Home Blog Page 90

Najavljena izgradnja zajedničke granične železničke stanice Srbije i Severne Makedonije

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Severna Makedonija i Srbija će uskoro imati zajedničku graničnu železničku stanicu, zahvaljujući sporazumu o bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 2,8 miliona evra, potpisanom u Skoplju. Ova sredstva obezbeđena su putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i njima se dopunuje zajam od pet miliona evra, koji je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već odobrila. Ona će se koristiti za izgradnju i tehničku pomoć.

Železnički granični prelaz nalaziće se u Tabanovcima, u Severnoj Makedoniji, na železničkom Koridoru X, koji je deo proširenja Transevropske transportne mreže (TEN-T) ka regionu Zapadnog Balkana, navodi EBRD.

U okviru radova, sprovodiće se modernizacija postojećih objekata železničke stanice, kao i izgradnja novih energetski efikasnih objekata sa solarnim panelima. Nakon što bude završena, ovu stanicu koristiće osoblje obe zemlje, sa ciljem optimizovanja carinske kontrole na granici i smanjenja vremena čekanja.

Pročitajte još:

Aleksandar Nikoloski, prvi potpredsednik Vlade i ministar saobraćaja Republike Severne Makedonije, istakao je da se nada da će ovo biti uvod u ponovno uspostavljanje redovne putničke železničke linije između Skoplja i Beograda, što će zahtevati napore sa obe strane.

Dodao je da je projekat vredan 7,4 miliona evra za građevinske radove i 250.000 evra za konsultantske usluge i nadzor.

„Koridor X predstavlja ključnu ekonomsku arteriju zemlje, koja će poboljšati kretanje robe i ljudi, olakšati izvoz i uvoz ka i iz Evrope, dovesti do otvaranja novih radnih mesta, povećanja ekonomske aktivnosti i ubrzanja tranzita putnika i robe kroz zemlju, čime će je učiniti atraktivnijom destinacijom”, zaključio je ministar Nikoloski.

Energetski portal

EU pojednostavljuje pravila na polju održivosti – šta su novi predlozi?

Foto-ilustracija: Freepik (foto AI)
Foto: ESG Adria Summit

Evropska komisija je usvojila novi paket predloga usmerenih na pojednostavljenje pravila EU, jačanje konkurentnosti i otključavanje dodatnog investicionog kapaciteta. Ova inicijativa ima za cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje omogućava kompanijama unutar Unije da rastu, inoviraju i otvaraju kvalitetna radna mesta, dok se istovremeno održavaju ključni ciljevi klimatske politike, poput onih definisanih u Evropskom zelenom dogovoru. Šta ovo znači za naš region, pojašnjava Nevena Dičić Kostić, ekspertkinja za održivi razvoj u kompaniji Sustineri Partners.

„U fokusu reformi su održivo finansijsko izveštavanje, dužna pažnja u pogledu održivosti, EU taksonomija, mehanizam prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) i evropski investicioni programi. Predložene promene posebno olakšavaju poslovanje malih i srednjih preduzeća, smanjujući regulatorno opterećenje i usmeravajući obaveze ka velikim kompanijama s najvećim uticajem na klimu i životnu sredinu. Očekuje se da će ove mere doneti uštede od oko 6,3 milijarde evra godišnje i mobilisati dodatnih 50 milijardi evra javnih i privatnih investicija”, dodaje Dičić Kostić.

Jedna od ključnih promena odnosi se na izveštavanje o održivosti. Kompanije koje nisu u obaveznom opsegu izvještavanja (što uključuje i firme u regionu) pratiće standard koji će biti razvijen po uzoru na već postojeći VSME standard. Ovaj standard za mikro, mala i srednja preduzeća omogućava proporcionalno izveštavanje prilagođeno veličini firme, uz dva nivoa izveštavanja – osnovni i napredni. Osnovni nivo pokriva ključne metrike kao što su emisije gasova sa efektom staklene bašte, upotreba resursa, zdravlje i bezbednost radne snage i poslovna etika, dok napredni nivo donosi dodatne detalje relevantne za finansijske institucije i velike korporativne kupce. Pored pojednostavljenja obaveza izvještavanja, značajne izmene su predložene i u okviru CSDDD (Direktiva o dužnoj pažnji u pogledu održivosti). Nova pravila sada jasno definišu da su obaveze izveštavanja ograničene na direktne dobavljače, dok drugi i treći nivo lanca snabdevanja nisu u obaveznom dometu izveštavanja. Ovo znači značajno rasterećenje za kompanije u regionu koje izvoze u EU ili sarađuju sa evropskim partnerima. Kada je reč o CBAM-u, predlog uključuje dve važne izmene: Mali uvoznici koji godišnje uvoze manje od 50 tona određenih proizvoda biće izuzeti od obaveza. Rok za punu primenu CBAM-a je pomeren na 2027. godinu, što daje kompanijama više vremena za prilagođavanje. Šta ovo znači za region?

Pročitajte još:

„Predložene reforme EU imaće značajan uticaj i na zemlje koje nisu članice, posebno one koje su ekonomski povezane s Unijom kroz trgovinske sporazume ili koje teže usklađivanju svojih politika s evropskim standardima. Pojednostavljenje mehanizma prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) znači da će izvoz u EU biti podložan jasnijim i lakše primenjivim pravilima, ali će i dalje zahtevati prilagođavanje proizvodnih procesa kako bi se smanjio ugljenični otisak. Takođe, smanjenje regulatornog opterećenja za kompanije u EU može doneti promene u lancima snabdevanja, s mogućim smanjenjem zahteva za manje dobavljače izvan Unije, što bi moglo uticati na konkurentnost firmi u regionu. Ovo će svakako biti i jedna od tema na kojoj ćemo govoriti na ESG Adria Samitu, s obzirom na veliki interes privrednika u regionu”, napominje Dičić Kostić.

S druge strane, pojednostavljenje pristupa investicionim fondovima, poput InvestEU, može otvoriti nove prilike za projekte u susednim državama koje sarađuju s evropskim finansijskim institucijama, omogućavajući im da privuku više sredstava za održive i inovativne projekte. Ove promene mogu predstavljati izazov za firme izvan EU koje žele zadržati ili proširiti svoje poslovanje na evropskom tržištu, ali istovremeno nude priliku onima koji su spremni unaprediti svoje poslovne modele u skladu s novim pravilima i standardima održivosti. Evropska komisija će uputiti ove predloge na razmatranje Evropskom parlamentu i Veću. Paralelno s tim, nastavlja se proces javnih konsultacija kako bi se osigurala efikasna implementacija i dalja optimizacija regulatornog okvira. 

Izvor: ESG Adria Summit

HE „Ulog“ dobila dozvolu za rad

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS)  izdala je dozvolu za rad hidrocentrale „Ulog” kod Kalinovika snage 35,4 megavata.

Dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije izdata je na period od pet godina.

Iz RERS je saopšteno da je zahtev za dozvolu iz koncesionog preduzeća „EFT HE Ulog“ dostavljen 20. decembra, a da je 3. marta održana opšta rasprava u Kalinoviku u prostorijama opštine.

Pročitajte još:

„Opšta rasprava je održana u zakazano vreme i istoj je, pored predstavnika Regulatorne komisije, prisustvovao, predstavnik podnosioca zahteva. Na opštoj raspravi, nije bilo komentara, sugestija, niti bilo kakvih predloga za izmenu nacrta dozvole. U ostavljenom roku nije bilo dostavljenih komentara u pisanoj formi. Tokom ovog postupka nije bilo podnesenih zahteva zainteresovanih lica za učešće u postupku”, saopšteno je i RERS.

Radovi na izgradnji započeli su 2010. godine, a završetak projekta je prolongiran nekoliko puta. Prošle godina akumulacija je puštena u probno punjenje.

Vrednost investicije u HE „Ulog” je 70 miliona evra, a vlasnik koncesije je firma EFT.

Energetski portal

Grad Zrenjanin nastavlja sa unapređenjem kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (tatiana-zhukova)

Na sednici Gradskog veća Grada Zrenjanina, jedna od usvojenih tačaka odnosila se na Utvrđivanje Predloga Odluke o usvajanju Plana kvaliteta vazduha na teritoriji grada Zrenjanina za period 2024-2029. godine.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, Zrenjanin je 2022. godine bio svrstavan u grad sa trećom kategorijom kvaliteta vazduha, odnosno najlošijom kategorijom. Međutim, prema nalazu Agencije za 2023. godinu, kvalitet vazduha u ovom gradu sada spada u prvu kategoriju.

Gradonačelnik Zrenjanina, Simo Salapura, istakao je da Plan kvaliteta vazduha za period 2024-2029. godine obuhvata niz mera i aktivnosti usmerenih na dalji napredak u očuvanju i unapređenju kvaliteta vazduha u gradu. Pored postojećih mernih stanica, na teritoriji Zrenjanina biće postavljeno sedam novih stanica, kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje, kao i dve stanice na nivou Pokrajine, ukupno raspoređene na devet lokacija u gradu.

Pročitajte još:

Gradonačelnik je naglasio i značajnu investiciju u ovu oblast – nabavku mobilne prikolice za merenje kvaliteta vazduha, instrument koji će Zrenjanin dobiti zahvaljujući sredstvima iz prekograničnog projekta.

Pored tehničkih unapređenja, u Plan su uključene i mere koje se odnose na ozelenjavanje, poboljšanje energetske efikasnosti, kao i druge aktivnosti koje će doprineti očuvanju zdravlja i unapređenju životnih uslova građana.

Energetski portal

Najveći solarni park u Srbiji priključen na mrežu – investicija vredna 25 miliona evra

Foto: Nofar Energy

Izraelska kompanija Nofar Energy saopštila je da je na mrežu priključen najveći solarni park u Srbiji, koji se nalazi u mestu Ada u Vojvodini. Ovaj energetski kompleks snage 27 MW sastoji se od dve solarne elektrane – Ada 1 i Ada 2 – i prostire se na površini od 30 hektara.

Procenjuje se da će godišnja proizvodnja električne energije iznositi 33,15 miliona kWh, što je dovoljno za snabdevanje više od 9.000 domaćinstava. Ova investicija, vredna 25 miliona evra, predstavlja jednu od najznačajnijih u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Izgradnja solarnog parka Ada zvanično je najavljena na svečanosti u Beogradu u maju 2024. godine, kada je ambasador Izraela Jahel Vilan istakao da je reč o najvećoj izraelskoj investiciji u solarnu energiju u Srbiji. Kamen temeljac položen je iste godine, a sada je projekat uspešno realizovan i povezan na elektroenergetsku mrežu.

Pročitajte još:

Kompanija Nofar Energy trenutno upravlja portfeljem solarnih projekata ukupnog kapaciteta 2,4 GW, kao i projektima za skladištenje energije od 1,2 GWh. Osim u Srbiji, Nofar realizuje i najveći solarni projekat u Rumuniji snage 155 MW, a vrednost investicije iznosi 98 miliona evra.

Nofar Energy je prepoznat kao pionir u oblasti plutajućih solarnih elektrana u Izraelu. Od 2018. godine kompanija je priključila na mrežu više od 100 MW solarne energije širom te zemlje, a sada nastavlja sa širenjem poslovanja u Evropi.

Energetski portal

Toplotni talasi povećali potražnju za energijom i ugljem u najvećim svetskim tržištima

Foto-ilustracija: Freepik (AI)

Visoke temperature i toplotni talasi obeležavaju sve veći broj dana u godini. Sa ciljem procene globalnog uticaja ovih ekstremnih vremenskih uslova na potražnju za električnom energijom tokom 2024. godine, međunarodna organizacija EMBER razvila je posebnu metodologiju i napravila izveštaj na osnovu dobijenih rezultata.

Glavni zaključak jeste da je vrlo toplo leto značajno povećalo potražnju za električnom energijom u najvećim svetskim tržištima. U Kini, Sjedinjenim Državama i Indiji, koje predstavljaju najveće potrošače ove energije, toplotni talasi doveli su do povećanja od nekoliko desetina teravat-časova potrošnje struje.

U periodu od aprila do septembra 2024. godine, u Sjedinjenim Državama došlo je do povećanja potrošnje od 37 odsto, u odnosu na isti period 2023. godine, što je bilo uzrokovano većom potrebom za rashladnim uređajima. U istom vremenskom okviru, u Kini je usled hlađenja došlo do porasta od 31 odsto, a u Indiji za 19 odsto.

Pročitajte još:

Ekstremni vremenski uslovi uticali su i na povećanje proizvodnje iz uglja, kako bi se zadovoljila potražnja za energijom. U Kini je reč o povećanju od 4,4 odsto tokom perioda avgusta i 10 odsto u septembru, u poređenju sa istim mesecima u 2023. godini. Za Sjedinjene Države ovaj porast iznosi 6,4 odsto u junu, a uz to je došlo i do porasta proizvodnje iz gasa – za 4,6 odsto. Kada je reč o Indiji, ugalj je pokrio čak 70 odsto godišnjeg povećanja potrošnje u maju.

Ovo nisu jedine zemlje koje su bile pogođene toplotnim talasima, a posebno se uz njih ističu Japan, Australija, Meksiko, Grčka i Velika Britanija. Ovi ekstremni vremenski uslovi postaju sve učestaliji i intenzivniji, a svaka naredna godina beleži nove rekorde u visini temperatura.

Zbog toga je ključno raditi na povećanju efikasnosti klima-uređaja, uz povećanje udela čistih izvora energije koji mogu obezbediti dovoljno električne energije za rastuće potrebe. Takođe, potrebno je unaprediti energetske politike, infrastrukturu i tehnologiju kako bi se smanjili negativni uticaji toplotnih talasa na energetske sisteme, a istovremeno obezbedila održiva i stabilna snabdevanja energijom u budućnosti.

Energetski portal

Za svako dete dva drveta – Ljubav koja raste u prirodi

Foto-ilustracija: freepik (freepik)

Energija koju donosi rađanje jedne čiste ljubavi, ima snagu da se prenese kilometrima daleko. Za svaku ljubav koja počinje da se razvija rođenjem ili usvajanjem deteta u Velsu, na velškom tlu i pod afričkim nebom dve mladice uporedo počinju da razvijaju svoje korenje. Simbolična poruka o neraskidivoj povezanosti čoveka i prirode, svoj put slanja započela je još 2008. godine. Od tada, hiljade stabala rasla su zajedno sa generacijama dece.

Program Plant!

Velška vlada je pre više od petnaest godina pokrenula inicijativu pod nazivom Plant!, sa idejom da se za svako rođeno ili usvojeno dete u Velsu, zasadi po jedno drvo u ovoj državi. Inicijativu, koju je sprovodila vladina organizacija Natural Resources Wales (NRW), trajala je do 2023. godine.

Kako bih saznala više o ovom programu, posetila sam zvanični sajt Vlade Velsa i dobila interesantne informacije. Inicijativa se sprovodila automatski, bez potrebe da se roditelji ili staratelji prijave za nju. Kada drvo bude zasađeno, izrađuje se sertifikat koji se zatim šalje na adresu svakog deteta. Zanimljivo je da je ovaj papir ekološki prihvatljiv, odnosno proizveden iz šuma kojima se upravlja na održiv način. Uz sertifikat se dobija i pismo u kojem su navedene informacije na kojoj lokaciji se nalazi drvo deteta, kako bi porodica mogla da prati njegov rast. Pored toga, drveće se ne sadi na slučajnim lokacijama širom Velsa, već u specifično određenim područjima od kojih se stvara nova šuma.

Sadnja se nastavlja

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Dobrotvorna organizacija Size of Wales koja se bavi pošumljavanjem i klimatskim akcijama, pridružila se programu Plant!. Pre nego što nastavim priču, treba da istaknem da ova organizacija posebnu pažnju u sprovođenju svojih akcija posvećuje partnerskim zemljama, kao što je Uganda. Ovo je važno istaći zato što je program Plant!, od 2014. godine proširen na način da se pored svakog drveta koje se zasadi u Velsu, još jedno zasadi u Ugandi. Sprovođenje ovog dela programa preuzela je organizacija Size of Wales, zahvaljujući čemu sada svako rođeno ili usvojeno dete u Velsu, dobija dva drveta. Iako je vladin program završen 2023. godine, ova organizacija je nastavila da ga sprovodi do danas. Sertifikati sa podacima o lokaciji drveta, posebno su zanimljivi za drveće koje je zasađeno u Ugandi, uzimajući u obzir da se ono nalazi na drugom kontinentu udaljenom hiljadama kilometara.

Priča Size of Wales ima širi cilj

Ukoliko pažljivije posmatramo samo ime organizacije Size of Wales, primetićemo da se na našem jeziku ono prevodi kao – veličina Velsa. Nije slučajnost. Simbolika koju organizacija nosi u svom imenu, odražava njihov glavni cilj da zaštite i obnove tropske šume širom sveta na površini koja bi bila ukupne veličine Velsa.

Uganda zauzima posebno mesto u srcu ove organizacije, imajući u vidu da ima jednu od najviših stopa gubitka šuma na svetu. Podaci pokazuju da je u periodu od 2001. do 2020. godine, ova zemlja izgubila blizu 920.000 hektara drveća. Ukoliko se nastavi sa ovakvim trendom, Uganda će se naći pred opasnošću da do 2040. godine izgubi svoj ceo šumski pokrivač.

Autohtone i lokalne zajednice predstavljaju najbolje čuvare šuma, zbog znanja koje se prenosi na nove generacije kroz vekove. Program Plant! nije jedini u okviru kojeg ova organizacija doprinosi pošumljavanju i borbi protiv klimatskih promena, ali i erozije zemljišta u Ugandi. Tu su i drugi, poput programa Mable Trees, koji obezbeđuje da se u baštama porodičnih kuća u regionu Malbe u Ugandi, sade voćke.

Dobrotvorna organizacija Size of Wales takođe sarađuje i sa domorodačkim narodom i lokalnim zajednicama u Latinskoj Americi, drugim delovima Afrike, kao i u jugoistočnoj Aziji.

Katarina Vuinac

UN najavio novi krug pregovora o plastici

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) najavio je da će novi krug pregovora o sporazumu o plastici biti održan od 5. do 14. avgusta u Ženevi, nakon što dogovor nije postignut u Južnoj Koreji u decembru prošle godine.

Postizanje konačnog dogovora uključuje postavljanje ograničenja za proizvodnju plastike, upravljanje plastičnim proizvodima i hemikalijama od posebnog interesa, kao i finansiranje koje bi pomoglo zemljama u razvoju u implementaciji sporazuma.

Diskusija u Bakuu nije dovela do dovoljnog napretka u postizanju dogovora o tekstu novog ugovora za okončanje plastičnog zagađenja. Više od 100 zemalja podržalo je nacrt sporazuma koji bi stvorio strategiju za postizanje globalnog smanjenja proizvodnje plastike, dok je konkurentski predlog, podržan od strane zemalja proizvođača nafte i petrohemikalija, izostavio ograničenja proizvodnje.

Pročitajte još:

Sastanku u Ženevi će prethoditi regionalne konsultacije 4. avgusta 2025. Kako bi bilo obezbeđeno učešće nevladinih organizacija, obezbeđena je finansijska podrška za maksimalno 20 posmatrača iz nevladinih organizacija.

Pokrenuti javnom brigom zbog plastičnog zagađenja i rastućim naučnim dokazima o šteti koju ono prouzrokuje ljudskom zdravlju i životnoj sredini, Međuvladin pregovarački komitet (INC) imao je zadatak da razvije međunarodni pravno obavezujući instrument za plastično zagađenje, uključujući morsko okruženje.

INC je zakazao pet sastanaka između novembra 2022. i novembra 2024. godine, sa nadom da će Komitet završiti svoj rad do kraja 2024. godine. Međutim, Komitet nije uspeo da postigne dogovor na 5. sesiji (INC-5), pa su delegati odlučili da obustave sesiju i ponovo se sastanu 2025. godine.

Energetski portal

Dinamičan rast zaposlenosti u sektoru ekologije unutar EU

Foto-ilustracija: Unsplash (alan-rodriguez)

U poslednjoj deceniji, zapošljavanje u sektoru dobara i usluga za zaštitu životne sredine u Evropskoj uniji raslo je brže od opšte stope zapošljavanja. Udeo zapošljavanja u ovom sektoru povećan je sa 2,1 odsto ukupnog zapošljavanja 2010. godine na 2,5 odsto u 2021. godini, pri čemu je broj zaposlenih na puno radno vreme dostigao oko 5,2 miliona. Ovaj rast bio je uglavnom rezultat stvaranja novih radnih mesta povezanih sa obnovljivom energijom, energetskom efikasnošću i upravljanjem otpadom.

Između 2014. i 2021. godine, udeo zelenog zapošljavanja u ukupnom zapošljavanju povećan je u većini država članica EU. Ipak, bilo je izuzetaka poput Malte, Mađarske i Rumunije, gde je zabeležen pad. Najznačajniji rast zabeležen je u Bugarskoj (104 odsto), Luksemburgu (70 odsto) i Poljskoj (52 odsto).

Tokom 2022. godine, zapošljavanje u sektoru zaštite životne sredine u zemljama Evropske unije poraslo je u proseku za 9,5 odsto u poređenju sa godinom ranije. Rast varira od 2,8 odsto u Češkoj do 38 odsto u Grčkoj, dok je na Malti, u Litvaniji i Slovačkoj došlo do smanjenja zapošljavanja u istom periodu, navodi se na Eurostat-u.

Pročitajte još:

Italija, Nemačka i Portugal beleže značajan rast zapošljavanja u upravljanju energetskim resursima, sa povećanjima od 73 odsto u Italiji, 34 odsto u Nemačkoj i 48 odsto u Portugalu u poređenju sa 2021. godinom. U sektoru upravljanja otpadom, Italija beleži pad zapošljavanja za 2,5 odsto, dok je u Francuskoj i Nemačkoj zabeležen rast za 1,6 odsto i 4,6 odsto, a u Španiji je broj zaposlenih ostao stabilan.

Većina zapošljavanja u sektoru zaštite životne sredine u zemljama EU odnosi se na upravljanje energetskim resursima, sa prosečnim udelom od 34,8 odsto. Međutim, udeo se znatno razlikuje od zemlje do zemlje. Najviši udeo zabeležen je u Luksemburgu sa 70,5 odsto, zatim u Švedskoj sa 68,3 odsto i Italiji sa 61,5 odsto. Nasuprot tome, na Malti je registrovano samo 3,7 odsto, u Mađarskoj 12,7 odsto i na Kipru 14,3 odsto zapošljavanja u ovom delu zaštite životne sredine.

Prisutan je trend rasta zapošljavanja u sektoru zaštite životne sredine u EU već godinama, dok razlike u procentima zapošljavanja između različitih zemalja ukazuju na različite strategije i prioritete u okviru ekonomije zaštite životne sredine unutar Evropske unije.

Energetski portal

Nužda jača od straha – sve više zemalja okreće se nuklearnim elektranama

Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je ukinula moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i sa francuskom Elektroprivredom traži najbolje rešenje za razvoj te oblasti. Od ideje do realizacije projekta jednog nuklearnog reaktora potrebno je u proseku 10 do 15 godina. Bez obzira na to da li će graditi nulearni reaktor, Srbiji je neophodan stručni kadar u toj oblasti. Svet mora da nađe način da zadovolji potrebe za strujom i u tom smislu nuklearna energija je nezamenljiva, poručuju strunjaci.

Po proizvodnji nuklearne energije francuski „EDF” je prvi u Evropi, a sa Kinom deli drugo mesto u svetu. Za Srbiju rade „Preliminarnu tehničku studiju primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe”.

„Planiramo da podnesemo izveštaj sa planom razvoja projekta Vladi Srbije u aprilu, da vidimo koja tehnološka rešenja su primenljiva za Srbiju”, navodi direktorka u Sektoru za međunarodni nuklearni razvoj „EDF”-a Mari Agnes Berš.

Objašnjava da će Vlada doneti odluku da li su to male modularne elektrane ili velika nuklearna postrojenja.

„Sa Ministarstvom energetike razmatramo plan razvoja i naše iskustvo”, objašnjava Berš.

Pročitajte još:

Višegodišnji put do realizacije

Od ideje do realizacije projekta jednog nuklearnog reaktora potrebno je u proseku 10 do 15 godina. Gradili ga ili ne, Srbiji je neophodan stručni kadar u toj oblasti.

Predsednica Srpskog nuklearnog društva prof. dr Koviljka Stanković ističe da civilizacija mora da nađe način da zadovolji sve naše potrebe za električnom energijom, te da je u tom smislu nuklearna energija nezamenljiva.

„Nuklearne nauke su neizostavni deo svakog segmenta našeg života, kao što je recimo medicina. Mogu da se koriste za neke industrijske procese, za grejanje vode, za proizvodnju vodonika i tako dalje. Sve, u stvari, zavisi od potreba jedne države”, kaže Stankovićeva.

Tekst u celosti  pročitajte ovde. 

Izvor: RTS

Globalno tržište baterija – Kina dominira, Evropa traži rešenja

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Globalno tržište baterija beleži ubrzan razvoj usled naglog rasta potražnje i pada cena. Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), 2024. godina predstavlja prekretnicu u industriji baterija, jer je potražnja prvi put premašila 1 teravat-sat (TWh). Istovremeno, prosečna cena baterije za električna vozila pala je ispod 100 dolara po kilovat-satu, što označava prag isplativosti u poređenju sa konvencionalnim automobilima.

Kina na čelu globalne proizvodnje

Kina trenutno dominira globalnim tržištem baterija, proizvodeći više od tri četvrtine ukupne količine. Prosečne cene baterija u Kini su 2024. godine opale za 30 odsto, što ih čini jeftinijim za više od 30 odsto u odnosu na Evropu i 20 odsto u odnosu na Severnu Ameriku. Pad cena poslednjih godina rezultirao je time da su mnoga električna vozila u Kini sada jeftinija od konvencionalnih modela.

Veliki obim proizvodnje pruža prednost Kini na tržištu, pri čemu je Kina proizvela više od 70 odsto svih baterija za električna vozila ikada proizvedenih. Njihov fokus bio je stavljen na jeftinije litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije, koje sada čine polovinu globalnog tržišta. Osim toga, imaju veliki broj proizvođača (preko 100), što je dovelo do smanjenja profitnih marži i konkurentnih cena, kao i razvijen ekosistem lanca snabdevanja i specijalizovani kadar.

Pročitajte još:

Izazovi za Evropu i SAD

Za razliku od Kine, evropski proizvođači se suočavaju sa brojnim izazovima. Troškovi proizvodnje su u proseku 50 odsto viši nego u Kini, a mnogi proizvođači odlažu ili otkazuju planove proširenja zbog neizvesne profitabilnosti. Bankrot švedske kompanije Northvolt, najveće evropske investicije u domaću proizvodnju baterija, ukazuje na poteškoće u konkurenciji sa azijskim proizvođačima. Ipak, neke korejske kompanije su počele da ulažu u proizvodnju LFP baterija u Evropi kako bi smanjile jaz u cenama.

U Sjedinjenim Državama, proizvodni kapaciteti su udvostručeni od 2022. godine zahvaljujući poreskim podsticajima, ali domaća proizvodnja komponenti baterija i dalje zaostaje. Većina anoda i katoda se uvozi, što ograničava samostalnost američke industrije.

Dok Kina dominira, Japan i Južna Koreja ostaju ključni igrači sa značajnim investicijama u inostranstvu. Istovremeno, jugoistočna Azija i Maroko pojavljuju se kao novi proizvodni centri. Kineske investicije u Indoneziji već su rezultirale početkom proizvodnje baterija i grafitnih anoda, dok Maroko, sa najvećim rezervama fosfata, privlači velike investicije u proizvodnju komponenti za LFP baterije.

Uprkos trenutnoj dominaciji Kine, proizvodnja baterija se brzo širi širom sveta. Korejski i japanski proizvođači će nastaviti da ulažu u nove tehnologije, dok će evropske i američke kompanije pokušavati da smanje troškove i razviju sopstvene kapacitete.

Energetski portal

Polovina novih gradskih autobusa u EU koristi struju ili vodonik

Foto-ilustracija: Pixabay

Skoro polovina, tačnije 49 odsto svih novih gradskih autobusa u EU bila je bez emisija u 2024, čime su gradski autobusi postali jedan od prvih uspešnih primera u okviru Evropskog zelenog dogovora, navedeno je u analizi organizacije Transport and Environment (T&E).

Autobus na vodonikove gorivne ćelije činili su tri odsto novih gradskih autobusa u protekloj godini, dok su baterijsko-električni autobusi imali udeo od 46 odsto.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, prodaja gradskih autobusa bez emisija mogla bi dostići 100 odsto već do 2027. godine.

„Ovaj uspeh je posledica nove evropske regulative iz prošle godine, koja je jasno signalizirala da su dani dizel autobusa odbrojani, ali i lokalnih politika poput zona bez emisija i ciljeva za gradske flote. Kao rezultat, tržište gradskih autobusa prelazi na vozila bez emisija mnogo brže nego što to zahtevaju EU Direktiva o čistim vozilima i CO2 standardi za kamione i autobuse”, navode iz T&E.

Pročitajte još:

Međutim, istaknuto je da postoje velike razlike između evropskih zemalja. Holandija, Finska i Island su kupovale isključino nove elekrične autobuse. U Norveškoj i Luksemburgu je 99 odsto, odnosno 98 odsto novih autobusa registrovanih 2024. godine bilo električno. Estonija se prošle godine probila sa začelja liste i ostvarila udeo od 84 odsto. Odmah iza Estonije nalazi se Rumunija, gde su 82 odsto novih autobusa registrovanih 2024. godine bili električni modeli, dok je 10 odsto bilo hibridnih.

Među velikim tržištima (tj. onima s preko 1.000 novih gradskih autobusa godišnje), Španija je na čelu sa 57 odsto udelom, prestigavši Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je na vrlo bliskom drugom mestu sa 56 odsto. Italija je treća sa 44 odsto, ali ispod proseka Evropske unije od 49 odsto.

U Evropi, Holandija predvodi tranziciju gde je već 2021. godine samo jedan odsto novih gradskih autobusa bilo na dizel. Znatno sporije prelazi na gradske autobuse bez emisija Austrija, Češka, Mađarska, Estonija, Slovačka i Hrvatska, a prema T&E ova godina će biti prelomna za gradski saobraćaj bez emisija.

Autobusi na vodonične gorivne ćelije počinju da napreduju, udvostručivši svoj tržišni udeo iz 2023. na skoro tri odsto u 2024. U Holandiji su autobusi na vodonične gorivne ćelije činili 20 odsto novih gradskih autobusa 2021. godine, ali je njihov udeo pao na 13 odsto u 2022, zatim na pet odsto u 2023, a sada na nula odsto u 2024.

Energetski portal

Udruženje SolarPower Europe pokrenulo inicijativu za jačanje evropske solarne industrije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Udruženje SolarPower Europe pokrenulo je novu inicijativu za povećanje otkupa solarnih proizvoda proizvedenih u Evropi na brzorastućim svetskim tržištima, što će dodatno podržati obnovu i jačanje baze solarne proizvodnje u Evropskoj uniji.

Međunarodna inicijativa za solarnu proizvodnju (ISMI) zvanično je predstavljena u Briselu, uz prisustvo predstavnika Evropske komisije i Evropske investicione banke, kao i uz izjavu podrške osam vodećih evropskih proizvođača solarne energije.

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Cilj inicijative je da pruži podršku evropskim kompanijama kako bi mogle da odgovore na globalnu potražnju za čistom tehnologijom, istovremeno obezbeđujući javno finansiranje putem strategije EU Global Gateway.

U planu je da ova strategija mobilizuje do 300 milijardi evra investicija između 2021. i 2027. godine, što će omogućiti privatnom sektoru u EU da ostane konkurentan uz poštovanje visokih ekoloških i radnih standarda.

Takođe, ISMI radi na jačanju globalnog lanca snabdevanja u solarnoj industriji kako bi postao otporniji i efikasniji, što doprinosi dugoročnom razvoju i stabilnosti ovog sektora, navedeno je u saopštenju udruženja.

Pročitajte još:

Prvi učesnici inicijative su vodeći evropski proizvođači solarne energije iz Italije, Španije, Francuske, Nemačke i Švajcarske, koji pokrivaju više segmenata lanca vrednosti, od proizvodne opreme i solarnih modula do montažnih sistema, pretvarača i rešenja za sistemsko povezivanje.

Mate Hajs, direktor globalnih poslova u SolarPower Europe, istakao je da zakonodavstvo EU, poput Zakona o industriji sa neto nultom emisijom, podsticajno deluje na potražnju za evropskim solarnim proizvodima. Međutim, ISMI ide korak dalje tako što otvara vrata globalnim tržištima, što će doprineti konkurentnosti evropske solarne industrije.

Energetski portal

Oblikovanje održive budućnosti kroz ekološke projekte

Foto: Eko-fond

Ekološka kriza predstavlja globalni izazov, koji zahteva zajedničke napore, ali lokalne inicijative, prilagođene potrebama zajednica i okruženja, često su tačke iz kojih promene počinju. Iako su u pitanju male ideje koje same po sebi nemaju snagu da izazovu šire promene, uz odgovarajuću podršku, one mogu rezultirati značajnim poboljšanjima. Unapređenje energetske efikasnosti, zaštita životne sredine i održivi razvoj ključni su za očuvanje prirode i bezbednu budućnost. Eko-fond upravo pruža takvu podršku i obezbeđuje finansiranje projekata koji se bave ovim pitanjima. Njihovi programi su namenjeni građanima, privredi, lokalnim samoupravama i organizacijama posvećenim zaštiti životne sredine.

Kroz subvencije omogućavaju implementaciju ekološki prihvatljivih tehnologija, uključujući uvođenje obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije CO2, energetski efikasne mere u domaćinstvima, poslovnim sistemima i javnim institucijama, kao i podršku održivom transportu i razvoju ekoloških tehnologija. Ekologija se prožima kroz sve aktivnosti i projekte koje realizuje Eko-fond. Kroz saradnju sa nevladinim organizacijama, sprovedeni su projekti koji su doprineli razvoju svesti o značaju cirkularne ekonomije, očuvanju biodiverziteta i odgovornom upravljanju resursima. Projekti pružaju mogućnost lokalnim zajednicama da se aktivno uključe u aktivnosti očuvanja prirodnih resursa.

U FOKUSU:

Uspešna godina

U 2024. godini posebna pažnja bila je usmerena na aktivnosti u vezi sa smanjenjem zagađenja i unapređenjem upravljanja otpadom. Jedan od najznačajnijih preduzetih koraka jeste sanacija divljih deponija u 10 opština širom Crne Gore. Na ukupno 61 lokaciji, uklonjene su tone otpada sa površina koje prelaze 289.000 m².

Foto: Eko-fond

Eko-fond investirao je i preko 1.500.000 evra u nabavku moderne komunalne opreme za 21 opštinu, koja je omogućila efikasnije upravljanje tpadom, unapređenje postojećih sistema sakupljanja i prerade otpada, kao i podizanje nivoa higijene. Poseban doprinos dat je kroz uređenje novih zelenih površina u šest opština, na prostoru od 60.720 m². Ove aktivnosti obuhvatile su sadnju drveća, postavljanje urbanog mobilijara i stvaranje prostora za rekreaciju i odmor.

Projekat koji posebno ističu odnosi se na energetsku efikasnost u domovima, sa budžetom od 7,5 miliona evra, koji je omogućio više od 4.500 prijava za subvencije namenjene za izolaciju, zamenu prozora i efikasnije sisteme grejanja. Pored toga, projekat održivih hotela sa budžetom od 2,7 miliona evra značajno je unapredio turistički sektor, uvodeći obnovljive izvore energije i optimizovane sisteme potrošnje u 16 hotela. U Pljevljima je realizovan projekat unapređenja energetskih karakteristika kolektivnih zgrada. Sa budžetom od 1,1 milion evra, izvešće se radovi na izolaciji, zameni fasada i prozora, čime će se smanjiti energetski gubici i poboljšati uslovi stanovanja za lokalno stanovništvo.

Kao primer uspešnog projekta ističe se i program podrške ruralnom turizmu, kroz koji će se unaprediti energetska efikasnost u domaćinstvima koja pružaju ugostiteljske usluge. Sa budžetom od 500.000 evra, ovaj program doprinosi smanjenju troškova energije i povećanju održivosti ruralnog turizma, pružajući dodatni podsticaj razvoju seoskih područja. Domaćinstva su takođe imala priliku da zamene stare uređaje energetski efikasnim modelima. Kroz ovaj program, prošle godine je više od 800 domaćinstava zamenilo zastarele uređaje novim, energetski efikasnim rashladnim uređajima i pećnicama, dok za narednu godinu očekuju još veći odziv korisnika.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Svetski dan energetske efikasnosti: Kako domovi mogu doprineti održivoj budućnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (mamun-srizon)

Svakog 5. marta obeležavamo Svetski dan energetske efikasnosti, podsećajući se na važnost racionalne potrošnje energije i održivih rešenja koja mogu smanjiti naše račune, ali i globalnu zabrinutost zbog sve veće potražnje za strujom i rasta ekološkog otiska.

Jedan od velikih koraka koje sami možemo načiniti ka održivijoj budućnosti jeste energetski efikasan dom. U Srbiji najveće potrošače električne energije upravo čine domaćinstva.

Kroz pametna rešenja i jednostavne promene, možemo značajno smanjiti potrošnju energije, račune za struju i gas, ali i doprineti zaštiti životne sredine.

1. Toplotna izolacija – prvi korak ka uštedama

Najveći deo energije u domaćinstvima troši se na grejanje i hlađenje. Zato je dobra izolacija zidova, krova i podova ključno rešenje. Takođe, zamena starih prozora energetski efikasnim modelima može smanjiti gubitke toplote i do 30 odsto.

Pored stolarije, ništa manje važnu ulogu ne igra ni staklo – zbog toga se, za maksimalnu izolaciju, preporučuje troslojno niskoemisiono staklo ispunjeno argonom koje značajno smanjuje toplotne gubitke i povećava uštedu energije.

2. Pametno korišćenje energije

Moderna tehnologija omogućava da budemo efikasniji bez narušavanja komfora. LED sijalice troše i do 80 odsto manje energije od tradicionalnih, dok pametni termostati optimizuju grejanje i hlađenje prema stvarnim potrebama domaćinstva.

Zamena sijalica jedan je od najlakših koraka ka energetskoj efikasnosti koji možemo sami preduzeti, bez subvencija. LED sijalice pružaju istu količinu svetlosti, ali troše pet do šest puta manje energije i traju do deset puta duže od običnih sijalica. Klasične sijalice u proseku rade do 1.000 sati, dok štedljive mogu trajati više od 10.000 sati. Takođe, kod običnih sijalica samo pet odsto utrošene energije pretvara se u svetlost, dok se ostatak gubi u obliku toplote, što ih čini znatno manje efikasnim.

3. Obnovljivi izvori energije – investicija u budućnost

Foto-ilustracija: Unsplash (jakub-zerdzicki)

Postavljanje solarnih panela omogućava proizvodnju sopstvene električne energije, dok solarni kolektori mogu preuzeti grejanje vode, smanjujući troškove za domaćinstvo.

Za primer, uzmimo kuću sa krovnom površinom od 50 m², što je tipična veličina za porodičnu kuću sa kosim krovom. Na takvom krovu može se postaviti oko 25 solarnih panela, uz pretpostavku da svaki panel zauzima oko 2 m². Ako svaki panel ima snagu od 400 W, ukupna snaga celog sistema iznosila bi 10 kW, što na godišnjem nivou može obezbediti između 10.000 i 15.000 kWh električne energije, u zavisnosti od količine sunčevog zračenja. Leti, kada su dani duži i proizvodnja energije veća, ovakav sistem može pokriti sve potrebe domaćinstva – od rada svih kućnih uređaja i osvetljenja do hlađenja prostora pomoću klima uređaja, a višak energije može se skladištiti u baterijama ili vraćati u mrežu putem neto merenja. Tokom zime, kada su dani kraći i proizvodnja energije niža, solarni sistem može obezbediti značajan deo električne energije za rad uređaja, dok se grejanje može dopunjavati solarnim kolektorima za toplu vodu ili kombinovati sa drugim izvorima energije poput toplotnih pumpi.

4. Efikasni uređaji smanjuju potrošnju

Uređaji sa visokim energetskim ocenama mogu značajno doprineti uštedama. Frižideri, veš mašine i bojleri nove generacije ne samo da smanjuju račune, već i produžavaju vek trajanja uređaja. Na međunarodnom nivou, značajna promena bila je uvođenje novih energetskih oznaka za kućne uređaje. Mnogi uređaji koji su se do tada nalazili u nekoj od klasa A (A+, A++ ili A+++), sada su prešli u neke od poslednjih kategorija na skali, što ukazuje na to je novim oznakama uvedena i stroža klasifikacija. Iako je za uređaje u boljim klasama potrebno izdvojiti više novca pri kupovini, pokazalo se da su i te kako isplativi, zbog uštede novca koji se ostvari kroz njihovo korišćenje, smanjenjem računa za električnu energiju.

5. Održivo upravljanje vodom

Ušteda vode je jednako važna kao i ušteda energije. Postavljanjem štedljivih slavina i tuševa, kao i sakupljanjem kišnice za baštenske potrebe, možemo racionalno koristiti prirodne resurse.

Milica Vučković

Novi Program finansijske podrške za plasman meda

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

Ministarstvo privrede Republike Srbije, u saradnji sa Fondom za razvoj, objavilo je da je počeo novi Program podrške namenjenog unapređenju pčelarstva u 2025. godini.

Ukupno 50 miliona dinara bespovratnih sredstava biće dostupno za proizvođače i prerađivače meda i drugih pčelinjih proizvoda. Poziv je otvoren za privredna društva i preduzetnike čija je delatnost vezana za finalizaciju proizvoda, uključujući nabavku specijalizovane opreme za pakovanje, skladištenje, kao i vozila za transport gotovih proizvoda.

Subjekti koji ispune uslove i predviđene kriterijume, mogu aplicirati za dobijanje sredstava koja pokrivaju do 50 odsto ukupnih troškova investicije, pri čemu je maksimalni iznos po pojedinačnom zahtevu ograničen na 3 miliona dinara. Za ostatak sredstava potrebnih za investicije, privrednici će koristiti vlastite resurse.

Pročitajte još:

Podnošenje zahteva za finansijsku podršku vrši se elektronskim putem preko Fonda za razvoj, a rok za podnošenje prijava je do potrošnje predviđenih sredstava, ali najkasnije do 30. juna 2025. godine.

Pad otkupne cene meda i prisustvo velikog broja lažnih proizvoda na tržištu predstavljaju izazove sa kojima se suočavaju pčelari.  Zbog ovih problema, na Beogradskom sajmu meda primetan je sve manji broj izlagača svake godine. Zabrinjavajući podaci jesu da je autentičan med prisutan samo u jednoj od tri tegle, što su globalni statistički podaci, kako je objavio RTS. Stoga, svaki program i javni poziv za pomoć pčelarima važni su kako bi se prevazišli pomenuti problemi.

Energetski portal

1...899091...1,671Page 90 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs