Evropska komisija i Plan pristupačne energije, zamišljen je da obezbedi niže troškove, veću konkurentnost i bezbednost snabdevanja, ali i da ubrza put ka održivom i ekološki prihvatljivom energetskom sistemu. Plan, čije se predstavljanje i očekivalo krajem februara, trebalo bi da ponudi konkretne mere za brzu i efikasnu reakciju na poskupljenje energenata, kao i da otvori vrata daljim ulaganjima u inovativne tehnologije koje će ujedno sačuvati životnu sredinu.

Neposredno uoči ove najave, 18. februara održan je sastanak na kome su članice tzv. Nuklearne alijanse Evropske unije – njih jedanaest, među kojima su Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Francuska, Mađarska, Holandija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska – apelovale na Evropsku komisiju da nužno uvrsti nuklearnu energiju u skori paket mera. U zajedničkoj izjavi ukazale su na to da nuklearni reaktori obezbeđuju stabilnost mreže i omogućavaju pouzdano snabdevanje niskougljeničnom energijom i van granica država koje ih poseduju. U tom kontekstu, ocenile su da će bez nuklearne energije biti teško, ako ne i nemoguće, ostvariti klimatske ciljeve i dostići neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, a da pri tome energija ostane cenovno pristupačna za građane. Nuklearna energija je bazna energija, stabilna, i ne zavisi od vremenskih prilika, zbog čega i jeste postalo jasno da je potrebno obezbediti energiju koja će biti kontinuirana.

Predlog alijanse podrazumeva i da Evropska komisija uspostavi okvir za olakšanu izgradnju novih nuklearnih postrojenja, uz jačanje i svega propratnog – od proizvodnje goriva, preko istraživanja i inovacija, do obrazovanja i razvijanja stručnih veština. Poseban akcenat stavljen je na ubrzani razvoj i uvođenje malih modularnih reaktora (SMR), za koje se veruje da mogu biti ključna karika u balansiranju proizvodnje i potražnje energije na kontinentu. 

Pročitajte još:

• Gana na putu da postane među prvim zemaljama Zapadne Afrike sa velikim nuklearnim postrojenjem
• Rast potražnje za električnom energijom – Japan se ipak okreće nuklearnoj energiji
• Osnovana Radna grupa za nuklearnu energiju u Hrvatskoj

Uporedo sa ovim dešavanjima, i Srbija ispituje sopstvene mogućnosti u oblasti energetike, vodeći računa o globalnim trendovima i potrebama domaćeg tržišta. Naime, Srbija je prošle godine u Francuskoj potpisala Memorandum o razumevanju, kojim je definisan okvir za dugoročnu saradnju u tranziciji ka niskougljeničnim tehnologijama. Nastavak zajedničkih projekata sa Francuskom, posebno kroz angažovanje kompanije EDF, mogao bi da bude važan korak ka energetskoj stabilnosti Srbije.

U Srbiji je do sada održana jedna radionica o obuci kadra potrebnih za nuklearnu energiju, a druga radionica o tome kako uključiti energetski sektor Srbije u projekat izgradnje nuklearne elektrane biće održana uskoro, što znači da Srbija otpočinje saradnju sa francuskim EDF-om, kako objašnjava i navodi Danas.

Nacrt strategije za razvoj energetike u Republici Srbiji, koji je prošao kroz javnu raspravu, uvodi ambiciozne ciljeve u pogledu obnovljivih izvora energije (OIE), predviđajući da do 2040. godine čak 70 odsto energetskog miksa bude pokriveno iz obnovljivih izvora. Najveći deo tog plana obuhvata jačanje kapaciteta vetroelektrana i solarnih parkova, koji bi zajedno trebalo da premaše 10 GW. Uz to, strategija otvara mogućnost razvoja nuklearnog programa, iako konkretni ciljevi za sada nisu definisani. 

Razmatrajući dugoročna rešenja, za Magazin Energetskog portala, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, objasnio je tom prilikom da smatra da bi Srbija trebalo da se pripremi za postepeno napuštanje uglja, koji trenutno dominira domaćom proizvodnjom električne energije. Ipak, potpuno oslanjanje isključivo na obnovljive izvore nije lako zamislivo bez dodatnih pouzdanih tehnologija, a upravo tu, po mišljenju pomenutog stručnjaka, nuklearna energija može poslužiti kao stabilna baza. Imajući u vidu trenutni deficit struje, koji iznosi između 1,2 i 1,5 GW, logično je, kako tvrdi, da se orijentišemo na iskustva zemalja iz okruženja, i da nam je jedan do dva reaktora dovoljno. Naime, Srbija je okružena ruskim reaktorima druge generacije snage oko 1 GW, dok je nama realno dostupna opcija treće generacije, a svet već radi na razvoju četvrte, torijumske generacije reaktora.

Energetski portal