Mogla bih da kažem da i ptice na grani znaju koliko su pčele važne za opstanak čovečanstva i biodiverziteta, ali praksa ne potvrđuje i dalje takvu mogućnost. Zbog toga iako sam mislila da preskočim deo o njihovom značaju, smatram da nije suvišno iznova predočiti.

Procene su da pčele u ukupnom oprašivanju učestvuju sa oko 80 odsto. Iako su razvijene tehnike ručnog oprašivanja nekih biljaka, a i vetar ima svoju ulogu za neke vrste kao što su žitarice, ova bića to rade mnogo efikasnije. Poseban značaj imaju kada je reč o oprašivanju voća. Primera radi, pčele u ukupnom oprašivanju drveta trešnje učestvuju sa oko 90 odsto. Precizniji podaci pokazuju da one oprašuju useve koji obezbeđuju oko 90 odsto hrane čovečanstvu.

Postoji podeljenost među ljudima kada je reč o dobrobiti alternativne medicine, ali nekako se čini da veliki deo i onih koji ne veruje u nju, ipak poverenje poklanja pčelinjim proizvodima. Počevši od meda koji koristi imunitetu i ima bogate nutritivne vrednosti, do nekih ozbiljnijih medicinskih problema. Postoji posebna grana u medicini, apiterapija, koja koristi med i druge pčelinje proizvode u prevenciji i lečenju raznih bolesti. Pod ovakvim proizvodima misli se na propolis, polen, matični mleč, plečinji vosak ali i otrov. Iako se zove otrov, ovaj proizvod koji nam nude pčele, zapravo ima terapeutsko dejstvo. Možda najveću primenu ima u lečenju reumatoidnog artritisa, a pored njega navode se i bolesti kao što su astma, parkinsonova bolest, alchajmerova bolest i druge neurološke bolesti. Pozitivno dejstvo imaju i na smanjenje negativnih reakcija na hemoterapiju, ali i na lečenje raka dojke.

Naišla sam na informaciju da je tvorac termina terapija pčelinjim otrovom, Bodog Feliks Bek – američki lekar specijalizovan za lečenje artritisa i reumatoidnih stanja pomoću pčelinjeg otrova. Svoju knjigu pod nazivom Terapija pčelinjim otrovom: pčelinji otrov, njegova priroda i njegov efekat na artritisna i reumatoidna stanja, objavio je 1935. godine. Štaviše, neki podaci pokazuju da su još Egipćani pre više od 4.000 godina koristili pčele kako za ishranu, tako i u lekovite svrhe.

Brojni su podaci o pogodnostima koje nam ovi insekti pružaju, a da ipak postoje saznanja o njima pokazuje nam tehnologija koja omogućava uzgoj pčela u našim domovima. Takozvani Beeamond system pruža mogućnost da se sakupljaju pčelinji proizvodi u zatvorenom prostoru, kao što su med, polen i propolis, ali i druge usluge kao što je inhalacija vazduha ili terapija pčelinjim otrovom. Ljubitelji pčela, mogu da posmatraju ceo proces rada ovih bića zato što su košnice napravljene od providnog materijala – stakla. Ceo sistem je sačinjen tako da je bezbedan za ljude, odnosno nema mogućnosti da pčele uđu u prostoriju, ali i za pčele zato što mogu slobodno da se izađu iz košnice u prirodu, a napravljen je i od organskog stakla.

Postoje tri vrste ovakvih košnica, u zavisnosti od potreba i iskustva. Tu je ukrasni i proizvodni model, koji može svako da priušti, ali i profesionalni za koji treba imati prethodno iskustvo. Za razliku od dosadašnjih košnica za posmatranje, ova omogućava i dobijanje proizvoda, ali i pomenute usluge apiinhalacije, odnosno udisanja vazduha iz košnice koji je veoma zdrav i jača imunitet.

Postoje li podele među stručnim ljudima u vezi sa tim da li je ovakav način uzgoja zaista dobar za pčele ili ih ugrožava, nisam pronašla. Međutim, ono na šta sam želela da ukažem jeste sve veća osvešćenost ljudi o značaju koje pčele imaju po zdravlje. Kao što sam na početku napisala, verujem da raste svest i o problemu njihovog izumiranja, ali praksa i dalje pokazuje da nisu dovoljno primenjene akcije rešavanja problema. Neke procene su da kada bi pčele nestale sa naše planete, čovečanstvo bi moglo da opstane svega četiri godine. Koliko su procene sigurne, ne znam i zaista se nadam da nikada nećemo saznati, kako zbog naše vrste, tako i zbog drugih živih bića. Iznalaze se i alternativna rešenja za oprašivanje, kao što su roboti pčele, ali zasigurno je to opcija koju bismo poslednju želeli da iskusimo. Zbog toga treba da se opredelimo za cvetne površine, ukidanje pesticida i život pčela.

Katarina Vuinac