Istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji u Srbiji”, u okviru SAFE Nature and Climate 2022-2025, pokazalo je koliko su mladi svesni uticaja klimatskih promena na njihov svakodnevni život. U istraživanju je učestvovalo 525 mladih uzrasta od 18 do 30 godina iz svih delova Srbije, dok je njih 16 učestvovalo u fokus grupama. Rezultate je predstavio Nenad Spasojević iz Centra za kreiranje politika i strategija na događaju „Mladi, klimatske promene i energetska tranzicija: Šta zaista misle, znaju, očekuju?”, koji je organizovalo Udruženje OIE Srbija.
Kao prvu asocijaciju na klimatske promene, mladi su najčešće navodili globalno zagrevanje, zatim toplotne noći, efekat staklene bašte, vremenske neprilike i adaptaciju. Prema njihovom mišljenju, najveći uzročnici klimatskih promena u Srbiji su termoelektrane, ali i zastareli načini industrijske proizvodnje, individualna ložišta, divlje deponije i poljoprivreda.
Na pitanje da li postoji negativna povezanost između upotrebe fosilnih goriva i razvoja klimatskih promena, čak 69 odsto mladih odgovorilo je potvrdno, ističući da su fosilna goriva jedan od glavnih izvora razvoja klimatskih promena, dok je 24 odsto smatralo da ta povezanost postoji, ali da fosilna goriva nisu glavni faktor i da njihov uticaj nije presudan. Samo pet odsto ispitanika navelo je da ne postoji negativna povezanost.
Jedno od ključnih pitanja bilo je koliko klimatske promene utiču na svakodnevni život mladih. Na skali od jedan do pet, gde pet označava najveći negativni uticaj, prosečna ocena iznosila je 3,53. Kao najveći negativni efekat klimatskih promena, 47 odsto mladih izdvojilo je visoke temperature, 19 odsto suše, 14 odsto toplotne talase, a 13 odsto obilne padavine. Samo tri odsto ispitanika veruje da klimatske promene neće imati negativan uticaj.
Prva asocijacija mladih na pojam „zelena tranzicija” jesu obnovljivi izvori energije, zatim održiv razvoj, solarni paneli i zaštita životne sredine, dok se među odgovorima nalaze i električna vozila, EU regulativa i pravedna tranzicija.
Mladi se o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji najviše informišu putem društvenih mreža (52 odsto) i internet portala (22 odsto), dok 15 odsto znanje stiče od ljudi iz okoline. Televizija i štampa zajedno čine tek 11 odsto izvora informisanja.
Kada je reč o potencijalima obnovljivih izvora energije u Srbiji, 42 odsto mladih smatra da energija Sunca ima najveći kapacitet za dodatnu proizvodnju energije, dok slede energija vode (22 odsto), energija vetra (19 odsto), geotermalna energija (osam odsto), biomasa (šest odsto) i biogas (tri odsto).
Pročitajte još:
- Za jačanje klimatske otpornosti u Keniji i Srbiji 130 miliona dolara
- Klimatski ciljevi zemalja nisu dovoljni da spreče globalno zagrevanje
- Kako su klimatske promene oblikovale svet 2024. godine?
Tokom panel diskusije na ovom događaju, Jovana Joksimović, pomoćnica ministra rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, istakla je da je ohrabrujuće što su mladi zainteresovani za zelenu i energetsku tranziciju i što postoji svest o uticaju energetike na klimatske promene. Takođe, naglasila je da je važno što su prepoznali ove promene kao priliku i što su spremni da ih saslušaju, sagledaju i prihvate, što je od velikog značaja za Srbiju.
Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija, istakla je da pre 10 do 15 godina niko na ovako sistemski način nije pratio koliko je svest mladih o uticaju klimatskih promena i energetske tranzicije razvijena. Ipak, značajan napredak u javnom mnjenju vidi se u poređenju s počecima rada Udruženja, kada su negativni komentari i neznanje bili znatno prisutni. Kroz pozitivnu kampanju uspeli su da mladima pruže pravilnu edukaciju, što se danas ogleda u njihovom interesovanju – sve češće im pišu, prate njihov rad i žele da aktivno učestvuju u onome što rade.
Menadžerka Udruženja dodala je da joj je žao što biomasa nije bolje zastupljena među mladima, posebno s obzirom na to da Srbija ima gradove sa toplanama koje koriste ovaj energent. Naglasila je da bi snažnija kampanja, poput one koja prati solarnu energiju, bila od velike koristi, jer je biomasa izuzetno vredan resurs. Takođe, napomenula je da vreme geotermalne energije tek dolazi.
Koliko je edukacija mladih važna za uspeh energetske tranzicije, potvrdila je i Tea Požar iz New Energy Solution. Kroz predstavljanje iskustava iz inostranstva, posebno iz Nemačke i Holandije, gde je tranzicija znatno napredovala, istakla je da je za sličan razvoj u Srbiji neophodno dodatno obrazovanje mladih, ali i promena kulturnih navika.
Katarina Vuinac
