Home Blog Page 96

Mraz i dalje preti voću, rod je pod znakom pitanja – jaka odbrana ipak postoji

Foto-ilustracija: Unsplash (TOMOKO UJI)
Foto-ilustracija: Unsplash (Rasa Kasparaviciene)

Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka, pa se nad voćnacima nadvila pretnja mrazom. Ako temperatura padne ispod nule, mnogima će rod biti pod znakom pitanja.

,,Zavisi od sorte i od parcele, kako i gde kreće vegetacija. Dugo je vremena, međutim, još do kraja marta i početka aprila, gde smo i dalje u riziku“, ukazuje Janko Lužanin, voćar iz Miokovca kod Čačka.

Voćar iz sela Grgure kod Čačka Dragiša Ignjatović navodi da je uradio sve što je trebalo da bi zaštito voće – krečenje, rezanje, okopavanje….

,,Sada je sve u božijim rukama. Može da iscveta, kao da ništa nismo radili“, zabrinut je Ignjatović.

Potrebne nove tehnologije

Da voće ne bi štitila samo „božija ruka“, stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da uvedu savremene tehnologije. Kažu da je to investicija, a ne trošak, kao i da država vraća 50 odsto uloženog.

,,Korišćenje antifrost sistema je najbolji način zaštite od niskih temperatura. Koristili smo ga kod jabučastih voćnih vrsta, ali smo krenilu i i kod koštičavih – kod trešnje i kajsije. Mogu se koristiti i vetro-turbine, te ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan način korišćenja bala“, navodi prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Pročitajte još:

Mraz i dalje preti

Foto-ilustracija: Pixabay (Lichtsammler)

Klimatolozi kažu da nas očekuje proleće toplije od uobičajenog, ali da rizik od mraza i dalje preti, najviše nižim predelima. Onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.

,,Rizik je veliki za vrste koje kasno sazrevaju od velikih vrućina i suše. Letnja sezona nam se dosta ‘osušila’, laički rečeno, prosečno su smanjene  padavine“, navodi prof. dr Ana Vuković Vimić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Vuković Vimićeva ističe da „opasan“ grad intezivnije zahvata veću teritoriju, kao i da je prosečne veličine zrna.

Profesor Keserović navodi da se moraju podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura.

Uprkos izazovima, Keserović procenjuje da ćemo ove godine ubrati oko milion i četiristo hiljada tona voća, što je sto pedeset hiljada tona više nego lane. Najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške, kojima je vreme išlo naruku.

Izvor: RTS

Velika prolećna akcija čišćenja Novog Sada

Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Huber)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Grad Novi Sad prethodne nedelje nastavio je sa ozelenjavanjem, pre svega, kroz inicijativu „Sadimo sada za budućnost Novog Sada“ – akciji koja je deo plana da se do 2027. godine zasadi ukupno 6000 sadnica na javnim zelenim površinama širom grada, s obzirom da je tokom nevremena uništeno preko 3000 stabala.

Ovog puta, Novi Sad je započeo akciju velikog prolećnog čišćenja i sređivanja javnih površina, takođe u sklopu Akcionog plana za rekonstrukciju javnih zelenih površina za period 2023-2027. godine.

Inicijativa je usmerena na unapređenje postojećih i stvaranje novih parkovskih površina, kao odgovor na posledice olujnog nevremena koje je prethodne godine pogodilo Srbiju, saopšteno je na sajtu Grada Novog Sada. 

PROČITAJTE JOŠ:

Akcija čišćenja, koja je započeta iz Dunavskog parka, obuhvata sve parkovske površine, blokovska naselja i javne zelene površine u gradu i prigradskim naseljima. Aktivnosti uključuju uklanjanje suvog granja, prihranu novoposađenog drveća đubrivom, sakupljanje lišća, postavljanje novih klupa i korpi za otpatke, a uz to i detaljno čišćenje i uređivanje ključnih lokacija i ulica. Javna preduzeća „Gradsko zelenilo“ i „Čistoća“ zajednički sprovode ovu akciju uz podršku lokalne samouprave.

Kroz strategijsko ozelenjavanje i redovno održavanje javnih površina, Novi Sad teži da postane zeleniji, uredniji i prijatniji grad za život svojih stanovnika i brojne posetioce.

Ova akcija čišćenja i ozelenjavanja predstavlja samo početak dugoročnog plana kojim se želi odgovoriti na izazove klimatskih promena i urbanog razvoja.

Energetski portal

Obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Hiroko Yoshii)

Današnji dan posvećen je divljim vrstama, a ova odluka doneta je u decembru 2013. godine u okviru zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Određen je simbolično, zato što je 3. marta 1973. godine potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune.

Ove godine, Svetski dan održava se pod temom ,,Povezivanje ljudi i planete – Istraživanje digitalnih inovacija u očuvanju divljih životinja’’.

Kao što i naziv govori, istraživaće se digitalne inovacije i isticati na koji način tehnologije i usluge digitalne zaštite mogu da doprinesu očuvanju ovih vrsta. Pored toga, biće reči i o legalnom načinu trgovine divljim životinjama.

Značaj tehnologških inovacija ogleda se u tome da su omogućile istraživanje, praćenje, DNK analizu i druge važne poduhvate za očuvanje divljih vrsta lakšim i boljim.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Jedan od važnih momenata za očuvanje biodverziteta, pa time i divljih vrsta, jeste usvajanje Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal.

Ovaj dokument postavio je četiri ključna cilja koja treba da se postignu do 2050. godine i odnose se na zdravlje ekosistema i vrsta, uključivajući zaustavljanje izumiranja vrsta koje je izazvano delovanjem čoveka, zatim na održivo korišćenje biodiverziteta, pravednu podelu koristi i na kraju na finansiranje. Finansiranje u ovom kontekstu znači da je oko 700 milijardi dolara godišnje još potrebno kako bi mogle da se implementiraju inicijative za očuvanje biodiverziteta. Dalje, to znači da je treba smanjiti ovaj nedostatak novca, dodatnim ulaganjem istog.

Koliko je važno očuvati divlje vrste, pokazuje podatak da čovek koristi oko 50.000 divljih vrsta za različite potrebe, od čega više od 10.000 koristi za ishranu. U smislu hrane, divlje vrste u posebno važne za one koje koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju. Preciznije, oko 70 odsto siromašnih ljudi širom sveta direktno zavisi od divljih vrsta, kao što su i divlje biljke, alge i drugo.

Najveće pretnje ovim bićima predstavlja prekomerni lov, zatim klimatske promene, uništavanje njihovih prirodnih staništa sečom šuma, urbanizmom i drugim degradirajućim akcijama, kao i zagađenjem.

Energetski portal

Šta je ESG i kakve promene donosi?

Foto-ilustracija: Pixabay (gabimedia)
Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Porast osvešćenosti društva o njihovom pravu na bolje i sigurnije uslove za život i na zdravu životnu sredinu neizbežno je dovela do snažnijeg pritiska na kompanije koje imaju značajnu ulogu u omogućavanju ovih potreba. Kompanije se suočavaju sa velikim pritiskom zato što ostvarenje uspeha ne zavisi više isključivo od proizvoda ili usluge koje nude već i od uticaja njihovog poslovanja na šire društveno i prirodno okruženje. Zbog toga se sve više kompanija okreće odgovornosti u smislu životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja, odnosno takozvanim ESG principima.

Prema jednoj od definicija koja je ponuđena u Kratkom vodiču kroz ESG, objavljenom u okviru projekta Promocija održivih investicija, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu drugih institucija i organizacija, ESG jeste skup faktora koji se tiču životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja koje kompanije uzimaju u obzir pri upravljanju svojim poslovanjem, a investitori prilikom ulaganja, u pogledu rizika, uticaja i prilika koje ovi faktori nose.

Iako ne postoje univerzalni ESG standardi, kao ni pravila u smislu koji faktori bi trebalo da se svrstaju u koju kategoriju, okvirna podela kroz akronim ESG može da se ponudi.

E predstavlja životnu sredinu (eng. environmental) i u nju se svrstavaju ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje njima, očuvanje resursa, zatim voda, vazduh, zaštita biodiverziteta, zagađenje i upravljanje otpadom, kao i energetska efikasnost.

S jeste socijalni standard (eng. social) i ovde spadaju radni uslovi, raznolikost, jednakost i inkluzija, zdravlje i bezbednost, ljudska prava i angažovanje u zajednici.

G predstavlja upravljanje (eng. governance) i obuhvata sastav uprave, inkluzivnost i raznolikost, zatim naknade rukovodilaca, kontrolu i upravljanje rizicima, prava akcionara, transparentnost i objavljivanje informacija, a pored toga i pitanja korupcije, mita i sukoba interesa, kao i etički kodeks.

U FOKUSU:

ESG izveštaji

Stručnjaci kažu da ESG predstavlja koncept kojim se vrši kvantifikovano ocenjivanje održivosti kompanije. Shodno tome, kompanije u okviru procesa implementacije ESG principa treba da kreiraju i objave izveštaj o uticaju njihovog poslovanja na tri kategorije koje čine ove principe.

Evropska unija ozbiljno pristupa ovome, zbog čega je u januaru 2023. godine na snagu stupila Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), kojom su ojačana pravila u vezi sa informacijama koje kompanije moraju da prijave.

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Graham)

Međunarodni odbor za standarde održivosti (ISSB) ove godine objavio je svoja prva dva globalna standarda izveštavanja za ESG kriterijume, koji se tiču oblasti klime i održivog poslovanja. Ovi standardi treba da obezbede da kompanije, uz svoje finansijske izveštaje dostavljaju i informacije o primeni ESG principa.

Takođe, treba pomenuti i nekoliko organizacija koje se bave standardima u vezi sa izveštajima o ovim temama. Jedna od njih je Globalna inicijativa za izveštavanje (Global Reporting Initiative), koja predstavlja međunarodnu nezavisnu organizaciju za standarde, a čija je ideja da pomogne kompanijama i drugim organizacijama u saopštavanju njihovih uticaja na klimatske promene, ljudska prava i korupciju. Druga jeste Radna grupa za finansijska obelodanjivanje u vezi sa klimom (Task Force on Climate Related Financial Disclosures), koja investitorima pruža informacije o tome šta kompanije preduzimaju kako bi ublažile svoj uticaj na klimatske promene. Kao treći primer treba navesti Globalni dogovor Ujedinjenih nacija (United Nations Global Compact), kao neobavezujući pakt UN, koji treba da podstiče kompanije da usvoje održive i društveno odgovorne politike, uz izveštavanje o njihovoj primeni.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Automobilska industrija ide ka zacrtanom cilju – „nultoj emisiji“

Foto-ilustracija: Pixabay (jaygeorge)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je analizirala istorijat tzv. “Zelene agende” i koje alternativne vrste pogona i goriva, osim električne energije vode ka ispunjenjenju ciljeva nulte emisije CO2 i ostalih gasova sa efektom „Staklene bašte“ (GHG)

Elektro vozila prednjače ali se istražuju i drugi pravci

Zbog poražavajućeg efekta “staklene bašte” i  smanjivanja emisije CO2, od 90-tih godina 20. veka, počelo se ozbiljnije razmišljati o zameni fosilnih goriva. Cilj, koji je tada postavljen je da se emisija CO2 do 2030. godine smanji za 60 odsto u odnosu na 1990,  a da do kraja 2050. godine emisija CO2 u atmosferu bude nula odsto (tzv. “zero” emisija).

Jasno je da je, pre svega ekološka  svest, ali i ekonomski faktor uticao da automobilska industrija krene u ubrzanu elektrifikaciju. Uprkos teškoćama,  pre svega relativno maloj količini osnovne sirovine za proizvodnju baterija, litijuma, porastu cena, potrebi da se obezbedi “čista”, takozvana “zelena” energija, skupom razvoju infrastrukture, električna vozila snažno osvajaju tržišta. Argument koji niko ne može da pobije, koji je trenutno i jedan od najjačih argumenata pobornika „zelene agende“ su podaci koje Svetska zdravstvena organizacija objavljuje o broju umrlih od posledica zagađenja vazduha.

U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine  navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11,000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godišnje.

Srpska asocijacija uvoznika vozila, kao i sve članice, odgovornim društvenim poslovanjem i ponašanjem, daju svoj doprinos ovom zadatku. U stalnim nastupima u medijima, na raznim tribinama, kontaktima i partnerskim odnosim sa nadležnim državnim institucijama, pokušavamo da ubrzamo ovu tranziciju u mobilnosti, svesti ogromne cene koju plaćaju svi građani Srbije.

Asocijacija pomno prati i sva naučno-istraživačka dešavanja kao i moguće druge ekološke pogone koji bi u budućnosti mogli da budu dopuna a neki tvrde i alternativa pogonu vozila na električnu energiju.

Vodonik

Najdalje se u istraživanju i razvoju alternativnih pogona odmaklo u primeni vodonika. Da li korišćenjem gorivih ćelija ili najnovijim sistemima koji se istražuju pokazaće vreme, ali je ogromna prednost cele ideje praktično neiscrpna rezerva ovog elementa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeny Tchebotarev)

Na nedavnom CES 2024. sajmu održanom u Las Vegasu veliku pažnju je izazvala tema gorivnih ćelija koja koriste vodonik kao pogonsko gorivo. Na štandu jedne vodeće automobilske kompanije predstavljeno je dobijanje vodonika iz otpada poput plastike i biomase, kao i pokretanju teških teretnih vozila na vodonik.

Treba pojasniti i da postoji razlika između vodonične gorivne ćelije i vodonika kao pogonskog goriva kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Gorive ćelije koriste vodonik za proizvodnju električne energije koja putem elektromotora pokreće automobil. Sa druge strane, vodonik iz hidrogen-peroksida (H2O2) kao pogonsko gorivo kod SUS motora direktno se ubrizgava u cilindre motora i dalje, putem mehaničkih sklopova, pokreće automobil.

Paljenje u cilindrima izaziva smeša vodonika (H2) i vazduha, a kao nusprodukt sagorevanja dobija se čist kiseonik (O2).

Sve najveće automobilske kompanije rade na razvoju “hidrogenskog pogona”. Neki giganti su već u svojim razvojnim planovima naveli 2040. godinu  kao orijentacioni vremenski okvir za masovno usvajanje putničkih vozila na vodonik, uz pretpostavku da će infrastruktura za punjenje goriva postići kritičnu masu, a da će cena tehnologije postati prihvatljiva.

Pročitajte još:

Nuklearni pogon

Nedavna vest da je jedan “kineski startap” konstruisao prvu nuklearnu bateriju dugu 15 milimetara, široku 15 milimetara i visoku pet milimetara koja može da proizvodi električnu energiju 50 godina izazvala je ogromnu pažnju.

Baterija je iznutra radioaktivna, ali je inkapsulirana i ne emituje zračenje. Pored toga, baterija koristi izotop nikl 63 kao stabilan radioaktivni materijal. Uprkos tome što je radioaktivan, u bateriji nema malog nuklearnog reaktora, ali on hvata energiju raspadajućih izotopa. Uz pomoć poluprovodnika ona se pretvara u električnu energiju.

Do eventualne primene u automobilskoj industriji ipak, dug je put. Dobri poznavaoci automobilske industrije znaju da je i u ranijem periodu bilo istraživanja ove vrste energije kao pogona za vozila, automobile. Napravljeno je više prototipova ali brojna ograničenja nisu dozvolila da ti modeli počnu da silaze sa proizvodnih traka već su završia u muzejima.

Vazduh kao pogon

Iako izgleda neverovatno korišćenje komprimovanog vazduha za pogon vozila se i dalje istražuje, a jedna mala francuska firma je nedavno razvila motor koji se ugrađuje i u neke automobile indijskog automobilskog giganta.

Foto-ilustracija: Unsplash (vital-sinkevich)

Motor je, ukoliko su dostupni podaci tačni, genijalno konstruisan, veoma je jednostavan i jeftin za konstrukciju, a troškovi korišćenja su ispod jednog evra na 100 pređenih kilometara. Autonomija je sa jednim rezervoarom komprimovanig vazduha od 200 do 300 km ili 10 časova vožnje. Ove karakteristike ga čine idealnim vozilom za po gradu, gde 80 odsto vozača vozi manje distance od 30 do 60 km. Maksimalna brzina tih automobila je 110 km/h.

Rezervoar komprimovanog vazduha se puni za oko dva, tri minuta na specijalnim punionicama – kompresorima, a automobil može biti opremljen kompresorom, koji se napaja iz električne mreže i puni rezervoar za oko tri, četiri časa. Izduvni sistem proizvodi hladan vazduh temperature 0 do –15 stepeni Celzijusa što ga čini idealnim za rashlađivanje putničkog prostora, ukoliko je to potrebno i bez ikakvog gubitka snage.

U rezervoarima napravljenim od fiberglasa se nalazi ogromna količina komprimovanog vazduha. Pri širenju vazduha, pokreću se klipovi i to obezbeđuje kretanje. Jednostavno, zar ne? I ovde će vreme biti najbolji sudija. Ideja je svakako interesantna jer je još nekoliko manjih kompanija već proizvelo svoje modele vozila na ovaj pogon.

Solarni pogon

Ideja da se iskoristi sunčeva energija za pokretanja vozila nije nova. Još sredinom pedesetih godna prošlog veka su pravljeni modeli koji su imali solarne panele na krovu ili na celoj površini vozila. U poslednje vreme se održavaju i svetska takmičenja za solarna vozila (ne samo automobile već i avione) koja postavljaju nove rekorde u brzini, dometu. Treba istaći i projekat koji u Italiji vodi naš čuveni dizajner Marko Luković koji je nekoliko puta do sada pobeđivao na najvećim svetskim takmičenjima. Vozilo koje je on kostruisao sa svojim timom je registrovano, vozi se ulicama italijanskih gradova i svakako će predstavljati veliku polaznu osnovu za buduće projekte.

Izvor: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova

BiH sa krovova može zadovoljiti pola svojih potreba za strujom

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Bosna i Hercegovina ima prirodni potencijal da kompletnu godišnju potrebu za električnom energijom podmiri iz solarnih panela. Međutim, stručnjaci tvrde da država sa svoje tri elektroprivrede nije previše zainteresovana za ovaj oblik energije koji se u procesu dekarbonizacije nameće kao logičan izbor.

Tačnije, podrška obnovljivim izvorima energije postoji, ali samo deklarativna, jer sve ukazuje na to da i dalje postoji veliki otpor prema njoj, i da nema spremnosti da se napravi zaokret od energije koja se bazira na fosilnim gorivima.

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu i direktor „ATS Instituta“ Samir Avdaković, smatra da ključ leži u prozjumerima, malim proizvođačima ujedno i potrošačima električne energije, koji su u Evropi prepoznati kao nosioci energetske tranzicije, dok su u BiH i dalje uglavnom izvan zakonskih okvira.

Prema njegovim rečima, krov je danas najveći energetski potencijal i tu treba staviti fokus.

„Potrošnja struje u BiH godišnje iznosi oko 12.000 gigavat časova. Polovina od toga mogla bi se proizvesti upravo na njima, ako bi na milion krovova stavili panele snage od pet kilovata. Tu već postoje i priključci i infrastruktura. Znači, pola struje za celu godinu bismo odmah ovde pronašli“, kaže Avdaković.

Dalje, kao jedna od ideja o kojoj se malo govori, a koja je uveliko razvijena u Evropi su i plutajuće fotonaponske elektrane.

Studenti su, kaže on, izračunali da bi se postavljanjem panela na pet odsto površina na većim veštačkim jezerima u zemlji dobilo 1.215 gigavat sati energije, što je preko 10 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.

Pročitajte još:

Potencijal vidi i u vinogradarstvu, koje u BiH ima tradiciju dugu 2.000 godina.

„Imamo 4.000 hektara vinograda. Na jednom hektaru moglo bi da se proizvede 1.250 gigavat časova struje, odnosno ukupno 5.000 gigavata. Pored proizvodnje struje, paneli su ujedno i zaštita za grožđe, a iskustva u svetu pokazuju da se prinosi povećavaju i do 30 odsto“, rekao je Avdaković.

Međutim, velika prepreka za realizaciju ovih ideja leži u činjenici da podzakonski akti nisu doneseni u oba entiteta, a da se nadležnima ne žuri previše.

Namerno zakomplikovana procedura

Profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli i predsednik Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET) Mirza Kušljugić tvrdi da se na svaki način otežava razvoj ove vrste proizvodnje električne energije i to kašnjenjem zakonske regulative, podzakonskih akata, komplikovanjem pravilnika u elektrodistribucijama.

„Jedini smo u Evropi koji nemamo prozjumere i smatram da je to između ostalog bila i namera. Ljudi koji upravljaju elektroprivredama boje se da u čitav sistem uđu potrošači koji postaju i proizvođači. To bi zahtevalo velike promene gde oni više ne bi imali monopolski položaj“, kaže on.

Prema njegovim rečima građani Bosne i Hercegovine jedini su u Evropi koji su sprečeni da proizvode struju za sopstvene potrebe i da to treba pod hitno menjati.

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

„Ne postoji prozjumer u Evropi kojem je zabranjeno da se priključi na mrežu. To se dešava samo ovde kod nas“, zaključio je on.

Ekonomista Damir Miljević kaže da se energetska tranzicija u BiH banalizuje.

Na brojnim konferencijama, kaže on, priča se o silnim novim megavatima iz obnovljivih izvora energije, dok u praksi ni jedna elektroprivreda, izuzimajući dve vetroelektrane, nije napravila ništa značajno.

Tako se došlo u situaciju da su u opštini Gračanica privatnici postavili više panela nego sve tri elektroprivrede u BiH zajedno.

„Ono što je problematično jeste što se odluke ne donose i što će posledice tog nedonošenja na kraju platiti građani kroz nedostatak električne energije ili kroz povećanje njene cene“, rekao je Miljević.

Inače, zakoni koji definišu prozjumere usvojeni su u oba entiteta, a Republika Srpska je u septembru prošle godine usvojila i Pravilnik o kupcima – proizvođačima.

Elektroprivreda Republike Srpske je u avgustu 2022. godine objavila Program energetske održivosti gde je obećala pomoć da se na 50.000 domaćinstava u Srpskoj kroz povoljne uslove kreditiranja postave solarni paneli.

Program je doživeo pravi fijasko jer se na javni poziv javilo manje od 5.000 ljudi. Zasluge za mali odziv svakako ima i „ERS“ koji se nije previše trudio da potrošačima objasni koje prednosti i pogodnosti sa sobom donosi ugradnja solarnih panela.

Izvor: Capital.ba

Faktori nastanka i metode smanjenja komunalnog otpada

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (antoine-giret)

Kakav odnos čovek ima prema otpadu, do kakvih posledica može da dovede nastavak trenda povećanja otpada i koji koraci su ključni kako bi se negativni ishodi sprečili, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) analizirao je u novom izveštaju UNEP Globalna prognoza upravljanja otpadom 2024 – Izvan doba otpada: pretvaranje smeća u resurs.

Uvodeći u srž problema, ističe se da su očekivanja da će se količina komunalnog otpada uvećati za dve trećine, a da će se njegovi troškovi gotovo udvostručiti u jednoj generaciji. Preciznije, sa 2,3 milijarde tona u 2023. godini, proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porašće na 3,8 milijardi tona do 2050. godine. Kada je reč o globalnom godišnjem trošku, on bi do 2050. godine mogao da se udvostruči na 640,3 milijarde dolara.

Planeta se suočava sa trostrukom planetarnom krizom, odnosno tri glavna ekološka problema koji su međusobno povezani. U tom smislu reč je o klimatskim promenama, gubitku biodiverziteta i zagađenju, a porast količine otpada direktno pospešuje ovu krizu. Naime, kada završi u prirodi, otpad predstavlja zagađenje samo po sebi. Već kao takvo, posebno je opasno za živi svet u moru. Životinje se ozleđuju, zapetljavaju i gutaju otpad. Sa druge strane, nepravilno upravljanje otpadom dovodi do oslobađanja emisija sa efektom staklene bašte, koji pospešuju klimatske promene. Dalje, klimatske promene dovode do brojnih negativnih posledica usled čega strada biodiverzitet.

Pročitajte još:

Da li će doći do smanjenja ili porasta komunalnog otpada, zavisi od tri faktora. Prvi jeste dizajn proizvoda, kojim je određeno koja vrsta materijala će se koristiti, kolika količina, kao i to da li proizvod može da se ponovo iskoristi, popravi ili reciklira na kraju životnog veka. Drugi jeste odluka građanja kako će da se ophode prema proizvodu – koji će da kupe, kako će da ga koriste i na kraju kako će da ga odlože. Poslednji se odnosi na kapacitet lokalnih sistema upravljanja otpadom, kako onih za prikupljanje i sortiranje, tako i onih za reciklažu i ponovnu upotrebu.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Istraživanja pokazuju da se trenutno svega 19 odsto komunalnog čvrstog otpada reciklira, uključujući metale, staklo, papir, karton, određene vrste plastike, kao i biorazgradivi otpad koji se tretira kompostiranjem ili za koristi za proizvodnju biogasa. Iako je reciklaža nešto na čemu se insistira, model bez otpada je još efikasniji način za smanjenje upotrebe energije. Reč je o ponovnoj upotrebi, popravci, ali i merama koje podstiču smanjenje potrošnje.

Još jedan način na koji može da se iskoristi otpad, jeste njegovo korišćenje za proizvodnju energije. Ipak, realtivno mali broj zemalja primenjuje ovakvu praksu, zato što se njegova korisnost i ekološka prihvatljivost dovodi u pitanje. Dva su važna razloga. Prvo, kada se jednom sagori otpad kako bi se dobila energija, on više ne može da se reciklira ili ponovo koristi, što znači da će postojati potreba za upotrebom novih sirovina za proizvodnju novog proizvoda. Na ovaj način, otpad ne može da nastavi da kruži, već se njegova funkcija završava kada jednom bude pretvoren u energiju koja će se potrošiti. Drugo, prilikom sagorevanja otpada kao što je plastika, dolazi do oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte i drugih emisija.

Kako bi dobre prakse bile primenjenje, potrebno je da međunarodne razvojne banke prepoznaju i podstiču dokazane inicijative bez otpada i cirkularne ekonomije, zatim da nacionalne vlade integrišu politike i podršku opštinama, malim i srednjim preduzećima, kao i neformalnim sektorima. Na kraju, treba obezbediti da se stručno znanje prenese i na građane, koji imaju važnu ulogu u ovom procesu.

Katarina Vuinac

Uz očuvanje istorije do energetski efikasnog grada

Foto-ilustracija: Pixabay (Michał)
Foto: Aleksandar-Arsenovic (The-Prestige)

Upodnožju planine Leotar, uz reku Trebješnicu, u senci stogodišnjih platana nalazi se Trebinje. Grad u koji se mnogi često vraćaju i imaju osećaj da su na moru. Najstariji natpis današnjeg naziva grada uklesan je nadgrobnoj ploči župana Grda iz druge polovine XII veka. Danas ovaj grad ponosno nosi tragove svih epoha i vladara pod kojima se razvijao. O planovima za budućnost i svemu što Trebinje čini gradom kakav jeste, razgovarali smo sa gradonačelnikom Mirkom Ćurićem.

Imate jasno definisane ciljeve kada je reč o energetskoj efikasnosti. Na koji način planirate da ispunite zacrtane ciljeve i šta je do sada urađeno?

– Grad Trebinje je još 2010. godine prepoznao važnost Inicijative Saveza gradonačelnika (The Covenant of Mayors Initiative) o smanjenju emisije ugljen-dioksida do 2020. godine. Još 2011. je usvojen SEAP, Održivi energetski akcioni plan tada Opštine Trebinje. U prethodnom periodu realizovan je niz projekata i aktivnosti koje vode ka ispunjenju zacrtanih ciljeva poput uspostavljanja energetskog menadžmenta. Na 80 odsto javne rasvete realizovan je projekat zamene neefikasnih živinih svetiljki sa efikasnim LED sijalicama, a u budžetu 2024. godine smo planirali sredstva da proces zamene u potpunosti završimo. U ovoj fazi realizacije projekta potrošnja električne energije je smanjena za više od 280.000 kWh, što je prouzrokovalo smanjenje CO2 za oko 1.000 tona. Kada je reč o javnim objektima, na više njih je unapređena energetska efikasnost, zamenjena je spoljna stolarija, urađene su fasade, rekonstruisani krovovi, i to je urađeno na vrtićima, osnovnim školama, srednjoškolskom centru i drugo. Nastavljamo i dalje i idemo ka tome da svi javni objekti budu rekonstruisani u skladu sa ciljevima energetske efikasnosti u zgradarstvu. U toku postupka izdavanja dozvola za gradnju usmeravamo investitore novih objekata da poštuju mere za poboljšanje energetske efikasnosti, te pribave energetski certifikat.

Planski i kontinuirano ulažemo u rekonstrukciju i rehabilitaciju saobraćajnica. Na ovaj način postižemo da se energetski gubici smanje. Izgradnjom kružnih tokova na mestima gde je to preporučeno i u skladu sa projektom tehničke regulacije saobraćaja, takođe, utičemo na smanjenje emisije izduvnih gasova.

U FOKUSU:

U toku 2023. godine realizovan je projekat Digitalizacija upravljanja stacionarnim saobraćajem u centru grada, čime se znatno smanjuje vreme kretanja vozila do slobodnog parking mesta i na ovaj način se smanjuje količina izduvnih gasova. Kontinuirano se sprovode aktivnosti na podizanju svesti i organizuju obuke kroz implementaciju različitih projekata koje Grad realizuje. Takođe, redovno se prati potrošnja energenata, analizira i provode mere za uštedu energije – EMIS. U oblasti upravljanja kišnicom i fekalnim vodama implementirali smo niz projekata: rekonstruisano je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, dograđena je postojeća mreža fekalne kanalizacije i priključen je veći broj domaćinstava. Grad Trebinje je u okviru projekta NAP, koji je sprovodio UNDP, izradio dokumenta Klimatska procena ranjivosti i Strategija inovativnog finansiranja investicija i prilagođavanje na klimatske promene u gradu Trebinju. Napravljen je i usvojen Plan upravljanja otpadom za Grad Trebinje, te izrađen projekat sanacije postojeće i izgradnja sanitarne deponije za odlaganje kućnog otpada. U prethodne dve godine uloženo je više od 500.000 evra na opremanje i stručno osposobljavanje vatrogasno-spasilačkih jedinica, a sve u cilju preventivnog i pravovremenog delovanja i smanjenja posledica od požara.

Potpisnici ste Sporazuma gradonačelnika kojim se obavezujete da ćete smanjiti emisije ugljen-dioksida. Na koji način to radite i kakvi su planovi za naredni period?

Foto-ilustracija: Unsplash (laurynas-zizys)

– U narednom periodu planiramo da u potpunosti realizujemo projekat zamene živinih svetiljki sa LED svetiljkama. Sredstva za realizaciju ovog projekta planirana su budžetom za narednu godinu. Takođe, planirali smo da u toku naredne dve godine značajna finansijska sredstva uložimo u proširenje kanalizacione mreže, te da na nju priključimo još oko 400 domaćinstava. U kontinuitetu provodimo aktivnosti na dodatnom opremanju i osposobljavanju DVD i vatrogasno spasilačke jedinice. Jedan od naših planova je i zabrana korišćenja uglja za javne i privatne subjekte na području Trebinja, kao i zabrana korišćenja plastičnih kesa.

Domaćin ste, možemo reći, tradicionalnog Samita energetike. Koliko je jedan ovakav skup značajan za Trebinje? Koliko je prelazak na obnovljive izvore energije značaj za grad i da li nam možete nešto više reći o projektima iz ove oblasti?

– Samit energetike je značajan događaj za Trebinje i iz godine u godinu okuplja brojne eminentne stručnjake iz oblasti energetike ne samo iz regiona već i iz Evrope. Ovim događajem Trebinje je pozicionirano na važno mesto u oblasti energetike, s obzirom na to da se u našem gradu nalaze dve hidroelektrane, sedište Elektroprivrede Republike Srpske i Regulatorne komisije za energetiku Srpske. Pošto je ovo događaj koji se već tradicionalno održava, a pritom je sve veća zainteresovanost i za druge slične događaje iz različitih oblasti, Grad i ERS su zajedničkog stava da je u Trebinju neophodno izgraditi kongresni centar. ERS je već raspisala nagradni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje i nadam se da ćemo tokom naredne godine imati glavni projekat ovog budućeg objekta koji će se graditi na području koje obuhvata Zonin plan Novo Trebinje.

Time će se omogućiti i da se Samit energetike Trebinje i slični događaji organizuju u adekvatnim objektima, ali će i Trebinje svim zainteresovanim subjektima omogućiti organizaciju ozbiljnih kongresa.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Bugarska postaje glavna ruta za uvoz ruskog gasa u EU i Ukrajinu

Foto-ilustracija: Pixabay (tudor-radu)
Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Sa očekivanim prestankom tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu krajem ove godine, gasovod Balkanski tok kroz Bugarsku postaće glavna ruta snabdevanja EU i Ukrajine.

Dugoročno, Bugarska će postati važna tranzitna zemlja koja će obezbediti snabdevanje Rumunije, Moldavije i zemalja jugoistočne Evrope.

,,Nakon prestanka transporta prirodnog gasa iz Rusije preko Ukrajine od početka 2025. godine, vertikalni gasni koridor kroz Bugarsku biće jedini projekat koji može da obezbedi kako neophodan prenos tečnog gasa tako i nastavak rada gasovodne mreže i podzemnih skladišta gasa u Ukrajini“, rekao je Vladimir Malinov, direktor državne gasne kompanije Bulgartransgaz (BTG) tokom posete visokog zvaničnika u energetskom sektoru EU Dite Jula.

Podaci Evropske komisije pokazuju da je od početka rata u Ukrajini, EU drastično smanjila uvoz ruskog gasa sa više od 50 odsto na 15 odsto prošle godine. Ukupno, devet odsto isporuka ruskog gasa u EU dolazi putem gasovoda, a ostatak je tečni gas. Nakon obustave ukrajinskog gasnog koridora, isporuke za EU i Ukrajinu moraće da prolaze uglavnom preko Bugarske.

Balkanska zemlja upravlja gasovodom Balkanski tok, koji je nastavak Turskog toka, gasovoda koji je svečano otvoren tačno godinu dana pre rata. Projekat ruskog predsednika Vladimira Putina da zaobiđe Ukrajinu podržali su bivši lideri Bugarske, Turske i Srbije.

Pročitajte još:

Po izbijanju rata Rusija je prekinula isporuku gasa Bugarskoj, ali vlasti u Sofiji nisu ometale tranzit ruskog gasa u Srbiju, Mađarsku i odatle u Austriju. Odvojeno, Bugarska i Grčka izgradile su gasni interkonektor koji povezuje bugarsku gasnu mrežu sa Transjadranskim gasovodom, koji prenosi gas iz Azerbejdžana.

Ova veza takođe omogućava transfer LNG-a sa grčkih terminala i uvoz LNG-a sa ruskih terminala preko Balkanskog toka.

Bugarska i Rumunija trenutno ne koriste potencijal Transbalkanskog gasovoda, koji je bio stara ruta za tranzit ruskog gasa iz Ukrajine preko Rumunije u Bugarsku pre pokretanja Turskog toka. Ideja vlasti u Sofiji je da se ovaj gasovod preokrene i da Bugarska postane izvozna ruta za Rumuniju i Ukrajinu.

Garantovani pristup

Foto-ilustracija: Unsplash (karel-mistrik)

Ovaj projekat se zove Vertikalni gasni koridor i zajednički je projekat gasnih kompanija Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Slovačke, Moldavije i Ukrajine za proširenje postojećih gasnih veza između njih.

„Ova strateška ruta će garantovati pristup dodatnim količinama tečnog prirodnog gasa za potrošače u istočnoj Evropi“, rekao je Malinov.

„Realizacijom projekata povećanja kapaciteta od Grčke do Bugarske i od Bugarske do Rumunije biće obezbeđena tehnička mogućnost da se dodatne količine prirodnog gasa, uključujući iz Južnog gasnog koridora i tečnog gasa, prebacuju uz korišćenje  maksimalnih mogućnosti postojeće infrastrukture“, dodao je on.

Bugarske vlasti su sa Evropskom komisijom razgovarale o mogućnosti njene finansijske podrške za realizaciju projekata Vertikalnog koridora. Ukupna indikativna vrednost dva projekta Bulgartransgaz vertikalnog gasnog koridora je 300 miliona evra, bez PDV-a.

„Tražimo opcije za finansiranje projekata, uključujući povećanje kapitala kompanije, finansiranje dugom, korišćenje državnih garancija i evropsko finansiranje“, rekao je Malinov.

Projekat povećanja kapaciteta sa Grčkom takođe će pružiti priliku da se poveća snabdevanje Severne Makedonije iz alternativnih izvora kako bi se pokrilo između 50 i 80 odsto dnevnih potreba zemlje.

Izvor: EURACTIV

Delotvorno upravljanje vodama i preporuke za unapređenje 

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-j-cotten)
Foto: WWF

Panel diskusija na temu „Koliko je delotvorno upravljanje vodama i koje su preporuke za unapređenje“ održana je u Privrednoj komori Srbije (PKS), u okviru Foruma ekoloških politika – Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji. Forum je organizovao WWF Adria, u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima“, koji finansijski podržava Evropska komisija. Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji, koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama. 

Dva su pravca angažovanja lokalne uprave kada govorimo o delotvornom upravljanju vodama i preporukama za unapređenje. Ukoliko one prepoznaju svoje mogućnosti za unapređenje upravljanjem vodama, njihov rad ne može biti realizovan usled nedostatka finansija. Vrlo često se događa da rešenja za unapređenje nema, a to posledično utiče na opstanak ne samo biljnog i životinjskog sveta, koji zavisi od zdrave vode, već i čoveka. 

Prema rečima Ljubiše Mijačića, menadžera slatkovodnog programa WWF Adrije ekonomija neprekidnog rasta je jako žedna ekonomija. Ona iziskuje stravične količine vode za svaki aspekt rasta. U tom pravcu, potrebno je razmišljati o regionalnim rešenjima kako bi se sprečili ogromni gubici vode koji se mere milionima kubika vode. Ljubiša je naglasio da su vode najosetljivije na klimatske promene i da imamo izuzetno suve ili kišne klimatske promene u zadnjim godinama i zato imamo hidrološke ekstreme, koji nisu poslednjih 100 godina zabeleženi.

,,Prosek je da imamo 1700 kubika vode po stanovniku godišnje, a sve ispod toga je vodno stresno područje. Nemamo više ni hladne zime i vodama se prirodnim ciklusima ugrožava njihovo stanje. Po pitanju voda poremećaj temperatura jako utiče, jer vode su na to veoma osetljive. Imamo ublažene hidrološke uslove ili bujične tokove i poplave koje čine štetu. Moramo da se prilagodimo, nemamo vremena više da vode posmatramo na potpuno drugačiji način, vode se zanemaruju, a moramo da ih čuvamo i delimo sa prirodom“, rekao je Mijačić.

Pročitajte još:

Voda je osnovni medij u mreži života, jedini katalizator da očuva biodiverzitet i na vodama počiva i zasniva se život na zemlji.

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Jedan od grantova u okviru projekta WWF Adrije za vodosnabdevanje je dobilo udruženje „Ekomar“ iz Kragujevca.

Marija Simić Savić, programska direktorka udruženja je rekla da su projekat realizovali godinu dana ne samo na reci Gruža već i na pet drugih akumulacija, i zaključili da sve akumulacije „pate“ od istih problema: nedostatka dobrog upravljanja i velikog broja institucija koje imaju nadležnosti, a ne zna se ko šta radi nad akumulacijom.

,,Predložili smo rešenja za formiranje Saveta upravljača nad akumulacijama, u kojem bi razmenjivali informacije svih koji imaju učešće“, rekla je Simić Savić.

Lokalne zajednice ugrožene su nedostatkom pitke vode od fizičke nedostupnosti vode do kvaliteta vode koja se pije ili koristi, a posebno u Banatu i Bačkoj.

Veliki gubici vode

Strahinja Macić iz organizacije za političku ekologiju „Polekol“ je naglasio da su među problemima u lokalnim samoupravama u kojima se zna vlasništvo nad vodovodnim sistemom milioni kubnih metara gubitaka nad vodom. 

„U Užicu gubici vode iznose 55 odsto, u Leskovcu 43 odsto, a u Zaječaru 48 odsto, jer je investirano poslednji put osamdesetih godina prošlog veka i sada i kada ima dovoljno vode, puno je gubitaka, a sve češće vode i i nema. To su vrlo skupe investicije za lokalne samouprave“, rekao je Macić.

Komunalna preduzeća prepoznaju probleme, ali njihovo rešavanje nije podržano od lokalnih samouprava budžetom, jer su one vlasnici nad vodovodnom mrežom i ako komunalno preduzeće nema trajno finansiranje nastaju problemi. Macić je istakao da se ovaj problem mora sagledati i na republičkom nivou, ali se insistira na pogrešno fokusiranje na gradnju akumulacija, što je skupa investicija, a puno su izložene zagađenjima i problemima. Bolje rešenje je izgradnja regionalnih vodosistema.

Negativan uticaj na ptice 

U okviru ove teme razgovaralo se i o ugroženosti divljeg sveta i ptica. Davor Marković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije rekao je da se cela beogradska kanalizacija ispušta u Dunav i to utiče i na stanovništvo, insekte , ptice, ribe. Duž Dunava nalaze se važna područja u kojima borave ptice.

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-j-cotten)

,,U Srbiji se prečišćava 15 odsto kanalizacionog otpada, a evropski prosek je 80 odsto, a ta voda se koristi i za potrebe poljoprivrede i navodnjavanja useva, povrća, voća, Opada i broj riba u rekama, jer se velike količine otpada izručuju u vodotokove“, rekao je Marković.

Na primer Gružansko jezero je jako ugroženo divljom gradnjom, vikend naseljima, nema ptica u okolini, a ceo Kragujevac se snabdeva vodom iz tog jezera. Važan problem je i olovo, jer se u vodotokove svake godine prospe 5,5 miliona tona olova, a to je jako opasno za ptice i ribe. U Srbiji se proizvodi i olovna sačma, a to je veliki problem. 

Ove probleme nije lako objasniti običnom čoveku. Priroda će uskoro da nam ukaže na to odsustvom kiša i sa puno suša i ugroženog biodiverziteta, a tada će svi problemi biti marginalizovani, ali će biti kasno, a zbog toga će doći i do velikog poskupljenja hrane i odeće.

Zaključak sa Foruma ekoloških politika je da uz jaču finansijsku podršku, koordinaciju državnih i lokalnih institucija sa organizacijama civilnog društva i podršku njihovom radu – razvojne mogućnosti prirode u Srbiji su velike. Predstavnici brojnih lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih institucija kao i međunarodnih i domaćih organizacija, saglasili su se da se u rad na očuvanju prirode, klime i vode u Srbiji mora ulagati još više, ukoliko želimo da oni budu zdravi, funkcionalni i ekonomski isplativi sistemi. 

Mirjana Vujadinović Tomevski

Podsticaji za kupovinu bicikla u Francuskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Geo Chierchia)
Foto-ilustracija: Unsplash (Heybike)

Francuska nastavlja da podstiče alternativna prevozna sredstva, odobravanjem ekoloških bonusa za njihovu kupovinu. Ova nacionalna pomoć biće produžena do 2027. godine.

Za kupovinu novog ili polovnog električnog bicikla, ekološki bonus će iznositi maksimalno 400 evra po biciklu, uz ispunjene uslove prihoda.

Kada je reč o teretnom biciklu, električnim prikolicama za bicikl ili biciklu prilagođenom osobama sa invaliditetiom, maksimalan iznos biće 2.000 evra, takođe uz uslov resursa. Za pravna lica moći će da ostvare finansijsku pomoć do 1.000 evra.

Pored toga, iznos od 3.000 evra moći će da ostvare građani koji se odluče da svoje motorno vozilo zamene novim ili polovnim električnim biciklom. Pojašnjenja radi, ovo je moguće ukoliko se osoba odluči da otpiše svoje staro motorno vozilo.

Pročitajte još:

Glavni grad Francuske posebno se izdvaja kada je reč o podsticaju građana za prelazak na ovakav vid prevoza i to izgradnjom dobre biciklističke infrastrukture. Prvo mesto, među svim gradovima u Francuskoj, Pariz je zauzeo na osnovu široke mreže biciklističkih staza, prodavnica bicikala i biciklističke opteme, kao i gotovo dve hiljade stanica javnih bicikala, gde građani mogu da iznajme ovo vozilo.

Podsticaji za ekološki prihvatljivija vozila nisu jedina mera koju Francuska spovodi kako se smanjile emisije. Od 1. januara, ova država uvela je brojne mere. Među njima je i Zeleni fond, koji je Vlada ojačala dodatnim finansijama. Ova sredstva biće korišćenja, primera radi, u svrhe projekata energetske obnove škola. Planirano je da 2.000 škola bude renovirano do 2024. godine, a 40.000 u roku od 10 godina.

Energetski portal

Izazovi održivog upravljanja zaštićenim područjima i adaptacija na klimatske promene 

Foto-ilustracija: Unsplash (lachlan-cruickshank)
Foto: WWF

Forum ekoloških politika – Razvojne mogućnosti prirode u Srbiji u Privrednoj komori Srbije (PKS) je organizovao WWF Adria, u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima“, koji finansijski podržava Evropska komisija. Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji, koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama. U okviru foruma održane su diskusije o izazovima i prilikama u održivom upravljanju zaštićenim područjima i o prilagođavanju na klimatske promene na lokalnom nivou.

Zaštićena područja u Srbiji suočavaju se sa neusklađenim nadležnostima, nedostatkom finansijskih sredstava i različitim upravljanjem. Nekim područjima poput Nacionalnog parka Tara, upravlja se delotvorno, ali se kao još jedan u nizu pojavljuje problem ekonomskog interesa, odnosno potreba onih koji žele da posluju ili da se nastane na ovom području. Trend velikih migracija ka zaštićenim područjima i izgradnja vikendica porasla je posle korone, pa iako u velikom broju slučajeva legalni, takvi objekti ne mogu biti praćeni odgovarajućom insfrastrukturom i narušavaju sklad lokalnog izgleda prostora i stanovništva. Ekonomska ekspanzija je veliki izazov i za brojna druga zaštićena područja. 

Divlja gradnja u zaštićenim područjima

Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara je rekao da postoji puno problema, iako je donešena Planska dokumentacija, jer se mnoge stvari ne sprovode, a „ekološka odgovornost završava tamo gde počinje ekonomski interes“.

,,Veliki problem je divlja gradnja, a i za sređivanja priobalja jezera Perućac su neophodna sredstva, a opština nema nameru da to uradi uskoro. Ako bi se pokazala dobra volja skoro cela opština Bajina Bašta bi bila pod zaštitom, jer ima toliko prirodnih lepota“, rekao je Milanović.

Pored toga, pojedini upravljači u nekim opštinama sa zaštićenim područjima nisu upoznati sa delokrugom svojih ovlašćenja i to vodi brojnim nesuglasicama na relaciji lokalna uprava – organizacije civilnog društva.

Udruženje građana „Pridruži se“ iz Paraćina radilo je analizu zaštićenih područja, odnosno područja Grza, kako bi upoznali građane o njegovom stanju. Zaključeno je da će se i postojanje tog jednog područja dovesti u pitanje ako se ne preduzmu adekvatne mere zaštite, kao i to da je jako važno pitanje upravljača nad tim područjem. Turistička organizacija (TO) Paraćin nije ni znala da su oni upravljači nad tim područjem, dok im to nisu saopštili iz ovog udruženja.

Pročitajte još:

Problem jeste i novac za ulaganja ali je neophodno i više volje.

Foto: WWF

,,Napravili smo mali turistički vodič na osnovu tih istražavanja i analize i predložili TO Paraćin da pozovu privrednike da ih upoznaju sa svim lepotama sa kojima raspolažu“, rekla je Aleksandra Paunović iz udruženja „Pridruži se“.

Kako da se osigura da upravljač zaštićenog područja bude kvalitetan objasnila je Ivana Jelić, iz Zavoda za zaštitu prirode. Ona je na osnovu velikog iskustva u ovoj oblasti istakla da je jako važno uključivanje svih zainteresovanih korisničkih strana, pre nego počne zaštita i važno je sve da se uklopi.

,,Važni su kapaciteti upravljača, finansije su ključne, ali i kadrovi koji mogu da sprovedu studije. Problem nastaje ako postoji sukob sa opštinom. Na Tari ima puno problema, jer nema ograničenja koliko objekata može da se gradi na jednom zaštićenom području i to ljudi koriste, pa upravljač ne može da spreči nelegalnu gradnju. Potrebno je uključivanje lokalne zajednice, više razgovora i to bi omogućilo kompromisno rešenje. Zavod pomaže upravljačima u rešavanju problema nelegalne gradnje i problemima koje upravljači imaju sa opštinama i građanima, sve u cilju da se nađu rešenja za bolje funkcionisanje zaštićenih područja“, kaže Jelić.

Jačanje privatnog gazdovanja nad zaštićenim područjima

PKS je važan partner WWF u projektu „Bezbedna priroda i klima“. Došlo je do rebrendiranja WWF i diverzifikacije projekata iz Beograda u celu Srbiju.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u PKS je naglasio „da mi u stvari ne razumemo šta je prirodni kapital, a u istraživanjima nam je srce puno prirode. Prirodni kapital nije kočnica razvoja Srbije, već naprotiv“. 

,,Nedavno je rađeno istraživanje o održivosti poslovanja kompanija i pokazali su se dosta dobri rezultati, ali je fokus PKS-a na malim i srednjim preduzećima na područjima zaštićenih dobara, ali horizontalna regulativa nije dobra. I dalje imamo PDV na donacije i humanitarna davanja i to jako opterećuje. Moramo imati javno – privatno gazdovanje nad zaštićenom područjima, trebaju nam primeri privatnog gazdovanja i potreban je novi okvir fiskalne politike da bi ovo opstalo, kao i finansiranje zelenim obveznicama. Postoje i drugi načini finansiranja i fondovi koji mogu da se koriste“, rekao je Mitrović.

Ekonomska ekspanzija je veliki izazov za brojna zaštićena područja, a organizacije civilnog društva su pravi partneri u realizaciji brojnih projekata i snažne organizacije su veoma važne za unapređenje stanja prirode u Srbiji.

,,Naglasio bih da su upravo organizacije civilnog društva te koje su u pravnom smislu informisane i čekaju sa unapred spremnim rešenjima za poboljšanje stanja“, rekao je Vanja Jakšić iz WWF Adrije.

Primeri dobre prakse

Jednoglasan stav panelista na temu „Prilagođavanje na klimatske promene na lokalnom nivou“ jeste da se pod hitno moraju preduzeti konkretni koraci da se one makar ublaže. Kao pozitivne primere imamo Grad Sombor i nedavno završen dokument sa preporukama usmerenim ka Gradu Vranju. I mladi su svesni klimatske krize, ali nisu svi spremni da se odreknu blagostanja koje uživaju i tako sami doprinesu njihovom ublažavanju. Imajući u vidu da mere treba da daju rezultate u narednih 50 godina, a obuhvataju veliki broj sektora, takođe je od velikog značaja primeniti primere dobre prakse i razvojne politike na nacionalni nivo.

Foto: WWF

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uradila je Priručnik za planiranje prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, uz podršku UNDP, ali prema rečima Klare Danilović, šefice Odeljenja za urbanizam, prostorno planiranje i stanovanje SKGO nisu imali nacionalni zakondovani okvir. Ona kaže da sve zainteresovane strane treba da budu uključene u odabir mera i određivanje prioriteta adaptacije na izmenjene klimatske uslove, a koristi se svetska metodologija koja je prilagođena na uslove u Srbiji. Efekti adaptacije na klimatske promene u lokalnim sredinama na različite načine mogu da se ogledaju na infrastrukturu, privredu, ljude, prirodne resurse

,,Metodologija je ispilotirana u tri grada do sada, a planiramo rad na obukama državnih lokalnih službenika za rad na adaptaciji na klimatske promene, jer uskoro nećemo imati kadrove koji će ovakve projekte moći da realizuju generalno u celoj državi. Ove mere su i ekstremno skupe, jer ih treba planirati tako da daju efekte u nekoliko narednih decenija“,  rekla je Danilović.

WWF shvata da u ove projekte mora biti uključen korporativni sektor i banke. Banca Intesa Sanpaolo group investira u prirodu u Srbiji i u Šume hrane. Ova banka je jedna od najrelevantnijih banaka i ima dobru saradnju sa WWF, a u Srbiji su izuzetne prirodne lepote i šume.

Nives Puntarić iz Banca Intesa Sanpaolo group došla je na forum iz Milana. Ona je rekla da su planirali ulaganje u Šumu hrane u martu i sadnju na zaštićenom području Evropskog Amazona i to će biti još jedna dobra podrška razvoju lokalnog biodiverziteta.

U okviru ovog projekta u martu će biti raspisan još jedan konkurs za male grantove za ulaganje u tri teme: divlje zveri, adaptaciju na klimatske promene i na upravljanje vodama, a po jednoj organizaciji za ove tri teme biće dodeljeno ukupno 40.000 evra.

Mirjana Vujadinović Tomevski 

U Kruševcu i Vranju započinje projekat za bolje upravljanje otpadom

Foto:-lustracija: Unsplash (justine poirrier)
Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Predstavljen je Projekat integrisanog upravljanja čvrstim otpadom u Kruševcu i Vranju (faza 1), čiji je cilj izgradnja regionalnih sanitarnih deponija koje će uključivati linije za separaciju komunalnog otpada, tretman procednih voda, kompostiranje zelenog otpada, i sistem za iskorišćavanje deponijskog gasa. Osim toga, projekt predviđa i nabavku opreme za sakupljanje otpada.

Projekat bi trebalo da obuhvati i opštine u Rasinskom i Pčinjskom okrugu, a sveukupnu korist od projekta trebalo bi da oseti oko 400.000 stanovnika, s obzirom da će osim Kruševca i Vranja, projekat obuhvatiti i opštine Aleksandrovac, Varvarin, Ćićevac, Surdulicu, Brus, Blace, Preševo, Trgovište, Bujanovac i Bosilegrad, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture..

Pročitajte još:

Izgradnja i modernizacija prečistača otpadnih voda deo su projekta kako bi se uskladili sa standardima Evropske unije, jer trenutno od 43 prečistača za otpadne vode, neki ne rade kako treba.

Kraj radova na projektu trebalo bi da bude 2026. godine, s obzirom da je jedan od prioritetnih projekata.

Kada je u pitanju finasiranje, ono je obezbeđeno je kroz kredit Nemačke razvojne KfW banke u iznosu od 28 miliona evra, pri čemu će troškove deliti Vlada Srbije (70 odsto) i lokalne samouprave (30 odsto).

Energetski portal

Korišćenjem reka rešava se višedecenijski problem građana Novog Pazara

Foto: Wikipedia ( Jovanvb)
Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U toku su radovi na uređenju vodotoka reke Jošanice u Novom Pazaru, a prema rečima Jelene Tanasković, ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, korišćenjem reka Raške, Jošanice i Trnavice rešava višedecenijski problem građana tog grada na jugozapadu Srbije.

Kako je istakla, u ovaj kraj ulažu se značajna sredstva, a korišćenje reka koje su se često izlivale iz neuređenih rečnih korita, jedan je od najznačajnih projekata ne samo u finansijskom, već i u smislu rešavanja kompletne problematike uređenja rečnih korita.

Projekat će obuhvatiti radove na rekama Jošanica, Raška i Trnavica u dužini od 7.200 metara, a vrednost radova iznosiće 25 miliona evra. Radovi na korićenju Jošanice su počeli pre par dana, a u ponedeljak kreću i radovi na korićenju Trnavice, precizirala je Tanasković.

Pročitajte još:

„Kada se projekat završi građani će imati uređena rečna korita. Nadam se da će građani čuvati reke, previše je otpada u rekama i to više ne sme da bude slika Novog Pazara. Baš taj otpad pravi najviše problema prilikom bujičnih poplava, to nije slučaj samo u Pazaru već u celoj Srbiji. Ovim projektom rešavamo egzistencijalni i ekološki problem’’, zaključila je ministarka Tanasković.

Husein Memić, ministar turizma i omladine naveo je da kada se projekat završi, njihov grad imaće potpuno nova naselja. Kako je dodao, grad će uraditi pristupne puteve, osvetljenje i biće to potpuno kvalitetniji uslovi za život meštana.

Energetski portal

Grejanjem škola na otpadnu geotermalnu vodu do čistijeg vazduha u Sokobanji

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije i Ministarstva zaštite životne sredine, i u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Opština Sokobanja je u zajedničkoj zgradi dve lokalne škole stari kotao na ugalj zamenila novim sistemom grejanja na otpadnu geotermalnu vodu iz banjskog kompleksa. Prelazak na ovaj obnovljivi izvor energije značajno je poboljšao kvalitet vazduha kako za školarce, tako i za sve građane i posetioce ove čuvene banje. Naročito su smanjene koncentracije toksičnih gasova, uključujući ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, kao i suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10.

Današnjem zvaničnom predstavljanju novog sistema grejanja u srednjoj školi „Branislav Nušić“ i osnovnoj školi „Mitropolit Mihailo“ u Sokobanji, prisustvovala je i ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović.

„Ovo je jedan od fantastičničnih primera kako možemo termalne vode da iskoristimo za grejanje, pre svega kao važnu meru za poboljšanje kvaliteta vazduha. Preko 1000 đaka u ove dve škole će imati čist vazduh i bolju životnu sredinu. Takođe, ono što je ovde posebno važno je i to da je otpadna termalna voda ponovo upotrebljena, što je jedan od najvažnijih principa Zelene agende, a to je cirkularna ekonomija“, izjavila je Vujović.

Ona je dodala da je ovaj projekat je vredan preko 23 miliona dinara, od čega je ministarstvo učestvolalo sa 16.5 miliona, a ostatak sredstava je obezbedila Evropska unija. Takođe, pozvala je i druge jedinice lokalne samouprave koje imaju termalne potencijale da konkurišu sa projektima za dodelu sredstava.

Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji rekao je prilikom posete da je Sokobanja dobar primer opštine koja čuva životnu sredinu.

„Evropska unija već finansira sistem vodosnabdevanja u Sokobanji, a uskoro će uz našu podršku biti izrađen i sistem za preradu otpadnih voda, jer su nam dobrobit životne sredine i građana prioritet. Jasan znak da je Sokobanja na pravom putu je i to što je ovaj novi sistem grejanja na otpadnu termalnu vodu rezultat partnerstva EU, Ministarstva zaštite životne sredine, opštine i UNDP-a“, dodao je Bertolini.

Pročitajte još:

Istraživanja pokazuju da Srbija raspolaže velikim geotermalnim potencijalom, sa preko 300 geotermalnih izvora. Ukoliko bi se koristili za dobijanje energije, ovi izvori bi mogli da podmire bar ` četvrtinu potreba za grejanjem u zemlji, uz značajno manje troškove i povoljan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Foto: UNDP

„inovacija Opštine Sokobanja mogla bi da se primeni i na drugim mestima u Srbiji sa geotermalnim izvorima. Na primer, Vlada Srbije i UNDP ispituju mogućnost da se geotermalna energija koristi za grejanje i hlađenje javnih zgrada u Beogradu, kao što je Palata Srbije“, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a. On je pozvao sve inovatore da se prijavom na aktuelni Izazov za inovativna rešenja pridruže zelenoj tranziciji privrede i društva u Srbiji.

Novi, energetski efikasan sistem grejanja će doneti i značajne uštede budžetu opštine Sokobanja.

„Geotermalne vode smo odlučili da koristimo za grejanje osnovne i srednje škole najpre zbog zaštite životne sredine i smanjenja zagađujućih materija u vazduhu, a zatim i zbog energetske efikasnosti. Troškove grejanja dve škole smo smanjili na dve trećine troškova starog sistema grejanja na ugalj“, pojasnio je Miodrag Nikolić, predsednik opštine Sokobanja.

Grejanje na otpadnu geotermalnu vodu iz banjskog kompleksa u Sokobanji jedno je od 52 inovativna, zelena rešenja, vredna ukupno 17 miliona dolara, koja se u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ sprovode širom Srbije.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Šta donosi novi zakon za obnovu kopna i mora EU

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)
Foto-ilustracija: Pixabay (strikers)

Evropski parlament usvojio je novi zakon kojim se pred Evropsku uniju postavlja cilj da se obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina na njenoj teritoriji do 2030. godine, kao i svi ekosistemi kojima je potrebna obnova do 2050. godine.

Obnovom degradiranih ekosistema, doprineće se postizanju klimatskih ciljeva i zaštiti biodiverziteta, kao i poboljšanju sigurnosti hrane.

Kako bi se ostvarili svi ciljevi Evropske unije, države članice treba da to učine za najmanje 30 odsto staništa koja su obuhvaćena novim zakonom, kao što su šume, travnjaci, močvare, reke i druga, do 2030. godine. Dalje, ovaj broj treba da se poveća na 60 odsto do 2030. godine i 90 odsto do 2050. godine.

Stav Parlamenta jeste da države članice do 2030. godine prioritet treba da daju prirodnim lokalitetima koji su zaštićeni zakonodavstvom Evropske unije, takozvana mreža Natura 2000. Ova područja sačinjavaju najvrednija, ali i najugroženija staništa, kao biljne i životinjske vrste, a ima ih preko 27.000.

Pročitajte još:

Još jedna obaveza koja se postavlja pred zemlje Evropske unije, jeste da usvoje nacionalne planove obnove sa detaljima, o tome na koji način planiraju da ostvare postavljene ciljeve.

Foto-ilustracija: Unsplash (yulian-alexeyev)

Posmatrajući pojedinačne ekosisteme, poboljšanje biodiverziteta u poljoprivrednim ekosistemima zahtevaće ostvarenje napretka u dva od tri pokazatelja. Prvi jeste indeks leptira na livadama, odnosno praćenje povećanja ove populacije. Variranje u njihovoj brojnosti može da ukaže na promene i zdravlje ekosistema livada. Drugi pokazatelj jeste udeo poljoprivrednog zemljišta sa karakteristikama pejzaža visokog diverziteta, odnosno raznolikosti. Na kraju, treba uzeti u obzir i zalihe organskog ugljenika u mineralnom zemljištu.

Značaj močvarnih područja je širok, a takođe važnu ulogu imaju u smanjenu emisija u sektru poljoprivrede. Zbog toga članice Evropske unije moraju da do 2030. godine obnove najmanje 30 odsto isušenih močvarnih područja. Do 2040. godine, potrebno je da se ovaj broj poveća na 40 odsto, a do 2050. na 50 odsto.

Kada je reč o drugim ekosistemima, zakon nalaže sadnju tri milijarde stabala, zatim obnovu najmanje 25.000 kilometara reka u reke slobodnog toka, kao i da se obezbedi da nema neto gubitka u ukupnoj nacionalnoj površini urbanih zelenih površina i urbanih drvoreda.

Pre nego što stupi na snagu, Zakon treba da bude usvojen i od strane Saveta.

Energetski portal