Home Blog Page 262

Momirović: Cilj jе da u sеptеmbru narеdnе godinе pustimo u saobraćaj autoput od Rumе do Šapca

Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе
građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Nakon obilaska radova na pеtlji “Hrtkovci” u okviru izgradnjе auto-puta Ruma – Šabac i brzе saobraćajnicе Šabac – Loznica, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović izjavio je da je ovo stratеški važan infrastrukturni projеkat u ovom dеlu Srbijе i  jеdan od dеsеt projеkata autoputеva i brzih saobraćajnica kojе se rеalizuju bеz prеkida.

„Naš cilj jе da slеdеćеg sеptеmbra otvorimo dеo autoputa koji ćе spojiti Rumu i Šabac, da otvorimo fantastičan most na Savi za svе Šapčanе ali i za svе ostalе građanе, i uprkos činjеnici da jе u Evropi rat, kada еnеrgеtska kriza razdirе cеo stari kontinеnt mi uspеvamo da očuvamo invеsticijе, radna mеsta i održimo nisku cеnu еnеrgеnata za našе građanе“, rеkao jе Momirović.

Sa ministrom  Momirovićеm u obilasku radova bili su i gradonačеlnik Šapca Alеksandar Pajić, kao i dirеktor „Koridora Srbijе“ Alеksandar Antić.

„Svi radovi i svе aktivnosti sе odvijaju po planovima i zacrtanom dinamikom zahvaljujući dobroj saradnji svih koji učеstvuju na izgradnji ovog projеkta, i trеnutno jе na čitavoj trasi autoputa i brzе saobraćajnicе Ruma – Šabac – Loznica upošljеno oko 460 radnika sa oko 350 jеdinica mеhanizacijе, dok sе najintеzivnijе aktivnosti izvodе na dеonici autoputa Ruma – Šabac “, kazao jе dirеktor Koridora Srbijе Alеksandar Antić.

Gradonačеlnik Šapca Alеksandar Pajić ovom prilikom jе istakao da ćе izgradnjom ovе modеrnе saobraćajnicе bićе ispunjеn višеdеcеnijski san građana Šapca da sе povеžu sa Bеogradom i Novim Sadom i budu čvorištе Zapadnе Srbijе kada jе rеč o putnoj infrastrukturi.

Ukupna dužina dеonicе jе oko 78 kilomеtara, od čеga jе autoput Ruma – Šabac dužinе 22,08 km, a dužina dеonicе Šabac – Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе je oko 55 km.

Komеrcijalni ugovor o projеktovanju i izvođеnju radova na autoptu Ruma – Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac – Loznica zaključеn jе sa azеrbеjdžanskom kompanijom „Azvirt“.  Ugovorеna cеna radova jе 467,5 miliona еvra.

Energetski portal

Kako je litijum posvađao SAD – Bajden obećava električna vozila, stručnjaci tvrde da nema dovoljno rude

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)
Foto-ilustracija: Pixabay

Dok političari obećavaju prelazak na električna vozila, praksa pokazuje da to neće ići tako lako. Predsednik SAD Džozef Bajden postavio je ambiciozni cilj da do 2030. godine 50 odsto prodatih vozila budu električni automobili. Ali, direktor američke kompanije Piedmont Lithium Kit Filips upozorava da to neće biti moguće jer SAD nema dovoljno litijuma.

Za bateriju prosečnog električnog automobila potrebno je 8-10 kilograma litijuma, a rastuća tražnja dovela je do rasta cena litijum karbonata koje su samo ove godine skoro udvostručene. Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će tražnja za litijumom porasti 40 puta u naredne dve decenije, dok će većina materijala stići van SAD.

Bajdenova administracija je obezbedila milijarde dolara kako bi stimulisala vozače da se okrenu električnim vozilima, s tim što bi delovi morali doći iz Severne Amerike. Ali stručnjaci upozoravaju da to nije realno.

Na dozvole za rudnike se čeka i osam godina

Jedna od američkih kompanija koja se bavi iskopavanjem litijuma Piedmont Lithium planira otvaranje nove fabrike u Tenesiju koja će prerađivati 30 miliona tona litijuma godišnje. Kompanija planira još jednu fabriku u Severnoj Karolini koja će joj obezbediti da godišnje snabde milion električnih vozila litijumom.

,,Svet se promenio. Živimo u eri kada će svi želeti električni automobil. Automobilske kompanije ne mogu da ih naprave dovoljno brzo, traže litijum koji je potreban za baterije’’, kaže Filips.

On upozorava da spor proces dobijanja dozvola ometa otvaranje novih rudnika. U međuvremenu, Kina nastavlja da dominira industrijom, prerađujući više od pola ponude litijuma, dok Australija i Čile ostaju najveći proizvođači.

,,U Australiji projekti dobijaju dozvolu za manje od godinu dana. Kod nas je potrebno dve, četiri, pa i osam godina, što je problem posebno u poslu koji se tako brzo razvija’’, kaže Filips i dodaje da, kako stvari sada stoje, SAD neće dostići postavljene ciljeve ako se bude oslanjale samo na domaću proizvodnju.

Izvor: eKapija

Učešće privatnog sektora u klimatskom finansiranju – Smanjenje emisije GHG je potreba i obaveza

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)
Foto: Proglas

Uz podršku Zelenog klimatksog fonda, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede orgnizovana je radionica u prostorijama UN, na kojoj je predstavljen unapređeni sistem ocenjivanja projekata za finasiranje sredstvima Zelenog klimatskog fonda (GCF). Radionica je ralizovana u okviru projekta ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.

Nacionalni menadžer projekta FAO Milan Popović, istakao je da je u pripremi neophodna infrastruktura u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna institucijama i organizacijama i da je to jedan od najvažnijih elemenata uspostvaljenja transparentnog sistema za ocenu predloga projekata.

,,U ovom trenutku radi se na reviziji Nacionalnog programa prioriteta saradnje i važno je identifikovati programe koji u mogu da uključe privatni sektor u borbu protiv štetnih efekata klimatskih promena koje predstavljaju poslovni rizik. Klimatski rizici će imati velike implikacije za većinu sektora naše privrede. Oni utiču na prihode, tokove gotovine i operativne troškove, vrednosti imovine i troškove finansiranja i na kraju na konkurentnost i profitabilnost firmi i finansijskih institucija. Fizički efekti klimatskog rizika imaju tendenciju da materijalno utiču na industrije sa fizičkom imovinom u područjima podložnim riziku poput nekretnina u priobalnim područjima ili oblastima podložnim šumskim požarima. Na spisku se nalaze i industrije u kojima su otpornost infrastrukture i kontinuitet poslovanja društvene potrebe poput pružanja zdravstvene zaštite, telekomunikacije, komunalne usluge, ali i industrije zavisne od prirodnog kapitala koje se oslanjaju na produktivno zemljište i dostupnost vode, kao što su poljoprivreda, meso, živina i mlečni proizvodi. Zato je imperativ da privatni sektor ulaže kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama” rekao je tokom izlaganja Popović.

On je takođe dodao da će ove investicije biti potrebne u svim sektorima srpske privrede kao što je poljoprivreda, ulaganje u obnovljive izvore energije da bi se smanjila emisija GHG i učinile ruralne zajednice energetski samodovoljnim. U teškoj industriji, privatni sektor može da napravi ključna ulaganja u energetski efikasnu opremu, definisan proizvodni proces i kontrolu otpadnih voda, ali i da učestvuje u javno-privatnom partnerstvu za smanjenje emisije iz upravljanja čvrstim komunalnim otpadom i ruralnim puteva otpornih na klimu.

,,Borba protiv štetnog uticaja klimatskih promena je izuzetno važna tema i predstavlja jedan od pet stubova Okvira razvojnog partnerstva za Srbiju oko koga su se okupile sve UN agencije. Srbija se potpisivanjem sporazuma iz Pariza kroz Nacionalno utvrđene doprinose (NDC) obavezala na smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Takođe, potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) Srbija se obavezala da će postići karbonsku neutralnost do 2050. Da bi ispunili naše međunarodne obaveze neophodno je efikasno korišćenje svih raspoloživih finansijskih resursa. Od posebnog značaja je mogućnost pristupa sredstvima Zelenog klimatskog fonda, ali na nama je da pripremimo kvalitetne projekte koji ispunjavaju sve kriterijume koje Zeleni klimatski fond postavlja”, pojasnio je Aleksandar Mentov Nacionalni Programski Koordinator FAO u Srbiji.

Šta je Zeleni klimatski fond

Zeleni klimatski fond (GCF) je globalni klimatski fond osnovan pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime („Konvencija“). Osnovan je kako bi pomagao zemljama u razvoju, među kojima je i Republika Srbija, da odgovore izazovima promene klime i da ostvare ciljeve zacrtane u okviru svojih Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC). Reč je o utvrđenim obavezama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene baštei ciljevima prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a kao integralni deo obaveza prema Sporazumu iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Foto: Proglas

GCF finansira projekte koji doprinose paradigmi prelaza na nisko-ugljenični razvoj i razvoj otporan na klimatske promene, odnosno koji dovodi do uspostavljanja puta sistemskog i suštinskog smanjenja emisija GHG i povećanja otpornosti na promene klime. On nije razvojni fond i ne finansira tzv. ,,prljave“ tehnologije poput korišćenja fosilnih goriva ili termoelektrane, čak i ako vode smanjenju emisija GHG. Vrednost projekata koje finansira GCF može biti i više od 250 miliona dolara.

Saradnja sa GCF-om se realizuje kroz NDA (National Designated Authority) odnosno Nacionalno telo imenovano za saradnju sa GCF-om, koje i potpisuje pismo odobrenja za potencijalne GCF projekte koji se sprovode isključivo posredstvom entiteta koji je akreditovan od GCF-a za tu vrstu posla.

Okvir saradnje i konkretne projektne ideje koji su potencijalni GCF projekti, zemlje su u obavezi da utvrde Nacionalnim programom prioriteta saradnje sa Zelenim klimatskim fondom (Country Programme – CP). To je planski dokument u funkciji ostvarenja NDC države koji je uglavnom vremenski ograničen i predstavlja osnov prioritizacije odobravanja projekata koji su podneti od GCF-u. Ovaj Unapređeni sistem ocenjivanja projekata za finansiranje sredstvima Zelenog klimatskog fonda predstavlja integralni deo Nacionalnog programa.

Na radionici je pored Milana Popovića i Aleksandra Mentova govorila i Anisork Brito, Međunarodna konsultantkinja za klimatsko finansiranje.

Izvor: Proglas

Više CO2 – zelenija planeta? Razbijanje jednog mita

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto: Unsplash (Francesco Gallarotti)

Možda ste se nekada susreli sa sledećim argumentom koji obezvređuje naučne činjenice o globalnom zagrevanju i apele za dostizanje karbonske neutralnosti:

„Ugljen-dioksid je hrana za biljke. Što ga ima više, to je naša planeta zelenija.”

Ova tvrdnja, koja dolazi iz redova klimatskih skeptika, u teoriji pije vodu – biljkama je danas dostupno više materijala za fotosintezu zbog čega neke od njih više rastu, prenosi Klima101.

Međutim, s obzirom na to da je stvarnost života na Zemlji dosta kompleksnija, dejstvo ovog gasa sa efektom staklene bašte ne sme da se svodi isključivo na njegovu ulogu u „ozelenjavanju”.

Negativni efekti klimatskih promena koje nastaju kao posledica porasta količine ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, od surovih toplotnih talasa preko izumiranja vrsta do topljenja leda, odnose prevagu nad tom jednom, uslovno rečeno, dobrom stranom – a povrh toga mogu i da je ponište.

Pojednostavljeno, CO2 na meniju drveća je isto kao krompir kod ljudi

Fotosinteza je jedan od najvažnijih bioloških procesa na našoj planeti – biljke koriste energiju sunca kako bi od prostog organskog materijala, CO2 i vode, sintetisale šećere. Fotosintezom obezbeđuju izvor hrane sebi samima, ali i svim ostalim živim organizmima, a kao nusprodukt nastaje kiseonik.

Eksploatacija fosilnih goriva dovela je do povećanja ugljen-dioksida što znači da je biljkama dostupna veća zaliha „namirnica” za fotosintezu. One zahvaljujući tome rastu brže – barem 95 odsto njih. Ovaj fenomen se naziva fertilizacija, ili đubrenje, ugljen-dioksidom.

Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)

Ipak, situacija nije tako jednostavna. Daleko od toga.

„Taj momenat povećanog ugljen-dioksida u atmosferi je isto kao kada bi neko nama stalno služio krompir i onda bio začuđen što mi stalno mršavimo i generalno ne unosimo dovoljno proteina i minerala ili što smo slabi, što nemamo energije, što nismo raspoloženi”, slikovito je objasnila Tijana Jakovljević sa Geografskog fakulteta u Klima101 podkastu.

Podkast možete slušati na platformama Spotify, Youtube, Google Podcasts, Apple Podcast ili bilo kojoj platformi na kojoj slušate podkaste.

„Možda jedna stvar može da bude povoljnija po drveće zbog klimatskih promena, mnogo više brine što šume neće imati onoliko vlažnosti koliko je njima potrebno”, dodala je Jakovljević potcrtavajući da se u doba promena klime dešavaju sve češći vremenski ekstremi te se ekosistemi naizmenično suočavaju sa sušom i periodima obilnih padavina koje brzo oteknu.

Naposletku, šta nam vredi ako jedna šuma na Mediteranu ima veće listove ukoliko svakog trenutka može da je zbriše požar koji je zbog globalnog zagrevanja učestalija i razornija pojava zato što su uslovi sve sušniji, a temperatura sve viša? Pretnju stablima predstavljaju i motorne testere pošto je krčenje danas zastupljena praksa, a zbog porasta temperature šume i ostala vegetacija mogli bi da postanu izvori ugljen-dioksida zato što im sposobnost vezivanja CO2 opada.

Više ugljen-dioksida ne prija ni poljoprivrednim usevima

Glavni fokus teze o korisnim dejstvima CO2 jeste da većina poljoprivrednih kultura zbog fertilizacije ugljen-dioksidom raste više i eventualno ranije dostiže zrelost, što pogoduje industriji proizvodnje hrane. Ali ova perspektiva, između ostalog, zanemaruje da namirnicama istovremeno pada nutritivna vrednost.

Kako navodi Semjuel Mejers sa Univerziteta Harvard za Scientific American, prehrambeni usevi u kontekstu povećane količine CO2 gube velike količine gvožđa i cinka, a u žitaricama se takođe beleži i manje proteina.

Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu trenutno iznosi oko 420 ppm (parts per million), a za sredinu veka prognozira se njeno povećanje na 550 ppm. Ovo bi, prema procenama istraživača, moglo da prouzrokuje pad ključnih nutrijenata u hrani koji bi izazvao deficit cinka kod 150-200 miliona pojedinaca, kao i nedostatak proteina kod 150 miliona.

Ne moramo da gledamo decenijama u budućnost da bismo videli nepovoljne efekte CO2 na prinose sa njiva, voćnjaka i bašti – rod može da desetkuje suša kao što je to ove godine bio slučaj širom Evrope i Vojvodine.

Inače, Univerzitet iz Bostona je proračunao da je svojevrsno CO2 ozelenjavanje naše planete, od Arktika do umerenog pojasa, od osamdesetih godina prošlog veka potencijalno doprinelo obuzdavanju porasta srednje globalne temperature – i to za između 0,2 i 0,25 °C. Ovo je prilično ironično s obzirom na to da na neki način štetnim emisijama smanjujemo štetne emisije.

Ali, kako upozoravaju eksperti, ni fertilizacija ugljen-dioksidom neće trajati zauvek: sa Univerzitata u Stanfordu dolaze naučni dokazi da se povišene koncentracije CO2 posle 2050. neće pozitivno odražavati na rast vegetacije u kalifornijskim pašnjacima, ali će zato povišena temperatura koja nastaje kao rezultat te pojave imati negativan uticaj. Dok pojedini upozoravaju da je već sada trend ozelenjavanja u opasnosti da se preokrene.

Na kraju krajeva, treba imati u vidu da ne živimo u kontrolisanim uslovima plastenika gde nivoe CO2 možemo da podešavamo onako kako biljkama paše. Porast ugljen-dioksida na Zemlji utiče na mnogo više vrsta i ekosistema – i to pretežno negativno.

Samim tim, rečenica „CO2 je hrana za biljke. Što ga ima više, to je naša planeta zelenija.” previše je pojednostavljena. Ako ne želimo da prevarimo čitaoca, ona bi trebalo da glasi nekako ovako:

„CO2 je hrana za biljke. Što ga je bilo više u prošlosti, to je zelenilo u nekim delovima planete postajalo bogatije. Ali ozelenjavanje je tek jedan segment složene priče klimatskih promena kojima doprinosi sam ugljen-dioksid. Zbog štetnih emisija na Zemlji je sve toplije – temperatura je porasla za 1,2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje iz čega su se izrodile brojne pretnje kako po vegetaciju, tako i po životinje i ljude. Stoga je, prema Pariskom sporazumu iz 2015, neophodno ograničiti dalji porast temperature na 1,5 °C.”

Izvor: Klima 101

Dogovoreno raspisivanje tendera za izgradnju zaobilaznice i projekte vodosnabdevanja u Pljevljima

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Opština Pljevlja i Uprava za kapitalne projekte saglasile su se na nedavno održanom sastanku da se ubrzaju aktivnosti na igradnji zaobilaznice u tom gradu, od raskrsnice kod Balkana do raskrsnice kod Sekcije za puteve i glavnog napojnog cevovoda od Pliješi do grada, budući da su te aktivnosti u prethodnom periodu bile zaustavljene ili usporene.

Predsednik Opštine Rajko Kovačević i predstavnici Uprave za kapitalne projekte na čelu sa v.d. direktora Esminom Bećovićem razgovarali su na temu kapitalnih projekata koji se finansiraju iz ovogodišnjeg državnog budžeta i precizirali načine na koji mogu biti ubrzane aktivnosti.

“Dogovoreno je da Uprava za kapitalne projekte raspiše tendere za izgradnju zaobilaznice, glavnog napojnog cevovoda čim dobije potrebnu dokumentaciju, da Opština Pljevlja i Vodovod usaglase dokumentaciiju za projekat izgradnje novog postrojenja za preradu pitke vode na Pliješi, kako bi Uprava za kapitalne projekte raspisala tender za izgradnju, te da do kraja godine budu isprojektovani transfer stanica i reciklažno dvrišta sa sortirnicom”, saopšteno je iz Opštine Pljevlja.

Predsednik Opštine je iskazao nezadovoljstvo saradnjom sa prethodnom Vladom Crne Gore u realizaciji kapitalnog dela budžeta opredeljenog Pljevljima, istakavši da je nestabilno funkcionisanje izvršne vlasti na državnom nivou kroz čestu izmenu kadrova zakočilo realizaciju važnih infrastrukturnih projekata u Pljevljima.

Kako je saopšteno, Kovačević je istakao zadovoljstvo što je nova rukovodeća struktura Ministarstva kapitalnih investicija na čelu sa ministrom Ervinom Ibrahimovićem shvatila ozbiljnost situacije kroz iskazivanje spremnosti za dinamiziranje onih radova za koje postoje pretpostavke za realizaciju u opštini Pljevlja.

Takođe, Kovačević je izrazio zahvalnost na preduzimljivosti novom direktoru Uprave za kapitalne projekte Esminu Bećoviću „koji je u prvim danima mandata, krenuo u pravom smeru, što predstavlja izuzetak kvalitativni pomak u odnosu na saradnju sa prethodnim resornim ministrom, direktorom Uprave za kapitalne porjekte i njihovim saradnicima“.

Izvor: eKapija

Mihajlovićeva: Popustima želimo da podstaknemo ljude da štede

Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)
Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Preporuke za smanjenje potrošnje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike predložilo, mogu da donesu uštede od 15 odsto i da istovremeno država finansijski stimuliše dodatnim popustima sve koji smanje potrošnju, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.

„Preporuke koje smo predložili se odnose i na domaćinstva i na državnu upravu, lokalne samouprave, javna preduzeća. Dodatni popusti su za domaćinstva, jer ona čine 42 odsto u ukupnoj strukturi dnevne potrošnje i tu može najviše da se uštedi, samo ako se malo povede računa o tome kako koristimo električne uređaje. To su normalne stvari koje neće otežati naše funkcionisanje, neće nikoga ugroziti, a dovešće do toga da smanjimo potrošnju’’, rekla je ministarka i dodala da su pesimistične procene EPS-a da će to smanjenje biti osam odsto, a njihove procene su da je moguće smanjiti i za 15 procenata.

Ministarka je navela da se Srbija opredelila da finansijski dodatno stimuliše građane koji štede, a da su u drugim državama u Evropi propisane visoke kazne za nepoštovanje mera štednje.

„Želimo da podstaknemo ljude da štede i zarade i to će biti mereno u skladu sa potrošenom energijom u istom mesecu prethodne godine. Predlog EPS-a je da domaćinstva koja umanje potrošnju za više od 10 do 20 procenata dobiju 10 odsto popusta. Domaćinstva koja smanje potrošnju više od 20, pa do 30 procenata, dobiće 20 odsto popusta, a svi koji potroše 30 i više procenata manje, dobiće 30 odsto popusta’’, navela je ona.

Prema njenim rečima, to za EPS znači da će imati troškove oko četiri milijarde dinara do kraja marta, ali ako se gleda po cenama struje na tržištu, uštedećemo bar pola milijarde evra.

,,To je kad pričamo samo o domaćinstvima. Javna preduzeća, državna uprava, gradovi i opštine do 15. treba da dostave svoje planove uštede energije. Oni najbolje znaju kako da smanje, a imaće i grupe ljudi koji to kontrolišu. Državna uprava i lokalne samouprave takođe. Postoje domaćini zgrada u svim objektima i čekamo predloge’’, rekla je ministarka.

Ona je ponovila da država ne pravi nikakve planove za restrikcije struje, već da se svakodnevno trudi da obezbedi dovoljne količine struje, gasa i energenata za privredu i domaćinstva.

„Ne planiramo restrikcije. Postoji milion stvari koje radimo da ih ne bude, ali dajemo ogroman novac za uvoz struje i zato bi bilo dobro da svi zajedno shvatimo koliko je značajno da počnemo da štedimo. Danas je megavat-čas 450 evra, avgusta je bio 750, a prošle godine između 50 i 70 evra. Tokom avgusta smo dali više od 100 miliona evra za uvoz struje, a nemoguće je predvideti kakve će biti cene na tržištu u narednom periodu i preporuke su pokušaj da smanjimo novac koji dajemo’’, izjavila je ministarka Mihajlović.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Šta je razlog povećanja vrednosti EU trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima?

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Anders)
Foto-ilustracija: Pixabay (mute_gemini)

Najnoviji mesečni izveštaj Evropske komisije o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima pokazuje da je maju 2022. godine ova trgovina u EU dostigla ukupnu vrednost od 34,9 milijardi evra. Na mesečnom nivou to je povećanje od 11 odsto, odnosno 32 odsto u odnosu na maj prošle godine.

Ovakav rezultat je podstaknut kontinuiranim rastom cena robe. Izvoz je procenjen na 19,4 milijarde evra, što odražava rast od osam odsto iz meseca u mesec i 21 odsto u odnosu na maj 2021. Radi se o većim količinama pšenice i kukuruza, ali manjim obimom za ostale žitarice.

Vrednost uvoza je 15,6 milijardi evra, što je povećanje od 15 u odnosu na april i 48 odsto više nego u maju prošle godine. To je uglavnom uzrokovano naglim povećanjem obima uvoza kukuruza, pa višim cenama kafe i orašastih plodova.

Dešavanja u maju

U tom mesecu je izvoz na Bliski istok i severnu Afriku ostao stabilan. Kada je reč o žitaricama i proizvoda od njih je dostigao 919 miliona evra, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Nagli rast je zabeležio izvoz pšenice, koji se povećao za 35 odsto u odnosu na maj 2021, a porastao je za čak 625 odsto u Maroko i za 208 odsto u Tunis.

Izvoz iz Ukrajine je imao mesečni rast 27 odsto i iznosio 233 miliona evra, dok je za povrće i svinjetinu povećan za 102, odnosno 148 odsto.

Uvoz je dostigao rekordne nivoe, s rastom za 15 odsto od aprila i dostigao vrednost od 15,6 milijardi evra. Za 41 odsto je porastao uvoz iz Brazila na mesečnom nivou i 84 odsto u odnosu na maj 2021., a zbog povećanja cena i količina roba. Najveći rast zabeležile su uljarice i žitarice, čija je vrednost na mesečnom nivou rasla za 459 miliona evra, odnosno 72 miliona evra.

Za 36 odsto porastao je uvoz iz Ukrajine i iznosio je 665 miliona evra, pri čemu je najveći rast zabeležen kod uvoza uljarica i žitarica, a porastao je i uvoz živine i jaja.

Pregled za period januar-maj

Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Kina su i dalje glavne izvozne destinacije. Izvoz u Veliku Britaniju bio je 21 odsto veći u prvih pet meseci ove godine u odnosu na 2021. Prednjačili su proizvodi od žitarica i meso živine.

U Kinu je on i dalje je nizak, a vrednost mu je bila 5,7 milijardi evra, što je pad od 29 odsto u odnosu na prošlu godinu. U subsaharsku Afriku je dostigao vrednost od 4,6 milijardi evra. Uglavnom se radilo o povećanju cena, ali i rastu trgovanjem suncokretovim uljem, šećerom i kukuruzom.

Kada je u pitanju uvoz, najviše je ostvaren iz Brazila, Ujedinjenog Kraljevstva i Kine. Iz Kine je dostigao je 3,7 milijardi evra, a najviše je uvezeno masnih kiselina, voska i hrane za kućne ljubimce. Iz Australije je uvezeno robe u vrednosti 1,9 milijardi evra, pri čemu su glavni uvoz bili uljana repica, vuna, svila i vino.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)

Specifične kategorije proizvoda

Za period januar-maj najveći rast izvoza zabeležen je kod žitarica, koje su u odnosu na prošlu godinu porasle za 1,5 milijardi evra. Zabeležen je snažan rast kod proizvoda od žitarica i mleka. Porastao je i izvoz maslaca, dok je za mleko u prahu rastao vredonosno, ali ne i količinski.

Vrednost uvoza kafe je porasla za dve milijarde evra zbog rasta cena, a kukuruza za 1,1 milijardi evra zbog količine.

Uvoz voća i orašastih plodova je snažno porastao i dostigao 9,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od osam odsto. Orašasti plodovi su stizali iz SAD-a, Turske i Vijetnama.

Izvor: Agroklub

U Briselu izostao dogovor ministara energetike, ali je EK dobila smernice za četiri grupe mera

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Na vanrednom sastanku ministara energetike zemalja EU, koji je po hitnom postupku sazvala predsedavajuća Češka, nije bilo dogovora o ograničenju cene ruskog gasa. Međutim, to i nije bio dan za konačne dogovore o merama koje su se našle na stolu na predlog Evropske komisije, koja treba u što kraćem roku da ublaži posledice energetske krize.

Ministri EU su se zapravo dogovorili oko mandata koji daju Evropskoj komisiji, smernicama za četiri grupe mera koje treba da budu po hitnom postupku usvojene u narednim danima.

One se između ostalog odnose i na predlog o pametnoj uštedi električne energije kroz dobrovoljno ili obavezujuće ograničavanje.

Na stolu je i mera ograničavanja ekstra profita energetskih kompanija i preusmeravanje tih sredstava ka budžetima ugroženih građana.

U planu je i podrška likvidnosti komunalnim kompanijama koje imaju teškoće s visokim računima.

Najkontroverznija mera o kojoj se i najviše debatovalo je moguće ograničenje cene ruskog gasa za uvoz po principu „uzmi ili ostavi“. Za to nije bilo podrške nekih zemalja, među kojima je  bila najglasnija Mađarska koja smatra da bi to ugrozilo njihovo snabdevanje gasom.

Međutim, ta mera nije skinuta sa dnevnog reda i naći će se u predlogu Evropske komisije ove nedelje.

Šta predlažu i oko čega su saglasne članice EU

Energetska situacija u Evropi je neodrživa – i po pitanju snabdevanja i kada je o ceni reč. Nafta je ponovo premašila 90 dolara, gas košta više od 2.400 evra, a megavat struje je i dalje oko 450 evra.

Neophodna je pomoć i smanjenje troškova za energiju i privredi i građanima, a energetsko tržište mora da se menja, saglasne su članice Unije.

,,Zajedno sa Evropskom komisijom moramo da radimo na brzom rešenju, kako bismo ublažili posledice visoke cene energije. Trenutne cene gasa i električne energije stvaraju pritisak na privredu Evropske unije umanjuju konkurentnost evropskih kompanija i stvaraju društvene tenzije“, poručuje ministar industrije Češke Jozef Sikela.

Plan je da se nađe održiv tržišni mehanizam za određivanje maksimalnih cena struje i gasa, ali i novi izvori gasa.

,,Opšti je jaz u cenama, uključujući uvoz LNG-a, što bi mogao biti izazov za sigurnost snabdevanja. Postoji veoma jaka konkurencija na tržištu LNG-a i upravo sada, važno je da možemo da zamenimo ruske količine alternativnim dobavljačima“, smatra Kadri Simson, evropska komesarka za energetiku.

Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke naglašava da se visoke cene gasa odvoje od cena za sve druge energente kako bi jeftinija energija, posebno jeftinija i obnovljiva energija, takođe stizala do potrošača bez ometanja tržišta.

Protivljenje ograničenju cene ruskog gasa

Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

I dok se većina članica Unije zalaže za prekid i gasne saradnje sa Rusijom, devet zemalja protivi se ograničenju cene ruskog gasa koji stiže gasovodima. Podsećaju da je Moskva jasno stavila do znanja da će u tom slučaju prekinuti isporuke. A to dovodi u pitanje snabdevanje evropskih potrošača.

,,Ne znam nijednu integraciju koja će obezbediti našu sigurnost snabdevanja. I to je bolna činjenica, posebno za Austriju. Uspeli smo da smanjimo zavisnost od ruskog gasa sa 80 posto na ispod 50 procenata. Ali mi smo i dalje zavisni“, ističe Leonore Gevesler, ministarka energetike i životne sredine Austrije.

Zato, naglašava, ovo nije predlog koji u ovom trenutku mogu da podrže.

,,Ako ruski prirodni gas ispadne sa evropskog tržišta, to predstavlja pretnju za našu zemlju. Mađarska ne podržava uvođenje ograničenja cene gasa, jer je to apsolutno apsurdno, jer to dovodi do povećanja cena i smanjenja sigurnosti snabdevanja“, upozorio je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske.

Mađarska je od „Gasproma“ za zimu obezbedila i dodatne količine koje će stizati preko naše zemlje Balkanskim tokom, koji je i nama sada glavni pravac snadevanja.

Mihajlović: Srbija ima redovno snabdevanje 

,,Imamo dva pravca dotoka gasa i nama gas stiže redovno. Mi ga dobijamo kroz Turski tok, Balkanski tok, imamo redovno snabdevanje. Kako će biti u narednom periodu, šta može da se desi, da li neko može da koristi naš gas, da li može da dođe do novih sankcija, mi to ne znamo, ali znamo da smo sve što je potrebno u suštini obezbedili“, navodi Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetike.

I najavljeno ograničenje cene nafte već zabrinjava. U Austriji već prijavljuju nestašicu dizela. Na našim pumpama snabdevanje je redovno. Do petka cena dizela ostaje 217, 5 dinara, a benzin je pojeftinio tri dinara – litar košta 177 dinara.

Izvor: RTS

Krnjača: U akciji čišćenja obale Dunava sakupljeno preko 100 džakova smeća

Foto: Energetski portal
Foto: Energetski portal

Udruženje građana „Bela Čaplja 1165“ juče je u Beogradu organizovalo akciju pod nazivom ,,Dan u prirodi’’, sa ciljem čišćenja obale Dunava. Akcija je organizovana u okviru međunarodnog čišćenja Dunava koji nosi naziv „DonauCleanUp“, i koji se u podunavskim zemljama održava 10. septembra, a po drugi put i kod nas u Srbiji.

Centralna lokacija događaja u Beogradu bila je u Krnjači na području Dunavskog parka. U akciji čišćenja učestvovalo je oko tridesetak građanja, među kojima su bili i članovi udruženja ,,Bela čaplja’’, a tom prilikom sakupljeno je preko 100 džakova smeća. Prema rečima članice udruženja Ane Džakić, smeće koje se nalazi na priobalju uglavnom dolazi iz same reke koja ga izbacuje na obalu tokom visokog vodostaja, obično s proleća, a njihovo udruženje svake godine organizuje čišćenje ovog područja.

Kompanija ,,Sekopak’’ je prikupljeno smeće dalje prosledila na razvrstavanje i reciklažu, a među smećem najviše je bilo plastike, stakla i stiropora.

Građani su zajedno sa članovima udruženja ,,Bela čaplja’’ nakon akcije čišćenja mogli da uživaju u druženju u prirodi. Najmlađi učesnici imali su priliku da budu deo dečije radionice sa pčelarom Radmanom, koji svoje košnice ima upravo na području Dunavskog parka, ali i da uživaju u predstavi sokolara Hani Girgisa.

Tom prilikom gospodin Girgis govorio je o važnosti očuvanja ovog dela obale Dunava, koje se nalazi nedaleko od samog centra Beograda.

Foto: Energetski portal

Područje ima bogatu faunu, a kada je reč o pticama grabljivicama, u ovom malom potezu od samo kilometar, gnezde se dva para orla belorepana koji su ukupno izveli tri mladunca. Takođe, tu su i jastreb kokošar, jastreb mišar, eja močvarica i lunja. Osim ptica, faunu ovog područja čine i sisari kao što su dabar, vidra, šakal, lisica, srndać, divlja svinja, jazavac, zec i evropski jelen koji je u prolazu. Na kraju, ovaj tok predstavlja i glavno mrestilište za ribe.

,,Ova leva obala Dunava je poslednja oaza u Beogradu koja ima ovakvu koncentraciju divljeg sveta. Čak ni Veliko ratno ostrvo nema takvu koncentraciju ptica, kao što imaju Krnjača, Kotež i Kovilovo’’, navodi Hani Girgis. Ističe da je ovo rezervat prirode koji ima zaštićene i strogo zaštićene vrste, zbog čega je važno da se spreči svaka vrsta aktivnosti koja bi mogla da ugrozi ove životinje.

,,Orlovi nemaju prirodnog neprijatelja, čak se u planinama medvedi, vukovi i risevi sklanjaju od orla. Jedino je čovek taj koji negativno utiče na njih’’, zaključuje sokolar Girgis.

Foto: Energetski portal

Osim Hani Girisa, prisutnima su se obratili i Miloš Milenković član udruženja ,,Bela Čaplja’’, kao i Katarina Majić ekološka aktivistkinja i članica udruženja ,,Zaštitimo Zvezdarsku šumu’’. Prisutni i govornici imalu su priliku da u prirodi, pod drvećem razgovaraju o važnim ekološkim temama, zbog čega je simbolično ovaj deo događaja i nazvan ,,Razgovor pod drvetom’’. Tom prilikom prisutne su podsetili na uspeh koji je ostvaren očuvanjem bare Reva, ali i na njihovu borbu da se ovo područje dodatno zaštiti i proglasi Dunavskim parkom.

Katarina Majić je govorila o značaju očuvanja vode, pogotovo reka, kao i izazovima koje imamo kao zemlja kada je reč o rekama.

,,Potrebno je da imamo svest o tome da je više od 70 odsto zemljine površine pokriveno vodom, ali se oko 98 odsto te vode odnosi na onu u okeanima. Dakle, samo dva odsto vode je slatkovodno. Od te slatkovodne vode, 79 odsto se odnosi na vodu zamrznutu u polarnim ledenim kapama ili u glečerima, a 20 odsto su podzemne vode. Dakle, nešto oko jedan odsto je dostupno živom svetu planete Zemlje, uključujući i nas ljude. Ako imamo na umu tu ograničenost ovog resursa, uticaj klimatskih promena, i sve manje čiste vode, jasno je do koje mere se lako može obistiniti često pominjana tvrdnja da će se u budućnosti ratovi voditi zbog vode’’, rekla je Katarina Majić.

Podsetila je da u Srbiji postoji niz problema kada su vode u pitanju. Prema njenim rečima, skoro da ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda, kako iz domaćinstava tako ni iz fabrika.

,,Naši najveći gradovi, Beograd i Novi Sad, sav sadržaj kanalizacije direktno izlivaju u Savu i Dunav. Pored toga imali smo najezdu MHE na rečicama u brdskoplaninskim predelima istočne, jugoistočne i zapadne Srbije koje su nakon monitoringa koji je trajao 20 godina, ocenjene kao najčistije vode kod nas. Imamo i problem arsenom zagađene vode u Vojvodini, Zrenjanin koji već 18 godina nema pijaću vodu, ali i niz drugih  nerešenih problema poput Savskog nasipa, na kome se nalazi 19 reni bunara koji iz podzemnih voda snabdevaju Beograd kvalitetnom vodom za piće. Tu je i stalni manjak inspektora zaštite životne sredine, kao i nekonzistentna politika kažnjavanja zagađivača. Veliki problem je i to što je krajem prošle godine izvršena privatizacija našeg najstarijeg instituta “Jaroslav Černi”, koji je obavljao delatanost od opšteg interesa i učestvovao u svim aktivnostima na zaštiti i upravljanju vodama, još od 1947, kada je osnovan’’, navodi Katarina Majić.

Foto: Energetski portal

Ona je dodala da su potencijali naše zemlje u raspoloživim količinama podzemnih voda, naročito na prostoru centralne Srbije, kao i u rešavanju gubitka na mrežama gde se godišnje gubi više od trećine proizvedene vode za piće.

Do kraja dana, prisutni su imali priliku da uživaju u koncertu Kralja Čačka.

Udruženje ,,Bela Čaplja’’, osnovano je 2018. godine. Nastalo je spontano, druženjem i željom nekoliko prijatelja da učine nešto dobro za prirodu. Članovi ovog udruženja, pozivaju sve zainteresovane građane da im se pridruže i pruže podršku u daljim akcijama očuvanja prirode, ali i da o ovim temama razgovaraju sa svojim prijateljima i najmlađima, zato što je podizanje svesti i edukacija dece jedini način da uspemo u borbi za zdravu životnu sredinu.

Pored Krnjače, akcija čišćenja organizovana je i na lokacijama Zemunski kej, Dorćol, Padinska skela i Borča.

Katarina Vuinac

Kako bi klimatske promene i zelene tehnologije izgledale na platnima velikih slikara?

Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Da postoji mašina za putovanje kroz vreme koja bi mogla da nas odvede u doba Nadežde Petrović, Vinsenta Van Goga i Kloda Monea verovatno bi nam bilo veoma teško da im objasnimo dešavanja iz 21. veka: zagrevanje planete, sve strašnije posledice klimatske krize, proces hvatanja ugljenika u industrijskim postrojenjima, obnovljive izvore energije i težnju ka karbonskoj neutralnosti, prenosi Klima101.

Međutim, bez obzira na to što veliki srpski i svetski slikari nisu tu da posvedoče globalnom zagrevanju i tehnološkoj revoluciji u proizvodnji struje, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji možemo da dobijemo potencijalnu viziju kako bi njihovi kistovi dočarali klimatske promene i energetsku tranziciju.

Inspirisani jednim tvitom, iskoristili smo generator Dream Studio da bismo videli kako bi mogle da izgledaju slike najvećih umetnika u istoriji – danas.

Nadežda Petrović, Solarna elektrana u Kladovu

Velika srpska umetnica volela je da slika predele iz svoje zemlje. Da smo je mašinom za putovanje kroz vreme transportovali u 2022. godinu, negde u okolinu Kladova, zatekla bi ovakav nekakav prizor: plave solarne panele u zelenoj travi. U Srbiji i dalje ne možemo da se pohvalimo zavidnim kapacitetima za iskorišćenje sunčeve energije, ali ipak postoji nekoliko blistavih primera poput solarne elektrane, snage 2 MW, u selu Velesnica.

Foto: Solarni paneli u slučaju da ih je slikala Nadežda Petrović, foto: Dream Studio

Leonardo da Vinči, Suša u Evropi

Visoke temperature, veliki požari, manjak padavina… Globalno zagrevanje ovog leta desetkuje prinose ratara na našem kontinentu, 60 odsto teritorije Evropske unije suočava se sa sušnim uslovima. Pitali smo veštačku inteligenciju – kako bi ova potresna situacija, koja preti da ugrozi proizvodnju hrane, izgledala na platnu italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija.

Leonardu da Vinčiju sigurno je draži osmeh Mona Lize, foto: Dream Studio

Pablo Pikaso, Don Kihot u borbi sa modernim vetrenjačama

Španac Pablo Pikaso nacrtao je neustrašivog Don Kihota i njegovog prijatelja Sanča Pansu 1955. godine – i to crnom bojom na beloj pozadini, potpuno atipično za njega. Decenijama kasnije nacrtani literarni junak možda bi jurcao po vetroparkovima čiji se kapaciteti u kontekstu borbe protiv klimatskih promena širom sveta povećavaju, stoga smo pomoću veštačke inteligencije ilustrovali Don Kihota u borbi sa modernim vetrenjačama.

Don Kihot vs. vetroelektrana u očima Pabla Pikasa, foto: Dream Studio

Edvard Munk, Poplave u Pakistanu

Čuvena slika Edvarda Munka „Krik” sigurno dobro dočarava trenutna osećanja beznađa i vapaje za pomoć koji dolaze iz usta stanovnika Pakistana dok gledaju kako im poplave odnose domove i bližnje nakon jakih monsunskih kiša. Ova zemlja oslobađa tek 1 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte, a na svojim plećima nosi ogroman teret globalnog zagrevanja. Evo kako bi Edvard Munk naslikao klimatsku katastrofu koja je odnela preko 1200 života i nanela štetu od nekoliko milijardi evra.

Trećina ogromne teritorije Pakistana je pod vodom, ovo je pogled Edvarda Munka, foto: Dream Studio

Vinsent van Gog, Polje solarnih panela

Suncokreti su bili jedan od veoma zastupljenih motiva na slikama Vinsenta van Goga, a takođe su se na njegovim delima često provlačile plave nijanse. Solarni paneli u neku ruku ispunjavaju obe ove opčinjenosti genijalnog slikara. Kako bi izgledala „Zvezdana noć” iz 1889. da je reč o „Sunčanom jutru” iz 2021?

Moć solara, kista Vinsenta van Goga i veštačke inteligencije, foto: Dream Studio

Klod Mone, Vreo letnji dan

U najtoplijem japanskom gradu, Kumagaji, deca dobijaju žute kišobrane kako bi se zaštitila od sunca. Slične nose i žene sa slike Kloda Monea koju je izmaštala veštačka inteligencija kada smo uz ime umetnika uneli pojam vreo letnji dan.

Evo kako bi život na planeti koja se zagreva video Klod Mone, foto: Dream Studio

Salvador Dali, Hvatanje ugljenika

Salvador Dali bio je španski slikar, istakao se kao jedan od najznačajnijih nadrealista prošlog veka. Pred kraj njegovog života na marginama javnih rasprava počela se pomaljati tema klimatskih promena. Na njegovim platnima primetni su futuristički momenti te hvatanje ugljenika kao predstava budućnosti zapravo ne deluje kao nešto što nije stvorio on sam, već kompjuterski softver ugledajući se na njega.

Slike Salvadora Dalija često brišu granicu između jave i sna, danas i sutra, foto: Dream Studio

Izvor: Klima 101

Zaposlenost u energetici raste, najviše u sektoru čiste energije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Globalna zaposlenost u energetskom sektoru oporavila se od poremećaja nastalih usled Covid-a i porasla je iznad nivoa koji je bio pre pandemije, a najveće povećanje beleži se u sektoru čiste energije, navodi se u novom izvještaju IEA.

U energetskom sektoru zaposleno je preko 65 miliona ljudi, odnosno oko 2 odsto ukupne radne snage u svim delatnostima. Sa druge strane, sektor nafte i gasa je doživeo neke od najvećih padova zaposlenosti na početku pandemije i tek treba da se u potpunosti oporavi.

Sa nedavnim povratkom, sektor čiste energije premašio je 50 odsto udela u ukupnoj energetskoj zaposlenosti, sa skoro dve trećine radnika uključenih u izgradnju novih projekata i proizvodnju čistih energetskih tehnologija. Istovremeno, sektor nafte i gasa takođe doživljava porast zapošljavanja, sa novim projektima u razvoju, posebno novom infrastrukturom za tečni prirodni gas.

Predviđeno je da energetski sektor u 2022. godini doživi najbrži rast zaposlenosti u poslednjih nekoliko godina, međutim visoki ulazni troškovi i inflatorni pritisci doprinose izazovima zapošljavanja i lancu snabdevanja koji su već prisutni u nekim regionima i podsektorima, kao što su solarna energija, vetar, nafta i gas. Reakcije politike na pandemiju i rusku invaziju na Ukrajinu, uključujući američki Zakon o smanjenju inflacije, nastaviće da doprinose potražnji za novim zapošljavanjem i promeni statusa kvo globalnih lanaca snabdevanja energijom.

Više od polovine zaposlenih u energetici je u azijsko-pacifičkom regionu. Ovo odražava brzo rastuću energetsku infrastrukturu u regionu i pristup jeftinijoj radnoj snazi, što je omogućilo pojavu proizvodnih centara koji služe i lokalnim i izvoznim tržištima, posebno za solarna, električna vozila i baterije. Samo Kina čini 30 odsto globalne energetske radne snage.

U svim scenarijima IEA, zaposlenost u sektoru čiste energije će rasti, nadmašujući pad radnih mesta u sektoru fosilnih goriva. U scenariju neto nulte emisije do 2050. godine, 14 miliona novih radnih mesta u čistoj energiji se otvara do 2030. godine, dok još 16 miliona radnika prelazi na nove poslove vezane za čistu energiju.

„Zemlje širom sveta reaguju na trenutnu krizu nastojeći da ubrzaju rast domaće industrije čiste energije. Regioni koji naprave ovaj potez će imati ogroman rast broja radnih mesta’’, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

„Ova prilika zahteva kvalifikovane radnike. Vlade, kompanije, predstavnici radnika i prosvetni radnici moraju da se udruže kako bi razvili programe i akreditacije potrebne za kultivisanje ove radne snage i osigurali da stvorena radna mesta budu kvalitetna radna mesta koja mogu privući raznovrsnu radnu snagu”, dodaje on.

Izvor: IEA

Stajsko đubrivo za pokretanje električnih automobila?

Foto: BMW PRESSCLUB GLOBAL
Foto: BMW PRESSCLUB GLOBAL

Tečni stajnjak je našao svoju primenu u proizvodnji električne energije i automobilske industrije. Tako se u Kaliforniji električna vozila već pokreću strujom proizvedenom iz ovog đubriva, piše Forbes.

Krave imaju veliki potencijal kao generator ove vrste energije. Prema proračunima Federalnog ministarstva poljoprivrede, godišnje se iz tečnog stajnjaka jedne krave može proizvesti do 1.000 kilovat-sati električne energije.

Ona može da se koristiti za sve aparate pa tako, primjerice, i pokretanje mašine za pranje veša.

U blizini Fresna, u američkoj državi Kaliforniji se tečni stajnjak od skoro 7.000 krava na farmi mleka Bar-20 koristi za pokretanje više od 17.000 električnih vozila.

Princip rada je takav da se putem cevovoda kravlja balega unosi u fermentor. Zahvaljujući anaerobnom sistemu, iz tečnog stajnjaka se hvata metan i pretvara u obnovljivu energiju pomoću gorivnih ćelija.

Nastala energija se prenosi u električnu mrežu i koristi dalje za pogon, a u ovom je slučaju pomoglo i partnerstvo s BMW-om u SAD-u. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, farma krava štedi hiljade tona emisija koje oštećuju klimu svake godine. Osim toga, ovu energiju koriste i za sopstveni sistem mešanja stočne hrane.

Izvor: Agroklub

U Kini zabeležen rekordan pad emisija ugljen-dioksida tokom drugog kvartala ove godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Emisije ugljen-dioksida (CO2) u Kini pale su u drugom kvartalu ove godine za rekordnih 8 odsto u odnosu na isti vremenski period 2021. Druga najveća privreda sveta oslobodila je od aprila do juna 2022. za 230 miliona tona CO2 manje što je najveći pad zabeležen u prošloj deceniji, prenosi Klima101.

Ovo su rezultati analize Carbon Brief-a, priznatog engleskog sajta specijalizovanog u oblasti nauke o klimatskim promenama.

Nalazi autora, utemeljeni na zvaničnim i komercijalno dostupnim podacima, pokazuju da je ovo četvrti uzastopni kvartal tokom koga su štetne emisije u Kini smanjene u poređenju sa godinom ranije. Tako se najduže razdoblje pada emisija CO2 u skorašnjoj istoriji u toj državi produžilo za tri meseca.

Najnovije opaženo smanjenje emisija u Kini posledica je ponovnog usporavanja ekonomskog rasta izazvanog strogim merama i zatvaranjem u cilju suzbijanja koronavirusa, kao i ozbiljne krize na tržištu nekretnina.

S obzirom na to da se gradi manje objekata, znatno su opale količine CO2 koje dolaze iz građevinarstva. Naime, ovaj sektor je veliki izvor štetnih emisija, najviše zbog proizvodnje čelika i cementa. Samo proizvodnja cementa u Kini smanjena je za 18 odsto – a koliko je građevinski materijal štetan po klimu dočarava sledeći podatak: kada bi globalnu cementnu industriju posmatrali kao državu, bila bi treća na listi najvećih svetskih emitera ugljen-dioksida.

Povrh toga, obnovljivi izvori u Kini doživljavaju procvat, u ovoj godini se očekuje proširenje kapaciteta za 156 GW solarnih elektrana i vetroparkova, što je više nego što je čitav svet instalisao pre samo sedam godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Sa druge strane, u potrošnji električne energije ne meri se ozbiljno povećanje. Umanjen doprinos Kine globalnom zagrevanju tokom drugog kvartala ove godine omogućilo je i to što je korišćenje uglja u proizvodnji struje manje za 6 odsto. Između ostalog, tržište ovog prljavog energenta je u protekloj godini narušeno zbog privremenog zatvaranja na desetine domaćih rudnika uglja u ključnim rudarskim regionima koje su pogodile poplave.

Inače, Kina se preko dva meseca ovog leta suočavala sa toplotnim talasom koji je po trajanju, rasprostranjenosti i intenzitetu bio presedan kako na nacionalnom nivou, tako i globalno, te negativne efekte porasta srednje globalne temperature, koji nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva, već oseća na svojoj koži.

Kina je trenutno najveći uzročnik štetnih emisija na svetu, tokom 2020. Ispustila je 10,6 milijardi tona ugljen-dioksida. Prema planu kineskog rukovodstva trebalo bi svoj vrhunac da dostignu pre 2030. godine, nakon čega treba da krenu da padaju.

Kineske vlasti planiraju da do 2060. država bude karbonski neutralna, a ovaj cilj podržavaju snažnim razvojem zelenih energetskih kapaciteta.

Izvor: Klima 101

Zašto je neophodna kalcifikacija zemljišta?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Za uzgajane biljke od izuzetne važnosti je pH reakcija zemljišta. Većini biljnih vrsta odgovara kada je ono slabo kiselo ili neutralno u rasponu od 5,6 do 7,2. Međutim, ono može biti kiselo, ali i bazno.

Potreba za kalcifikacijom zasniva se na rezultatima analize i sprovodi se kada se radi o kiselom zemljištu, što je najčešći slučaj. Cilj je da se promenom pH vrednosti osigura poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.

Letnji i jesenji termin

Izvodi se kada je prethodni usev uklonjen sa parcele. U letnjem terminu se obavlja posle žetve ozimih i ranih jarih kultura. U ovom se slučaju kalcijum iz đubriva aktivira do prolećne setve. Ovo je optimalan rok, jer se ono do tada izmeša sa zemljom i ima dovoljno vremena da se procesi uspore. Najbolje ga je obaviti sa zaoravanjem strnjišta, što obezbeđuje unošenje organske mase. Kalcifikacija najveći efekat postiže u drugoj godini od primene pa tada treba uzgajati biljke koje su najosetljivije na kiselost: lucerku, ječam, cveklu.

Drugi povoljan termin za tretman je jesen. Postupak se obavlja posle žetve suncokreta, soje, kukuruza i vađenja šećerne repe.

Zima i proleće su najnepovoljniji za realizaciju. Procesi u zemljištu su intenzivni, a gubimo vegetacijski period.

U istoj godini se ne preporučuje đubrenje stajnjakom, jer kalcijum ubrzava gubitak azota i procese mineralizacije. Izuzetak je veoma kiselo zemljište gde u letnjem terminu obavljamo njegovo dodavanje, a stajnjak u kasnu jesen.

Prednosti kalcifikacije

Kada pH reakcija ima niže vrednosti od pet dolazi do inaktivacije mnogih hranljivih elementa. Promenom pH reakcije oni postaju dostupni biljkama. Što je zemljište kiselije, to se brže oslobađa kalcijum iz dodatog đubriva. Osim toga, sprovođenjem postupka poboljšava se apsorpcija hraniva iz zemljišta i popravljaju se vodno – vazdušne osobine.

Photo-illustration: Unsplash (Roman Synkevych)

Njime se smanjuje sadržaj teških metala koji mogu da oštete zonu korenovih dlačica, a najopasnije je delovanje aluminijuma, mangana i gvožđa. S druge strane, povećava se pristupačnost fosfora, vodni kapacitet i sprečava ispiranje hranljivih sastojaka. Ubrzavaju se procesi razlaganja organske materije i mineralizacije.

Na mahunarkama se razvijaju kvržice azotofiksirajućih bakterija. Njihov rast i razvoj smanjuje ili potpuno zaustavlja kisela sredina. S povećanjem pH reakcije sprečava se nastanak raznih biljnih oboljenja. Jedno takvo je kila kupusa koja se često javlja kada ovu kulturu uzgajamo na kiseloj zemlji.

Odabir đubriva

Za ovu agrotehničku meru najčešće se koriste kalcijum oksid i karbonat, dok se hidroksidna đubriva, gašeni kreč i silikati, ređe koriste. Oksidi reaguju intenzivnije i brže deluju na povećanje vrednosti pH reakcije, odnosno brže smanjuju kiselost zemljišta. Dejstvo traje između tri do sedam godina u zavisnosti od zemljišta i količine primenjenog đubriva.

Postupak se izvodi po mirnom danu bez vetra. Odmah posle primene obavlja se zaoravanje kako bi se đubrivo izmešalo sa zemljištem i sprečilo da ga vetar odnese.

Izvor: Agro klub

Zbog požara u Evropi najveće emisije u poslednjih 15 godina

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

U poslednjih nekoliko meseci, usled toplotnih talasa i dužih sušnih perioda, u zapadnoj Evropi zabeležen je povećan broj šumskih požara. Tokom požara, u periodu od 4. juna do 3. septembra, na nivou Evropske unije izgorelo je oko 508.260 hektara površine, dok je prosek za period od 2006. do 2021. godine, takođe u letnjim mesecima, iznosio oko 215.500 hektara, navodi se na sajtu The Copernicus Atmosphere Monotoring Service (CAMS).

Posledice požara odrazile su se i na kvalitet vazduha usled emisije dima, uključujući ugljenične gasove, čestice i isparljiva organska jedinjenja. Prema podacima Globalnog Sistema za asimilaciju požara CAMS, ukupna emisija proizašla iz požara, u period od 1. juna do 31. avgusta, na nivou Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva iznosi 6,4 megatona ugljenika, što je najviši nivo od 2007. godine.

U Francuskoj i Španiji zabeležene su najveće emisije u poslednjih 20 godina. U požaru koji je izbio na jugozapadu Francuske u avgustu izgorelo je 7.000 hektara u region u kojem je u požarima tokom jula već uništeno 20.000 hektara šume. Na nivou cele Francuske, od početka godine do 3. septembra, šumski požari su uništili više od 62.000 hektara, što je u poređenju sa istim periodom od 2006 do 2021. godine šest puta više hektara. Francuska i Španija beleže najveće emisije ugljenika od 2003. godine, u period od juna do avgusta.

Foto-iliustracija: Unsplash (Samuel Jeronimo)

I u ostatku Evrope zabeležen je povećan broj požara. U Nemačkoj je ukupna izgorela površina 4.293 hektara, dok je prethodni maksumim bio 2.437 hektara. U period od 2006 do 2021. godine, godišnji prosek bio je nešto više od 330 hektara.

Međutim, nije samo Evropa pogođena požarima. Brazilski Nacionalni institute za svemirska istraživanja (INPE) registrovao je tokom avgusta oko 31.500 požara u Amazonu, što je najveći broj požara od 2010. godine.

U prvih nekoliko dana septembra zabeleženo je jasno povećanje požara širom Amazonije, sa dnevnim vrednostima znatno iznad proseka u nekoliko amazonskih država, što je rezultiralo velikim područjem dima iznad Južne Amerike. CAMS nastavlja da pomno prati i emisije požara i dima koji nastaje širom regiona.

I prvi dani septembra obeleženi su porastom broja požara širom Amazonije, što je dovelo do stvaranja dima iznad velikog područja Južne Amerike.

Energetski portal

Retke divlje pčele u Beču

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Brinksma)
Foto-ilustracija: Unsplash (Kris Mikael Krister)

U poređenju sa drugim gradovima Beč ima veoma visok diverzitet divljih pčela. Razlozi za to su klimatski uslovi, geografski položaj i dostupnost prirodnih staništa.

U Beču je do sada otkriveno više od 450 vrsta divljih pčela što predstavlja 66 odsto svih vrsta u Austriji. Naučnici Prirodnjačkog muzeja u Beču trenutno istražuju područje u 22. bečkoj opštini koje zauzima 90 hektara i predstavlja stanište za mnoge vrste divljih pčela.

Jedna od veoma retkih vrsta je stepska pčela „Camptopoeum frontale“ koja je poznata isključivo iz panonskog regiona, a u Beču je do sada dokumentovano samo nekoliko primereka.

Ovoj vrsti je za odgajanje potomstva potreban polen čička i različka. Staništa su im suva i topla mesta.

Druga posebna vrsta je mala pčela drvarica „Xylocopa iris“. Ona se gnezdi u stabljikama koje je sama izgrizla. Ova vrsta pčela pati zbog raskrčenih, intenzivno obrađivanih i previše održavanih predela, jer oni ne nude dovoljno mogućnosti za gneždenje.

Dokumentovanje posebnih vrsta divljih pčela je značajno radi očuvanja njihovih urbanih divljih staništa i pokazuje koliko su urbana područja važna za očuvanje biodiverziteta.

Izvor: Eurocomm PR