvoz gasa za 6 milijardi evra.

Pročitajte još:

Naime, ovog leta su solarne elektrane generisale rekordne količine električne energije. Sa 99,4 TWh, koliko su proizvele u protekla četiri meseca, dostigle su udeo od 12 odsto u proizvodnji struje u Evropskoj uniji. To je skok sa prošlogodišnjih 77,7 TWh i 9 odsto u istom vremenskom intervalu.

„Solarna energija donosi preko potrebno olakšanje Evropi koja je poljuljana gasnom krizom. Ulaganje u solarne kapacitete se isplatilo. Svaki teravat-čas solarne električne energije pomogao je da se smanji potrošnja gasa i uštedeo milijarde evropskim građanima”, kazao je analitičar iz Embera, Pavel Čižak.

Inače, solar je na nivou EU, u periodu iza nas, izjednačio udeo u energetskom miksu sa vetrom (12 odsto), približio se uglju (16 odsto) i prestigao hidro (11 odsto).

Kada je reč o pojedinačnim državama, stanje je najosunčanije u Holandiji, Nemačkoj i Španiji sa udelom solarnih elektrana u proizvodnji od 23 odsto, 19 odsto i 17 odsto. Solar je rekordne procente ostvario u 18 od 27 članica Evropske unije.

Skok u generisanju solarne električne energije rezultat je ubrzane energetske tranzicije EU i pokazatelj je da se akumulacija kapaciteta isplati – zajednica je bila konzistentna sa uvećanjem solarnih elektrana od 15 odsto u poređenju sa godinom ranije. Po statistici iz 2021, Evropska unija raspolaže solarnim elektranama snage 162 GW, što je za skoro 60 GW više nego 2018.

Leto 2022. jasno ukazuje na važnost solarne energije u Evropi. Uprkos tome što su poslednje vesti pozitivne, Ember naglašava da EU u ovoj deceniji treba da napravi još veći napredak kroz smanjenje barijera na polju ishodovanja dozvola, povećanje investicija i ubrzanje projekata.

Izvor: Klima 101

Kada je trka više od trčanja

13.09.2022

Serbia Business Run - foto Raša Aleksić SportIT (5) — Foto: Raša Aleksić, SportIT

Najveći tim bilding događaj u našoj zemlji Schneider Electric Serbia Business Run biće održan u četvrtak 29. septembra na Adi Ciganliji.

O trci i misiji samog događaja i šta nas očekuje na Adi Ciganliji razgovarali smo sa Tijanom Popadić, direktorkom organizacije SportIT.

Mogu li sportski događaji da se uključe u ekološku borbu?

Tijana Popadić: Po prvi put u našoj zemlji imamo priliku da osetimo jednu vrstu kulturne tenzije, građani osećaju ekološki pritisak napretka i zahtevaju sve odgovornija i inovativnija rešenja od ljudi koji vode kompanije i biznise.

Schneider Electric Serbia Business Run serija poslovnih trka nastala je sa idejom da promoviše zdrave stilove života. Srce ovog događaja čini trka od pet kilometara u kojoj se zaposleni takmiče za najbrži tim, najbržu koleginicu i kolegu, najfit kompaniju.

Međutim na osnovu velike potrebe da doprinesu očuvanju životne sredine organizatori su svoju misiju usmerili ka tome da serija za pet godina postane najveći sportski događaj u regionu koji je potpuno održiv. Ovaj ambiciozni cilj biće postignut korišćenjem inovativnih tehnoloških rešenja poput solarnih panela i reciklažnog sistema. Takođe, trka je po prvi put uvela koncept “CO2 offset” tako što će pretpostavljenu količinu utrošenog CO2 na trkama nadoknaditi sađenjem adekvatne količine zimzelenih stabala. Ova kampanja realizuje se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac sa dugoročnim ciljem da društveno najodgovornije kompanije kroz svoje donacije doprinesu da se do kraja 2025. godine zasadi 100.000 stabala.

Tijana Popadić: Kroz primer serije trka Schneider Electric Serbia Business Run, želeli smo da pokažemo kako događaj može da bude platforma za održivost. U praksi, ekološka rešenja nisu uvek nemoguća, često je dovoljno malo napora sa jedne strane uz jednostavno uverenje: ljudi žele da urade pravu stvar.

Kako sportski događaji mogu da se uključe u ekološku borbu i na taj način postanu platforme za održivost?

Tijana Popadić: Rešenje je – biranjem partnera. Serbia Business Run postoji od 2016. godine i ako pitate učesnike – to je najbolja žurka za zaposlene. Kompanije prijavljuju kolege, koji trče pet km u četiri grada Srbije – Subotici, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a posle toga ostaju na večeri i žurci na otvorenom. Ono što ostane iza događaja jeste velika količina materijala za reciklažu, kao i ceo ekosistem dobavljača koji imaju svoje izazove sa otpadom, povratom, viškovima. Povezivanje sa kompanijom Schneider Electric, došlo je organski, oni su dugogodišnji učesici, svetski lideri u održivosti i zeleno je njihova boja. Naslovno sponzorstvo omogućilo je da se događaj pozicionira kao najveći održivi masovni sportski događaj. Sa idejom da do 2025. trka i postane održiva.

Pročitajte još:

Šta to u praksi znači?

Tijana Popadić: Širenje ideje #ozelenibiznis razvijaće se kroz ekosistem trke, u prvoj godini kroz rešenja koja se tiču samog događaja, u drugoj kroz rad sa sponzorima da se proces proširi i na njih, u trećoj na dobavljače i u četvrtoj godini na sve učesnike. Inovacija u 2022. koju smo promovisali na prve dve trke u Novom Sadu i Suboticu su bili solarni paneli, i brojke ohrabruju: iskoristivost je bila 100 kilovat sati iz solarnih panela, a reciklirano je 41 kg PET ambalaže odnosno devet kilograma limenki.

Svim učesnicima na raspolaganju je bio i solarni internet i punjač. Nevidljivi a moćni ekološki mehanizmi koji stoje iza trke su smanjenje materijala koje koristimo za promovisanje, prelazak na digitalne vodiče, i kupone gde je to moguće, kao i manji broj majici koje se štampaju. Majice se štampaju od recikliranog poliestera.

Paralelno sa trkom na pet kilometara, pokrenuta je i trka u kojoj svi pobeđuju. O kakvoj trci je reč?

Tijana Popadić: Tako je, ovo je trka u kojoj svi pobeđujemo – trka za pošumljavanje. Kroz direktne donacije kompanija, za sada je prikupljeno oko 1.000.000 dinara, od kojih će biti zasađeno preko 100 stabala, čime se događaj uključio u direktnu borbu za čistiji vazduh. Ovu inicijativu smo pokrenuli sa našim dugogodišnjim partnerom Fondacijom Ana i Vlade Divac i nazvali smo je “Trka za šume”.

Sponzor vaše trke sponzor je i velikog maratona u Parizu, kako ste se povezali?

Tijana Popadić: Kompanija Schneider Electric, naslovni sponzor Business Run-a je i sponzor jednog od najvećih svetskih maratona koji se svake godine održava u Parizu. Tim događajem već dugi niz godina inspiriše trkače širom sveta na uvažavanje i promociju održivosti, različitosti, inkluzije i pomaganje lokalnoj zajednici.

Upravo su ti trkači najbolji ambasadori svojih gradova. Kroz svoj program Green Runners Schneider Electric želi da tokom cele godine angažuje zajednice da se pridruže misiji motivisanja svih da maksimalno iskoriste svoju energiju i resurse u najbolje svrhe – pomoć lokalnim zajednicama, budućim generacijama i zelenim inovacijama. Naš cilj je da Schneider Electric Business Run bude manifestacija sa istim ciljem i sa istim rezultatima.

Tako pitanje održivosti pomeramo sa sistemskog, na lokalno, ka pitanju šta svaki biznis, događaj ili organizacija mogu da urade odmah ovde i sada kako bi doprineli ovoj temi. Odgovornost pomeramo sa pojedinca, gde je doprinos mali, ali važan ka većim sistemima i koristimo mrežu kompanija i biznisa kao platformu preko koje šaljemo važnu poruku: Ozeleni svoj biznis i tako postani biznis za primer!

Više o Serbia Business Run možete pronaći OVDE.

Izvor: Beogradski trkački klub

Hrana 20 odsto skuplja nego prošlog leta

13.09.2022

prodavnica, hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrad Vosoughi)

Potrošačke cene u avgustu bile su 13,2 odsto veće nego u istom mesecu prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića i oni su bili skuplji za čak 20,4 odsto u odnosu na prošli avgust.

U odnosu na jul ukupne cene su povećane za 1,2 odsto, a u odnosu na decembar veće su za 9,8 odsto.

U poređenju sa avgustom prošle godine sve grupe proizvoda i usluga lične potrošnje su porasle.

Kada su u pitanju cene hrane i pića, u odnosu na prošlu godinu najviše su poskupeli kafa, čaj i kakao (25,7 odsto), hleb i žitarice (24,1 odsto), riba (23,9 odsto) i meso (23,7 odsto).

Pročitajte još:

U poređenju sa julom ove godine, u avgustu su najviše poskupeli stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva (3,9 odsto).

Prema poslednjim prognozamaNarodne banke Srbije (NBS) vrhunac inflacije očekuje se u septembru, kada bi ona trebalo da dostigne oko 14 odsto. Zatim se očekuje pad inflacije, naročito u drugoj polovini 2023. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Momirović: Cilj jе da u sеptеmbru narеdnе godinе pustimo u saobraćaj autoput od Rumе do Šapca

13.09.2022

radovi_put — Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Nakon obilaska radova na pеtlji “Hrtkovci” u okviru izgradnjе auto-puta Ruma – Šabac i brzе saobraćajnicе Šabac – Loznica, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović izjavio je da je ovo stratеški važan infrastrukturni projеkat u ovom dеlu Srbijе i jеdan od dеsеt projеkata autoputеva i brzih saobraćajnica kojе se rеalizuju bеz prеkida.

„Naš cilj jе da slеdеćеg sеptеmbra otvorimo dеo autoputa koji ćе spojiti Rumu i Šabac, da otvorimo fantastičan most na Savi za svе Šapčanе ali i za svе ostalе građanе, i uprkos činjеnici da jе u Evropi rat, kada еnеrgеtska kriza razdirе cеo stari kontinеnt mi uspеvamo da očuvamo invеsticijе, radna mеsta i održimo nisku cеnu еnеrgеnata za našе građanе“, rеkao jе Momirović.

Sa ministrom Momirovićеm u obilasku radova bili su i gradonačеlnik Šapca Alеksandar Pajić, kao i dirеktor „Koridora Srbijе“ Alеksandar Antić.

Pročitajte još:

„Svi radovi i svе aktivnosti sе odvijaju po planovima i zacrtanom dinamikom zahvaljujući dobroj saradnji svih koji učеstvuju na izgradnji ovog projеkta, i trеnutno jе na čitavoj trasi autoputa i brzе saobraćajnicе Ruma – Šabac – Loznica upošljеno oko 460 radnika sa oko 350 jеdinica mеhanizacijе, dok sе najintеzivnijе aktivnosti izvodе na dеonici autoputa Ruma – Šabac “, kazao jе dirеktor Koridora Srbijе Alеksandar Antić.

Gradonačеlnik Šapca Alеksandar Pajić ovom prilikom jе istakao da ćе izgradnjom ovе modеrnе saobraćajnicе bićе ispunjеn višеdеcеnijski san građana Šapca da sе povеžu sa Bеogradom i Novim Sadom i budu čvorištе Zapadnе Srbijе kada jе rеč o putnoj infrastrukturi.

Ukupna dužina dеonicе jе oko 78 kilomеtara, od čеga jе autoput Ruma – Šabac dužinе 22,08 km, a dužina dеonicе Šabac – Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе je oko 55 km.

Komеrcijalni ugovor o projеktovanju i izvođеnju radova na autoptu Ruma – Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac – Loznica zaključеn jе sa azеrbеjdžanskom kompanijom „Azvirt“. Ugovorеna cеna radova jе 467,5 miliona еvra.

Energetski portal

Kako je litijum posvađao SAD – Bajden obećava električna vozila, stručnjaci tvrde da nema dovoljno rude

13.09.2022

elektropunjač — Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Dok političari obećavaju prelazak na električna vozila, praksa pokazuje da to neće ići tako lako. Predsednik SAD Džozef Bajden postavio je ambiciozni cilj da do 2030. godine 50 odsto prodatih vozila budu električni automobili. Ali, direktor američke kompanije Piedmont Lithium Kit Filips upozorava da to neće biti moguće jer SAD nema dovoljno litijuma.

Za bateriju prosečnog električnog automobila potrebno je 8-10 kilograma litijuma, a rastuća tražnja dovela je do rasta cena litijum karbonata koje su samo ove godine skoro udvostručene. Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će tražnja za litijumom porasti 40 puta u naredne dve decenije, dok će većina materijala stići van SAD.

Bajdenova administracija je obezbedila milijarde dolara kako bi stimulisala vozače da se okrenu električnim vozilima, s tim što bi delovi morali doći iz Severne Amerike. Ali stručnjaci upozoravaju da to nije realno.

Pročitajte još:

Na dozvole za rudnike se čeka i osam godina

Jedna od američkih kompanija koja se bavi iskopavanjem litijuma Piedmont Lithium planira otvaranje nove fabrike u Tenesiju koja će prerađivati 30 miliona tona litijuma godišnje. Kompanija planira još jednu fabriku u Severnoj Karolini koja će joj obezbediti da godišnje snabde milion električnih vozila litijumom.

,,Svet se promenio. Živimo u eri kada će svi želeti električni automobil. Automobilske kompanije ne mogu da ih naprave dovoljno brzo, traže litijum koji je potreban za baterije’’, kaže Filips.

On upozorava da spor proces dobijanja dozvola ometa otvaranje novih rudnika. U međuvremenu, Kina nastavlja da dominira industrijom, prerađujući više od pola ponude litijuma, dok Australija i Čile ostaju najveći proizvođači.

,,U Australiji projekti dobijaju dozvolu za manje od godinu dana. Kod nas je potrebno dve, četiri, pa i osam godina, što je problem posebno u poslu koji se tako brzo razvija’’, kaže Filips i dodaje da, kako stvari sada stoje, SAD neće dostići postavljene ciljeve ako se bude oslanjale samo na domaću proizvodnju.

Izvor: eKapija

1...260261262...1.539 Page 261 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM