Koja ambalaža stiže na listu zabranjenih u EU?

06.03.2024

straws-plasticne slamcice — Foto Ilustracija: Pixabay

Evropska unija nastavlja da se bavi pitanjima životne sredine, plastikom i otpadom, a trenutno je aktuelan sporazum između Parlamenta i Saveta o reviziji postojećih pravila za upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada, sa ciljem da se poboljša održivost i bezbednost pakovanja koja se koristi u EU.

U skladu sa Direktivom EU o jednokratnoj plastici zabranjeni su određeni jednokratni plastični proizvodi kao što su plastične slamčice, pribor za jelo, tanjiri, štapići za balone, čaše i posude za hranu i piće napravljene od polistirena, kao i sve proizvode napravljene od oxo-razgradive plastike. EU je takođe razmatrala i mnoge druge materijale, mikroplastiku, i postepeno pooštrava svoje ciljeve.

Kako svaki Evropljanin proizvede skoro 190 kilograma otpada ove vrste godišnje, nova inicijativa nastoji da obezbedi da se sva ambalaža može reciklirati, da se drastično smanji nepotrebna i štetna ambalaža i da se poveća upotreba recikliranog sadržaja u novim materijalima za pakovanje.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, određene vrste plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu, kao što su ambalaža za neprerađeno sveže voće i povrće, pakovanje za hranu i piće koje se koristi u kafićima i restoranima poput kesica za začine, sos, šećer i slično, mini ambalaža za kozmetičke proizvode i termoskupljajuća folija za kofere na aerodromima, biće deo liste zabranjenih pakovanja od 1. januara 2030.

Takođe, biće zabranjena upotreba PFAS supstanci kada je reč o ambalaži koja je u kontaktu sa namirnicama. Pomenute supstance su sintetičke hemikalije koje se koriste zbog svoje otpornosti. Iako često korisne kada je reč o vodootpornoj odeći, peni za gašenje požara i mnogim drugim, neće se primenjivati za pakovanje hrane.

Ciljevi se odnose i na dostavljače hrane koji bi trebalo da obezbede sopstvene kontejnere za svoje potrošače, i trebalo bi da ponude 10 odsto proizvoda u pakovanjima za višekratnu upotrebu.

Odluka o primeni ovih novih pravila odražava široku posvećenost u smanjenju uticaja ambalaže na životnu sredinu, podsticanju upotrebe održivih materijala i podsticanju inovacija u industriji ambalaže.

Energetski portal

Planeta traži „eko“ a ne „ego“ sistem

06.03.2024

eko — Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)

„U vreme kada svedočimo brojnim izazovima u globalnoj ekonomiji, geopolitičkoj situaciji i po pitanju klimatskih promena, zahtev za ubrzavanjem digitalne i održive transformacije nikada nije bio veći. Znanje i nove tehnologije su ključne u odgovoru na izazove s kojima se planeta suočava“, istakla je Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija, na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu i dodala da kad je reč o brizi za planetu, ne treba da važi „ego“ već „eko“ sistem.

U okviru panela na temu Akcionog plana za zelenu tranziciju u Srbiji, direktorka Siemensa je naglasila da je ova kompanija smanjila CO₂ otisak iz sopstvenog poslovanja za 50 odsto u odnosu na 2019. i cilj joj je smanjenje od 90 odsto do 2030. „Inovativna tehnologija ima ključnu ulogu u stvaranju održive budućnosti. A koliki je konkretni uticaj odgovornog poslovanja na održivost, a time na živote svih nas, govori podatak da će Siemensovi proizvodi prodati samo u fiskalnoj 2023. tokom svog životnog veka, sprečiti oko 190 miliona metričkih tona ekvivalentne emisije CO₂. Ovo predstavlja više od, recimo, emisije jedne Holandije“, izjavila je Lončar pozivajući se na nalaze globalnog Izveštaja o održivom razvoju ove kompanije za fiskalnu 2023.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, da bismo sačuvali planetu neophodno je da svi promenimo navike. „Budućnost zavisi od svih nas, institucija, organizacija, kompanija ali i svakog pojedinca, od toga kako postupamo prema prirodi, društvu i u svom poslovanju“, rekla je direktorka Siemensa u Srbiji.

Ona je podsetila da je Siemens jedna od prvih globalnih kompanija koja se još 2015. obavezala da će do 2030. postati karbon neutralna sa dodatnim ciljem u okviru svog DEGREE okvira da do tog roka za 20 odsto smanji emisiju CO₂ i unutar svog lanca dobavljača. Koliko je znanje važno za ovu kompaniju, najbolje svedoči podatak da je ona tokom fiskalne 2023. uložiila 416 miliona evra u kulturu aktivnog učenja, obezbeđujući održivu zapošljivost na tržištu rada koje se ubrzano menja.

Izvor: Siemens

Odgovoran biznis podržava zajednicu

06.03.2024

Pružanje podrške razvoju društva izuzetno je važno u poslovanju modernih kompanija. Najveću vrednost u smislu podrške imaju ulaganja u budućnost zajednice, tačnije u mlade koji su nosioci razvoja našeg društva. Takođe, izuzetno su značajni projekti za unapređenje zdravlja, jačanje ekološke svesti i zaštite životne sredine, podrške obrazovnim i naučnim ustanovama, brige o osetljivim grupama, kao i sve one teme koje su suštinski značajne za unapređenje života lokalne zajednice.

Ovoj modernoj filozofiji poslovanja priklanja se sve više kompanija. Na ovaj način kompanije svoje poslovne uspehe dele sa zajednicom, kojoj vraćaju deo svog profita, dok istovremeno i same ostvaruju brojne benefite, pre svega kada je reč o reputaciji. Brižan odnos prema zajednici pozitivno utiče na lojalnost i motivaciju zaposlenih, privlačenje novih stručnih kadrova, porast ugleda kompanija i njenih brendova u najširoj javnosti, kao i mnogo toga drugog.

Dobre primere društveno odgovornog poslovanja možemo videti u svetu, ali sve više i u našoj zemlji. Jedan od njih je i kompanija NIS, koja ove godine obeležava značajan jubilej, budući da najznačajniji CSR program ove kompanije Zajednici zajedno obeležava 15 godina postojanja i kontinuiranog ulaganja u partnerske gradove i opštine. Ovaj Program nije jedinstven samo po tome što se sprovodi već deceniju i po unazad nego i po broju zajednica sa kojima gradi partnerske odnose i čiji razvoj podstiče, kao i po obuhvatu tema na koje se fokusira i postignutim rezultatima.

U FOKUSU:

Program Zajednici zajedno sprovodi se u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije u kojima kompanija NIS obavlja najviše svojih poslovnih aktivnosti i u čiji razvoj je u prethodnih 15 godina kompanija uložila više od 1,7 milijardi dinara. Pažljivo slušajući potrebe sugrađana, fokus Programa je iz godine u godinu usmeren na oblasti suštinski značajne za razvoj društva kao što su nauka i obrazovanje, javno zdravlje i socijalna zaštita, zaštita životne sredine, kultura i sport, te podrška mladima.

U godini jubileja ovaj Program donosi rekordni godišnji iznos sredstava od čak 144,5 miliona dinara za realizaciju 54 projekta iz oblasti nauke i obrazovanja koji za cilj imaju unapređenje uslova za obrazovanje mladih i podršku radu naučnih ustanova kako bi naučnici i naučnice razvijali svoje pune potencijale. Ovogodišnji programski ciklus kompanija NIS realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Zahvaljujući projektima koji će biti realizovani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kikindi, Pančevu, Zrenjaninu, Požarevcu, Kanjiži, Srbobranu, Novom Bečeju, Žitištu i Velikom Gradištu, mnogi učenici i naučnici imaće značajno bolje uslove za učenje i istraživanje, uz dodatni podsticaj tokom rada na novoj savremenoj opremi koja će im omogućiti da primene i dodatno unaprede svoja znanja.

Ostvareni rezultati programa Zajednici zajedno tokom prethodnih 15 godina su impresivni. Unapređen je rad više od 180 obrazovnih ustanova, više od 40 ustanova kulture, opremljeno je 45 bolnica i domova zdravlja, donirano 14 sanitetskih i patronažnih vozila, uređeno više od 150 dečjih igrališta, parkova, sportskih terena i objekata. U kompaniji NIS navode da su izuzetno ponosni na partnerstva koja neguju sa lokalnim zajednicama, 1.136 realizovanih projekata tokom 15 godina sprovođenja Programa, brojne osvojene nagrade i priznanja, koje kompaniju obavezuju da će podrška zajednici i ubuduće biti jedan od strateških prioriteta.

NIS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Održana prva od 45 edukacija za učenike u oblasti energetske efikasnosti

06.03.2024

Edukacije eneregetska efikasnost 1 — Foto: GIZ

Na Svetski dan energetske efikasnosti u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Novom Sadu održana je prva od 45 radionica u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, koje će u narednom periodu biti održane u 20 škola u Južnobanatskom okrugu.

Edukacije su namenjene učenicima osmog razreda osnovnih škola, sa ciljem da se upoznaju sa obnovljivim izvorima energije i njihovom upotrebom i energetskom efikasnošću, to jest merama energetske efikasnosti i neophodnošću njihove primene. Edukacijama će biti obuhvaćeno oko 1200 učenika.

„Radionice će trajati sat i po vremena, a biće organizovane pojedinačno za svako odeljenje osmog razreda u okviru redovne nastave iz predmeta Tehnika i tehnologija. U toku sat i po, koliko traje radionica, najviše pažnje će biti posvećeno solarnoj energiji i sistemima za njenu eksploataciju kao i energetskoj efikasnosti i merama za njeno sprovođenje. Praktični deo radionica, koji obuhvata sastavljanje maketa električnih automobila sa različitim tipovima izvora energije, prikazaće će učenicima mogućnosti primene solarnih ćelija, kondenzatorskih baterija i vodoničnih gorivnih ćelija. Program radionica smo osmislili tako da ih informišemo i zainteresujemo za teme iz ove oblasti i da njihovo razmišljanje o profesijama u okviru energetskog sektora usmerimo ka ovoj tematici,“ objasnio je medijima koji su prisustvovali konferenciji organizovanoj uoči radionice prof. dr Filip Kulić, redovni profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koordinator projekta ispred Udruženja građana E-NERGIJA.

Pročitajte još:

Direktorka škole Snežana Bajat istakla je da učenici osmog razreda, koji će učestvovati u radionicama, u okviru redovne nastave usvajaju osnovna saznanja iz ove oblasti, ali da je veoma zadovoljna što će to znanje proširiti jer je u pitanju jedna od najznačajnijih tema budućnosti.

Na radionicama će poseban fokus biti stavljen na zanimanja u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije od kojih su, kako je rekao profesor Kulić, pojedina već veoma tražena, poput instalatera solarnih panela i operatora vetroelektrana. „Dekarbonizacija nije moda već realnost, jer prelazak na obnovljive izvore energije je neminovnost. Edukacije smo zato namenili učenicima osmog razreda, jer oni u narednih nekoliko godina biraju svoja zanimanja i važno je da budu infomisani o profesijama koje sada možda nisu toliko aktuelne ali će tada biti, poput menadžera hidrogenskih pumpi, specijaliste za letove na solarni pogon, servisera automobila na vodonik i inteligentnih vozila,“ rekao je Kulić.

Edukacije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije za učenike osmog razreda se realizuju u okviru programa Nemačke razvojne saradnje, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije. U okviru ovog programa, kako je objasnila Jelena Aleksić iz GIZ-a, sprovodi se niz aktivnosti koje podržavaju energetsku tranziciju u Srbiji ka obnovljivim izvorima energije i primeni energetske efikasnosti.

Izvor: GIZ

Novi ekološki projekti u Sremskoj Mitrovici

05.03.2024

The_view_to_New_Orthodox_Church_and_neighborhood — Foto: Wikipedia (Ant83)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Sremskoj Mitrovici je u toku realizacija ekoloških projekata, čiji je cilj unapređenje kvaliteta vazduha, zemljišta i ujedno kvaliteta života građana.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, zajedno sa Svetlanom Milovanović, gradonačelnicom, obišla je divlju deponiju u selu Laćarak koja će biti očišćena kao i novi kotao za grejanje izdvojenog odeljenja Osnovne škole „Dobrosav Radosavljević – Narod’’ u selu Radenković, koji koristi ekološki prihvatljiviji energent.

Prema rečima ministarke, zamenjen kotao u ovom školskom objektu sada ima mogućnost da se greje na pelet. Ovime su za 33 mališana školskog i predškolskog uzrasta obezbeđeni čistiji vazduh i bolji uslovi boravka u ovom objektu.

,,Projekat je realizovan po javnom konkursu iz prethodne godine, kada smo nastavili sa ulaganjima i u projekte ozelenjavanja saobraćajnica, kroz koje je u ovom gradu ukupno posađeno više od 3.100 sadnica’’, rekla je ministarka.

Kako je dodala, ove godine su obezbeđena sredstva i za uklanjanje divlje deponije u selu Laćarak, koju su građani 16 puta prijavili putem gReact aplikacije, a koja se nalazi u blizini kuća i reke Save.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da uskoro kreće realizacija kapitalnog projekta nadogradnje i modernizacije regionalnog centra za upravljanje otpadom Srem-Mačva.

„Pre nekoliko dana završena je javna nabavka, pregleda se dokumentacija ponuđača i očekujem da će početkom juna moći da se krene sa radovima na proširenju i modernizaciji regionalnog centra Srem-Mačva. Po završetku ovog projekta, otpad sa teritorije Sremske Mitrovice, Rume, Šida, Šapca i Bogatića tretiraće se po najsavremenijim standardima. Time ćemo imati uslove da svih pet lokalnih samouprava koje gravitiraju ka ovom centru, ostanu čiste’’, navela je ministarka.

Ministarka je pozvala nadležne da budu strožiji prema neodgovornim pojedincima, koji otpad odlažu na mesta koja nisu za to predviđena, a sve građane da zajedno brinemo o očišćenim lokacijama, jer samo zajedno možemo da sačuvamo životnu sredinu za buduće naraštaje.

Energetski portal

Kako će Azerbejdžan unaprediti primenu energije vetra

05.03.2024

vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se unapredila primena energije vetra na kopnu i moru u Azerbejdžanu i širem području Kaspijskog mora, WindEurope i Azerbejdžanska agencija za obnovljivu energiju potpisali su Memorandum o razumevanju.

U ovom području vetar će odigrati ključnu ulogu u energetskoj tranziciji, doprinoseći ujedno globalnom cilju utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine.

Kako se navodi, Azerbejdžan ima veliki potencijal za razvoj ove energije, što je prepoznala i njihova Vlada. Za cilj se postavlja da do 2030. godine, 30 odsto ukupno instalisanog kapaciteta električne energije bude iz obnovljivih izvora.

Još jedan od ciljeva kojem teže jeste da veći deo svoje energije vetra izvoze u Evropu preko Kaspijskog koridora zelene energije. Za sada su Memorandum o razumevanju potpisali sa Gruzijom, Rumunijom i Mađarskom za podmorski kabl ispod Crnog mora, navodi se na sajtu WindEurope.

Pročitajte još:

Potpisivanjem pomenutog Memoranduma, WindEurope i Azerbejdžanska agencija za obnovljivu energiju obavezali su se za saradnju u različitim oblastima. Neke od njih su pojednostavljenje procesa izdavanja dozvola kako bi se omogućila efikasna izgradnja novih vetroelektrana. Takođe, reč je i o razmeni najboljih praksi i znanja za primenu energije vetra i interkonektora električne mreže, kao i o razvoju zelenog energetskog koridora Kaspijsko-EU. Pored toga, saradnja se odnosi i na povezivanje evropskih otkupljivača električne energije sa energijom vetra proizvedenom u Azerbejdžanu, zbog optimizacije protoka električne energije…

Ovakva saradnja značajna je ne samo sa aspekta osiguranja zelenije električne energije, već i zbog ekonomskih koristi. Kako se navodi, svaka nova vetroturbina izgrađena u Evropi i susedstvu generiše u proseku 13 miliona evra ekonomske aktivnosti.

Energetski portal

Svetski dan energetske efikasnosti – kojim putem ide Srbija?

05.03.2024

struja, dalekovod, energija, energetika — Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Svakog 5. marta obeležava se Svetski dan energetske efikasnosti kako bi se više vremena posvetilo temi racionalne potrošnje električne energije, bilo da je reč o sopstvenom domaćinstvu, kompaniji ili industriji. Svetski dan energetske efikasnosti iz godine u godinu dočekuje se sa sve ambicioznijim ciljevima kako u Evropskoj uniji (EU), tako i u našem regionu.

Što se tiče Evropske unije, prethodne godine je usvojen obavezujući cilj koji podrazumeva smanjenje potrošnje energije za 11,7 odsto do 2030. godine. Ovo predstavlja povećanje od skoro tri odsto u odnosu na cilj dogovoren 2021. godine. To znači da je EU nakon revidiranja Direktive o energetskoj efikasnosti, zemljama članicama postavila viši cilj, a to je prosečna godišnja stopa uštede energije od 1,49 odsto od 2024. do 2030. godine, navodi se na sajtu OIE Srbija. Kako je jedan od ciljeva EU da bude klimatski neutralna do 2050. godine, razvoj obnovljivih izvora energije je put kojim direktive i javne politike njenih zemalja moraju da se kreću, što doprinosi i uštedi energije, očuvanju zaliha prirodnih resursa i smanjuju emisije CO2. Unija stoga teži povećanju udela OIE u svojoj sveukupnoj potrošnji energije na najmanje 32 odsto do 2030. godine.

Uprkos tome što Srbija nije članica EU, zemlja postaje sve aktivnija na polju energetske efikasnosti kroz raznovrsne mere za racionalnu potrošnju kako bi se ostvarili dodatni popusti na račune. S obzirom na to da 85 odsto stambenih zgrada ne zadovaljava ni minimalne uslove energetske efikasnosti, potrebno je puno vremena i novca da se ova situacija promeni.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (karsten-wurth)

Jedan od projekata koji radi upravo na otklanjanju ovog problema zove se ,,Čista energija i energetska efikasnost za građane“ i realizuje se u saradnji sa Svetskom bankom, koja pruža pomoć u iznosu od 1,79 milijardi dinara bespovratnih sredstava namenjenih za energetsku sanaciju oko 10.000 domaćinstava. Država subvencioniše mere poput zamene stolarije, izolacije, ugradnje solarnih panela, solarnih kolektora, toplotnih pumpi i zamene kotlova. Do sada je 5.500 porodičnih kuća dobilo subvencije za energetsku efikasnost, dok je polovina iskoristila sredstva za zamenu stolarije što u velikoj meri utiče na štednju energiju jer tokom zimskih meseci velike količine toplote ne uspevaju da se zadrže u prostoriji zbog stare stolarije i loše izolacije, zbog čega su i računi za struju automatski viši, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike. Stoga, mnogi građani odlučuju se za energetski efikasnu stolariju koja ne dovodi do kondenzacije, smanjuje potrebu kako za grejanjem, tako leti i za hlađenjem, a poboljšava i kvalitet vazduha.

Očekivane uštede energije ovih mera jednaka godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu, uz smanjenje emisije CO2 ekvivalentno emisijama oko 28.000 automobila.

Program će trajati do kraja 2027. godine, sa planom ulaganja od 50 miliona dolara za energetsku sanaciju oko 50.000 domaćinstava širom zemlje. Građani mogu dobiti subvenciju države do 65 odsto vrednosti investicije energetske sanacije, zavisno od odabranih mera.

Jedna promena koju možemo i sami napraviti kako bismo efikasnije trošili električnu energiju, bez potrebe za subvencijama, jesu štedljive sijalice koje za istu količinu osvetljenja troše pet do šest puta manje energije, a sa druge strane imaju do 10 puta duži radni vek u odnosu na obične. Kako je objašnjeno na sajtu “Elektroprivrede Srbije”, obične sijalice traju prosečno do 1.000 sati, a štedljive više od 10.000 sati, a takođe kod običnih sijalica u svetlost se pretvara samo pet odsto uložene energije, dok se ostatak pretvara u toplotu.

Milica Vučković

Trebinje prerasta u centar kongresnog turizma

05.03.2024

Trebinje se već odavno potvrdilo kao popularan centar verskog, tranzitnog i vinskog turizma, a zahvaljujući brojnim manifestacijama, kongresima, i naučnim skupovima koji se održavaju u ovom gradu, na putu je da postane i centar kongresnog turizma.

Svakako, najeminentniji i najposećeniji skup ovog tipa u godišnjem kalendaru dešavanja je Samit energetike koji se u Trebinju održava od 2020. godine, i ovog proleća beleži mali jubilej – pola decenije uspešnog postojanja i rada.

Jedan od najprepoznatljivijih skupova u ovom delu Evrope, koji iz godine u godinu okuplja sve više stručnjaka i poslovnih ljudi iz oblasti energetike, održava se u Kulturnom centru u Trebinju, čija sala sa oko 300 mesta odavno ne zadovoljava potrebe ovog, ali i drugih sličnih poslovnih i stručnih okupljanja kojima je Trebinje domaćin.

Elektroprivreda Republike Srpske raspisala je konkurs za idejno rešenje budućeg kongresnog centra.

“Samit energetike je pokazao da postoje potrebe za jednim takvim objektom. Konkurs je otvoren do 7. marta i nakon izbora najboljeg rešenja, koje će oceniti komisija sa dekanima arhitektonskih fakulteta iz regiona, sledi izrada projektne dokumentacije. Gradnja Kongresnog centra trebalo bi da počne u 2025. ili 2026. godini. Verujem da ćemo izabrano rešenje predstaviti javnosti tokom Samita energetike, koji počinje 20. marta“, najavio je Luka Petrović, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske.

Pročitajte još:

Ove godine Samit energetike Trebinje okuplja oko hiljadu učesnika i taj broj je iz godine u godinu sve veći.

“Samit je i vesnik dolaska turističke sezone, i u to vreme smeštajni kapaciteti u gradu su maksimalno popunjeni i traži se mesto više. Zato je i važna incijativa za gradnju kongresnog centra koji bi zadovoljio potrebe ovako velikog i važnog skupa”, kaže Aleksandar Branković, direktor Samita energetike.

Puna podrška Grada Trebinja

“Već prošle godine smo za vreme trajanja Samita energetike konstatovali da postoji realna potreba za gradnjom kongresnog kompleksa jer su potrebe prevazišle naše kapacitete. Mi u Kulturnom centru imamo salu sa nekih 300 mesta, a Samit je imao 900 učesnika. Ove godine najavljeno je oko hiljadu učesnika, što znači da su potrebe sve veće. Zato smo u saradnji sa Elektroprivredom i Vladom Republike Srpske ušli u tu priču, da se raspiše konkurs za gradnju budućeg kongresnog centra“, kazao je Mirko Ćurić, gradonačelnik Trebinja.

Kongresni centar sa pratećim sadržajima trebalo bi da bude izgrađen u zoni Novog Trebinja, na potezu Dražin do Gomiljani-Duži.

Izvor: SET Trebinje

Građani Srbije ostvarili popuste na januarske račune za struju

05.03.2024

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

U poslednjem mesecu 2023. godine u Srbiji je više od 1,6 miliona domaćinstava ostvarilo popust za racionalnu potrošnju poslednjeg meseca 2023. godine. Tokom januara, „Elektroprivreda Srbije“ zabeležila ponovo značajne uštede električne energije među domaćinstvima.

U ovom periodu, 47 odsto domaćinstava uspelo je da smanji svoju potrošnju za više od pet odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne dve godine, čime je ukupno 1,57 miliona domaćinstava ostvarilo pravo na popuste na računima za struju.

Najveći popust od 40 odsto odobren je za 19 odsto domaćinstava, odnosno za 637.787 domaćinstava koja su uštedela više od 30 odsto električne energije. Pored toga, 13,4 odsto korisnika je ostvarilo pravo na 20 odsto popusta, dok je 5,85 odsto domaćinstava dobilo popust od 25 odsto. Manji procenti domaćinstava su ostvarili popuste od 30 odsto i 35 odsto, odnosno 4,85 odsto i 3,89 odsto domaćinstava, navodi se na sajtu „Elektroprivrede Srbije“.

Pročitajte još:

Popust od pet odsto na decembarske račune dobilo i 420.573 domaćinstva, što je 13 odsto ukupnog broja, zahvaljujući povećanju potrošnje u nižoj tarifi za pet odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Program štednje je naišao na posebno dobar odziv među stanovnicima velikih gradova kao što su Beograd, Niš, Kragujevac, Smederevo, Vranje i Zrenjanin.

Unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje ukupne potrošnje električne energije u zemlji, sa ciljem promocije održivog razvoja i racionalnog korišćenja resursa.

Energetski portal

Francuski reaktori započinju prelazak na domaći reciklirani uranijum?

04.03.2024

Nuklearka_elektrana - Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ondrej Bocek)

Fransuska je zemlja poznata po svojim nuklearnim reaktorima koji pokrivaju njen najveći deo proizvodnje električne energije – čak oko 70 osto.

U zemlji je u poslednjih godinu dana bilo funkcionalno više od 55 nuklearnih reaktora na puno lokacija. Međutim, jedna nuklearna elektrana, na reci Roni, u jugoistočnom delu države, prešla je na održivu nuklearnu energiju, tako što primenjuje gorivo nastalo od recikliranog uranijuma. Time je domaća industrija za preradu uranijuma oživela, a Francuska je domaćoj fabrici omogućila da učestvuje u ostvarenju cilja da se potrošnja prirodnih resursa umanji za 25 odsto tokom naredne decenije.

Kada je reč o održivoj nuklearnoj energiji, Francuska ima iskustva na ovom polju. Reprocesirani obogaćeni uranijum je materija koja se dobija preradom korišćenog nuklearnog goriva iz nuklearnih reaktora, gde se uranijum izdvaja, obogaćuje i potom ponovo koristi u reaktorima. Ovaj proces prerade se obavlja u fabrici u La Hagu, i na taj način se efikasno koristi nuklearno gorivo, navodi se na World Nuclear News.

Pročitajte još:

U Francuskoj su ukupno četiri reaktora setifikovana da koriste ovakav obogaćeni reprocesirani uranijum.

EDF (Électricité de France), državna kompanija za proizvodnju električne energije već neko vreme sprema, a sad već i primenjuje strategiju usmerenu ka korišćenju recikliranog uranijuma, što bi trebalo da osim prirudnih resursa, smanji emitovanje emisija CO2 za 30 odsto tokom naredne decenije, u poređenju sa korišćenjem nerecikliranog nuklearnog goriva, prenose i svetski mediji.

Osim očuvanja prirodnih resursa, smanjenja emisija CO2, što doprinosi održivosti i cirkularnosti, ovakvom strategijom povećava se energetska nezavisnost Francuske.

Energetski portal

Unapređenje dekarbonizacije i upravljanja otpadom u Novom Pazaru i Sjenici

04.03.2024

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Zahvaljujući podršci Vlade Japana i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) četiri preduzeća u Novom Pazaru i Sjenici počela su da koriste obnovljive izvore energije i ponovo upotrebljavaju otpad za dobijanje novih sirovina i proizvoda. Uz to, ova preduzeća su pomogla nekoliko ugroženih domaćinstava kako bi se smanjilo energetsko siromaštvo u ovom kraju, a prekvalifikacijom radnika za nova, zelena radna mesta, doprinela su njihovoj većoj zapošljivosti.

Druga sekretarka Ambasade Japana Kaori Igaraši i zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Fabricio Andreuci posetili su ove kompanije, kako bi se direktno upoznali sa inovacijama koje su uvele u svoje poslovanje.

„Uverena sam da će uspešno sprovođenje ovih projekata dodatno podići svest šire zajednice o važnosti zelene transformacije i dekarbonizacije, a da će se efekti smanjenja emisija CO2 osetiti na duge staze’’, rekla je tom prilikom Igaraši.

Kompanija „Join’’ iz Novog Pazara, koja proizvodi džins, smanjila je upotrebu fosilnih goriva i zagađenje vazduha ugradnjom solarne elektrane i filtera za prečišćavanje vazduha. „Mizan Line’’, fabrika konfekcije, u svom pogonu u Sjenici za proizvodnju energije koristi solarne panele i toplotnu pumpu, čime je smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte. Građevinska firma „Iskop’’ smanjuje zagađenje građevinskim otpadom, reciklažom betonskog otpada u agregat koji se može koristiti kao nova sirovina u građevinskoj industriji, dok JKP „Čistoća’’ Novi Pazar doprinosi efikasnijem korišćenju prirodnih resursa prikupljanjem otpada od drveta koji pretvara u sečku za grejanje, namenjenu gradskoj čistoći.

Pročitajte još:

„Naša podrška ovim kompanijama je deo širih napora da regionima i zajednicama koje ekonomski zavise od intenzivne upotrebe fosilnih omogućimo adekvatnu podršku u procesu zelene tranzicije, kako niko ne bi bio izostavljen“, rekao je Andreuci

Od „ozelenjavanja“ poslovanja korist će imati i same kompanije, jer će biti konkurentnije na tržištu Evropske unije, kao i na domaćem tržištu.

„Za nas je ovo rešenje izuzetno značajno jer smo njime omogućili da dva velika javna preduzeća, JKP „Čistoća’’ i JKP „Gradska toplana“ rade zajedno“, rekao je Faruk Suljević, direktor JKP „Gradska čistoća’’. Prema njegovim rečima, drveće sa obala reka Jošanica i Trnavica je već prikupljeno i prerađeno u sečku, koju će toplana koristiti kao biomasu za grejanje, što je doprinos ne samo smanjenju otpada, nego i smanjenju zagađenja vazduha u Novom Pazaru.

Četiri kompanije iz Novog Pazara i Sjenice su među 12 najboljih poslovnih rešenja za pravednu zelenu transformaciju privrede i smanjenje energetskog siromaštva, koja su realizovana zahvaljujući podršci Vlade Japana u ukupnom iznosu od 450.000 dolara, u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva’’. Ovaj projekat sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike.

Izvor: UNDP

Napredak ka održivosti: Dr. Oetker Zelena struja u smanjenju emisije štetnih gasova

04.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Joel Holland)

Dr. Oetker Zelena struja je inicijativa koja predstavlja značajan korak ka održivosti i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu. Od 2021. godine, posvećeni su ostvarivanju ovog cilja korišćenjem isključivo zelene energije, odnosno energije dobijene iz obnovljivih izvora, kako bi napajali njihove proizvodne pogone. Ova odluka doneta je s ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za čak 40 odsto, čime daju značajan doprinos globalnim naporima zaštite okoline.

„Navedeni model snabdevanja energijom nije samo krajnji rezultat, već predstavlja početak našeg angažmana ka održivijoj budućnosti. U narednom periodu planiramo da dodatno investiramo i iskoristimo druge prirodne izvore energije kako bismo postigli naše ambiciozne ciljeve. Razmatramo različite alternative i tehnologije koje će nam omogućiti da još efikasnije koristimo obnovljive izvore energije i time dodatno smanjimo naš ekološki otisak„, navode iz kompanije.

Dr. Oetker Zelena struja nije samo poslovna odluka, već i moralna obaveza prema našoj planeti. Svestrano angažovanje na putu prema održivosti postaje sve važnije, a oni su posvećeni preuzimanju odgovornosti i doprinosu pozitivnim promenama u našem okruženju.

„Ovo je samo jedan korak u našem putovanju ka održivoj budućnosti, a verujemo da će naša posvećenost očuvanju životne sredine inspirisati i druge kompanije da preduzmu slične korake ka harmoničnom suživotu sa prirodom“, zaključuju.

Izvor: Dr. Oetker

Čiste tehnologije smanjile porast globalnih emisija CO2

04.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Merner)

Iako je u prethodnoj godini došlo do povećanja emisija CO2 povezanih sa energijom, usled velikih suša koje su podogile hidroelektrane, zabeležen je manji rast nego u 2022. godini. Smanjenje porasta globalnih emisija CO2 ostvareno je zahvaljujući ekspanziji čiste tehnologije, kao što su solarna i energija vetra. Sve ovo ostvareno je iako je potražnja za energijom ubrzano rasla.

Preciznije, emisije su u 2023. godini porasle za 410 miliona tona, dok je u 2022. godini reč bilo o 490 miliona tona. Na porast u godini za nama uticale su velike suše u Kini, Sjedinjenim Državama i drugim važnim ekonomijama.

Podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA), pokazuju da bi ove emisije u poslednjih pet godina bile tri puta veće da nisu uključene čiste tehnologije.

Obnovljiva i nuklearna energija činile su prvi put prošle godine izvore iz kojih je proizvedeno više od polovine ukupne električne energije u razvijenim ekonomijama. Od 2019. do 2023. godine čista energija zabeležila je dvostruko veći rast od fosilnih goriva.

Pročitajte još:

Treba istaći da su pored solarne i energije vetra, značajnu ulog u smanjenu porasta emisija u 2023. godini imali i električni automobili. Posmatrajući na globalnom nivou, električni automobili činili su prodaju jednog od pet novih automobila.

Ono što ostaje kao potreba, jeste da se razvoj čiste tehnologije i električnih vozila podstakne više u ekonomijama u nastajanju i razvoju. Naime, napredne ekonomije i Kina činile su oko 90 odsto novih vetro i solarnih elektrana i 95 odsto prodaje električnih vozila, navodi se na sajtu IEA.

Energetski portal

1...949596...1.557 Page 95 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM