Šta najviše brine vlasnike EV u Velikoj Britaniji?

18.03.2024

električni auto, golf, punjač — Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Nedavno je objavljeno istraživanje koje se bavi preprekama koje vozači imaju prilikom prelaska na električna vozila, temom kojom se bavio Transport & Environment UK.

Ključni problemi koji su identifikovani u Velikoj Britaniji, iako se ovo verovatno može konstatovati i u mnogim drugim zemljama, uključuju nedostatak javnih punjača, visoku početnu cenu vozila, veći računi za struju, briga o trajanju i zameni baterije i duže vreme potrebno za punjenje u poređu sa klasičnim točenjem goriva.

Detalji ankete koju je objavio Transport & Environment UK otkrivaju specifične brige među ispitanim vozačima: 16 odsto smatra nedostatak punjača kao deo javne infrastrukture glavnim problemom, dok ih dodatnih 20 odsto izražava zabrinutost o istom pitanju, čime ovo postaje briga broj jedan. Skupi početni troškovi su glavna prepreka za 13 odsto ljudi, a za 17 odsto predstavljaju zabrinutost. Visoki računi za struju glavni su problem za 11 odsto ispitanika, dok ih 17 odsto smatra zabrinjavajućim. Životni vek baterije i potreba za njihovom zamenom trenutno brine 9 odsto ispitanih vozača, i dodatnih 19 odsto koji su zabrinuti za isto, iako im još uvek nije primarna briga. Konačno, 9 odsto ispitanika smatra vreme punjenja glavnim problemom, dok 23 odsto izražava zabrinutost.

Pročitajte još:

Ovo su uglavnom najčešći problemi kada se vozači premišljaju o izboru automobila, zbog čega su ispitanici savetovali nekoliko mera. Čak 40 odsto smatra da bi 8-godišnja garancija učinila kupovinu lakšom, dok 39 odsto veruje da bi garantovanje da je ovaj vid punjenja 50 odsto jeftinije od benzina po kilometru kao i besplatna instalacija kućnog punjača bili značajni podsticaji. Međutim, mnogi nisu svesni da su neki od ovih podsticaja već dostupni, iako se apeluje na dodatne mere poput smanjenja cene punjenja i jednakog regionalnog razvoja infrastrukture za EV

Prema podacima svetskih medija u Velikoj Britaniji broj električnih vozila na putevima znatno raste. Ove godine, broj potpuno električnih automobila premašio je 1.000.000, dok ih je dodatnih 620.000 bilo na hibridni pogon. U 2023. godini zabeležen je rast od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su električna i hibridna vozila činila gotovo četvrtinu svih novoprodatih automobila u januaru. Podaci ukazuju da zainteresovanost postoji, a dodatne mere mogle bi dodatno osnažiti vozače.

Energetski portal

PPA ugovori su budućnost zelene tranzicije

18.03.2024

wind_turbine_bird_vetrenjače_ptica — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako ozeleniti i ujedno unaprediti svoje poslovanje i time osigurati održivu i sigurnu budućnost za celu zajednicu raspravljalo se danas na 2. Regionalnoj RE-Source Croatia konferenciji posvećenoj razvoju PPA ugovora koja je i ove godine okupila preko 300 učesnika iz Hrvatske i regiona.

Power Purchase Agreement (PPA) ugovor međusobno sklapaju oni koji energiju proizvode iz obnovljivih izvora i oni kojima je ta ista energija potrebna, ili konkretnije, kompanija koja poseduje vetropark i fabrika koja će za svoju proizvodnju koristiti upravo struju iz navedenog vetroparka. U Evropi, takva vrsta ugovora uobičajena je stvar, a da Hrvatska nastoji biti što bliže onome što definiše EU, istakla je direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatska (OIEH), Maja Pokrovac.

Annie Scanlan, direktorka politika i uticaja evropske RE-Source platforme pohvalila je rast potpisanih PPA ugovora u Evropi prošle godine, čak 40 odsto u odnosu na godinu pre sa ostvarenih 10,4 GW novih kapaciteta obnovljive energije što neupitno ukazuje na sve veći zamah potražnje za obnovljivim izvorima energije među evropskim preduzećima. Sektore najvećih korporativnih kupaca obnovljive energije u Evropi u 2023. predvodila je teška industrija, zatim ICT, maloprodaja, telekomunikacije kao i inženjerstvo i tehnologije, dodala je.

Ovi su ugovori alat kako Hrvatska može prestati uvoziti električnu energiju. Važni su i zbog još jedne činjenice, a to je da ćemo zbog velike količine obnovljive energije u određenim delovima dana i velikih kapaciteta koji će se na terenu instalirati, morati imati adekvatan odgovor i u tržišnom smislu, odnosno formiranju cena, podsetio je državni sekretar u MINGOR-u i istakao je kako će u novom dizajnu tržišta električne energije kog Evropska komisija priprema, PPA ugovori biti sastavni deo zakonodavnih rešenja koja ćemo i mi preneti u naše zakonodavstvo.

Pročitajte još:

Šta donosi nova reforma tržišta električne energije u Evropi predstavio je Dries Acke, direktor javnih politika u SolarPower Europe. PPA ugovori su put prema stabilnim izvorima energije koji se u budućnosti mogu i deliti, rekao je i naveo primer kako su u Portugalu na fudbalskom stadionu postavljeni solari, a struja se deli sa okolnim stanovništvom.

Šta sve donose nova Pravila o organizovanju veleprodajnog tržišta električne energije raspravljalo se na prvom panelu koji je približio Regulatorni okvir ugovaranja kupovine električne energije. Zaključeno je kako će nova pravila doneti i neke nove mogućnosti poput dogovaranja prodaje struje bez posredovanja treće osobe, iako nije sasvim jasno kako će to funkcionirati u praksi. Takođe, ostala su restriktivna pravila po pitanju hibridnih modela, ali je najvažnije ipak da se sistem pokrene i da se tokom vremena kontinuirano unapređuje sa potrebama tržišta.

Uvod u drugu panel raspravu dao je Guy Brindley, direktor tržišnih analitika organizacije WindEurope koji se osvrnuo na različite modele PPA tržišta. Pojasnio je da kompanija uopšte ne mora biti na istoj mreži kao i proizvođač da bi međusobno sklopili PPA ugovor, što je odlična šema za prekogranične PPA-ove. Primera radi, struja od solara iz sunčanog dela Evrope može se koristiti u oblačnoj severnoj Engleskoj. To je standardni model za Ameriku, ali kod nas u Evropi još nije, pojasnio je Brindley.

Izazovi koje proizvođači vide prilikom sklapanja PPA ugovora predstavljeni su na drugom panelu o različitim perspektivama ugovaranja kupnje električne energije iz OIE. Anketa sprovedena među vlasnicima elektrana pokazala je kako je prvi izazov pri sklapanju PPA-ova prenosna cena koju traže kompanije koje energiju kupuju, manjak volumena energije koji se može ponuditi na tržištu na drugom je mestu, dok je na trećem nedostatak kompetencija uprava u tome da se PPA ugovor uopšte dogovara.

O ulozi garancije porekla u okviru strategije prema dekarbonizaciji govorio je Jos Tuinenburg, menadžer za usklađivanje standarda iz The I-TRACK Foundationa. Da PPA ugovor bez garancije porekla nije „obnovljivi PPA“, pojasnio je Tuinenburg i istakao da je HROTE kod nas taj koji daje garanciju porekla energije.

O istoj se temi raspravljalo i na poslednjem panelu konferencije, na kom su stručnjaci dali odgovore na pitanja šta su uopšte garancije porekla i koja je njihova važnost u dekarbonizaciji. Kod garancije porekla radi se o tome da se svaki megavat-sat registruje na mrežu, a kupci dobiju garanciju da je njihova energija obnovljiva. Zaključeno je kako sistem još nije dovoljno prepoznat te kao unapređenje sistema predložilo se pojednostavljenje procesa poništavanja i time otvaranje tržišta za druge igrače, odnosno liberalizacija istog.

RE-Source Croatia 2024. konferencija završila je B2B susretima između učesnika, a verujemo i dogovorima oko budućih PPA ugovora u zemlji.

Izvor: OIE Hrvatska

Pepeo i gips iz domaćih termoelektrana: Od otpada do resursa budućnosti

18.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (volodymyr-hryshchenko)

Na drugoj međunarodnoj konferenciji „Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju“, koja je održana na Mašinskom fakultetu, istaknuto je od strane predstavnice EPS-a da termoelektrana Kostolac B godišnje uspešno plasira 150.000 tona gipsa na tržište, kao rezultat svojih aktivnosti odsumporavanja. Da bi poboljšala prodaju, kompanija je registrovala gips prema REACH uredbi Evropske Unije, što omogućava lakši pristup tržištu EU i tretira ga kao hemikaliju. Uredba ima za cilj da promoviše konkurentnost hemijske industrije EU, i ima određene zahteve od kompanija poput identifikacije i upravljanjem rizicima povezanim sa hemikalijama koje proizvode, prvenstveno hemikalije moraju proći registraciju kod Evropske agencije za hemikalije. Cilj uredbe je bolje upravljanje rizičnim komponentama i njihova zamena menje štenim altenativama.

Iz tog razloga, u toku je proces registracije pepela po istoj uredbi, što se očekuje da uskoro bude završeno. Proizvodnja gipsa očekuje se da će porasti sa puštanjem u rad novih postrojenja za odsumporavanje i novog bloka u istoj termoelektrani, navodi se na sajtu EPS-a.

Pročitajte još:

Korišćenje pepela i gipsa iz termoelektrana pomaže u smanjenju otpada, jer promoviše reciklažu i doprinosi očuvanju prirodnih resursa i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (nolan-issac)

Pepeo, na primer, ima potencijal za različite primene u građevinarstvu, proizvodnji betona, kao i u specifičnim oblastima poput sinteze zeolita i ekstrakcije retkih metala, što je od značaja za naprednu tehnologiju.

Gips se široko koristi u građevinarstvu, naročito za proizvodnju gipsanih ploča, maltera i dekorativnih elemenata, a može da se koristi i u procesima tretmana otpadnih voda za uklanjanje suspendovanih čestica i teških metala.

Pored toga, naglašena je važnost pepela i gipsa kao materijala koji se već koriste u razvijenim zemljama, naročito u cementarnama, mada u ograničenim količinama.

Postoji poziv za veći broj stručnih skupova i studija koji bi promovisali širu upotrebu ovih sekundarnih sirovina.

Konferencija je okupila stručnjake i kompanije zainteresovane za kupovinu ovih materijala, ukazujući na rastući interes za njihovu primenu u različitim industrijskim sektorima.

Energetski portal

Potpisani ugovori za projekte unapređenja kvaliteta vazduha u 65 gradova i opština

18.03.2024

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Ugovori o realizaciji projekata u 2024. godini, čiji je cilj unapređenje kvaliteta vazduha, potpisani su sa predstavnicima 65 lokalnih samouprava širom Srbije, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ugovori su potpisani za dodelu ukupno 700 miliona dinara kroz tri javna konkursa, za projekte zamene kotlova u toplanama i javnim ustanovama, podršku zameni individualnih ložišta i uklanjanje divljih deponija.

Prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, potpisani ugovori namenjeni su za unapređenju kvaliteta vazduha i zemljišta.

Na osnovu ugovora koji su danas potpisani, kotlovi će biti zamenjeni u Knjaževcu, Ivanjici, Valjevu, Kraljevu, Požarevcu, Vrnjačkoj Banji, Čačku i u drugim gradovima i opštinama.

Sve zainteresovane lokalne samouprave se pozivaju da pripremaju projekte, jer će biti raspisani javni konkurs za dodelilu preostalih sredstava.

Pročitajte još:

Ministarka je čestitala gradovima i opštinama koji su ove godine kandidovali kvalitetne projekte i tako uspeli da iskoriste priliku da unaprede kvalitet života građana u svojim sredinama. Dodala je da je važno da svi koji su dobili sredstva, što pre počnu i sa radovima na terenu, kako bi se u najkraćem roku realizovali ovi projekti.

Javni konkursi koji za cilje imaju bolji kvalitet vazduha i zemljišta raspisuju se četvrtu godinu zaredom, zato što se pokazalo da su te mere dale dobar rezultat.

Tokom prethodnih godina, kroz konkurse zamenjen veliki broj kotlarnica u gradovima poput Valjeva, Kosjerića, Smedereva, Užica, podržano je i više od 3.000 domaćinstava da zamene kućna ložišta i očišćeno je oko 900 divljih deponija.

Energetski portal

Nemačka: Razvoj fuzijske elektrane kao alternative nuklearnoj elektrani?

17.03.2024

atom-6061974_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay (Oleg Gamulinskii)

Foto-ilustracija: Unsplash (brice-cooper)

Nemačka prepoznaje potrebu za obnovljivom energijom, i pokrenula je ambiciozan plan pod imenom Fusion 2040 – Istraživanje na putu do fuzijske elektrane. Cilj ovog plana je finansirati i razviti tehnologiju potrebnu za izgradnju prve nacionalne fuzijske elektrane do 2040. godine.

Nemačka ima ambiciozne ciljeve kada je reč o zelenoj energiji i ekološkim izazovima, a kako nuklearne elektrane nisu više dozvoljene u zemlji, traže se dalja rešenja. Fuzijska energija, koja imitira procese koji se odvijaju u srcu Sunca, nudi mogućnost proizvodnje ogromnih količina energije spajanjem atomskih jezgara, suprotno procesu koji koriste današnje nuklearne elektrane bazirane na fisiji.

Inicijativa je podržana institucionalnim finansiranjem i ima za cilj da do ranih 2030-ih unapredi tehnologije, komponente i materijale neophodne za funkcionisanje fuzijske elektrane, da bi nakon toga moglo da dođe do dizajniranja i daljeg razvoja, objašnjeno je i na World Nuclear News

Pročitajte još:

Fuzijska energija suprotna je fisiji koja preovlađujue u nuklearnim tehnologijama. Dok fisija uključuje cepanje teških atomskih jezgara, poput uranijuma, što proizvodi opasni radioaktivni otpad, fuzija spaja laka atomska jezgra, proizvodeći energiju sa minimalnim radioaktivnim otpadom i bez rizika od nuklearnog topljenja, zbog čega je bezbednija.

Nemačka se pre 13 godina obavezala na postepeno ukidanje nuklearne energije bazirane na fisiji. S obzirom na ovu odluku, prelazak na fuzijsku energiju predstavlja logičan korak u potrazi za održivim rešenjima u energetici.

Energetski portal

Implementacija odgovornog poslovanja u Srbiji i svetu

17.03.2024

Dylan Gillis-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Gillis)

Pitanja i izazovi koji se vezuju za održivo i odgovorno poslovanje poznati su više decenija unazad. Veći deo ESG principa o kojima danas slušamo kreiran je kroz različite međunarodne inicijative, sporazume, protokole i događaje tokom proteklih 35 godina. Međutim, percepcija najšire javnosti o tome šta se pod tim tačno podrazumeva, koje alate primeniti, kako biti siguran da smo na pravom putu održivosti – ostavljaju, ponekad, ozbiljne dileme i nedoumice u poslovnoj i u celokupnoj stručnoj javnosti. Zbog toga je potrebno da se sva ova pitanja osvetle kroz prizmu dosadašnjih instrumenata održivosti u poređenju sa najnovijim, koji pred kompanije stavljaju nove zahteve i izazove. O tome u kojim državama su ESG principi počeli ozbiljnije da se shvataju i implementiraju, a gde se Srbija nalazi kada je reč o njihovoj primeni, postoje li sličnosti i razlike između korporativne društvene odgovornosti (CSR) i ESG principa i o drugim važnim aspektima odgovornog i održivog poslovanja, razgovarali smo sa mr Dušanom Stokićem, rukovodiocem Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost Privredne komore Srbije (PKS).

Kompanije su danas, možda više nego ikada, suočene sa brojnim izazovima, uticajima, poremećajima i rizicima za poslovanje. Sigurnost snabdevanja sirovinama i energijom, novi regulatorni zahtevi, zabrinutost zajednice zbog uticaja na životnu sredinu, zahtevi vezani za ljudska prava i prava zaposlenih, ublažavanje klimatskih promena, dekarbonizacija i digitalizacija, verifikovano izveštavanje o održivosti i slično zahtevaju korenite promene u poslovnom pristupu, strateško planiranje i maksimalno angažovanje svih resursa radi prilagođavanja izmenjenim okolnostima.

– Ponekad se čini da čak i velike kompanije i u svetu i u Srbiji pomalo lutaju prilikom usklađivanja svoje poslovne strategije i politike sa novim okolnostima i zahtevima tržišta, investitora, potrošača, javnosti. Stoga ne treba da čudi zbunjenost, pre svega, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika u pogledu razumevanja termina kao što su ESG, CSR, SDG i posebno načina njihove primene na nivou organizacije. Istovremeno, potrošači i korisnici usluga su tokom vremena izoštrili svoje zahteve i znatno podigli lestvicu svojih očekivanja, koje sada sve više prevazilaze dobru uslugu i kvalitetan proizvod – objašnjava Stokić.

U FOKUSU:

Primena ESG principa

Foto-ilustracija: Unsplash (krakenimages)

Kakav pristup imaju države širom sveta prema primeni ESG principa, pokazala je studija objavljena 2021. u Journal of Business Perspective. Studijom su obuhvaćene razvijene zemlje i zemlje u razvoju, a na osnovu dobijenih rezultata klasifikovane su u četiri različite kategorije. U zemlje sa dobro razvijenim ESG okvirom i visokim ESG rezultatima svrstane su Norveška, Švedska, Danska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija i Francuska. Zemlje čiji se ESG okvir ubrzano pobošljava i koje ostvaruju srednje do visoke ESG ocene su Nemačka, Italija, SAD, Australija, Švajcarska, Kanada, Japan, Brazil i Južna Afrika. Sa druge strane, Singapur, Indija, Kina, Filipini, Malezija i Argentina kategorisani su kao zemlje sa ESG okvirom u fazi razvoja. Istovremeno, Rusija, Indonezija, Tajland, Nigerija i Vijetnam klasifikovane su kao zemlje sa okvirom u ranoj fazi zbog relativno niskih ESG rezultata.

Govoreći o Srbiji, naš sagovornik kaže da sve više kompanija postaje svesno potrebe integrisanog pristupa poslovanju, a to znači da briga o aspektima životne sredine, socijalnim pitanjima i aspektima domaćinskog upravljanja organizacijom mora da se tretira podjednako kao i ekonomsko-finansijski parametri poslovanja. Štaviše, dugoročno posmatrano, za održavanje konkurentnosti i održivosti poslovanja presudnu ulogu imaju upravo dokazivanje ključnim zainteresovanim stranama da kompanija prati, meri i unapređuje procese i aktivnosti u pogledu životne sredine, brige o zaposlenima, bezbednosti proizvoda, transparentnosti i dostupnosti poslovnih rezultata.

Kada je reč o tome koji sektori se najčešće vezuju za implementaciju ESG principa, trebalo bi da se istaknu proizvođači automobila koji se obavezuju da će svoja vozila učiniti održivijim, kada je reč o negativnom uticaju na životnu sredinu. Uz njih idu i velike naftne i gasne kompanije koje reaguju na zahtev da industrija ubrzava usvajanje savremenih alata i ulaže u novu tehnologiju kako bi postigla neto nultu emisiju i pozitivan uticaj na ublažavanje klimatskih promena.

Praksa pokazuje da postoje brojne sličnosti, ali i razlike, između koncepta društveno odgovornog poslovanja (CSR) i koncepta koji obuhvata životnu sredinu, društvo i korporativno upravljanje (ESG), a uzimajući u obzir Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG). U poslednjih dvadesetak godina dosta se radi na promovisanju i primeni CSR-a, poslovnog modela koji je regulisan od strane same organizacije čiji je glavni cilj doprinos društvenoj zajednici i životnoj sredini. Kako objašnjava Dušan, po svojoj prirodi to je samoregulišući koncept zasnovan na kvalitativnim informacijama. Međunarodni standard ISO 26000 – Uputstvo o društvenoj odgovornosti – daje praktične instrukcije organizaciji kako da definiše društvenu odgovornost, kako da prepozna ključne teme kojima će se baviti i kako praktično da realizuje strategiju CSR.

Foto-ilustracija: Unsplash (Microsoft Edge)

Prema ovom standardu, društvena odgovornost organizacije podrazumeva dosledno poštovanje zakona i propisa (koji mogu biti različiti od države do države), zatim poštovanje međunarodnih normi ponašanja, očekivanja zainteresovanih strana, kao i sopstvenih/internih zahteva, pravila i standarda, a tek kada je sve ovo ispunjeno – može se govoriti o razvoju i primeni društvene odgovornosti od strane organizacije. Ako je CSR kompanije dobro osmišljen i sproveden, on će doprinositi boljem imidžu u javnosti i podizanju ugleda kod ključnih zainteresovanih strana. Najčešći oblik komunikacije u vezi CSR-a organizacije je godišnji CSR izveštaj (ili izveštaj o održivom razvoju), koji može da bude zasnovan na nekoj međunarodno prepoznatljivoj metodologiji (GRI, UN Global Compact, OECD Guidelines itd.). Od ključne je važnosti da organizacije usvoje društveno odgovorno poslovanje na autentičan način, koji je usko usklađen sa strategijom, ciljevima, kulturom i osnovnim vrednostima kompanije, kaže naš sagovornik.

Iako postoje sličnosti između CSR i ESG koncepta, potrebno je razumeti i njihove razlike, i to pre svega u prirodi samog koncepta, merljivosti ciljeva, ocenjivanju materijalnosti i upravljanju finansijski opipljivim rizicima. Ključne razlike mogu da se svedu na dve najvidljivije. Prvo, identifikovanje i upravljanje finansijski opipljivim ESG rizicima i prilikama je ključni deo strategije ESG-a i značajno se razlikuje od CSR-a. Dok je veća verovatnoća da će CSR strategija uskladiti i podržati vrednosti kompanije, informacije koje kompanija otkriva putem ESG izveštavanja zasnivaju se na njihovoj materijalnosti u odnosu na poslovanje i poslovni model kompanije. Drugo, iako inicijative za društveno odgovorno poslovanje (CSR) svakako mogu uključivati merljive ciljeve i izveštavanje, kod ESG-a je to značajno izraženije. Kompanije koje izveštavaju o ESG metrici će morati da prikupe i objave značajan broj kvantitativnih podataka — iako i kvalitativni podaci takođe igraju ključnu ulogu u ESG izveštavanju.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Elektrifikacija železničkog saobraćaja – koliko je primenjena i zbog čega je važna

16.03.2024

voz , mobilnost — Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Železnički saobraćaj smatra se ekološki prihvatljivijim načom transporta, kada je reč o ispuštanju emisija. Međutim, kako bi se ispratili postavljeni ciljevi u vezi sa klimatskim promenama, potrebni su dodatni napori da postanu još održiviji.

U tom smislu, potreban je razvoj njegove elektrifikacije, odnosno opremanje železničkih pruga električnim sistemima napajanja koji omogućavaju da vozovi koriste električnu energiju umesto tradicionalnih goriva kao što su ugalj i dizel. Električni vozovi napajaju se energijom putem električnih vodova koja se postavljaju iznad pruga ili pomoću treće šine koja se nalazi duž pruge.

Podaci koje je objavio Eurostat pokazuju da su elektrifikovane železničke linije porasle za oko 30 odsto u poređenju sa 1990. godinom. Preciznije, u 2022. godini je dužina ovakvih pruga u zemljama Evropske unije iznosila 115.000 kilometara, dok je u godini poređenja bilo reči o 88.000 kilometara.

Ukoliko se u obzir uzme da je ukupna dužina pruga u 2022. godini iznosila 202.000 kilometara, udeo elektrifikovanih pruga bio je preko 55 odsto. Podaci iz 2021. godine pokazuju da je prvo mesto zauzela Švajcarska čije su gotovo sve železničke linije već tada bile elektrifikovane. Iza ove države u 2021. godini drugo mesto je zauzeo Luksemburg, a treće Belgija.

Pročitajte još:

Elektrifikacija predstavlja ključni način modernizacije železničke mreže u smislu zaštite životne sredine.

Kako prenose svetski mediji, i druge države širom sveta teže istom, pa je tako Indija sebi za cilj postavila da do 2025. godine teška železnica bude u potpunosti elektrifikovana. Takođe, treba pomenuti i Kinu koja ima značajnu dužinu ovakvih pruga.

Osim što je dobro za životnu sredinu, na ovaj način se mogu poboljšati i druge performanse ovog prevoznog sredstva, kao što je brzina. Ipak, iako je ovde fokus postavljen na zagađenju vazduha, treba pomenuti i zagađenje bukom koje je posebno štetno po životinje. Naime, neretko pruge prolaze kroz prirodu i divlje predele, a elektrifikacijom bi se smanjila buka i vibracije koje proizvodi voz.

Katarina Vuinac

Odabrani novi projekti koje će kroz grantove podržati WWF Adria

16.03.2024

Akcija Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime – Bezbedna priroda i klima je projekat WWF-a pokrenut sa idejom da se formira mreža organizacija civilnog društva koje će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime.

Nakon sprovedenog dvostepenog postupka evaluacije stručni tim je odlučio da kroz Drugi konkurs za dodelu strateških grantova u visini od maksimum 18.000 evra podrži pet organizacija.

FORCA – Forum civilne akcije Požega

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede oko 1.200 tona ambalažnog otpada od pesticida koji spada u opasni otpad i koji se mora sakupiti i zbrinuti jer zagađuje zemljište, vodu i vazduh i negativno utiče na zdravlje ljudi, biljaka i životinja.

U nedostatku sistemskog rešenja ovaj otpad se u 70 odsto slučajeva spaljuje, čime se generišu gasovi sa efektom staklene bašte. Iz tog razloga upravljanje ovim otpadom je jedan od sektora koji utiče na globalno zagrevanje i klimatske promene. Opština Požega nema pravnu regulativu po ovom pitanju.

Cilj ovog projekta je uspostavljanje sistema, povezivanje svih aktera u lancu upravljanja ovim tokom otpada i pokretanje inicijative za izradu lokalnih politika i praksi čime bi se jasno definisale nadležnosti i obaveze JLS, JKP, Poljoprivredne savetodavne stručne službe, poljoprivrednih proizvođača i operatera.

U FOKUSU:

GRES – Grupa za razvoj ekološke svesti

U Evropi se godišnja proizvodnja plastike meri desetinama miliona metričkih tona (Plastics Europe, 2019). Gruba procena predviđa da je 80 odsto plastičnog otpada u morskim ekosistemima poreklom sa kopna, a da su njegovi putevi transporta – reke.

Primarni izvori mikroplastike (MP) jesu fabričke čestice fibrili (vlakna) ili sferne mikročestice koje se koriste u kozmetičkim proizvodima, tekstilnoj industriji i dr. Degradacijom makroplastike pod uticajem fizičkih, bioloških i hemijskih procesa nastaje MP, što se karakteriše kao sekundarni izvor. MP obuhvata čestice veličine između 1 μm i 5 mm.

Projekat ove organizacije ima za cilj da doprinese rešavanju ovog problema u našoj zemlji. Predviđa se razmatranje prisustva čestica MP, metodologije monitoringa i pravne regulative, kao i formiranje nacionalnog centra za MP (microplastics.rs) u okviru Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Udruženje Karlovački vinogradi

Sremski Karlovci se nalaze u neposrednoj blizini Dunava, Nacionalnog parka Fruška gora, kao i u zoni uticaja Specijalnog rezervata prirode Koviljsko–Petrovaradinski rit. Udruženje smatra da u opštinskim dokumentima, kao i u praksi, razumevanje o važnosti ovog predela kao ekološkog koridora koji povezuje tri zaštićena prirodna dobra još uvek nije dovoljno prepoznato.

Rezultat ovih neusaglašenosti se ogleda u rešenjima prostorno planske dokumentacije opštine i dokumentima koja se odnose na strateški razvoj, a koji su usmereni ka formiranju i razvoju radne zone Prosjanice, gde posluju privredni subjekti koji proizvode mogući rizik od zagađenja.

Udruženje Karlovački vinogradi je u procesu javnog zagovaranja da opština prepoza i stavi u plan razvoja održivu poljoprivredu i ekoturizam, koje mogu na najbolji način da povežu lokalnu zajednicu i zaštitu životne sredine.

Projekat se fokusira na analizu problema u zaštiti životne sredine u opštini Sremski Karlovci, uključujući nedostatak relevantnih podataka i propuste u prostorno-planskoj dokumentaciji, što predstavlja značajan izazov i neusaglašenost u zaštiti životne sredine na lokalnom nivou.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

DDOR BG CAR SHOW 08″ i „MOTOPASSION“ počinju 21. marta

16.03.2024

Sajam automobila DDOR BG CAR SHOW 08 i 16. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“, jedinstvena sajamska manifestacija i najznačajniji godišnji događaj u sektoru auto i moto industrije u regionu ali i jugoistočnoj Evropi, održavaju se na Beogradskom sajmu od 21. do 27. marta 2024. godine.

Osmi put u ovom sajamskom formatu, ovog puta pod sajamskim sloganom „Šampion koji traje“, izlagači i posetioci će biti u mogućnosti da se uvere u značaj održivosti i tehnološkog napretka u automobilskoj i moto industriji, da istraže širok spektar vozila i raznolikost motora, uključujući električne automobile, hibride i one sa klasičnim motorima, i da se upoznaju sa najnovijim trendovima i saznaju više o budućnosti mobilnosti.

O potencijalu i uticaju manifestacije kakva je DDOR BG CAR SHOW govori i činjenica da se globalna sajamska industrija u vezi sa auto-moto sektorom još uvek oporavlja od posledica kovid-pandemije i ukrajinske krize. Poređenja radi, pod pokroviteljstvom OICA ove godine će biti ili je već organizovano relativno malo automobilskih sajmova – Vašington i Ženeva pre Beograda, te Bangkok, Birmingem, Milano-Monca, Hanover (komercijalna i transportna vozila), Pariz i Sofija posle. Iako nije pod kišobranom OICA, biti u ovakvom društvu znači i prestiž i pohvalu za organizatore. Pogotovo ako se ima u vidu relativno neslavan povratak čak i jedne „Ženeve“ na vodeću poziciju automobilske sajamske scene.

IZUZETAN IZLAGAČKI SPEKTAR

Raznolikost impresivnih sadržaja i aktivnosti zadovoljiće različite interese svih koji kroče u sajamske hale. Biće im na raspolaganju najnoviji modeli automobila i motocikala koji su se na našem tržištu pojavili prošle godine ili će se pojaviti ove, što uključuje automobile različitih kategorija – od gradskih automobila do luksuznih limuzina, terenskih vozila, električnih i sportskih automobila, kao i širok spektar motocikala za različite vrste vozača; premijere najnovijih modela automobila i motocikala, koji će definisati budućnost vožnje; koncepte koji predstavljaju vizije budućnosti u automobilskoj industriji i prikazuju inovativne tehnologije, dizajn i funkcionalnosti koji se možda uskoro pojave na tržištu; najnovije tehnološke inovacije, uključujući napredne sisteme bezbednosti, autonomnu vožnju, ekološke tehnologije itd; dodatnu opremu i usluge, koji podrazumevaju širok spektar garažno-servisne i druge dodatne opreme i usluga, poput pneumatika, audio sistema, sigurnosne opreme, specifične opreme za električna vozila, osiguranja, finansijskih usluga, specijalnih ponuda i pogodnosti za kupovinu na sajmu i tokom sajma itd.

Fokus je na električnim i hibridnim vozilima, opremi i tehnologijama koje podržava ovu vrstu vozila, kao što su baterijske tehnologije, punjači za kućne i javne stanice, solarni paneli, aplikacije za upravljanje vožnjom, tehnologije brzog punjenja, inovativni koncepti za budućnost punjenja električnih vozila.

Za posetioce su po pravilu najzanimljivija vozila iz luks i premijum klase, za koje je rezervisana posebna hala Beogradskog sajma. Oni će moći da uživaju u detaljnom istraživanju enterijera i eksterijera najnovijih modela luksuznih automobila renomiranih brendova. Unikatni dizajn i luksuzni raskošni enterijeri, vrhunski kvalitet materijala, pažljiva izrada, najnovije tehnološke inovacije, napredni sistemi pomoći u vožnji, personalizovana podešavanja i brojni luksuzni dodaci ovaj segment DDOR BG CAR SHOW 08 čine sajamskom oazom za vrhunsko uživanje.

Ne treba zaboraviti ni sve veće interesovanje i posetilaca i izlagača u sektoru prateće automobilske industrije, garažno-servisne opreme i rezervnih delova, kako standardne i univerzalne opreme tako i kompatibilne i prateće opreme za ekološki napredna vozila. Očekuje se i ažuriran inovativni izbor punjača za električna vozila te solarnih modula za primenu u auto-industriji kao i druga odgovarajuća infrastruktura.

Pročitajte još:

VELIKI BROJEVI

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja sve potencijalne izlagače na sajmu, i za ovaj sajam je najavila predstavljanje svih novih modela kod svih brendova zastupljenih na našem tržištu. Posetiocima i potencijalnim kupcima pruža se mogućnost da učestvuju u jedinstvenom događaju, tokom kojeg će se predstaviti oko 230 izlagača, koji će predstaviti više od 30 automobilskih brendova sa 38 premijera.

Potpuno isti sajamski entuzijazam i razvojna logika vladaju i povodom sajma motocikala „Motopassion“, pogotovo s obzirom na činjenicu da prodaja motocikala i kvadova raste iz godine u godinu po stopi od čak tridesetak posto. Na „Motopassionu“ je, pod sloganom Strast koja te pokreće“, svoje mesto obezbedilo oko 50 izlagača, sa više od 30 brendova i 60 premijera (među kojima je 9 brendova i 5 premijera u sektoru ATV vozila i tricikala).

Podrazumeva se da su na spisku najviđenijih sajamskih učesnika i finansijske institucije i osiguravajuća društva, strukovne organizacije, klubovi, udruženja i specijalizovani mediji. To se posebno odnosi na banke, lizing i osiguravajuće kompanije, čiji je zadatak da u aktuelnim specifičnim tržišnim okolnostima, u saradnji sa prodavcima i distributerima, pripreme povoljne finansijske aranžmane, kako bi kupac za isti novac dobio povoljnije uslove kreditiranja, povlastice u dodatnoj opremi vozila, produženoj garanciji ili uslovima servisiranja.

PRATEĆI PROGRAM

Zaljubljenicima u automobile i motocikle, ali i onom stručnijem delu gostiju i javnosti, već je poznato da ih tokom ove jedinstvene auto-moto manifestacije na Beogradskom sajmu očekuje i bogat program informativnih, edukativno-obrazovnih, zabavnih, takmičarskih i nagradnih sadržaja.

Sreda, 20. mart, dan pre zvaničnog početka manifestacije, rezervisan je za Press day, namenjen za zadovoljavanje potreba isključivo medijskih profesionalaca u oblasti auto-moto industrije i za press konferencije izlagača.

Tradicionalni novinarski reli ove godine će biti organizovan u sasvim drugačijem, „premijernom“ formatu pod nazivom Digital Gaming Press Rally, i to na trenažerima na izložbenom prostoru UNS-a u hali 2 nivo A. Prva trka biće održana 20. marta u 15 časova, a igrica je konfigurisana na stazi Ušće i simulira vožnju „juga“ nacionalne klase. Takmičenje u dve kategorije trajaće do 23. marta, a rezultati će biti objavljeni na sajtu UNS-a 25. marta.

Petak 22. mart je planiran za „Family day“, porodični dan koji ide u susret posetiocima koji bi da ovaj sajam obiđu porodično i po privilegovanim cenama. Cena ulaznice je 1.000. dinara.

U ponedeljak, 25. marta, u 17 h, u hali 1, sledi izbor za „Miss DDOR BG Car Show 08 & Motopassion“, što je za mnoge ključni događaj ove sajamske manifestacije, koji se ne propušta ni pod kojim okolnostima.

Proglašenje „Najboljih u autoindustriji“ u organizaciji Automobilskog foruma biće takođe u ponedeljak 25. marta, u 18 h, u Svečanoj sali upravne zgrade.

Oldtajmeri će se ovog puta predstaviti na dva načina – na izložbi koja će biti postavljena sve vreme trajanja sajma i to u hali 2, a u nedelju 24. marta na platou ispred upravne zgrade biće održana tradicionalna parada oldtajmera.

Centralna prateća stručna konferencija – Puma Car Conference 2024 – u organizaciji Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i Beogradskog sajma, a uz podršku Ministarstva nauke, biće održana u utorak 26. marta 2024. u Svečanoj sali upravne zgrade, od 11 do 13:30. Tema konferencije je Green Mobility.

Tokom sajma, biće proglašen i „automobil godine“ u izboru Asocijacije automobilskih novinara Srbije.

NAVAK, Nacionalna vozačka akademija, organizovaće u atrijumu Beogradskog sajma svakodnevnu edukaciju vozača o bezbednim tehikama vožnje.

Pored tradicionalnih medijsko-edukativnih demonstracija u Atrijumu, medijski partner manifestacije SAT Media Group imaće i izložbu luksuznih automobila na štandu NAVAK-ove Škole sportske vožnje u hali 3, a na svom izložbenom prostoru u hali 1 će predstaviti ekskluzivni sportski model automobila KTM X-BOW GT-XR, trkački automobil legalan za vožnju u javnom saobraćaju.

STRATEŠKI PARTNERI

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, Udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije i generalni sponzor kompanija DDOR Osiguranje Novi Sad – i ove godine su nezamenjivi i kompetentni saradnici u realizaciji ovih manifestacija.

Radno vreme sajmova DDOR BG CAR SHOW 08 i „MOTOPASSION“ je od 10 do 20 časova, osim 27. marta kada će radno vreme biti od 10 do 19 časova.

Cena pojedinačne ulaznice 500 dinara, grupne 400, za organizovane posete studenata i đaka 300 dinara. Cena porodične karte je 1000 dinara.

Cena parkinga za automobile u krugu Sajma je 150 din/h.

Izvor: Beogradski sajam

Prolećna setva u niskom startu, sejaće se više industrijskog bilja na uštrb pšenice

16.03.2024

cornfield-kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay (stux)

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Pripreme za prolećnu setvu soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta se privode kraju. Poljoprivrednici mogu da računaju na oko 10 odsto niže troškove u odnosu na prošlu godinu, ali otkupne cene njihovih proizvoda i dalje beleže pad.

Izuzetak je šećer, jer stručnjaci kažu da možemo očekivati veće površine pod industrijskim biljem i to najviše na uštrb pšenice. Više nego prethodne godine, sejaće se i suncokret, jer se ta kultura pokazala tolerantnom na sušu.

Poljoprivrednik iz Boke, Nenad Racić kaže da očekuje da će sa suncokretom ostvariti bolje rezultate nego sa kukuruzom. Računicu troškova po hektaru je već napravio.

,,Tu nekih sto hiljada dinara otprilike. E sad, ako bude kao prošla godina što se tiče suncokreta, da bude 1.500 kilogram po hektaru, po ceni od 42 dinara, tako da to će biti veliki minus“, kaže Racić.

Pročitajte još:

Veći ili manji minus, ako ga uopšte bude, ratari će svakako moći da nadoknade iz subvencija države. Direktna davanja po hektaru su nikada veća i mogu da iznose i do 300 evra po hektaru.

Profesor Zoran Rajić, šef Katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu smatra da su visoke subvencije dobre, ali da direktna davanja po hektaru ne garantuju nužno rast i razvoj agrara.

Smatra da bi bilo bolje da se novac iz agrarnog budžeta više usmeri ka finansiranju povoljnijih kamata za poljoprivrednike, jer je to najsigurniji put da novac namenjen poljoprivredi, završi u poljoprivredi, umesto da neki njegov deo možda ode u potrošnju.

Izvor: RTS

Nova značajna ulaganja u zeleni vodonik

15.03.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Omar Elsharawy)

Kako bi se ostvario razvoj zelenog vodonika i obnovljive tehnologije, Egipat je potpisao sedam Memorandum o razumevanju (eng. Memoranda of Understanding) sa međunarodnim programerima u ovoj oblasti.

Na ovaj način, Egipat je otvorio vrata za ulaganje u vrednosti od 40 milijardi dolara, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Investicija bi trebalo da se odvija u dve faze. Naime, u početnoj pilot fazi u projekte koji se nalaze u ekonomskoj zoni Sueckog kanala biće uloženo oko 12 milijardi dolara. Nakon toga, u prvoj fazi uslediće dodatnih 29 milijardi dolara.

Kako se navodi, do ovog koraka je došlo nakon što je Tarek El Mola, ministar za naftu Egipta izjavio da zemlja ima u planu da obnovljivi izvori energije čine 60 odsto njenog energetskog miksa do 2030. godine.

Pročitajte još:

Ova zemlja nalazi se na dobroj lokaciji u globalnom pojasu sunca. Preciznije, u proseku u toku dana ima 9 do 11 sunčanih sati, dok su oblačni dani vrlo retki. Upravo ovo čini da ima veliki potencijal da obnovljive izvore energije iskoristi za proizvodnju vodonika.

Egipat je i tokom prethodnih godina potpisivao ovakve memorandume i sporazume, sa ciljem da postane čvorište zelenog vodonika i obnovljive energije, pišu svetski mediji.

Energetski portal

U Srbiji, ugalj je primarni izvor struje… ali i arsena

15.03.2024

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), upravlja različitim bazama podataka o izvorima zagađenja u Srbiji.

Jedna takva baza je i nacionalni registar izvora zagađivanja koji se odnosi na emisije u vode. U njemu se, u formi tabele, mogu naći izlistani prijavljeni izvori emisija u vode širom Srbije, od hlorida, fluorida i nitrata do ređih, ali potencijalno opasnijih materija kao što su kadmijum ili arsen, piše Klima101.

Ako se iz ovog nacionalnog registra izvuku svi postojeći podaci za zagađenje arsenom, toksičnim elementom koji izaziva čitav niz zdravstvenih posledica, od raka do dijabetesa, dobija se jedan vrlo jasan, i vrlo indikativan uvid.

Naime, ubedljivo najveći emiter arsena u vode Srbije su naše termoelektrane. Eksploatacija i sagorevanje lignita krivo je za gotovo 98 odsto industrijskih emisija arsena u naše vode. Ali ni ova brojka, koliko god velika bila, nije dovoljna ako želimo da sagledamo celokupnu sliku.

Naše termoelektrane su krive za 92 odsto emisija arsena u vode u Srbiji

Ako biste želeli detaljnije da se informišete o različitim zagađivačima srpskih voda, u podacima koje nudi SEPA biste mogli da uočite određene, grubo rečeno, pravilnosti.

Naime, naše termoelektrane, a posebno TENT A i B, najveći su industrijski zagađivači voda u Srbiji za čitav niz polutanata, uključujući tu i cink, hloride, kadmijum, azot, fosfor…

Međutim, one su najveće samo među industrijskim izvorima zagađenja. Posebno kada su u pitanju elementi kao što su hlor, fosfor i azot, najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo komunalne otpadne vode u velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac). Tu se možda i najbolje vide posledice činjenice da gradovi u Srbiji nemaju sisteme prečišćivanja otpadnih voda.

Ali kada su u pitanju materije koje se ne mogu tek tako naći u komunalnim otpadnim vodama, kao što je arsen, situacija je bitno drugačija.

Naime, naše termoelektrane nisu samo krive za 98 odsto industrijskih emisija arsena u vode, već i za skoro 92 odsto ukupnih emisija ove materije, kada se u računicu uključe svi registrovani izvori. To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine.

Brojka o kojoj govorimo je nešto više od 10.000 kilograma arsena godišnje koji, posle sagorevanja lignita, završava u našim rekama i jezerima.

Pročitajte još:

Naš lignit je prirodno bogat arsenom, koji se kroz sagorevanje u termoelektranama emituje u naše vode, vazduh i zemljište

Za razliku od emisija u vode, emisije arsena u vazduh i zemljište je po prirodi stvari daleko teže ispratiti, i podataka je manje.

Međutim, kako je za Klimu101 objasnila dr Dragana Đorđević, naučna savetnica na Institutu za hemiju tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i jedna od naših vodećih stručnjaka za hemiju zagađenja vazduha, srpski lignit ima prirodno visoke koncentracije arsena, pa prisustvo arsena u npr. česticama vazdušnog zagađenja ukazuje na to da je ta materija potekla iz termoelektrana.

„Ali potrebno bi bilo uraditi izrazito detaljne analize, na nivou čitave zemlje, kako bismo dobili iole realnu sliku”, kaže dr Đorđević.

Mada SEPA u svojim izveštajima o kvalitetu vazduha objavljuje i rezultate ispitivanja sastava čestica (konkretno, koncentracije olova, arsena, kadmijuma i nikla), u pitanju su ograničeni uzorci, i to isključivo čestica PM10. Pa ipak, u poslednjem izveštaju merene srednje godišnje vrednosti koncentracija arsena u PM10 pokazala su prekoračenja na dve merne stanice u Beogradu.

Kada je u pitanju zemljište, izvore zagađenja je još teže pratiti, a zvaničnih podataka je još manje. Ali primera radi, Elektroprivreda Srbije već godinama dobija žalbe, prijave, pa i tužbe, kao što je ona koju su 2021. podneli meštani naselja Veliki Crljeni (gde se nalazi termoelektrana „Kolubara”), između ostalog, zbog registrovanih prekoračenih koncentracija arsena u više uzoraka zemljišta u naselju.

Ono što nedostaje su detaljna istraživanja koja bi nam pokazala razmere problema, posebno kada su u pitanju koncentracije arsena u česticama PM 10 i PM 2,5.

Ali i u nedostatku takvih istraživanja, jedna stvar je sigurna: eksploatacija uglja u Srbiji kriva je za velike količine arsena koji, od svog „prirodnog” staništa u kolubarskom lignitu, kroz kotlarnice naših termoelektrana, kroz dimnjake, otpadne vode i materije, završava u našim vodama, vazduhu i zemljištu.

Ako su podaci koje imamo o udelu zagađenja voda iole indikativni, sprovođenje zelene tranzicije, zatvaranje termoelektrana i okretanje obnovljivim izvorima energije višestruko bi smanjile zagađenje arsenom koje se u Srbiji bez prekida dešava već decenijama.

Izvor: Klima101

Fabrika pijaće vode u Beočinu biće rekonstruisana

15.03.2024

voda-čaša — Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

Potpisanik ugovorom, fabrika pijaće vode u Beočinu biće rekonstruisana, a radovi će obuhvatiti i dogradnju postojenja za prečišćavanje bunarske vode za vodosnabdevanje Beočina i okolnih mesta na teritoriji te opštine.

Projekat vredan 600 miliona dinara, odvijaće se u dve faze i u celosti će ga finansirati Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, rekao je da će sveobuhvatna rekonstrukcija postrojenja i izgradnja još jednog bunara na dubini od 110 metara kapaciteta 10 litara vode u sekundi biti završena do kraja 2025. godine.

Kako je istakao, izgradnja dodatnog bunara značajna je zbog stvaranja uslova za povećanje kapacitet vodosnabdevanja domaćinstava, jer je samo u 2022. godini bilo više od 1.100 zahteva za nove vodovodne priključke u beočinskoj opštini.

Pročitajte još:

Tom prilikom podsetio je i na to da je u toku izgradnja fabrike vode u Temerinu, kao i da su proteklih godina, između ostalog, realizovani slični projekti i u Kovačici, Odžacima, Žablju, Novoj Crnji i, zajedno sa Vladom Srbije, u Vršcu i Kikindi.

„Pokrajinska vlada je proteklih godina izdvojila velika sredstva za revitalizaciju bunara, reni-bunara i izvorišta vode jer želimo da u svim sredinima u Vojvodini, i velikim i malim, izgradimo postrojenja i obezbedimo kvalitetniju vodu za piće’’, rekao je predsednik Mirović.

Od 2016. godine Pokrajinska vlada je preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine obezbedila oko 9,6 milijardi dinara za finansiranje projekata u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, od čega je skoro šest milijardi izdvojeno za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnju kolektora, kao i za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode – fabrika vode, navodi se na sajtu Pokrajinske vlade.

Energetski portal

Inicijativa za suzbijanje toksičnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu

15.03.2024

poljoprivreda , pesticidi — Foto-ilustracija: Pixabay (hpgruesen)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Pokretanje inicijative vredne 379 miliona dolara za borbu protiv zagađenja od upotrebe pesticida i plastike u poljoprivredi, okupila je vlade Ekvadora, Indije, Kenije, Laosa, Filipina, Urugvaja i Vijetnama.

Podaci koje je objavio Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), pokazuju da hemikalije imaju ključnu ulogu u poljoprivredi, zato što se svake godine koristi skoro četiri milijarde tona pesticida i 12 milijardi kilograma različite vrste plastike u poljoprivredne svrhe.

I dok pomažu u obezbeđivanju dovoljne količine hrane, istovremeno ove hemikalije predstavljaju značajnu pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kada je reč o životnoj sredini, toksični ostaci degradiraju ekosisteme, zdravlje zemljišta i otežavaju otpornost poljoprivrede na klimatske promene.

Negativan uticaj plastike, naročito prilikom njenog sagorevanja, najviše pogađa kvalitet vazduha.

Kada se nepravilno upravlja opasnim pesticidima i plastikom, dolazi do oslobađanja takozvanih POPs – trajnih organskih zagađivača. Oni predstavljaju toksične hemikalije koje se ne razlažu u životnoj sredini, već opstajući u njoj zagađuju vazduh, vodu i hranu.

Pročitajte još:

Program za smanjenje i upravljanje agrohemijskim sredstvima (FARM), koji vodi UNEP uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), ulaže napore kako bi se ovakve prakse promenile, razrađujući poslovni slučaj za banke i kreatore politike kako bi preusmerile politiku i finansijska sredstva za poljoprivrednike. Cilj je da se poljoprivrednicima pomogne da usvoje niske i nehemijske alternative toksičnim agrohemikalijama i olakšaju tranziciju prema održivijoj praksi.

Naime, petogodišnjim programom predviđeno je da se spreči ispuštanje preko 51.000 tona opasnih pesticida i više od 20.000 tona plastičnog otpada. Takođe, program podrazumeva sprečavanje ispuštanja 35.000 tona emisije ugljen-dioksida i zaštitu preko tri miliona hektara zemljišta od degradacije dok istovremeni farme i farmeri prelaze na niskohemijske i nehemijske alternative.

,,Program FARM podržaće vladinu regulativu za postepeno ukidanje agrohemikalija i agroplastike koje sadrže POPs, kao i usvajanje boljih standarda upravljanja, uz jačanje bankarskih, osiguravajućih i investicionih kriterijuma kako bi se poboljšala dostupnost efikasne kontrole štetočina, alternativa proizvodnje i trgovine održivi proizvodi’’, navodi se na sajtu UNEP-a.

Energetski portal

1...909192...1.557 Page 91 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM