Home Blog Page 88

WMO prognozira slabiju La Ninju – šta to znači za globalno vreme

Foto-ilustracija: Pixabay (Schäferle)

Meteorološki fenomen zahlađenja, La Ninja, koji se pojavio krajem prošle godine, slab je i verovatno će kratko trajati, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO). Karakterišu ga niže temperature površine okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Pacifiku, a obično se javlja na svakih tri do pet godina.

WMO navodi da trenutna La Ninja ima  60 odsto verovatnoću da se završi između marta i maja 2025, dok ta verovatnoća raste na 70 odsto za period april–jun.

Ova prognoza dolazi nakon što je februar 2025. potvrđen kao treći najtopliji februar u istoriji.

Najnoviji klimatski podaci takođe pokazuju da je januar 2025. bio najtopliji ikada zabeležen, uprkos prisustvu slabe La Ninje. To naglašava širi kontekst klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, koje se ogledaju u rastućim temperaturama i sve češćim ekstremnim vremenskim događajima.

Pročitajte još:

„Sezonske prognoze za El Ninjo i La Ninja, kao i njihovi uticaji na vremenske i klimatske obrasce širom sveta, važan su alat za informisanje o ranom upozorenju i delovanju. Ove prognoze dovode do milionskih ušteda u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, energetika i transport, a tokom godina su spasile hiljade života omogućavajući pripremljenost za rizike od katastrofa”, rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.

Izveštaji WMO pokazali su da se očekuju iznadprosečne temperature površine mora u svim većim okeanima—osim u blizini ekvatorijalnog istočnog Pacifika, te predviđa iznadprosečne temperature na gotovo svim kopnenim područjima širom sveta.

Za razliku od La Ninje, pojava El Ninja donosi toplije temperature mora. Poslednji je bio jedan od najjačih ikada zabeleženih, doprinoseći ekstremnim temperaturnim anomalijama u 2023. godini i čineći 2024. godinu najtoplijom godinom u istoriji.

Energetski portal

ULEZ u Londonu – Čistiji vazduh i sigurniji putevi za školarce

Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)

Kao u većini velikih gradova, i u Londonu je drumski saobraćaj dominantan izvor zagađenja vazduha. Statistike pokazuju da jedno od 11 dece u Londonu ima astmu, a loš kvalitet vazduha dodatno pogoršava ovo stanje.

Upravo zbog toga su 2019. godine uvedene takozvane Zone ultra-niskih emisija (Ultra low emissions zone – ULEZ), što znači da je u ovim delovima grada intenzitet saobraćaja smanjen, dok vozači benzinaca i dizelaša moraju da plate oko 16 dolara dnevno.

Da bi otkrili na koji način se uvođenje ovih zona odrazilo na zdravlje dece, naučnici sa Univerziteta Kembridž i Univerziteta Kraljice Marije u Londonu sproveli su istraživanje o zdravlju dece u Londonu i Lutonu. Rezultati studije, koja je objavljena u časopisu BMJ Open, pokazuju da su mnoge porodice prešle sa vožnje automobilom na aktivne načine putovanja – čak 42 odsto dece, koja su ranije putovala automobilom, sada koristi bicikl ili ide peške.

Roditelji i nastavnici prijavili su poboljšanja u kvalitetu vazduha i manju učestalost simptoma astme kod učenika, dok su bezbednije ulice podstakle više igre na otvorenom.

Takođe, smanjenje upotrebe automobila otvara veće mogućnosti za aktivne vidove prevoza poput pešačenja i vožnje bicikla, čime se smanjuje rizik od gojaznosti i drugih hroničnih bolesti.

Prema podacima organa lokalne vlasti Transport za London (Transport for London), ULEZ je doveo do značajnog smanjenja zagađenja azot-dioksidom (NO2) – za 53 odsto u centralnom Londonu, 24 odszo u unutrašnjem Londonu i 21 odsto u spoljnim opštinama.

Pročitajte još:

Promena navika i izazovi prilagođavanja

Međutim, prilagođavanje novim pravilima nije bilo lako za sve. Porodice iz spoljnijih delova Londona, gde je javni prevoz manje razvijen i skuplji, suočavaju se sa teškoćama nakon uvođenja Zona ultra niskih emisija.

Nekim porodicama pomogla je finansijska podrška za zamenu vozila, ali mnogi i dalje troškove smatraju previsokim. Pojedine porodice sada koriste alternativne metode, poput parkiranja van ULEZ zone i nastavka putovanja pešice, dok su druge i dalje prinuđene da koriste automobil kao najpouzdaniju opciju.

Iako nema sumnje da je ULEZ igrao ključnu ulogu u podsticanju zdravijih i ekološki prihvatljivijih načina putovanja, autori studije naglašavaju potrebu za dodatnim ulaganjima u pristupačne i efikasne opcije prevoza koje će omogućiti svim porodicama da iskoriste prednosti ove inicijative.

Energetski portal

Ograničavanje cene brašna koštalo mlinare 150 miliona dinara

Foto-ilustracija: Pixabay

Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.

Dok je cena brašna na istom nivou već godinu i po, mlinarima su porasli troškovi proizvodnje: od cene pšenice preko cene energenata do minimalne cene rada.

Poslovno udruženje mlinarske industrije Srbije Žitounija već duže vreme upozorava na loš ekonomski položaj mlinara zbog ograničenja kilske cene brašna, a njen predsednik Zdravko Šajatović, rekao je za Danas da do pre nekoliko dana niko iz države nije odgovarao na njihove apele.

„U više navrata pisali smo Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima ukazujući na velike gubitke mlinara, ali oni na to nisu odgovarali. U četvratak, 6. marta, prvi put su nas zvali iz Ministarstva privrede i dogovorili smo se da sada u ponedeljak, 10. marta, idemo kod njih na razgovor”, najavio je Šajatović za Danas.

Istakao je da se nada rešenju s obzirom na to da su gubici mlinova koji proizvode mala kilska pakovanja brašna u poslednjih godinu i po iznosila 150 miliona dinara i dodao da je reč o 16 mlinova.

Šajatović je ukazao da država u poslednjih godinu i po dana nijednom nije menjala proizvođačku cenu, a u međuvremenu je, kako je istakao, inflacija iznosila najmanje 10 odsto, dok je pšenica od jula prošle godine posle žetve do danas poskupela više od 20 odsto.

Pročitajte još:

„Osim toga, već smo dobili nove ugovore za struju, od 1. aprila struja će poskupeti za 32 odsto, a podsetimo i da je u međuvremenu dva puta korigovana cena rada. Znači svi troškovi su otišli gore, a proizvođačka cena se nije menjala”, rekao je Šajatović.

Prema njegovim rečima, Žitounija je ranije tražila da se proizvođačke cene povećaju ili da se mlinarima isplati kompenzacija, ili da se uredba ukine.

„Uredba je inače doneta suprotno Zakonu o trgovini. Zakonom o trgovini, tačnije prema članu 39 na osnovu kojeg je Vlada Srbije donela uredbu, piše da u slučaju poremećaja cena i problema snabdevenosti tržišta, što nikada nije bio slučaj, ta uredba se može doneti sa važenjem do šest meseci. Međutim, ona traje godinu i po dana i još je produžena do avgusta”, ukazao je Šajatović.

Takođe, Žitounija je ukazala i da je uredba o ograničenju cene brašna više socijalno-demagoški doneta, jer, kako je naveo Šajatović, mesečna porodična ušteda na brašnu iznosi samo 23 dinara.

„Ovo pokazuje da je efekat minimalan, a proizvođači koji proizvode kilsko pakovanje brašna imali su značajne gubitke”, rekao je Šajatović.

On je naglasio i da država ne može da vodi socijalnu politiku na teret proizvođača i privrede, nego na teret budžeta.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Danas.rs

Ozonska rupa na Antarktiku se zaceljuje: Nauka potvrdila uspeh globalnih ekoloških napora

Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživački tim sa Masačusetskog instituta tehnologije (MIT) doneo je ohrabrujuće vesti – ozonska rupa iznad Antarktika se oporavlja.

Nova studija, objavljena u prestižnom časopisu Nature, sa visokim nivoom statističke preciznosti (95 odsto) potvrđuje da je zaceljivanje ozonskog omotača direktna posledica globalnih napora da se smanje supstance koje ga oštećuju.

Ozon je prirodni gas koji igra ključnu ulogu u zaštiti zemlje od štetnog UV zračenja – poput nevidljive kreme za sunčanje. Pre četrdeset godina, naučnici su otkrili ozbiljno oštećenje ovog sloja iznad Antarktika, koje se otvaralo svakog proleća na južnoj hemisferi.

Godine 1986, Suzan Solomon, jedna od vodećih naučnica u ovom polju, predvodila je ekspedicije na Antarktik. Tada su ona i njen tim prikupili neoborive dokaze koji su pokazali da su hlorofluorougljenici (CFC) glavni krivci za uništavanje ozona. Ove hemikalije, nekada široko korišćene u rashladnim uređajima, u stratosferi pokreću reakcije koje razaraju ozonski omotač pod određenim sezonskim uslovima.

Već naredne godine, zahvaljujući ovim saznanjima, usvojen je Montrealski protokol – međunarodni sporazum koji je postepeno ukinuo proizvodnju CFC i drugih štetnih supstanci. Cilj je bio ambiciozan: potpuno zaceljivanje ozonske rupe.

Pročitajte još:

Prvi znaci poboljšanja uočeni su 2016. godine, a svake godine rupa se postepeno smanjivala, naročito u septembru. Ipak, tadašnji rezultati su bili pretežno kvalitativni, a naučnici nisu mogli sa sigurnošću da potvrde da li je oporavak direktna posledica ljudskih napora ili prirodnih klimatskih varijacija poput El Ninja, La Ninje i polarnog vrtloga.

„Postoji mnogo kvalitativnih dokaza koji pokazuju da se ozonska rupa poboljšava. Ovo je zaista prva studija koja je kvantifikovala poverenje u njen oporavak. Zaključak je, sa 95 odsto sigurnosti, da se ozonski omotač obnavlja. To je izvanredno i pokazuje da možemo rešavati ekološke probleme ako delujemo zajedno”, ističe Solomon.

Ako se ovaj trend nastavi, ona predviđa da bi već 2035. godine mogli doživeti godinu u kojoj ozonski omotač iznad Antarktika ostaje potpuno netaknut, dok bi u bliskoj budućnosti ozonska rupa mogla nestati zauvek.

Milena Maglovski

Prva solarna elektrana na krovu servisa Volvo kamiona u Srbiji

Od svog osnivanja pre gotovo 96 godina, poslovanje kompanije Volvo Trucks temelji se na striktnom poštovanju visokih standarda kvaliteta, bezbednosti i inovacija. Poslednjih decenija, kompanija je proširila svoju misiju i posebnu pažnju posvećuje zaštiti životne sredine, čime se izdvojila kao lider u industriji kada je reč o održivom poslovanju i inovacijama. Kao deo globalne strategije za smanjenje ekološkog otiska, Volvo Trucks Srbija učinila je značajan iskorak u tom pravcu postavljanjem prve solarne elektrane na krovu svog servisno-poslovnog centra u Novim Banovcima.

Foto: Volvo

Ovaj projekat, koji je realizovan u saradnji sa stručnjacima iz oblasti obnovljivih izvora energije, predstavlja ključni korak ka ostvarivanju ambicioznih ciljeva u oblasti održivosti i energetske efikasnosti. Solarna elektrana na krovu servisnog centra u Novim Banovcima nije samo primer inovativnog pristupa u industriji kamionskih servisa, već i konkretan dokaz da Volvo Trucks u Srbiji kontinuirano teži smanjenju negativnog uticaja na okolinu.

Prema procenama stručnjaka, veliki deo potrebe za električnom energijom ovog servisnog centra biće pokriven proizvodnjom iz solarnih panela, očekivana godišnja proizvodnja je oko 170 MWh, što će značajno smanjiti potrebe za snabdevanjem iz tradicionalnih izvora energije. U današnjem okruženju, kada se cena električne energije stalno povećava, a pouzdanost snabdevanja postaje sve neizvesnija, instalacija solarne elektrane donosi višestruke koristi.

U FOKUSU:

Osim što će se smanjiti troškovi za električnu energiju, smanjenje emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou za oko 70 tona predstavlja značajan korak u pravcu postizanja klimatskih ciljeva. Ova količina ugljen-dioksida ekvivalentna je sadnji više od 3.200 stabala, što dodatno naglašava posvećenost kompanije u smanjenju svog ekološkog otiska i doprinosu očuvanju prirodnih resursa. Za kompaniju je ovaj projekat samo deo šire strategije smanjenja ekološkog otiska i prepoznavanja važnosti održivih rešenja u svakodnevnom poslovanju.

Tako su preduzeli niz drugih mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje efikasnosti u svojim servisno-prodajnim centrima u Novom Sadu, Čačku i Doljevcu kod Niša. U svim tim centrima, Volvo Trucks s posebnom pažnjom pristupa očuvanju životne sredine, implementirajući zelene tehnologije i optimizovane procese koji minimiziraju negativan uticaj na prirodu.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Velika akcija pošumljavanja u okolini Novog Pazara: 68.000 novih sadnica do kraja godine

Foto-ilustracija: Unsplash (evaldas-grizas)

Na području Novog Pazara ove godine biće zasađeno 68.000 novih sadnica, od čega će 55.000 biti namenjeno pošumljavanju goleti i podizanju novih šuma na površini od oko 22 hektara, dok će preostalih 13.000 stabala biti zasađeno metodom konverzije šumskih površina na više od pet hektara.

U okviru akcije pošumljavanja, koja je pokrenuta uz podršku resornih ministarstava, na samo jednom hektaru biće posađeno 2.500 stabala smrče, dok će ukupna površina pod šumom do kraja godine dostići 65 hektara, što je skoro 50 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Pročitajte još:

Planom je predviđeno i uređenje šumskih područja u svrhu razvoja ekološkog turizma, uključujući izgradnju izletničkih šuma i staza zdravlja. Cilj akcije je povećanje zelenih površina, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje erozije tla, uz isticanje značaja šuma kao ključnog resursa za očuvanje ekosistema.

Akcija pošumljavanja deo je šire strategije zaštite životne sredine i održivog razvoja, a ovo će biti rekordni broj sadnica koji će biti posađen na teritoriji Novog Pazara.

Energetski portal

Otvoren novi ciklus programa Eko-Sistem – poziv za organizacije civilnog društva

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Mladi istraživači Srbije objavili su poziv organizacijama civilnog društva (OCD) koje se bave zaštitom životne sredine da se prijave za učešće u programu podrške civilnom društvu EKO-SISTEM.

Poziv je namenjen udruženjima građana i formalnim mrežama udruženja koja deluju u oblasti zaštite prirode, očuvanja biodiverziteta i klimatskih promena.

Rok za podnošenje projektnih prijava je 24. mart 2025. godine do 17.00 časova. Sve informacije i uslove poziva možete pogledati na web stranici na sledećem linku.

Pročitajte još:

Za sve zainteresovane organizacije, biće organizovana online informativna sesija u utorak, 11. marta 2025. godine, od 11.00 do 12.30 časova. Rok za prijavu na ovu sesiju je istog dana do 10.00 časova.

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem podrške reformama u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, uz aktivnije uključivanje OCD i drugih aktera u sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije.

Od 2020. do 2024. godine, Mladi istraživači Srbije su, uz podršku Švedske, realizovali programske aktivnosti sa fokusom na jačanje mreža organizacija koje se bave zaštitom životne sredine.

Energetski portal

Finska razvija najnapredniji sistem odlaganja radioaktivnog otpada

Foto-ilustracija: AI

Finska je nedavno završila probni rad u svom postrojenju za inkapsulaciju nuklearnog otpada, čime se stremi ka otkrivanju sigurnijeg i dugotrajnijeg odlaganja visoko radioaktivnog materijala, dok se sama radioktivnost ne spusti na bezbedan nivo tokom niza decenija. Reč je o jednom od najsavremenijih rešenja u upravljanju nuklearnim otpadom, a njegova uspešna realizacija mogla bi da posluži kao model za druge zemlje koje se suočavaju s istim izazovom.

Šta je inkapsulacija i zašto je važna?

Inkapsulacija je tehnološki proces kojim se visoko radioaktivni otpad, poput istrošenih gorivnih šipki iz nuklearnih reaktora, hermetički zatvara u specijalno dizajnirane kontejnere otporne na koroziju i mehanička oštećenja. Potom se kontejneri transportuju i odlažu u duboka geološka skladišta, smeštena u stabilnim stenovitim formacijama na velikim dubinama. Cilj postupka je da se radioaktivni materijal izoluje tokom hiljada godina – sve dok se nivo zračenja ne smanji na bezbedan prag.

Pročitajte još:

Finsko postrojenje za inkapsulaciju deo je tamošnjeg šireg kompleksa namenjenog konačnom odlaganju nuklearnog otpada. Kada proces konačnog odlaganja počne, iskorišćeno nuklearno gorivo biće transportovano iz privremenih skladišta u ovo postrojenje, kada će kontejneri biti prebačeni u podzemne tunele skladišta, na dubini između 400 i 450 metara, i položeni u specijalne deponione rupe obložene bentonitnom glinom, koja pruža dodatnu zaštitu od potencijalnog curenja radioaktivnih materijala, kako je objašnjeno na World Nuclear News (WNN).

Završetak probne faze

Finska kompanija zadužena za ovaj projekat, nedavno je završila probni rad konačnog odlaganja (Trial Run of Final Disposal – TRFD) u postrojenju za inkapsulaciju. Poslednji od pet kontejnera korišćenih tokom ovog probnog procesa, koji je započet u avgustu prošle godine, uspešno je inkapsuliran, prošao građevinsku inspekciju i transportovan u podzemno skladište na dubini od 430 metara, objašnjeno je dalje na sajtu WNN-a.

U probnoj fazi nisu korišćeni stvarni radioaktivni materijali, već simulirani, neradioaktivni testni elementi. Nakon što se završi neophodna analiza i otklone eventualne tehničke nesavršenosti, kompanija će dobiti dozvolu za zvaničan početak konačnog odlaganja iskorišćenog nuklearnog goriva iz dve finske nuklearne elektrane.

Energetski portal

CircuBot: Inovacija u reciklaži koja može da promeni budućnost upravljanja otpadom

Foto: CircuBot

Sortiranje, prerada i ponovna upotreba otpadnih materijala ključni su koraci na putu ka ostvarivanju ciljeva cirkularne ekonomije. Projekat CircuBot, koji Fond za nauku Republike Srbije finansira u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, nudi inovativno rešenje koje ima potencijal da unapredi reciklažne procese putem automatizacije. Kako bi se razvoj cirkularne ekonomije i efikasnije reciklaže postigao, najvažniji korak leži u preciznoj separaciji i sortiranju otpada. Upravo tu CircuBot dolazi sa revolucionarnim pristupom: automatizovanim sortiranjem pomoću robota.

Ovaj projekat je odgovor na zahtevnu regulativu Evropske komisije, koja nalaže da države-članice do 2035. godine smanje količinu komunalnog otpada koji se deponuje na 10 odsto od ukupnog otpada. S obzirom na trenutnu situaciju, sa stopama reciklaže u Evropskoj uniji, koje variraju između 20 i 60 odsto, i Srbijom koja reciklira manje od dva odsto komunalnog otpada, jasno je da je potrebno brzo delovati kako bi se stvorila efikasnija infrastruktura za upravljanje otpadom.

Dok mnoge zemlje Evropske unije već uveliko primenjuju automatizovane sisteme sortiranja, u Srbiji se još uvek oslanjamo na ručni rad u reciklažnim centrima, što ne samo da usporava proces već i stvara nebezbedne radne uslove. CircuBot cilja upravo na ovo: automatizacijom separacije otpada pomoću robota povećava efikasnost reciklaže i stvara sigurnije radno okruženje. Ova tehnologija može značajno doprineti smanjenju otpada na deponijama i ubrzanju prelaska na cirkularnu ekonomiju.

U FOKUSU:

Razvoj prototipa

CircuBot kombinuje naprednu robotiku, veštačku inteligenciju (AI) i mašinsko učenje za razvijanje sistema koji automatski detektuje, sortira i analizira otpad. Kroz saradnju dva vodeća srpska tima iz oblasti robotike i AI, na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, razvijen je prototip sistema koji koristi robotske ruke, industrijske kamere i naprednu računarsku analizu za identifikaciju i separaciju različitih vrsta otpada – uključujući PET ambalažu, limenke i elektronski otpad.

U prvoj fazi projekta, tim je fokusiran na razvoj prototipa u laboratorijskim uslovima, koristeći uzorke e-otpada koji su preuzeti iz vodećih srpskih firmi za e-reciklažu. Koncept prototipa zasniva se na robotskoj ruci i industrijskoj kameri koja detektuje otpad koji se kreće na konvejeru. Sistem na osnovu slika otpada automatski obavlja lokalizaciju i klasifikaciju različitih vrsta otpada, nakon čega robotska ruka vrši fizičko sortiranje. Ovaj pristup ne samo da ubrzava proces reciklaže već i smanjuje potrebu za ljudskim radom u rizičnim uslovima.

Osim što povećava efikasnost, CircuBot ima i druge pozitivne uticaje. Automatizacija reciklaže može znatno poboljšati bezbednost i zdravlje radnika, stvarajući prijatniji radni ambijent u poređenju sa trenutnim uslovima, koji podrazumevaju ručno sortiranje u stajaćem položaju i često nezdravim sredinama. Takođe, razvoj ove tehnologije doprinosi i stvaranju tima stručnjaka iz oblasti robotike, AI i računarskog vida, koji će raditi na rešavanju tehnoloških izazova i unapređenju industrije.

Projekat CircuBot će biti ključna karika koja će ubrzati transformaciju Srbije ka održivom sistemu upravljanja otpadom, usklađenom sa evropskim standardima i ciljevima cirkularne ekonomije. Ovaj pionirski projekat ne samo da pokazuje potencijal inovacija već i nudi konkretna rešenja za dugoročne ekološke izazove, stvarajući novu osnovu za odgovorno upravljanje otpadom u budućnosti.

Na Međunarodnom sajmu tehnike u Beogradu 2024. godine, prvi put su predstavljeni rezultati projekta, dok su posetioci mogli da se upoznaju sa ključnim elementima prototipa, uključujući mehanizam za automatizovano sortiranje otpada i interfejs za upravljanje putem veštačke inteligencije. Oni su imali priliku da uživo vide demonstraciju prototipa i razgovaraju sa članovima tima o tehničkim izazovima i budućim koracima projekta.

Autori ovog projekta su dr Arso Vukićević, docent Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, dr Kosta Jovanović, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Dragana Nišić, vanredni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Projektni tim CircuBot

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Severna Makedonija: Izdavanje garancija porekla za energiju iz OIE počinje u aprilu

Foto-ilustracija: Freepik (fabrikasimf)

Nacionalni operater tržišta električne energije (MEMO) u Severnoj Makedoniji najavio je uvođenje pravila za davanje garancija porekla električne energije od aprila ove godine.

Garancija porekla je elektronski dokument koji potrošačima pruža jasan dokaz da su određeni udeo ili količina električne energije koju koriste proizvedeni iz obnovljivih izvora, rekla je Sanja Božinovska, ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Severne Makedonije, na javnoj rasporavi održanoj povodom uvođenja pomenutih pravila.

Ona je dodala da su garancije porekla uspostavljene kao jedan od glavnih mehanizama za praćenje i proveru porekla električne energije u Evropskoj uniji, promovišući ekološku odgovornost i održivi razvoj uz povećanje transparentnosti i poverenja između potrošača i proizvođača energije.

MEMO je odgovoran za uspostavljanje i upravljanje registrom garancija porekla, uključujući izdavanje i evidentiranje transfera, njihovo priznavanje, opoziv i poništavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Generalni direktor Nacionalnog operatera tržišta električne energije, Zoran Đorđijevski, istakao je da MEMO aktivno radi na implementaciji sistema Garancija porekla u saradnji sa Grekelom, vodećom evropskom kompanijom u ovoj oblasti.

„Naš stručni tim, zajedno sa Grekel stručnjacima, posvećen je potpunoj implementaciji procesa za izdavanje i prenos Garancija porekla. Očekujemo da budu finalizovani, a do aprila ćemo i zvanično početi da ih izdajemo”, rekao je Đorđijevski.

On je istakao da je ovo je samo prvi korak ka punopravnom članstvu Nacionalnog operatera u evropskoj Asocijaciji tela za izdavanje garancija porekla (AIB). To je posebno važno za kompanije Severne Makedonije koje izvoze na evropsko tržište, a koje će sada imati lakši pristup potrošačima kojima su potrebni sertifikovani obnovljivi izvori energije.

Pročitajte još:

Pravila usklađena sa principima Evropskog sistema energetskih sertifikata

Tokom javne rasprave, Mitko Ognenoski, šef Odeljenja za obnovljive izvore energije i organizovano tržište električne energije u MEMO, predstavio je „Pravila za administriranje garancija porekla električne energije”, koja je MEMO usvojio Zakonom o energetici, Uredbom o garancijama porekla i standardima evrpske AIB.

„Ova pravila su takođe usklađena sa principima Evropskog sistema energetskih sertifikata (EECS), što dodatno obezbeđuje njihovo prihvatanje na evropskom tržištu. Pravila regulišu proces registracije korisnika u Registar garancija porekla, tehnička pravila za izdavanje, prenos i poništenje, objavljivanje javno dostupnih podataka, kao i prava i obaveze korisnika registra”, rekao je Ognegoski.

On dodaje da se garancije porekla izdaju samo za elektrane na obnovljive izvore energije koje su upisane u Registar proizvodnje električne energije koji vodi Ministarstvo i koje proizvode električnu energiju na teritoriji Severne Makedonije.

Uspostavljanjem sistema garancija porekla, Severna Makedonija pravi značajan korak napred ka većoj održivosti, konkurentnosti i poverenju u energetski sektor, obezbeđujući dodatnu vrednost za proizvođače i potrošače električne energije, saopštio je MEMO.

Milena Maglovski

Hrvatska domaćin dvema evropskim konferencijama o zelenoj tranziciji

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

U martu 2025. godine, udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), u saradnji sa evropskim partnerima – SolarPower Europe, RE-Source platformom i Evropskom komisijom, organizuje dve međunarodne konferencije posvećene zelenoj tranziciji i razvoju obnovljivih izvora energije:

Solar Flex Croatia 2025 – 12. marta 2025, hotel Šeraton, Zagreb

RE-Source Croatia 2025 – 13. marta 2025, hotel Šeraton, Zagreb

Ključne teme konferencija

Prema podacima Evropske komisije, udeo električne energije u ukupnoj potrošnji u Evropi će se udvostručiti do 2040. godine. Da bi se obezbedila stabilna i održiva proizvodnja zelene energije, potrebno je rešiti izazove poput sporog razvoja mrežne infrastrukture. Jedno od rešenja je povećanje fleksibilnosti energetskog sistema, pri čemu ključnu ulogu imaju baterijski sistemi za skladištenje energije. Ovi sistemi omogućavaju stabilnost mreže, efikasnije upravljanje potrošnjom i proizvodnjom, kao i sigurnu energetsku isporuku.

Pored tehnoloških inovacija, konferencije će se baviti modelima finansiranja obnovljivih izvora energije, poput dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA). Ovakvi modeli obezbeđuju investicionu sigurnost i stabilnost, što ih čini ključnim delom novih politika Evropske unije, uključujući Kompas konkurentnosti, Plan za čistu industriju i Akcioni plan za pristupačnu energiju.

Konferencija Solar Flex Croatia 2025, čiji je generalni partner Predstavništvo Evropske komisije u Hrvatskoj, prvi je događaj u okviru evropske kampanje Let’s Flex, koju pokreće SolarPower Europe. Skupiće vodeće evropske i regionalne energetske stručnjake koji će raspravljati o optimizaciji elektroenergetske mreže, njenoj otpornosti, kao i razvoju pametnih zgrada i domaćinstava.

Dan kasnije, konferencija RE-Source Croatia 2025, u svom trećem izdanju, okupiće predstavnike energetski intenzivne industrije, preduzetnike i proizvođače obnovljive energije. Kao zvanični događaj evropske RE-Source platforme, konferencija će omogućiti učesnicima da se upoznaju sa modelima dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), koji pomažu kompanijama u ispunjavanju ESG standarda, smanjenju emisija i jačanju energetske nezavisnosti.

Više informacija o konferencijama dostupno je na zvaničnoj internet stranici OIEH-a.

Energetski portal

DR Kongo planira da zaštiti 550.000 kvadratnih kilometara najveće preostale tropske šume

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Demokratska Republika Kongo nedavno je predstavila ambiciozan plan za zaštitu i očuvanje najveće preostale tropske šume na svetu. Predsednik Feliks Čisekedi istakao je da će projekat obuhvatiti stvaranje najvećeg svetskog rezervata tropskih šuma duž sliva reke Kongo, koji će se prostirati na više od 550.000 kvadratnih kilometara šume.

Ovaj korak predstavlja ključnu inicijativu za zaštitu šumskih ekosistema u Kongo basenu, čije šume čine značajan deo globalnih prirodnih resursa. Kroz stvaranje zelenog koridora, koji će povezati regiju Kivu i glavni grad Kinšasu, DR Kongo planira ne samo očuvanje šuma, već i podsticanje ekonomskog razvoja i poboljšanje životnih uslova miliona ljudi u ovom regionu. Proširenje koridora na više od 2.400 kilometara biće važan korak ka održivom razvoju, zaštiti biodiverziteta i smanjenju uticaja klimatskih promena.

Kako prenose svetski mediji, predsednik Čisekedi je istakao da ovaj projekat ne uključuje samo zaštitu tropskih šuma, već ima i širi uticaj na lokalnu zajednicu. Procene govore da bi realizacija zelenog koridora mogla doneti oko 500.000 novih radnih mesta i obezbediti milion tona hrane godišnje za Kinšasu, najveći grad u Africi.

Pročitajte još:

Podršku projektu pružila je i Evropska unija, koja je za ove svrhe mobilisala milijardu evra, a pored toga obezbedila je i dodatnih preko 40 miliona evra granta finansiranja za podsticanje održive poljoprivrede, korišćenje obnovljivih izvora energije i očuvanje biodiverziteta.

Podaci koje je podelio Svetski ekonomski forum (WEF) pokazuju da basen reke Kongo predstavlja najveći tropski šumski rezervoar ugljen-dioksida na svetu, godišnje apsorbujući 1,5 milijardi tona CO2, dok močvara ovog basena skladišti gotovo 30 milijardi tona ugljen-dioksida. Oko 60 odsto šuma u ovom basenu nalazi se u DR Kongu, a basen je dom za približno 10.000 jedinstvenih vrsta.

Energetski portal

ENTSO-E: Digitalizacija ključna za optimalno korišćenje kapaciteta mreže

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Digitalizacija predstavlja ključnu ulogu u unapređenju rada elektoroenergetske mreže, planiranja mreže i integraciji obnovljivih izvora energije, što je od suštinskog značaja za postizanje globalnih i evropskih ciljeva smanjenja emisije ugljen-dioksida, naglašeno je u izveštaju „TSO-DSO: Izazovi i mogućnosti za digitalni elektroenergetski sistem EU“. Izveštaj su objavili DSO Entity (organizacija koja predstavlja operatere distributivnih sistema) i ENTSO-E (Evropska mreža operatera prenosnih sistema).

Ovaj dokument predstavlja značajnu prekretnicu u rešavanju izazova upravljanja mrežom i energetske tranzicije. Takođe, stvoriće osnovu za povećanje kapaciteta i optimalno korišćenje postojećeg kapaciteta postizanjem veće interoperabilnosti i prikupljanjem relevantnijih informacija.

Navodi se da rastuća potražnja za električnom energijom u mnogim zemljama zahteva pravovremene i precizne odluke o investicijama kako bi se osigurao kapacitet mreže. Pored toga izavoz za elektroenergetski sistem je i povećanje distribuiranih izvora energije koji trebaju biti integrisani u sistem. To sve zahteva koordinisano planiranje i operativne strategije.

Pročitajte još:

„Sa povećanjem vremenskih anomalija i proizvodnje zavisne od vremena, napredno prognoziranje postaje osnovno za sigurnu i optimalnu operaciju mreže. Konačno, razvijajuća geopolitička situacija zahteva robusnu, podatcima vođenu i otporne sajber odbrane koja štiti elektroenergetski sistem u svakom trenutku, uključujući situacije kada spoljne entitete pokušavaju da sabotiraju njegov rad”, stoji u izveštaju.

Izveštaj ističe ključne izazove sa kojima se suočavaju TSO (Operator sistema prenosa) i DSO (Operator sistema distribucije), a pojavljuje se i tehnologija digitalnih blizanaca (DT) kao moćan alat za suočavanje sa izazovima evropskog društva. Glavna karakteristika digitalnog blizanca je povezanost sa podacima iz stvarnog sveta, što omogućava da digitalni model bude u stalnoj interakciji sa fizičkim sistemom.

Sa DT tehnologijama, evropski elektroenergetski sistem može postati otporniji, orentisan prema korisnicima, efikasniji i održiviji, vodeći ka budućnosti sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Ključne prednosti implementacije DT uključuju poboljšanu vidljivost i kontrolu mreže, uvide zasnovane na podacima koji omogućavaju optimizovano održavanje, rano prepoznavanje potencijalnih problema, kao i omogućavanje informisanijeg donošenja odluka i planiranja ulaganja.

Jasna Dragojević

Najavljena izgradnja zajedničke granične železničke stanice Srbije i Severne Makedonije

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Severna Makedonija i Srbija će uskoro imati zajedničku graničnu železničku stanicu, zahvaljujući sporazumu o bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 2,8 miliona evra, potpisanom u Skoplju. Ova sredstva obezbeđena su putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i njima se dopunuje zajam od pet miliona evra, koji je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već odobrila. Ona će se koristiti za izgradnju i tehničku pomoć.

Železnički granični prelaz nalaziće se u Tabanovcima, u Severnoj Makedoniji, na železničkom Koridoru X, koji je deo proširenja Transevropske transportne mreže (TEN-T) ka regionu Zapadnog Balkana, navodi EBRD.

U okviru radova, sprovodiće se modernizacija postojećih objekata železničke stanice, kao i izgradnja novih energetski efikasnih objekata sa solarnim panelima. Nakon što bude završena, ovu stanicu koristiće osoblje obe zemlje, sa ciljem optimizovanja carinske kontrole na granici i smanjenja vremena čekanja.

Pročitajte još:

Aleksandar Nikoloski, prvi potpredsednik Vlade i ministar saobraćaja Republike Severne Makedonije, istakao je da se nada da će ovo biti uvod u ponovno uspostavljanje redovne putničke železničke linije između Skoplja i Beograda, što će zahtevati napore sa obe strane.

Dodao je da je projekat vredan 7,4 miliona evra za građevinske radove i 250.000 evra za konsultantske usluge i nadzor.

„Koridor X predstavlja ključnu ekonomsku arteriju zemlje, koja će poboljšati kretanje robe i ljudi, olakšati izvoz i uvoz ka i iz Evrope, dovesti do otvaranja novih radnih mesta, povećanja ekonomske aktivnosti i ubrzanja tranzita putnika i robe kroz zemlju, čime će je učiniti atraktivnijom destinacijom”, zaključio je ministar Nikoloski.

Energetski portal

EU pojednostavljuje pravila na polju održivosti – šta su novi predlozi?

Foto-ilustracija: Freepik (foto AI)
Foto: ESG Adria Summit

Evropska komisija je usvojila novi paket predloga usmerenih na pojednostavljenje pravila EU, jačanje konkurentnosti i otključavanje dodatnog investicionog kapaciteta. Ova inicijativa ima za cilj stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja koje omogućava kompanijama unutar Unije da rastu, inoviraju i otvaraju kvalitetna radna mesta, dok se istovremeno održavaju ključni ciljevi klimatske politike, poput onih definisanih u Evropskom zelenom dogovoru. Šta ovo znači za naš region, pojašnjava Nevena Dičić Kostić, ekspertkinja za održivi razvoj u kompaniji Sustineri Partners.

„U fokusu reformi su održivo finansijsko izveštavanje, dužna pažnja u pogledu održivosti, EU taksonomija, mehanizam prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) i evropski investicioni programi. Predložene promene posebno olakšavaju poslovanje malih i srednjih preduzeća, smanjujući regulatorno opterećenje i usmeravajući obaveze ka velikim kompanijama s najvećim uticajem na klimu i životnu sredinu. Očekuje se da će ove mere doneti uštede od oko 6,3 milijarde evra godišnje i mobilisati dodatnih 50 milijardi evra javnih i privatnih investicija”, dodaje Dičić Kostić.

Jedna od ključnih promena odnosi se na izveštavanje o održivosti. Kompanije koje nisu u obaveznom opsegu izvještavanja (što uključuje i firme u regionu) pratiće standard koji će biti razvijen po uzoru na već postojeći VSME standard. Ovaj standard za mikro, mala i srednja preduzeća omogućava proporcionalno izveštavanje prilagođeno veličini firme, uz dva nivoa izveštavanja – osnovni i napredni. Osnovni nivo pokriva ključne metrike kao što su emisije gasova sa efektom staklene bašte, upotreba resursa, zdravlje i bezbednost radne snage i poslovna etika, dok napredni nivo donosi dodatne detalje relevantne za finansijske institucije i velike korporativne kupce. Pored pojednostavljenja obaveza izvještavanja, značajne izmene su predložene i u okviru CSDDD (Direktiva o dužnoj pažnji u pogledu održivosti). Nova pravila sada jasno definišu da su obaveze izveštavanja ograničene na direktne dobavljače, dok drugi i treći nivo lanca snabdevanja nisu u obaveznom dometu izveštavanja. Ovo znači značajno rasterećenje za kompanije u regionu koje izvoze u EU ili sarađuju sa evropskim partnerima. Kada je reč o CBAM-u, predlog uključuje dve važne izmene: Mali uvoznici koji godišnje uvoze manje od 50 tona određenih proizvoda biće izuzeti od obaveza. Rok za punu primenu CBAM-a je pomeren na 2027. godinu, što daje kompanijama više vremena za prilagođavanje. Šta ovo znači za region?

Pročitajte još:

„Predložene reforme EU imaće značajan uticaj i na zemlje koje nisu članice, posebno one koje su ekonomski povezane s Unijom kroz trgovinske sporazume ili koje teže usklađivanju svojih politika s evropskim standardima. Pojednostavljenje mehanizma prilagođavanja granica ugljenika (CBAM) znači da će izvoz u EU biti podložan jasnijim i lakše primenjivim pravilima, ali će i dalje zahtevati prilagođavanje proizvodnih procesa kako bi se smanjio ugljenični otisak. Takođe, smanjenje regulatornog opterećenja za kompanije u EU može doneti promene u lancima snabdevanja, s mogućim smanjenjem zahteva za manje dobavljače izvan Unije, što bi moglo uticati na konkurentnost firmi u regionu. Ovo će svakako biti i jedna od tema na kojoj ćemo govoriti na ESG Adria Samitu, s obzirom na veliki interes privrednika u regionu”, napominje Dičić Kostić.

S druge strane, pojednostavljenje pristupa investicionim fondovima, poput InvestEU, može otvoriti nove prilike za projekte u susednim državama koje sarađuju s evropskim finansijskim institucijama, omogućavajući im da privuku više sredstava za održive i inovativne projekte. Ove promene mogu predstavljati izazov za firme izvan EU koje žele zadržati ili proširiti svoje poslovanje na evropskom tržištu, ali istovremeno nude priliku onima koji su spremni unaprediti svoje poslovne modele u skladu s novim pravilima i standardima održivosti. Evropska komisija će uputiti ove predloge na razmatranje Evropskom parlamentu i Veću. Paralelno s tim, nastavlja se proces javnih konsultacija kako bi se osigurala efikasna implementacija i dalja optimizacija regulatornog okvira. 

Izvor: ESG Adria Summit

HE „Ulog“ dobila dozvolu za rad

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS)  izdala je dozvolu za rad hidrocentrale „Ulog” kod Kalinovika snage 35,4 megavata.

Dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije izdata je na period od pet godina.

Iz RERS je saopšteno da je zahtev za dozvolu iz koncesionog preduzeća „EFT HE Ulog“ dostavljen 20. decembra, a da je 3. marta održana opšta rasprava u Kalinoviku u prostorijama opštine.

Pročitajte još:

„Opšta rasprava je održana u zakazano vreme i istoj je, pored predstavnika Regulatorne komisije, prisustvovao, predstavnik podnosioca zahteva. Na opštoj raspravi, nije bilo komentara, sugestija, niti bilo kakvih predloga za izmenu nacrta dozvole. U ostavljenom roku nije bilo dostavljenih komentara u pisanoj formi. Tokom ovog postupka nije bilo podnesenih zahteva zainteresovanih lica za učešće u postupku”, saopšteno je i RERS.

Radovi na izgradnji započeli su 2010. godine, a završetak projekta je prolongiran nekoliko puta. Prošle godina akumulacija je puštena u probno punjenje.

Vrednost investicije u HE „Ulog” je 70 miliona evra, a vlasnik koncesije je firma EFT.

Energetski portal

1...878889...1,674Page 88 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs