Centar za unapređenje životne sredine lansirao je kurs za prozjumere

19.02.2025

solar , panel NOVO — Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Centar za unapređenje životne sredine lansirao je besplatan online kurs koji detaljno vodi polaznike kroz proces sticanja statusa kupca-proizvođača električne energije i izgradnju solarne elektrane za sopstvene potrebe.

Ovaj edukativni program osmišljen je s ciljem da solarna energija postane dostupna svima, nudeći tačne informacije i praktične savete – od osnovnih principa solarne energije, preko tehničkih detalja izgradnje i priključenja na elektrodistributivnu mrežu, do načina obračuna potrošnje i opcija finansiranja.

Pročitajte još:

Kurs je prilagođen svim zainteresovanim građanima, bez obzira na prethodno znanje, a može se pratiti u bilo koje vreme i tempom koji korisniku najviše odgovara. Iako nije neophodno, poželjno je osnovno razumevanje energije i električnih sistema.

Po završetku kursa, polaznici će steći ključna znanja o korišćenju solarne energije u domaćinstvu, optimizaciji potrošnje, proceduri priključenja na mrežu i mogućnostima finansiranja izgradnje solarne elektrane.

Ova inicijativa doprinosi širenju upotrebe obnovljivih izvora energije i podstiče građane na energetsku nezavisnost i održivost.

Besplatan kurs možete pronaći ovde.

Energetski portal

Da li stvarno štedimo na proizvodima kojima uskoro ističe rok trajanja

19.02.2025

cheese-dairy-mlečni proizvodi-sirevi-prodavnica-radnja — Photo-illustration: Pixabay

U zavisnosti od proizvoda, na deklaracijama artikala mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. Postavlja se pitanje po čemu se razlikuju ta dva termina i kvalitet prehrambenih proizvoda, kojima je zbog približavanja isteka roka najčešće snižena cena.

Ukoliko se neki proizvod nudi sa velikim popustom, to najčešće znači da mu uskoro ističe rok upotrebe. Obaveza trgovaca je da vidno obeleže kada rok ističe.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da rok važenja istaknut na ambalaži propisuje proizvođač i da je u datom roku artikal ispravan za korišćenje i konzumaciju, osim u slučaju oštećenja proizvoda pod uslovom da to utiče na sam proizvod.

Pročitajte još:

„Ako je robi istekao rok, ona se ne može dalje upotrebljavati, već se postupa u skladu sa zakonom i procedurama za uništavanje hrane biljnog ili životinskog porekla od strane licenciranih firmi za to”, kaže Perinčićeva.

U zavisnosti od robe, na deklaracijama mora da piše „upotrebljivo do” ili „najbolje upotrebiti do”. „Upotrebljivo do” stoji na namirnicama koje ne smeju da se koriste posle navedenog datuma zbog mikrobiološke neispravnosti.

„To su lako kvarljive namirnice, mleko, jaja i meso, a imamo i oznaku ‘najbolje upotrebiti do’ koja se koristi za sve ostale proizvode koji mogu da se koriste i nakon tog roka, ali menjaju neka karakteristična svojstva. To su keks, testenine, čokolada, čajevi, kafa, brašno, pirinač. Ono što je za potrošače bitno jeste da ukoliko proizvod ima oznaku ‘najbolje upotrebiti do’, onda mogu da ga koriste i posle tog roka, ali taj proizvod ne sme da se nađe u prometu”, navodi Perinčićeva.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Gradi se najveće baterijsko skladište energije na svetu od 12,5 GWh

18.02.2025

Rija, Saudijska Arabija — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveće baterijsko skladište energije na svetu gradi se u Saudijskog Arabiji, a ima za cilj da doprinese razvoju industrije obnovljivih izvora energije i ostvarivanju ciljeva Saudijske vizije 2030, sa optimalnim energetskim miksom od 50 odsto energije iz obnovljih izvora.

Nedavno su BYD Energy Storage i Saudijska elektroenergetska kompanija potpisali ugovor za projekat baterijskog skladištenja sa kapacitetom od 12,5 GWh. U kombinaciji sa prethodno isporučenim projektom od 2,6 GWh, ukupna saradnja sada dostiže 15,1 GWh.

Ova saradnja pokazuje odlučnost Saudijske elektroenergetske kompanije da uvede napredne tehnologije za skladištenje energije, kako bi unapredila efikasnost korišćenja energije i podstakla razvoj sektora obnovljivih izvora energije.

Sistemi za skladištenje energije kapaciteta 12,5 GWh biće potpuno integrisani u sistem prenosa energije Saudijske Arabije, igrajući ključnu ulogu u rešavanju izazova koji su nastali zbog sve većeg broja sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, obezbeđujući stabilnu snabdevenost energijom i zadovoljavajući vršne energetske potrebe.

Pročitajte još:

U međuvremenu, doprinosiće razvoju energetske infrastrukture Saudijske Arabije na fleksibilan, efikasan i ekonomski način, pomažući u energetskoj transformaciji i dajući podsticaj nacionalnoj energetskoj bezbednosti.

Baterijska energetska oprema u potpisanim projektima biće instalirana na pet lokacija. BYD Energy Storage će Saudijskoj elektroenergetskoj kompaniji isporučiti ESS (Energy Storage system) nove generacije pod nazivom MC Cube-T. Sistemi koriste globalno pionirsku CTS (Cell-to-System) super-integrisanu tehnologiju, sa Vcts indeksom (proporcija zapremine ćelije prema zapremini sistema) koji prelazi 33 odsto.

Kao značajan uspeh u industriji, ovaj potpis će redefinisati vrednost i status skladištenja energije zasnovanog na elektrohemiji u globalnom energetskom sistemu.

Energetski portal

Kipar i Egipat potpisali sporazum za izvoz gasa na evropski kontinent

18.02.2025

Nil_Egipat — Photo-illustration: Unsplash (Mo Gabrail)

U Kairu je potpisan sporazum između Egipta, Kipra i italijanskog energetskog giganta Eni, kojim se predviđa razvoj i izvoz gasa iz kiparskog nalazišta Kronos na evropska tržišta kroz infrastrukturu Egipta. Ceremonija potpisivanja održana je tokom otvaranja sajma energetike u Egiptu.

Sporazum predstavlja značajan korak u kreiranju energetskog centra na istočnom Mediteranu, koristeći postojeću infrastrukturu Egipta, dok Kipar pozicionira kao proizvođača i izvoznika gasa, kako je navedeno na zvaničnoj stranici Enija.

Sporazum takođe definiše strukturiran plan za brz razvoj gasnog nalazišta Kronos, koje se nalazi van obale Kipra. Gas će biti transportovan u Egipat na obradu u postojećim postrojenjima na gasnom polju Zohr, pre nego što bude prosleđen u postrojenje za LNG u Damijeti i izvezen na evropska tržišta, navodi se na sajtu Vlade Egipta.

Pročitajte još:

Gasno polje Kronos, otkriveno 2022. godine, nalazi se u bloku 6 ekskluzivne ekonomske zone Kipra i sadrži više od tri biliona kubnih metara gasa.

Eni, koji deluje na Kipru od 2013. godine, upravlja blokom 6 sa 50 posto udela, zajedno sa blokom 8, a ima udele i u blokovima 7 i 11.

Izvršni direktor Enija, istakao je da sporazum omogućava brzu komercijalizaciju kiparskog gasa, poboljšavajući energetsku sigurnost i konkurentnost snabdevanja. Eni je inače prisutan u Egiptu od 1954. godine. Kompanija je trenutno vodeći proizvođač u zemlji, sa sopstvenom proizvodnjom od oko 280.000 barela nafte dnevno u 2024. godini. Eni posluje u Egiptu preko svoje potpuno vlasničke podružnice IEOC i drži 50 odsto udela u Damietta LNG postrojenju.

Energetski portal

Leko: Balkan Solar Summit fokusiran na izazove u oblasti OIE i dekarbonizaciju

18.02.2025

Balkan Solar Summit okupiće stručnjake, poslovne lidere i donosioce odluka iz više zemalja sveta, kako bi zajednički predložili način kako da izgradimo održivu energetsku budućnost. Konferencija će biti održana 27. i 28. februara u prestižnom prostoru Banskog dvora u Banja Luci.

Na ovogodišnjem Balkan Solar Summitu ključne teme su veliki energetski projekti iz OIE u regionu, podela rizika u strukturiranju projekata (razvoj, izgradnja, finansiranje i otkup energije), integracija OIE u elektroenergestki sistem sa rešenjima za skladištenje, stabilnost i sigurnost energetskog sistema, CBAM, kao i aktuelnosti na tržištu električne energije.

Pored navedenih tema, biće obrađeno još dosta drugih, kao i zanimljivosti vezane za energiju iz obnovljivih izvora. Kompletan program Samita svi zainteresovani mogu videti na web sranici www.solarsummit.ba. Ervin Leko, programski direktor Balkan Solar Summita, pojasnio nam je šta će sve dešavati tokom ova dva dana konferencije.

Koje stručnjake možemo očekivati na ovogodišnjoj konferenciji?

– Sa zadovoljstvom mogu reći da smo osigurali najveća imena iz polja energetike, bolje reći iz oblasti obnovljivih izvora energije kako iz regiona, tako i šire. Glavni kriterijum kod odabira je bio da su moderatori i panelisti osobe iz realnog sektora sa ostvarenim referencama u svojim karijerama, te da su se dokazali do sada aktivnim učestvovanjem na mnoštvu međunarodnih konferencija, gde su predstavili svoje projekte. Među panelistima imamo predstavnike iz svih zemalja regiona, kao i predstavnike zemalja EU, pa i dalekog Japana. Već do danas, petnaestak dana pre početka Samita, svoje učešće su i dolazak na Samit potvrdili predstavnici kompanija iz 15 zemalja, što nam je dokaz da smo pogodili sa programom samita, temama i odabirom moderatora i panelista.

Pročitajte još:

Šta očekujete od Balkan Solar Summit 2025?

Cilj ovogodišnjeg Samita je predstaviti presek trenutnog stanja u regionu kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, sa posebnim naglaskom na položaj Bosne i Hercegovine na putu dekarbonizacije elektroenergetskog sektora u regionu. Takođe razmeniće se stručna mišljenja o ključnim problemima na putu dekarbonizacije, predstaviće se mnoštvo kako završenih projekata, tako i novih projekata koji su na putu da uskoro budu na mreži, razgovaraće se o zakonskoj i drugoj regulativi u regionu, nedostatku iste kako bi se ubrzale aktivnosti na novim MW iz obnovljivih izvora, pričaćemo o preprekama za strane investitore, o metodama finansiranja i drugom. Sve navedeno ima za cilj da na kraju otvori put ka novim projektima i novim partnerstvima.

Koliko ovaj događaj doprinosi povezivanju kompanija i sklapanju saradnji?

– Balkan Solar Summit, kao najveći regionalni događaj kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, je već poslednjih godina mnogo doprinio na regionalnoj saradnji, jer ovde su prisutni stručnjaci i sa zapada i sa istoka i sa severa i sa juga, stručnjaci koji nemaju nikakvih barijera niti predrasuda, samo imaju jedan cilj, a to je postizanje nulte emisije ugljenika (net-zero) do sredine 21. veka i što stabilniji i sigurniji energetski sistem, kao i što kvalitetniju električnu energiju za krajnjeg potrošača. Tokom i nakon prošlogodišnjeg samita sa zadovoljstvom mogu reći da je uspostavljeno niz poveznica što je na kraju dovelo do novih investicija u regionu i dolaska novih investitora.

Kakve konkretne rezultate očekujete da proizađu iz ovog dvodnevnog događaja ?

– Nabrojaću samo neke konkretne rezultate koje očekujemo od Samita:

Učenici iz različitih sektora će stvoriti nove poslovne kontakte i partnerstva, što može dovesti do budućih saradnji i zajedničkih projekata. Prezentacije i paneli o uspešnim projektima mogu pomoći investitorima da prepoznaju atraktivne mogućnosti ulaganja u solarne i obnovljive projekte u regionu. Diskusije o regulativama mogu rezultirati predlozima za poboljšanje zakonodavnog okvira koji podržava razvoj obnovljivih izvora, što u svakom slučaju može dovesti do povoljnijeg poslovnog okruženja.

Učenici samita mogu steći nova znanja, što će im omogućiti da bolje implementiraju aktivnosti oko obnovljivih izvora energije u svojim kompanijama. Očekujemo da samit svakako doprinese većoj svesti o važnosti i značaju korišćenja obnovljivih izvora energije.

Samit može poslužiti kao platforma za dalju saradnju među državama u regionu, organizacijama i privatnim sektorom u cilju zajedničkog rešavanja izazova u industriji obnovljivih izvora energije. Povećano ulaganje u solarne i druge projekte iz obnovljivih izvora energije može doprineti rastu lokalne privrede kroz stvaranje radnih mesta i razvoj novih tehnologija.

Ovi rezultati mogu imati dugoročne pozitivne posledice za region, potičući održivi razvoj i smanjenje emisija gasova staklene bašte, čime se doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, što nam je svima prioritetni zadatak u vremenu ispred nas.

Koji panel po Vašem mišljenu će privući najviše interesovanja i zašto?

– Teško mi je sada tačno odgovoriti na Vaše postavljano pitanje, jer ja sam uveren da će svi paneli privući maksimalno interesovanje, jer najveće interesovanju inače u energetici privlače ljudi iz realnog sektora, stručnjaci sa realnim i dokazanim referencama. Kao moje favorite mogu navesti panel na kojem će se predstaviti veliki projekti u regionu koji su završeni i koji već proizvode obnovljivu energiju, znači stručnjaci će nam predstaviti na koje probleme su nailazili kod razvijanja projekata i na šta trebaju najveću pažnju obratiti investitori na razvoju i izgradnji svojih budućih projekata. Takođe, imamo panel koji će razmatrati uticaj primjene EU CBAM regulative na proces dekarbonizacije u sektoru električne energije na Zapadnom Balkanu. Očekujemo da od najkompetentnijih osoba dobijemo odgovore na pitanja: „Da li CBAM ima potencijal da deluje podsticajno ili će kao mera biti destimulativan za sam proces dekarbonizacije u energetskom sektoru?” i „Koji su implementaciono primenjivi i ostvarivi scenariji i okviri za efikasnu dekarbonizaciju elektro energetskog sektora na Zapadnom Balkanu?”.

Pored navedena dva panela, panel tržišta električne energije uvek privlači najveće interesovanje. Drugoga danasamita takođe očekujemo maksimalan interes za panele, budući da smo programom predvidjeli dve zanimljive teme na panelima: Energy Storage Systems, kao i sigurnost i stabilnost energetskog sistema u uslovima tranzicije na obnovljive izvore energije.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Najveći avion na svetu prevoziće lopatice vetroturbina duže od fudbalskog terena

18.02.2025

Energija iz vetra ima nedovoljno iskorišćen potencijal, za čije puno oslobađanje je potreban, između ostalog, i dalji razvoj infrastrukture. Putevi kojima se prevoze lopatice vetroturbina neretko su nepogodni za njihov transport, zbog ograničene širine, a posebno na delovima gde se nalaze tuneli, mostovi i veće krivine. Najveći raspon lopatica koji u ovom trenutku može da se prevozi putevima nije duži od 70 metara.

Efikasnost proizvodnje energije iz ovog izvora zavisi i od dužine samih lopatica. To znači da povećanje efikasnosti rada vetroturbina zahteva i produžavanje njenih lopatica. Kako bi se omogućilo da one u budućnosti dostignu dužinu i preko 100 metara, potrebno je pronaći drugačiji način njihovog transporta.

Jedno od mogućih rešenja dolazi u obliku inovativnih tehnologija, kao što je WindRunner – najveći avion na svetu, dizajniran za prevoz ovih ogromnih lopatica. Ovaj avion omogućiće transport lopatica dužine do 105 metara, što je, poređenja radi, duže od standardnog fudbalskog terena.

Pročitajte još:

WindRunner moći će da sleti na polupripremljene zemljišne staze koje su duge 1.800 metara, što je značajno kraće od standardnih pista. Zahvaljujući takvom dizajnu, lopatice vetroturbina moći će da se isporuče gotovo direktno do mesta njihove instalacije.

Najveći avion ikada izrađen bio je Antonov An-225, dizajniran za transport tereta, sa zapreminom teretnog prostora od oko 1.160 kubnih metara. Međutim, kada bude završen, WindRunner će pomeriti granice mogućeg, sa zapreminom od neverovatnih 8.200 kubnih metara, kako je saopšteno na zvaničnom sajtu kompanije Radia, koja razvija ovaj revolucionarni avion.

Katarina Vuinac

Otkriven zakopani otpad na odlagalištu Kostak u Sloveniji

18.02.2025

plastika , zagađenje , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Na području Centra za upravljanje otpadom Kostak u Krškom, započelo je detaljno iskopavanje nakon što su preliminarna merenja pokazala sumnjive koncentracije materijala u tlu. Inspekcijska akcija završila je otkrićem raznolikog otpada zakopanog duboko u zemlji.

Kostak je vodeće komunalno i građevinsko preduzeće u Sloveniji, sa sedištem u Krškom, koje pruža širok spektar usluga. Među njihovim glavnim projektima su gradnja hidroelektrana na reci Savi, razvoj centra za upravljanje otpadom koji uključuje sortirne linije za komunalni otpad i proizvodne linije za alternativna goriva, kao i izgradnja pokrivenih kompostišta. Osim toga, Kostak proizvodi sekundarne sirovine za industriju, kao što su plastika, papir, karton, metali i staklo.

Prva faza iskopavanja, koja je započela 27. januara i nastavila se 7. februara 2025. godine, otkrila je slojeve koji uključuju folije, ambalažu, tekstil, bolnički otpad i mešani komunalni otpad na dubinama između 3,60 i 5,50 metara. Ovi nalazi podstakli su Inspektorat za okoliš i energetiku (IRSOE) na proširena iskapanja koja obuhvataju površinu od približno 1.500 kvadratnih metara.

Pročitajte još:

Istraživanja su prvenstveno pokrenuta nakon što su merenja Geološkog zavoda Slovenije (GeoZS) izvedena 17. decembra 2024. nisu pružila jasne pokazatelje o prisutnosti otpada, što je zahtevalo daljnje proaktivne korake IRSOE da utvrdi stvarno stanje.

S obzirom na pronađeni otpad i njegov potencijalni uticaj na okoliš, zakon o zaštiti okoliša predviđa oštre mere. Članak 247. ovog zakona omogućava inspektorima da narede izradu programa za otklanjanje nepravilnosti i, ako je potrebno, uklanjanje celog odlagališta od strane operatera.

Energetski portal

Finska gradi prvu fabriku za održiva avio goriva

17.02.2025

Oulu fabrika vodonika — Foto: www.ouka.fi

U oblasti Oulu, na severu Finske biće izgrađena fabrika za proizvodnju vodonika i sintetičkih goriva sa godišnjim kapacitetom proizvodnje od 80.000 tona e-SAF (održiva avio goriva na bazi električnog vodonika).

To je ujedno i prva fabrika u Finskoj za proizvodnju SAF (održiva avio goriva). Procenjena vrednost projekta iznosi 1,4 milijarde evra, a očekuje se da će stvoriti 250 novih radnih mesta. Dvogodišnji ugovor o saradnji je potpisala francuska kompanija Verso Energy i Grad Oulu.

Potpisivanje ugovora o saradnji znači da će Grad Oulu nastaviti sa planiranjem industrijske zone zelene tranzicije u lučkoj oblasti Oulu.

Saradnja, takođe jača i status Grada Oulu kao ključnog centra za vodonik u nordijskim zemljama. Fabrika za rafinaciju vodonika biće najveća takve vrste u Finskoj do sada.

„Finska je vrlo atraktivna zemlja za proizvodnju e-SAF, a lokacija u Oulu ima sve kvalitete da bude veoma konkurentna na evropskom nivou. Veoma smo počastvovani poverenjem koje su nam ukazali izabrani predstavnici Oulua. Saradnja sa Gradom Oulu i Lukom Oulu bila je ključna za razvoj ovog projekta, koji će omogućiti Finskoj da pokaže potencijal za pomirenje stvaranja radnih mesta, industrijskog rasta i održivog razvoja”, rekao je Antoan Uar, direktor Verso Energy.

Pročitajte još:

Proizvodnja sintetičkih goriva kompanije Verso Energy zasniva se na proizvodnji obnovljivog vodonika na licu mesta, kao i biogenog ugljen-dioksida koji se prikuplja iz fabrika papira i celuloze u blizini lokacije.

„U Finskoj, proces planiranja zone može teći paralelno sa planiranjem projekta kompanije, što nudi veću fleksibilnost u poređenju sa nekim drugim zemljama. Obim ulaganja potrebnih za industrijske projekte zelene tranzicije je toliko značajan da ovakav postepeni angažman pomaže projektima da lakše napreduju ka konačnoj odluci o investiciji”, rekao je Marko Kilpelajnen, direktor Službe za urbanu sredinu Grada Oulu.

Ugovor o saradnji između Verso Energy i Grada Oulu potpisan je na godišnjem Northern Power poslovnom forumu, koji je okupio 450 stručnjaka iz industrije vodonika.

Energetski portal

Karbon menadžment: trošak ili investicija u održiv biznis?

17.02.2025

Image-by-CapeCom-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (CapeCom)

Klimatske promene više nisu daleka pretnja, već svakodnevna stvarnost koja oblikuje poslovna okruženja. Od ekstremnih vremenskih nepogoda do promena u očekivanjima potrošača i investitora, posledice klimatskih promena utiču na sve, od malih preduzeća do velikih korporacija. U ovom kontekstu, karbon menadžment ili upravljanje ugljenikom izdvaja se kao neizostavan alat za odgovorno poslovanje, ali i prilika za inovacije, rast i otpornost. Ipak, često se postavlja pitanje: šta zapravo predstavlja karbon menadžment? Da li je to samo još jedna nametnuta birokratska obaveza ili ključ za održivu budućnost?

Evropska unija, kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena, uvela je niz regulativa koje od kompanija zahtevaju odgovorno upravljanje emisijama. Karbon menadžment podrazumeva sistematsko merenje, smanjenje I neutralizaciju emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.

U EU, ovaj koncept postaje sve značajnija obaveza za kompanije, naročito kroz regulative koje propisuju praćenje emisija, usklađivanje sa ciljevima održivog razvoja i transparentno izveštavanje. U srcu ovog pristupa leži moćna ideja: ono što možemo da izmerimo, možemo da kontrolišemo sa preciznošću i oblikujemo sa vizijom.

Još 1992. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Žaneiru, usvojena je Okvirna konvencija o klimatskim promenama (UNFCCC), čime su postavljeni temelji za globalnu borbu protiv klimatskih izazova. Pet godina kasnije, Kjoto protokol je uveo prve pravno obavezujuće ciljeve za smanjenje emisija, dok je Evropska unija 2005. godine lansirala Evropski sistem trgovine emisijama (ETS), čiji je princip „ograniči i trguj” stvorio nove prilike za ulaganja u čiste tehnologije i inovacije. Kruna ovih napora bio je Pariski sporazum iz 2015. godine, kojim je zacrtan cilj ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. Ova istorijska prekretnica danas definiše poslovne strategije, jer klimatska odgovornost nije samo ekološka obaveza, već ključ za konkurentnost i dugoročnu održivost.

Pored ETS-a, Evropski zeleni dogovor iz 2019. godine predstavlja temelj za prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika. Ciljevi su ambiciozni – smanjenje emisija za najmanje 55 odsto do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do polovine 21. veka. Kao podrška ovim ciljevima, uveden je Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM), koji sprečava „curenje ugljenika” kroz nametanje taksa na emisije ugrađene u uvezene proizvode iz zemalja sa slabijim standardima za zaštitu životne sredine.

U FOKUSU:

Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine, postavlja nove standarde za fer konkurenciju na evropskom tržištu. Trenutno fokusiran na izveštavanje o emisijama za ključne industrije poput cementa, čelika, aluminijuma, đubriva i električne energije, CBAM od 2026. godine uvodi obavezu plaćanja taksa na osnovu prijavljenih emisija. Ovaj mehanizam ne samo da izjednačava uslove između proizvođača već i vrši pritisak na zemlje van EU da unaprede svoje ekološke standarde. Suština uspešne primene CBAM-a leži u preciznom proračunu emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG proračun), koji detaljno mapira svaki korak vrednosnog lanca – od proizvodnje do transporta. Za kompanije širom sveta ovo nije samo regulatorni izazov već i prilika za inovacije koje redefinišu održivo poslovanje.

Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

Uz to, Direktiva Evropske unije o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) donosi važnu promenu u načinu na koji kompanije pristupaju odgovornom poslovanju. Sa primenom koja u nekim slučajevima počinje već u fiskalnoj 2024. godini, ova regulativa obuhvata oko 50.000 kompanija koje posluju na berzi ili imaju značajne poslovne aktivnosti u EU. CSRD uvodi najstrože standarde za transparentno izveštavanje o održivosti, stavljajući u prvi plan ne samo usklađivanje s propisima već i strateško razmišljanje o tome kako održivost može postati ključni izvor vrednosti u sve zelenijem globalnom poslovnom okruženju.

Ipak, za mnoge karbon menadžment ostaje nejasan koncept, često viđen kao dodatni trošak, a ne prilika. Šta on zaista znači, ko je dužan da ga primenjuje i kako može doneti koristi za sve?

Za mnoge kompanije, posebno mala i srednja preduzeća, ključno pitanje nije samo usklađivanje s novim regulativama već i kako će one redefinisati svoje poslovanje. Dok su velike kompanije sa preko 500 zaposlenih već bile obavezne da izveštavaju o svojim emisijama prema Direktivi o nefinansijskom izveštavanju, od 2024. godine pravila postaju daleko rigoroznija. Nova direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti proširuje svoje zahteve na kompanije sa preko 250 zaposlenih, a do 2026. godine obuhvatiće i mala i srednja preduzeća sa uvrštenim akcijama na berzama, čime će značajno uticati na širi poslovni eko-sistem.

Međutim, ove promene nisu samo regulatorni izazov – one predstavljaju stratešku priliku za unapređenje operativne efikasnosti. Kompanije koje prepoznaju značaj preciznog merenja emisija često otkrivaju mogućnosti za optimizaciju troškova, bilo kroz energetski efikasne procese, prelazak na obnovljive izvore energije ili smanjenje industrijskog otpada. Primera radi, implementacija solarnih sistema ili uvođenje kružnih poslovnih modela ne samo da smanjuje operativne troškove već osigurava dugoročnu otpornost kompanije.

Pored finansijskih benefita, proaktivni pristup održivosti značajno doprinosi jačanju brenda i korporativne reputacije. Današnji potrošači zahtevaju veću transparentnost i sve češće biraju kompanije koje demonstriraju ekološku odgovornost. S druge strane, investitori sve češće favorizuju poslovne subjekte sa jasno definisanim strategijama održivosti, prepoznajući ih kao otpornije na tržišne rizike i promene u regulatornim okvirima. U svetu gde održivost postaje temelj konkurentnosti, mala i srednja preduzeća koja na vreme odgovore na ove izazove mogu se pozicionirati kao lideri u novoj, održivoj ekonomiji.

Maja Petrović

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Ulaganja u zelenu energiju: Korak ka održivom poslovanju i odgovornosti

16.02.2025

Obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u energetskom miksu današnjice. Takođe, zakonska regulativa pojedinih zemalja značajno je pooštrena kada je reč o fosilnim gorivima i uticaju na životnu sredinu. Zbog toga energetska tranzicija i zelena energetika igraju sve značajniju ulogu. Kompanije koje prepoznaju značaj obnovljivih izvora energije i aktivno ulažu u njih ne samo da podržavaju borbu protiv klimatskih promena već i stvaraju konkurentske prednosti na tržištu.

Istovremeno, ulaganjem u zelenu energiju doprinosi se stvaranju zdravijeg i održivijeg okruženja, ali i stimuliše razvoj novih tehnologija i inovacija. Kroz ove aktivnosti, kompanije ne samo da unapređuju svoje poslovanje već i značajno doprinose očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije. Njihovo strateško delovanje potvrđuje da su održivost i ekonomski razvoj nerazdvojni, a Zelena agenda predstavlja ključ za opstanak i napredak celokupnog društva.

U FOKUSU:

Ekološki orijentisane biznis inicijative

Zbog toga veliki broj energetskih kompanija realizuje značajne projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije. Taj trend prate i domaće kompanije. Jedan od primera je i kompanija NIS, koja je u poslednje dve godine realizovala projekat izgradnje solarnih elektrana na svojim benzinskim stanicama i drugim objektima, poput fabrike vode „Jazak”. Kompanija NIS je posebno investirala u energetsku tranziciju, s fokusom na izgradnju kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Projekat je pre svega realizovan na benzinskim stanicama, tako da su solarni paneli do sada postavljeni na čak 45 lokacija. Ove elektrane godišnje proizvedu oko 1.600 MWh, što umanjuje troškove kompanije za električnu energiju za oko 230.000 evra.

Istovremeno, na ovim objektima značajno se smanjuje i emisija ugljen-dioksida – za čak 1.700 tona na godišnjem nivou. Kako u kompaniji NIS navode, razvoj inovativnih rešenja koja doprinose zaštiti životne sredine i istovremeno povećavaju energetske efikasnosti u domenu uštede energije jedan je od osnovnih elemenata strategije poslovanja kompanije. Od 2009. godine, kompanija je u ekološke projekte i biznis inicijative koje indirektno poboljšavaju ekološku sliku u našoj zemlji uložila preko 900 miliona evra, od čega je više od 130 miliona evra usmereno na ekološke inicijative. Samo u 2023. godini, u realizaciju ekoloških projekata uloženo je 801,8 miliona dinara.

Zahvaljujući značajnim investicijama u sprovođenje Zelene agende kroz biznis procese, NIS je protekle godine smanjio direktne emisije ugljen-dioksida za šest odsto. Pored toga, NIS kontinuirano unapređuje opremu i postrojenja s ciljem optimizacije potrošnje energije i smanjenja emisije štetnih gasova, ključnih uzročnika klimatskih promena. Tako je u Rafineriji nafte Pančevo pušteno u rad postrojenje za duboku preradu, čijim radom je ukinuta proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što je dovelo do smanjenja emisije sumpor-dioksida za čak 98,8 odsto.

NIS

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Užice smanjuje zagađenje vazduha, ali ložišta i saobraćaj usporavaju dalji napredak

16.02.2025

Grad Užice tokom prethodnih nekoliko godina uložio je značajna finansijska sredstva u mere energetske efikasnosti i mere za smanjenje aerozagađenja. Iako se i dalje beleži veliki broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađujućih čestica, merenja u periodu 2018-2024. godina pokazuju da se broj dana sa prekomernim zagađenjem vazduha smanjuje.

Pored mera koje grad preduzima, Dušanka Selaković, resorna većnica, ističe da je jednako važno da i sami građani daju svoj doprinos.

Kao jedan od razloga za prekoračenje graničnih vrednosti suspendovanih čestica, navode se niske temperature koje dovode do povećane potrošnje energenata u ložištima, a tome doprinosi i intenzivan saobraćaj. Prema merenjima sa merne stanice kod Javne garaže, ovaj grad je već prekoračio zakonom dozvoljenih 35 dana godišnje sa koncentracijom suspendovanih čestica PM10 iznad 50 µg/m3. Ipak kako naglašava Dušanka Selaković gradska većnica za zaštitu životne sredine i turizam, lokacija te merne stanice okarakterisana je kao saobraćajna i meri zagađenje pod direktnim uticajem saobraćaja.

„Na kvalitet vazduha u gradu Užicu utiču prvenstveno emisije zagađujućih materija iz kotlarnica i individualnih ložišta, saobraćaja i industrije. Prema rezultatima popisa iz 2022. godine, na teritoriji grada Užica ima 22.804 individualna stambena objekta koji nisu na sistemu daljinskog grejanja, od kojih preko 70 odsto kao osnovni energent za grejanje koristi drvo. Etažno grejanje postoji u 13.503 stambenih jedinica dok njih oko 9.000 nema nikakve instalacije za grejanje, 16.461 stanova greje se na čvrsta goriva, od čega 16.091 na drva i 370 na ugalj. Na gradskom području je 10.165 stanova koji se greju na čvrsta goriva, a 6.296 na seoskom”, rekla je Selaković.

Zbog toga je, naglašava, smanjenje zagađenja poreklom iz individualnih ložišta prioritet.

Pročitajte još:

U prethodnih deset Godina, za zamenu ložnih uređaja i mere energetske sanacije izdvojeno je preko 317 milona dinara, i realizovano 3.566 ugovora. Pored toga, u istoj meri se radilo i na energetskoj sanaciji javnih objekata ukupne površine 16.572,15 metara kvadratnih.

Pozitivan efekat primenjenih mera pokazuje i merno mesto ,,Biblioteka’’ u period od 2018.-2024 godine, gde se beleži se trend smanjenja broja dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti od 94 u 2018. do 46 u toku prošle godine. Smanjuje se i srednja godišnja vrednost suspendovanih čestica PM10 sa 45,5 u 2018. do 30,6 u prošloj godini, navodi se na sajtu Grada Užice.

Photo-illustration: Unsplash (Musa Haef)

Prema rečima resorne većnice, na smanjenju zagađenja iz saobraćaja bilo je najmanje pomaka, a svake godine se povećava broj automobila u gradu, a u odnosu na to i uticaj saobraćaja na zagađenje vazduha što i beleži automatska merna stanica.

Kako je istakla, urađena je revizija Plana kvaliteta vazduha grada Užica i ovaj dokument je još prošle godine dostavljen na saglasnost Ministarstvu zaštite životne sredine, a 12. februara su stigle i primedbe na dokument.

Nakon izmene dokumenta u skladu sa dostavljenim primedbama i dobijanja saglasnosti, ovaj starteški dokument biće dostavljen Skupštini Grada Užica na usvajanje, rekla je Selaković i dodala da ih očekuje još dosta posla, kako bi kvalitet vazduha u Užicu bio zadovoljavajući. To uključuje, pre svega, eliminisanje mazuta iz svih javnih kotlarnica, sprovođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha iz saobraćaja ali i podizanje svesti građana koji svojim svakodnevnim odlukama utiču na kvalitet vazduha.

Energetski portal

1...929394...1,673 Page 93 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Šta su perovskit solarne ćelije i zašto su superiornije?

Pročitajte još:

Revolucionarna metoda reciklaže – bez štetnih hemikalija

U FOKUSU:

Ekološki orijentisane biznis inicijative

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Primeri aktivnosti (nisu ograničavajući)

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM