Home Blog Page 95

Mladi u Srbiji, njih 90 odsto podržavaju prelazak na obnovljive izvore energije

Foto-ilustracija: Pixabay (andibreit)

Većina mladih u Srbiji, njih 69 odsto, smatra da su fosilna goriva jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena, a zelena tranzicija ih prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, pokazuje istraživanje koje, u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji“, sprovodi Udruženje OIE Srbija uz podršku Evropske unije i WWF Adria.

Anketa sprovedena među 525 mladih starosti od 18 do 30 godina iz cele Srbije, pokazuje da većina ispitanika, njih 87 odsto, termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji, a 90 odsto podržava veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora.

Najveći potencijal mladi vide u energiji sunca (42 odsto), a znatno manji broj u energiji vode (22 odsto) i vetra (19 odsto), dok geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji.

Ispitanici prepoznaju stara neefikasna postrojenja kao najveći energetski problem u Srbiji

Termin zelena tranzicija učesnike istraživanja prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, održivi razvoj, solarne panele, zaštitu životne sredine, električna vozila, EU regulativu, pravednu tranziciju i balans svih izvora energije.

Najveći energetski problemi u Srbiji su, prema mišljenju ispitanika, stara neefikasna postrojenja, problemi na mreži, zavisnost od neobnovljivih izvora, nesigurnost u snabdevanju i regulativa.

Najveći broj mladih, 71 odsto, veruje da termoelektrane, s jedne strane, neminovno obezbeđuju energiju, ali su ujedno i veliki zagađivači životne sredine. Dodatno, još 16 odsto mladih ističe da ova postrojenja ne obezbeđuju dovoljno energije u Srbiji, ali da, uzgred, svojim radom stvaraju zagađenja. Zbirno, čak 87 odsto mladih termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji.

Mladi u velikoj većini daju podršku prelasku na veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora. Takvu odluku u potpunosti podržava nešto preko polovine ispitanika, tačnije 53 odsto, dok je uglavnom podržava još 37 odsto.

Istraživanje je pokazalo da mladi najveći potencijal vide u energiji sunca (42 odsto), a znatno manji broj u energiji vode (22 odsto) i vetra (19 odsto). Geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji. U prilog tome govore i prve asocijacije na obnovljive izvore, a to su solarni paneli, Sunce, Đerdap, vetroparkovi/vetrenjače u Vojvodini, vetar i hidroelektrane.

Većina mladih, 64 odsto, smatra da će investicije u obnovljive izvore u Srbiji imati samo pozitivne rezultate u budućnosti. Takođe, mladi prepoznaju poslovne perspektive u sektoru OIE kroz različite sfere poput nauke, nevladinog sektora, medija, ali i radom u samim postrojenjima.

Pročitajte još:

Mladi strahuju od visokih temperatura kao posledice klimatskih promena

Prve asocijacije mladima na klimatske promene su globalno zagrevanje, tople noći, efekat staklene bašte, vremenske neprilike, adaptacija.

Mladi veruju da na razvoj klimatskih promena prevashodno utiču termoelektrane, zastareli načini industrijske proizvodnje, individualna ložišta, divlje deponije, poljoprivreda. Upotrebu fosilnih goriva većina ispitanika (69 odsto) prepoznaje kao jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena. Ipak, blizu trećine mladih smatra da fosilna goriva ne utiču previše ili ne utiču uopšte na razvoj klimatskih promena.

Anketirani ocenjuju da klimatske promene uglavnom utiču na njihove svakodnevne navike, a 55 odsto smatra da će klimatske promene u velikoj meri imati posledice na mlade u budućnosti. Učesnici fokus grupa ističu da će klimatske promene sa sobom doneti rizike po zdravlje građana, ali i pojavu novih virusa i bolesti.

Najveći broj mladih, 47 odsto, izdvaja visoke temperature kao efekat klimatskih promena koji će imati najveći negativni uticaj po generacije mladih u budućnosti u Srbiji. Za 19 odsto mladih najveći negativni uticaj imaće suše, za 14 odsto njih to će biti toplotni talasi, a za 13 odsto obilne padavine.

Foto: OIE Srbija

Tek 22 odsto mladih koristi Internet portale kao izvor informacija o ovim temama

U informisanju o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, većina mladih u Srbiji (52 odsto) se oslanja na društvene mreže, dok 22 odsto koristi internet portale kao izvor informacija. Zbirno posmatrano, čak 3⁄4 mladih koristi savremene digitalne medije u informisanju o ovim temama.

Ovakvi odgovori su očekivani, jer se mladi danas o brojnim društvenim temama oslanjaju pre na savremene nego na tradicionalne medije, poput štampe i TV. Interesantno je da se priličan procenat mladih (15 odsto), u informisanju oslanja na svoje okruženje, odnosno na razgovore sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima.

Istraživanje pokazuje da mladi smatraju da im informacije o klimatskim promenama i obnovljivim izvorima energije nisu u dovoljnoj meri dostupne. Oni su podeljenog stava te tako ističu da su informacije uglavnom dostupne (34 odsto), odnosno da uglavnom nisu dostupne (46 odsto). Polarizacija stavova je prisutna i kod mladih na fokus grupama. Mladi smatraju da je došlo do rasta izveštavanja o ovim temama u odnosu na period od pre 10 godina, ali da to nužno nije dovelo i do rasta kvaliteta sadržaja i većeg razvoja svesti samih građana.

O istraživanju

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 21. novembra do 25. decembra 2024. godine. Anketirano je 525 mladih osoba starosti od 18 do 30 godina iz cele Srbije, dok je 16 mladih učestvovalo u fokus grupama.

Ovo istraživanje obavljeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije i WWF u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji“ koji sprovodi OIE Srbija. Za sadržinu ovog istraživanja isključivo je odgovorno Udruženje OIE Srbija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Izvor: OIE Srbija

Odgovornost za održivost: poslovna praksa kao prilika za promenu

Foto: ProCredit Bank

Održivo poslovanje je pojam koji u poslednje vreme sve više dobija i na značaju, i na popularnosti. U nastojanju da sve ne ostane samo fraza, ProCredit Banka Srbije preduzela je niz inicijativa kako bi doprinela održivim praksama u svom poslovanju. Na tom putu pronašli smo neočekivanog, ali sigurnog partnera – svoje klijente. Zajedno, mi činimo skladan eko-sistem koji postiže sjajne rezultate ne samo u biznisu već i u domenu održivosti.

Klijenti kao katalizatori promena

U dosadašnjoj praksi – najpre kroz inicijative Holdinga, čija smo banka-članica, a zatim i kroz promene i procese koje smo sproveli na lokalnom nivou, a o kojima smo pisali u okviru zasebnog izveštaja (Izveštaj o održivom poslovanju), preuzeli smo odgovornost za održivost.

Ova odgovornost ide dalje od razmatranja šta je to što mi možemo da preduzmemo kako bi efekti našeg poslovanja na životnu sredinu i zajednicu bili pozitivni. Mi preuzimamo odgovornosti i za dugoročne efekte na koje posredno utičemo, kao što je poslovanje naših klijenata. Iz tog razloga, na nivou Holdinga doneli smo odluku da strogo vodimo računa da li su organizacije sa kojima sarađujemo u skladu sa našim vrednostima i odgovornostima.

U FOKUSU:

Direktan i indirektan uticaj s aspekta održivosti

Zamisao da poslujemo samo sa pojedincima i organizacijama koje teže ka održivim praksama ogleda se u našem zelenom portfoliju. On predstavlja samo jedan od tri stuba na kojima počiva naš pristup očuvanju životne sredine:

  • Interni sistem upravljanja životnom sredinom – Interni sistem podrazumeva praćenje potrošnje energije i drugih resursa u banci, njihovo plansko i sistematsko smanjivanje, kao i podizanje svesti među zaposlenima i saradnju sa „zelenim” dobavljačima.
  • Upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima u kreditiranju – Na teritoriji Srbije sprovodimo sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji je zasnovan na stalnoj proceni kreditnog portfolija prema kriterijumu zaštite životne sredine i društvene odgovornosti klijenata. To obuhvata dubinsku analizu svih privrednih aktivnosti koje nose potencijalni rizik po životnu sredinu i društvenu zajednicu i odbijanje zahteva za kredit preduzeća koja su uključena u ekološki rizične aktivnosti i koja se nalaze na listi isključenih delatnosti naše institucije.
  • Zeleno finansiranje (Zeleni portfolio) – Tokom decenijskog rada na promociji ulaganja u zelenu ekonomiju proširili smo program proizvoda i usluga  zelenog finansiranja, koji se sastoji od kredita za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i ostale mere zaštite životne sredine za preduzeća, gazdinstva i stanovništvo.

Budućnost je zelena: Klijenti kao partneri na putu ka održivosti

Naše putovanje ka emisijama net-zero emisije iz opsega 3 usredsređeno je na klijenta, prepoznajući važnu ulogu i odgovornost koju finansijski sektor ima u podršci dekarbonizaciji realne ekonomije. Ovo je jedan od razloga zašto se fokusiramo na aktivno angažovanje sa našim klijentima kako bismo podržali njihovu tranziciju ka dostizanju neto nulte emisije.

ProCredit Banka

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Javni oglas za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori

Foto-ilustracija. Pixabay (jorono)
Foto: Ministarstvo energetike Crne Gore

Ministarstvo energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) poziva zainteresovane energetske subjekte koji obavljaju delatnost snabdevanja električnom energijom da dostave ponude, u skladu sa Tenderskom dokumentacijom za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom (u daljem tekstu: Tenderska dokumentacija). Izbor snabdevača sprovodi se kroz postupak javnog nadmetanja.

  1. Predmet javnog nadmetanja

Predmet javnog nadmetanja je izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom za period od tri kalendarske godine (2026, 2027 i 2028. godinu).

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom:

  • domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV, koji bez svoje krivice ostanu bez snabdevača ili ugovora o snabdevanju za koje je kao snabdevač dužan da bez podnošenja zahteva kupca a na osnovu obaveštenja prethodnog snabdevača, preuzme snabdevanje ovih kupaca, najduže tri meseca, ako snabdevač koji je snabdevao te kupce usled bankrota ili gubitka licence nije u mogućnosti da vrši ugovoreno snabdevanje, odnosno ako kupac nije uspeo da nađe novog snabdevača;
  • domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV koji izaberu snabdevanje preko snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca; i
  • ranjivih kupaca, odnosno kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi i kupaca koji su socijalno ugroženi.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi vrši se uz subvencioniranje mesečnih računa za utrošenu električnu energiju, pri čemu je zabranjena obustava snabdevanja električnom energijom za ovu grupu kupaca, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su socijalno ugroženi vrši se uz zabranu obustave snabdevanja električnom energijom u periodu od početka oktobra do kraja aprila, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom i krajnjih kupaca priključenih na prenosni sistem i drugih krajnjih kupaca priključenih na distributivni sistem električne energije, koji su bez svoje krivice ostali bez snabdevanja, po cenama formiranim u skladu sa članom 58 Zakona o energetici i Metodologijom za utvrđivanje cena koje primenjuje snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca („Službeni list CG“, broj 83/16), ako pre početka snabdevanja dostave i po potrebi obnove bankarsku garanciju u iznosu tromesečne fakture za planiranu potrošnju obračunatu po tim cenama i dostave je snabdevaču poslednjeg izbora i ranjivih kupaca.

Ponuđač je dužan da ponudi jedinične cene električne energije po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja. Odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj  tarifi ne može biti veći od 3:1, shodno Opštim uslovima za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 70/16).

Ponuđač je dužan da ponudi formule za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja. Takođe, ponuđač je dužan da u formulama za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja koristi jasne i lako proverljive parametre, na osnovu kojih je moguće utvrditi visinu cena.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, izabran kroz postupak javnog nadmetanja, dužan je da primenjuje ponuđene jedinične cene po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja, kao i cene za drugu i treću godinu snabdevanja koje će utvrditi po ponuđenim formulama, pri čemu odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi za drugu i treću godinu snabdevanja mora biti jednak odnosu tarifnih elemenata za prvu godinu snabdevanja.

  1. Uslovi za učešće u postupku javnog nadmetanja

Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja po ovom javnom oglasu ima svako domaće i strano privredno društvo, pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: Ponuđač):

  • koji ispunjava uslove za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori, Energetskoj zajednici ili državi članici Evropske unije;
  • koji je registrovan za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom kod nadležnog organa;
  • koji je izmirio poreske obaveze u državi u kojoj ima sedište;
  • čiji zastupnik nije bio pravosnažno osuđivan za krivično delo zloupotrebe službene dužnosti, organizovanog kriminala sa elementima korupcije, pranja novca i prevare, koje ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije;
  • koji ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, na način da ima prosečni godišnji bruto prihod veći od 50 mil. € ili ekvivalentno u drugoj valuti, za tri poslovne godine (2021, 2022 i 2023);
  • koji ispunjava uslove u pogledu tehničko-kadrovske osposobljenosti za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom, i to:
    • da ima najmanje 50 zaposlenih;
    • da poseduje informacioni sistem za obračun, fakturisanje i izdavanje računa krajnjim kupcima za utrošenu električnu energiju;
  • koji je obavljao delatnost snabdevanja električnom energijom najmanje tri kalendarske godine i to: 2022, 2023 i 2024. godine, u obimu koji nije manji od 500 GWh godišnje;
  • koji može ugovoriti kupovinu električne energije ili poseduje kapacitete za proizvodnju električne energije, u količini koja nije manja od 000 GWh;
  • koji je dostavio bankarsku garanciju ponude na iznos od 25.000 € (slovima: dvadesetpethiljadaeura), plativu na prvi poziv, bez prava prigovora, u formi datoj u Tenderskoj dokumentaciji, ili dokaz o uplati novčanog depozita u istom iznosu.

Rok važenja bankarske garancije ponude ili novčanog depozita je 120 dana od krajnjeg roka za podnošenje ponude.

  1. Kriterijumi za vrednovanje ponuda

Ponude se vrednuju i rangiraju na osnovu kriterijuma za vrednovanje ponuda. Kriterijumi za vrednovanje ponuda su prikazani u sljedećoj tabeli:

  Kriterijum Broj bodova
1. Ponuđena cena električne energije 0-50
2. Finansijska sposobnost ponuđača 0-20
3. Sigurnost snabdevanja električnom energijom 0-20
3.1. Mogućnost obezbeđenja količine električne energije 0-10
3.2. Udeo električne energije iz sopstvenih izvora 0-10
4. Doprinos zaštiti životne sredine 0-10

 

  1. Otkup Tenderske dokumentacije

Ponuđač ima pravo da učestvuje u postupku javnog nadmetanja, pod uslovom da pre podnošenja ponude otkupi Tendersku dokumentaciju. Ministarstvo izdaje potvrdu za otkupljenu Tendersku dokumentaciju i vodi registar lica koja su otkupila dokumentaciju, na osnovu kojeg se identifikuju ponuđači koji mogu učestvovati na Tenderu. Ako Tendersku dokumentaciju preuzima ovlašćeni predstavnik privrednog društva, pravnog lica ili preduzetnika, dužan je da dostavi ovlašćenje za zastupanje overeno od strane notara ili apostilom, kao i dokaz o izvršenoj uplati naknade za otkup Tenderske dokumentacije. Ukoliko je ovlašćenje izdato na stranom jeziku, potrebno je dostaviti prevod na crnogorski jezik koji je overen od strane sudskog tumača.

Cena Tenderske dokumentacije iznosi 1.500,00 € (slovima: hiljaduipetstoeura) i ovaj iznos se uplaćuje na žiro-račun Budžeta Crne Gore broj: 832-1005-92, sa naznakom „Otkup Tenderske dokumentacije po Javnom oglasu za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom“. Tenderska dokumentacija se može otkupiti najkasnije pet radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

  1. Podnošenje ponuda

Ponude se dostavljaju na crnogorskom jeziku. Ako je dokumentacija iz ponude dostavljena na stranom jeziku, ponuđač je dužan da priloži i overeni prevod na crnogorskom jeziku. U slučaju spora, overeni prevod će se koristiti za tumačenje informacija i dokaza.

Ponuđač dostavlja ponudu na arhivu Ministarstva na sledeću adresu:

Ministarstvo energetike

Rimski trg 46, 81000 Podgorica,

Crna Gora

Ponude moraju pristići u arhivu Ministarstva najkasnije do 14.03.2025. godine do 12:00 časova, što je krajnji rok za podnošenje ponude (u daljem tekstu: Krajnji rok). Ponuda se podnosi u formi i sadržaju kako je definisano u Tenderskoj dokumentaciji.

Ministarstvo izdaje potvrdu, odnosno evidentira prijem ponude sa jasno naznačenim datumom i vremenom prijema ponude. Ponude pristigle poslije Krajnjeg roka za dostavljanje ponude neće se razmatrati, već će se neotvorene vratiti Ponuđaču.

Ponuđač ima pravo da, na pisani zahtev, povuče ponudu najkasnije do isteka Krajnjeg roka. Ponuda se smatra povučenom prijemom pisanog zahteva za povlačenje ponude, koja se bez odlaganja, neotvorena, vraća ponuđaču.

  1. Informacije i podaci za komunikaciju

Zainteresovani ponuđač može, u pisanom obliku, zatražiti dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa postupkom javnog nadmetanja. Zahtevi za dodatne informacije i pojašnjenja mogu se dostavljati najkasnije sedam radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Komunikacija se vrši isključivo elektronskim putem preko e-maila.

Kontakt osoba: Maja Pavićević

e-mail: maja.pavicevic@men.gov.me

  1. Otvaranje ponuda

Otvaranje ponuda vrši Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda u prostorijama Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica), na dan 14.03.2025. godine, sa početkom u 13:00 časova.

Ponuđač, preko svojih ovlašćenih predstavnika, ima pravo da prisustvuje otvaranju ponuda, koje obuhvata otvaranje omota ponude, otvaranja dela ponude koja se odnosi na podobnost ponuđača i proveru njene formalne ispravnosti.

  1. Promena uslova Javnog oglasa

Izmene i/ili dopune Javnog oglasa objavljuju se na isti način kao i tekst prvobitnog Javnog oglasa.

Ministarstvo energetike Crne Gore

Posvećen rad na sprečavanju posledica najavljenih sankcija NIS-u

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Kako bi se sprečile negativne posledice najavljenih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), situacija se prati na dnevnom nivou, a Vlada Srbije posvećeno radi na ublažavanju nihovog uticaja, rekla je Duvravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Prilikom sastanka Radne grupe za praćenje aktivnosti Kancelarije za kontrolu strane imovine (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Ministarstva finansija SAD, ministarka je rekla se svakodnevno nadgleda poslovanje NIS-a, ali da situacija nije nimalo jednostavna, jer su pozicije američke i ruske strane i dalje veoma udaljene.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku se razmatraju dva, tri moguća scenarija, a uporedo sa tim nastavlja da se prati situacija na tržitui cene, kako bi se sačuvala stabilnost snabdevanja. Kako je dodala, ovo je pre svega političko pitanje koje bi moglo da se odrazi na našu ekonomiju.

Pročitajte još:

Ona je podsetila na to da je NIS uputio zvaničan zahtev OFAC za odlaganje sankcija, koji su zvanično podržale Srbija i Mađarska, s obzirom na značaj NIS-a za snabdevanje naftom, ali i za privredu u regionu.

,,Od američke administracije smo dobili dodatna pojašnjenja, nastavljamo razgovore sa Sekretarijatom za finansije SAD, a ove nedelje očekujemo i da vidimo naredne korake ruske strane’’, rekla je ministarka.

Na sastanku Radne grupe učestvovali su i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović, član Odbora direktora NIS-a Dragutin Matanović, predstavnici Kabineta predsednika Republike Srbije, Kabineta predsednika Vlade Srbije, kao i predstavnici Ministarstva finansija.

Energetski portal

U kojim gradovima je već prekoračen godišnji maksimum prisustva PM-10 čestica

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Tek je februar, a povećava se broj gradova koji se bliže granici, ili su već prešli limit od 35 dana, koliko se na godišnjem nivou toleriše – u smislu povećane koncentracije čestica PM-10.

Prema propisima koji određuju da je dozvoljeni limit sa koncentracijom čestica PM-10 u vazduhu većom od 50 mikrograma po kubnom metru 35 dana, i na osnovu podataka koje prikuplja xeco.info, Zaječar, Valjevo, Prokuplje, Kruševac, Šabac i Užice su među prvima prekoračili taj limit.

Njima su se danas, prema novim podacima merenja, pridružili i Čačak, Požega i Novi Pazar.

Leskovac, Loznica i Šabac, takođe su gradovi blizu navedenog limita.

Pročitajte još:

PM-10 čestice su dobile naziv po svojoj veličini – imaju manje od 10 mikrometara. Radi poređenja, ljudska dlaka je široka oko 100 mikrometara. I dok se krupnije čestice zadržavaju, na primer u nosu, ove čestice prodiru u pluća.

Mogu biti različitog sastava, a zajednička im je samo veličina. One su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale. Izvori zagađenja ovim česticama mogu biti različiti, od termoelektrana do automobila.

Izvor: RTS

Baltičke zemlje sinhronizovale elektroenergetske mreže sa EU i napustile ruski sistem

Foto: Elektromreža Srbije

Na putu pune energetske nezavisnosti od Rusije, tri zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija, ostvarile su sinhronizaciju svojih elektroenergetskih mreža sa evropskom kontinentalnom mrežom (CEN). Time su baltičke zemlje napustile ruski sistem BRELL, značajno ojačavši svoju energetsku bezbednost i geopolitičku poziciju unutar Evropske unije.

Inicijativa za sinhronizaciju dobila je značajnu podršku kroz program EU „Connecting Europe Facility“ (CEF) – više od 1,2 milijarde evra bespovratnih sredstava od 2014. godine, prenosi WindEurope.

Ključni element sinhronizacije je interkonektor „Harmony Link“ između Litvanije i Poljske, koji omogućava integraciju baltičkih država u evropsku mrežu i povećava kapacitet za prenos obnovljive energije. Iako su ove zemlje već povezane sa evropskom elektroenergetskom mrežom, dodatna ulaganja u interkonektore optimizovaće tokove električne energije, smanjiti cene i osigurati stabilno snabdevanje.

Pročitajte još:

Još 2018. godine više od 60 odsto električne energije u ovim zemljama dolazilo je iz fosilnih goriva, dok danas čak 72 odsto potiče iz obnovljivih izvora. Od ukupne potrošnje električne energije, 28 odsto generiše se iz energije vetra, koja će nakon isključenja iz ruskog sistema igrati još značajniju ulogu.

Sve tri države sprovode aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu i moru, koristeći jednostavne aukcije sa diferencijalnim ugovorima (CfD), prema preporukama Evropske unije. Uz to, ulažu u inovativna rešenja. Estonija postavlja nove radarske sisteme koji smanjuju smetnje izazvane vetroelektranama, čime se područje dostupno za izgradnju vetroparkova povećava sa 10 odsto na preko 60 odsto teritorije zemlje. Letonija je ubrzala izdavanje ekoloških dozvola za prvih 400 MW vetroelektrana na kopnu, a u planu su i projekti u državnim šumama. Litvanija istražuje nove načine za elektrifikaciju industrije korišćenjem energije vetra.

Energetski portal

EU odobrila larve brašnara kao novi prehrambeni proizvod

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Evropska komisija ažurirala je popis crva i insekata koji se mogu prodavati kao hrana na području Evropske unije, pa se od sada u ishrani mogu korisiti larve crva u prahu kao alternativni izvor proteina. Reč je o larvi velikog žutog crva brašnara (Tenebrio molitor).

Ovako dobijen prah tretiraće se UV zracima, nakon čega se može dodavati u prehrambene proizvode namenjene tržištu EU.

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), insekti kao hrana postaju posebno relevantna tema u 21. veku zbog rasta cena životinjskih proteina, nesigurnosti u snabdevanju hranom, ekoloških pritisaka, rasta populacije i povećane potražnje za proteinima među srednjim klasama. Konzumacija insekata, u takvim okolnostima, pozitivno doprinosi životnoj sredini, zdravlju i sredstvima za život.

FAO je ukazao to da su insekti veoma hranljiv i zdrav izvor hrane sa visokim sadržajem masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala, zbog čega predstavljaju alternativni izvor proteina koji olakšava prelazak na zdrave i održive ishrane.

Nova hrana se sastoji od smrznutih i osušenih oblika celokupnog žutog crva brašnara. Smrznuti oblik se uglavnom sastoji od vode, sirovih proteina, ugljenih hidrata i masti, dok se osušeni oblici sastoje od sirovih proteina, masti i ugljenih hidrata.

Pročitajte još:

Nova hrana ima sadržaj proteina koji varira između 13 i 48 g/100 g.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) utvrdila je da je larva tretirana UV zracima bezbedna i da se može koristiti.

Hrana koja potiče od insekata, ili je derivat insekata, mora proći određenje procedure. Sam proces obuhvata podnošenje aplikacije, sigurnosnu procenu, odobrenje ili odbijanje, te označavanje i praćenje.

Sama procedura u ovom slučaju je pokrenuta 2018. godine kada je Belgijska federacija industrije insekata (BiiF) podnela zahtev Evropskoj komisiji u skladu sa Uredbom (EU) za odobravanje stavljanja na tržište smrznutih i osušenih oblika celokupnog žutog crva brašnara.

Iz Evropske komisije navode da je na potrošačima da odluče da li žele da jedu crve ili ne, te da se insekti redovno jedu u mnogim delovima sveta.

Jasna Dragojević

Solarni domovi pokazuju visoku otpornost na letnje toplotne talase

Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Kako klimatske promene donose sve ekstremnije vremenske prilike, istraživači sa američkog Stevens instituta razvili su inovativan metod za identifikaciju domova najranjivijih na nestanke struje – i to bez potrebe za fizičkim obilaskom.

Njihova studija, objavljena u časopisu Journal of Smart Cities and Society, pokazuje da veštačka inteligencija može sa preko 95 odsto preciznosti da analizira energetske obrasce domova i prepozna koji su najugroženiji tokom oluja i toplotnih talasa.

Analizirajući podatke o 129.000 domova u osam američkih saveznih država, istraživači su otkrili da solarni domovi odlično odolevaju letnjim vrućinama, ali su skloniji nestancima struje tokom zimskih oluja u poređenju sa domovima koji koriste kombinovane izvore energije.

Pročitajte još:

Ova tehnologija može revolucionisati način na koji elektrodistributivne kompanije i službe za hitne situacije reaguju na ekstremne vremenske prilike, omogućavajući im da precizno lociraju i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija. Pored toga, urbanisti i donosioci odluka mogu koristiti ove podatke za planiranje otpornijih stambenih zajednica.

„Put ka održivim gradovima nije samo u ekološkoj transformaciji, već i u otpornosti. Razumevanje ranjivosti domaćinstava nije luksuz – već ključ za sigurnost zajednica u budućnosti”, naglašava profesor Filip Odonkor, vođa istraživačkog tima.

Energetski portal

Američke carine uzburkale industriju čelika u Nemačkoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je uvođenje carina od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, što predstavlja težak udarac za evropsku čeličnu industriju u najgorem mogućem trenutku, izjavilo je u ponedeljak nemačko industrijsko udruženje.

,,Carine na čelik koje su najavile Sjedinjene Američke Države mogu dovesti do preusmeravanja obima proizvodnje ka Evropi, dodatno povećavajući postojeći pritisak uvoza zbog prekapaciteta u Kini”, izjavio je Groebler, generalni direktor čeličane Salzgitter, kako je saopšteno na DPA.

Pročitajte još:

Udruženje je takođe pozvalo EU da nastavi razgovore sa Vašingtonom o Globalnom sporazumu o održivom čeliku i aluminijumu, predloženom trgovinskom sporazumu za borbu protiv intenziteta ugljenika i globalnog prekapaciteta u sektoru, što je predloženo još za vreme administracije Džoa Bajdena, iako do sada nije postignut nikakav sporazum.

Najvažnije tržište za evropsku čeličnu industriju su upravo SAD, napomenuo je Groebler, sa oko četiri miliona tona izvoza preko Atlantika u 2023. godini. Samo Nemačka izvozi oko milion tona uglavnom specijalnih čelika u SAD svake godine, dodao je on.

Energetski portal

Prvi Javni poziv za podsticaje u okviru MERE 3 IPARD III programa

Foto-ilustracija: Pixabay (hpgruesen)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je prvi javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u okviru Mere 3 IPARD III programa. Kroz IPARD III Finansijski sporazum, koji je potpisan između Vlade Srbije i Evropske komisije, za poljoprivredu i ruralni razvoj opredeljeno je 288 miliona evra.

Mera 3 je usmerena na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda.

Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje ističe 14. marta tekuće godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, uključujući preduzetnike, privredna društva i zadruge, a podržani sektori obuhvataju preradu i marketing mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

Pročitajte još:

Podsticaji pokrivaju do 50 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok se za projekte koji uključuju upravljanje otpadnim vodama, cirkularnu ekonomiju i obnovljive izvore energije, podrška uvećava za dodatnih 10 odsto. Investicije mogu obuhvatiti izgradnju i opremanje objekata, kao i nabavku nove opreme, mašina, kompjuterskog hardvera i softvera.

Podrška se kreće od 20.000 evra do 1.300.000 evra po projektu, sa maksimalnom podrškom od 2.500.000 evra po korisniku tokom trajanja IPARD III programa.

Energetski portal

Analiziraju se voda i vazduh u Brzom Brodu nakon trovanja, apel Vodovoda da se otpad ne baca u kanalizaciju

Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Nakon što se osmoro građana niškog naselja Brzi Brod u subotu žalilo na trovanje izazvano mirisom amonijaka koji se širio iz kanalizacije, iz niškog Osnovnog javnog tužilaštva kažu da ekipe i dalje uzimaju uzorke vode, vazduha i zemlje i da se čekaju rezultati analiza. Ispira se i kanalizacija, a iz niškog JKP Naissus apeluju na građane da ne odlažu otpad, poput ulja, hemikalija, starih lekova, u WC šolje i kanalizaciju.

Još jedan slučaj isparenja i neprijatnog mirisa iz kanalizacije uznemirio je proteklog vikenda građane Niša. I dok se za slučaj koji se dogodio pre skoro tri nedelje u niškom naselju Durlan uzrok još ne saopštava i čekaju se rezultati, zbog novog slučaja u Brzom Brodu se uzorci se još uzimaju.

Ono što jeste potvređeno, jeste da nivo amonijaka u vazduhu bio veći nego što je to normalno, a iz Tužilaštva su još juče potvrdili da je zatvorena radionica u Brzom Brodu koja se bavi obradom metala.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva kažu da nema novina u ovom slučaju, ali da su ekipe na terenu i da je u sve uključena i republička inspekcija.

Pročitajte još:

,,Uzimaju se uzorci, proverava se voda, vazduh i zemlja. Kada budemo imali rezultate, imaćemo više informacija”, kažu iz Tužilaštva.

Kako saopštavaju iz JKP Naissus, njihove ekipe i danas će u Šarplaninskoj ulici u Brzom Brodu ispirati kanalizaciju, ali i upozoravaju da se otpad ne može bacati u WC šolju i da odlaganje opasnih materija u kanalizacioni sistem može izazvati isparenja koja negativno utiču na zdravlje ljudi.

„Odlaganje otpada iz domaćinstava poput pelena, vlažnih maramica, ostataka hrane, pikavaca, starih lekova ili stare tkanine u wc šolju, odnosno ubacivanje građevinskog materijala ili istakanje motornog ulja, raznih industrijskih hemikalija i drugog opasnog otpada direktno u kanalizacioni sistem najstrože je zabranjeno”, navode iz Vodovoda.

Izvor: Južne vesti

Strože kontrole vodenih resursa: Najavljen nadzor na 23 lokacije 2025. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Shant Dem)

Vlada Crne Gore objavila je nedavno Plan i program rada Inspekcije za vode za 2025. godinu, kojim je predviđen pojačan nadzor nad ukupno 23 lokacije označene kao potencijalno najveći zagađivači. Inspektori za vode, kako se navodi, sprovodiće redovne kontrole na ovim mestima sa ciljem uspostavljanja integrisanog upravljanja vodama i očuvanja vodnog dobra.

Subjekti čije aktivnosti mogu predstavljati ozbiljniju pretnju za životnu sredinu nalaziće se u fokusu ovog plana. Prema podacima iz ovog plana, inspekcija planira pet godišnjih provera u najvažnijim industrijskim postrojenjima, uključujući Kombinat aluminijuma u Podgorici, Železaru Nikšić, Termoelektranu Pljevlja i Rudnik uglja u Pljevljima, potom Deponija u Podgorici, Luka Bar, hidroelektrane, Brodogradilište Bijela, Asfaltne baze i drugi koji su se našli na spisku u dokumentu. Nadležne institucije ističu da je brza reakcija ključna kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje voda, ali i zdravlja ljudi.

Odsek za Inspekciju za vode, kako je navedeno, trenutno raspolaže sa devet inspektora.

Pročitajte još:

U novom dokumentu Vlade precizira se i da su kontinuirano stručno usavršavanje i specijalizacija inspektora neophodni za efikasan rad na terenu. Pored obuke, neophodni uslovi uključuju i obezbeđivanje službenih vozila za nadzor nepristupačnih lokacija, kao i poboljšanje materijalnog i pravnog položaja inspektora.

Inspekcija za vode takođe kontroliše i određena zaštićena područja, među kojima su nacionalni parkovi Skadarsko jezero, Biogradska gora, Lovćen, Durmitor i Prokletije.

U Planu i programu rada posebno se ističe potreba da se saradnja sa lokalnim zajednicama, drugim državnim organima i nevladinim organizacijama podigne na viši nivo, čime bi se brže i efikasnije reagovalo na eventualne nepravilnosti u korišćenju i zaštiti vodnog dobra.

Očekuje se da će primena pooštrenih kontrola tokom 2025. godine rezultirati unapređenjem stanja u sektoru vodoprivrede, čime bi se dugoročno osiguralo održivo upravljanje vodnim resursima Crne Gore.

Energetski portal

Česi otkrili najveće termalno jezero u pećini na svetu (VIDEO)

Foto-ilustracija: Unsplash ( J K)

Grupa čeških naučnika pronašla je podzemno termalno jezero u južnoj Albaniji, a koje se na osnovu otkrivene površine smatra najvećim na svetu.

Jezero se nalazi u oblasti poznatoj kao dolina Vromoeri, na albanskoj strani granice sa Grčkom. Nazvano je „Neuron Lake“ po fondu koji je finansirao istraživanje. Pronađeno je na dnu 100 metara duboke provalije nazvane Atmos.

Dužina jezera je 138 metara, a širina 42 metra. Perimetar jezera (dužina oboda) je 345 metara, a može da zadrži do 8.335 kubnih metara tople vode. Jezero može primiti otprilike tri puta veću zapreminu vode od glavne sale Narodnog pozorišta u Pragu.

@visitalbania__

🏴󠁧󠁢󠁥󠁮󠁧󠁿An extraordinary discovery has been made by a group of Czech scientists in southern Albania! They have found an underground thermal lake, considered the largest in the world based on the surface area discovered so far. This lake, named “Neuron Lake” after the foundation that funded the research, was found in Leskovik, in the area known as Vromoeri Valley, on the Albanian side of the border with Greece. In 2021, scientists discovered an extensive cave system containing multiple thermal springs that emitted steam and hot water. While investigating these sources, the team identified a chasm over 100 meters deep, which they named “Atmos.” At the bottom of this chasm, they found the world’s largest thermal lake. It measures 138 meters in length and 42 meters in width. The lake’s perimeter is 345 meters, and it can hold up to 8,335 cubic meters of hot water. The most advanced technology was used for this study, including the GeoSlam system, a 3D scanning method that creates precise models of the caves. Credit @veda24 @ct24zive @jarda_zoula @danielstach_

♬ suono originale – Visitalbania__

O ovom značajnom otkriću, koje predstavlja veliki iskorak u geološkim i hidrološkim istraživanjima, izveštavao je Radio Prag Internacional. Kako ističu, očekuje se da će doprineti dubljem razumevanju jedinstvenih sistema pećina i voda, te očuvanju i hidrološkom upravljanju ovim područjem.

Pročitajte još:

Ključnu ulogu u otkriću i mapiranju odigrala je napredna tehnologija. Istraživački tim je koristio mobilni LIDAR skener, što im je omogućilo da stvore precizne modele pećine. Reč je o uređaju koji koristi svetlosni zrak za merenje udaljenosti između skenera i objekata u okolini. Takođe, omogućava stvaranje 3D modela okruženja.

Kako prenosi tvpworld.com, tokom 2024. snimak sa drona otkrio je oblak pare koji je izlazio iz neistraženog područja. Prateći trag, otkrivena je ogromna podzemna pećina s najvećim poznatim podzemnim termalnim jezerom na Zemlji.

Istraživačku ekspediciju predvodio je speleolog Marek Audy, a činilo ju je još 18 članova.

Naučnici su prilikom istraživanja pećina opisali i tamošnji ekosistem, te, između ostalog, otkrili novu vrstu štitastog škorpiona koji su nazvali sulfur i slepe miševe.

„Na zidu površine otprilike deset puta deset metara, živi oko 70.000 paukova, odlično im je tamo”, rekao je Audy u svojim medijskim nastupima.

Češki tim istražuje podzemne sisteme pećina u južnoj Albaniji od 2021. godine.

Energetski portal

Indija postavila ambiciozne ciljeve: 500 GW čiste energije do 2030.

Foto-ilustracija: Pixabay (Cisca1971)

Indija je postavila ambiciozne ciljeve energetske tranzicije i jačanja energetske sigurnosti. Prema podacima organizacije EMBER, Unija Budžet 2025. predstavlja treći budžet u okviru 25-godišnje strategije koja vodi ka obeležavanju 100 godina nezavisnosti.

Indija je stekla nezavisnost 1947. godine, a 2022. započela dugoročni razvojni period do 2047, sa ciljem da postane ekonomski snažna, energetski nezavisna i ekološki održiva zemlja.

U okviru tih napora, Indija teži da do 2070. godine postigne neto nulte emisije. To podrazumeva istovremeni razvoj ekonomije i sprovođenje mera za čistu i održivu budućnost.

Ova zemlja usmerila se na diversifikaciju energetskog miksa kroz razvoj kapaciteta solarne i vetroenergije, izgradnju kapaciteta za skladištenje energije i povećanje upotrebe električnih vozila. Pored toga, dekarbonizacije teške industrije i razvoj indijskog tržišta ugljenika, poslednjih godina sve više dobija na značaju.

Jedan od ključnih ciljeva jeste dostizanje 500 GW kapaciteta nefosilnih izvora do 2030. godine. Do decembra 2024. godine, ukupni instalirani kapacitet iz nefosilnih izvora iznosio je 225,8 GW. Najveći deo ovog kapaciteta čini solarna energija sa 97,9 GW, a za njom idu vetroenergija sa 48,2 GW, hidroenergija sa 46,9 GW i nuklearna energija sa 8,2 GW.

Pročitajte još:

Unija Budžet 2025

Unija Budžet 2025. biće usmeren na dugoročnu energetsku sigurnost, planove za proširenje nuklearnih kapaciteta na 100 GW do 2047. godine, a kako prenosi EMBER, istovremeno će se naglašavati domaća proizvodnja ključnih komponenti poput solarnih ćelija, baterija i vetroturbina. Njime su mikro, mala i srednja preduzeća prepoznata kao glavni pokretači razvojnog puta ove zemlje.

Još jedna odluka jeste ukidanje carine na kobalt u prahu, otpad litijum-jonskih baterija i druge kritične minerale kako bi se pomoglo jačanju indijske industrije reciklaže. Na ovaj način, kroz ukidanje troškova na ključne sirovine iz otpada, smanjuju se troškovi za proizvođače sekundarnih sirovima, a takođe podstiče ulaganje u reciklažu ključnih minerala.

Pored toga, u januaru 2025. godine pokrenuta je Nacionalna misija za kritične minerale sa budžetom od 34.300 miliona INR (približno 380 miliona evra) tokom sedam godina, kako bi se izgradio otporan lanac vrednosti za resurse ključne za zelene tehnologije.

Kada je reč o nuklarnoj energiji, Budžet 2025 postavlja cilj dodavanja 100 GW nuklearnih kapaciteta do 2047. godine. Ostvarenje ovog cilja zahtevaće zakonodavne reforme, naročito u pogledu uključivanja privatnog sektora. Trenutno, Indija ima 8,2 GW nuklearnih kapaciteta, što čini 2,6 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Planira se uvođenje pet malih modularnih reaktora (SMR) do 2033. godine i dodatnih 7 GW kapaciteta do 2031. godine.

Prethodni Unija Budžeti fokusirali su se na različite segmente ove tranzicije. Budžet iz 2022. godine bio je usmeren na domaću proizvodnju solarne opreme, dok je Budžet 2023. uveo podsticaje za skladištenje energije i razvoj industrije zelenog vodonika. Na kraju, Budžet 2024. u najvećem delu odnosio se na vetroelektrane na moru, subvencije za solarne panele na krovovima i podršku kritičnim mineralima.

Katarina Vuinac

EU izdvaja 422 miliona evra za infrastrukturu alternativnih goriva duž TEN-T

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska unija je odlučila da izdvoji gotovo 422 miliona evra za finansiranje 39 projekata koji će doprineti uspostavljanju infrastrukture za alternativna goriva duž trans-evropske transportne mreže (TEN-T). Mreža TEN-T je deo šireg sistema transevropskih mreža (TEN), uključujući telekomunikacijske mreže (eTEN). Ova sredstva su deo prve faze programa Infrastrukturni objekti za alternativna goriva (AFIF) unutar Okvirnog programa Povezivanje Evrope (CEF), koji podržava razvoj evropske transportne infrastrukture za period 2024-2025. godine.

Projekti koji su odabrani za finansiranje uključuju instalaciju oko 2.500 punjača za električne automobile namenjene lakim vozilima i 2.400 punjača za teška vozila, kao i izgradnju 35 stanica za punjenje vodonikom koje će koristiti automobili, kamioni i autobusi. Takođe, predviđena je elektrifikacija usluga u okviru osam aerodroma, ekološko unapređenje devet luka, te izgradnja dva bunkera za amonijak i metanol, objavila je Evropska izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu.

Pročitajte još:

Evropska komisija će u narednim mesecima doneti odluku o dodeli sredstava, nakon čega će one postati konačne. Izvršna agencija Evropske unije za klimu, infrastrukturu i okoliš (CINEA) već je započela pripremu ugovora o grantovima sa korisnicima koji su uspešno izabrani, iako poziv ostaje otvoren za prijave, a sledeći krajnji rok za podnošenje prijava je 11. jun 2025. godine.

Ovaj poziv za predloge je deo druge faze AFIF-a, koji je pokrenut tokom februara 2024. godine sa ukupnim budžetom od jedne milijarde evra. 

Energetski portal

EPS će prodati 30 miliona tona pepela kompanijama građevinskog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (volodymyr-hryshchenko)

U narednoj deceniji, „Elektroprivreda Srbije” (EPS) planira da proda 30 miliona tona pepela vodećim proizvođačima građevinskih materijala, što je primena principa cirkularne ekonomije u Srbiji.

Pepeo koji se generiše potiče iz termoelektrana koje koriste ugalj kao osnovno gorivo za proizvodnju električne energije. Tokom procesa sagorevanja uglja, pepeo nastaje kao nusprodukt.

Elektroprivreda Srbije godišnje proizvede između 6 i 7 miliona tona pepela, od čega se samo 5 do 6 odsto te količine distribuira na tržištu Srbije. Veći deo pepela se skladišti na deponijama pepela i šljake koje su pod upravom Elektroprivrede Srbije, gde se klasifikuje kao neopasan otpad, istakao je Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, kako se navodi na sajtu EPS-a.

Pročitajte još:

Od ukupne količine, 20 miliona tona pepela biće isporučeno konzorcijumu „Lafarge” i „Elixir Group” iz termoelektrane „Nikola Tesla B”, dok će preostalih 10 miliona tona doći iz ogranka „TE-KO Kostolac” i biće isporučeno kompaniji „Moravacem”.

Dimitrije Knjeginjić, generalni direktor „Lafarge Srbija”, izjavio je da je ponosan na učešće u ovom projektu koji ne samo da unapređuje ekološki otisak, već i omogućava uštede eliminacijom troškova za odlaganje pepela. Siniša Mauhar, generalni direktor „Moravacem”, naglasio je da je industrija građevinskih materijala ključna za razvoj cirkularnih rešenja i smanjenje CO2 emisija.

Energetski portal

1...949596...1,673Page 95 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs