Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

ESG menadžerka kompanije Masdar Taaleri Generation Ivana Gažo radi u OIE industriji skoro deset godina. U tu deceniju stalo je mnogo savladanih izazova, sprovedenih projekata, pa i poneka borba sa vetrenjačama, poput onih koje su se dešavale prilikom razvoja vetroparka Čibuk 1, tada jednog od pionirskih projekata ove vrste u Srbiji.

Isti tim sada radi na razvoju Čibuka 2, a u svoj portfolio upisali su i prvu solarnu elektranu – Meadows u Kovinu.

Po čemu se razlikuju projekti vetroparkova i solarnih elektrana, šta tačno podrazumeva sve popularnija pozicija ESG menadžera, zašto bi preporučila mladim ženama sa društvenih fakulteta da karijeru grade u OIE sektoru – samo su neke od tema o kojima je Ivana Gažo govorila za portal OIE Srbija.

Kako ste se kao filolog našli u sektoru OIE?

– Po meni studije filologije proizvode svestrane pojedince koji mogu da rade u bilo kom sektoru privrede. Filologija pruža mogućnost da se istraže različite poslovne opcije, naročito ako vam se promene interesovanja ili životne okolnosti. Karijerni izbori ne moraju biti večni, a promenama su obično sklonije, ali i vičnije žene. Nakon fakulteta sam više puta menjala oblasti u kojima sam radila. Ipak, obnovljivi izvori energije su ono u čemu sam se pronašla i gde sam se zadržala najduže. Nedavno sam završila i master studije ekonomije, tako da filologija nije moje jedino obrazovanje.

Bili ste u timu koji je radio na razvoju vetroparka Čibuk 1, tada jednog od pionirskih projekata ove vrste u Srbiji. Kakvo iskustvo nosite iz tog projekta?

– Nosim pre svega osećaj velikog ponosa što sam bila deo jedne grupice ljudi koja je razvila nešto što je u tom trenutku bilo potpuno nesvakidašnje za našu zemlju. Nama je na trenutke izgledalo kao da se zaista borimo sa vetrenjačama i neke prepreke su delovale nesavladivo, ali smo ipak uspeli da realizujemo projekat koji je u tom momentu bio najveći vetropark u Srbiji, ali i u regiji Zapadnog Balkana. Tada je bilo mnogo izazova, ali moje kolege i ja danas imamo gomilu anegdota iz tog perioda kojih se obično sećamo sa osmehom.

Pročitajte još:

• USMERAVALI SU ME KA EKONOMIJI, ALI TERMOENERGETIKA JE BILA MOJ IZBOR
• RADUJEM SE KADA UPOZNAM SNAŽNE ŽENE KOJE RAZBIJAJU PREDRASUDE
• USPEH JE DOSTIŽAN AKO UVEK DAJEŠ MALO VIŠE I MALO BOLJE OD DRUGIH

U februaru 2024. godine prelazite u kompaniju Masdar Taaleri Generation koja trenutno radi na razvoju projekta vetroparka Čibuk 2. Koliko se ta dva vetroparka razlikuju?

– Kompanija Masdar Taaleri Generation je prirodni nastavak projekta Čibuk 1 – isti tim na novim zadacima. Na Čibuku 1 se krenulo od nule i to ogromno iskustvo koje smo stekli na našem prvom projektu je utabalo staze razvoju Čibuka 2. U međuvremenu je napravljen veliki pomak u oblasti obnovljivih izvora energije u našoj zemlji: doneta je nova legislativa, razvoj ovakvih projekata je dobio prioritetnu poziciju u energetskim planovima, pojavila su se modernija tehnička rešenja, ali se promenila i svest kako običnih ljudi, tako i donosilaca odluka. Mi smo i kao tim i kao individue mnogo toga naučili na Čibuku 1 i te lekcije su pomogle da projekat Čibuk 2 ide nekim mirnijim tokom.

Kada možemo da očekujemo početak gradnje Čibuka 2?

– Izgradnja će početi u narednih nekoliko meseci. Očekujemo da će vetroelektrana biti operativna početkom 2026. godine.

MTG planira gradnju solarne elektrane Meadows u Kovinu. Koje izazove donosi razvoj solarne elektrane u poređenju sa vetroelektranama?

– Nama kao timu je ovo prvi projekat solarne elektrane u našem portfoliju. Još uvek smo u veoma ranoj fazi razvoja i za sada bi se moglo reći da je vetroelektrana ipak zahtevniji projekat od solara, i to ne samo u inženjerskom smislu. Razvoj solarne elektrane Meadows je za sada nailazio na probleme proceduralne i administrativne prirode, ali ih je MTG tim dobro rešavao.

Angažovani ste na poziciji ESG menadžera, što je sve popularnije zanimanje. Šta tačno ta pozicija podrazumeva? Kako izgleda Vaš radni dan?

– Koncept ESG-a zahteva da kompanija kao merilo uspešnosti pored finansijskih pokazatelja, uvede i fokus ka društvenim i ekološkim aspekatima poslovanja. Nas kao zemlju tek čekaju prave „zelene promene“, te je ova tema prevazišla status usputne priče ili običnog trenda. Projekti zelene energije moraju biti ESG lideri koji pokazuju šta znači odgovorno investiranje uz održive ciljeve.

Moji svakodnevni zadaci su podeljeni po projektima. Čibuk 1 je u operativnoj fazi, prošlo je nekoliko godina i može se reći da smo „uigrani“ u upravljanju aktivnostima na vetroparku uz  istovremeno gajenje partnerskog odnosa sa lokalnom zajednicom. Trenutno je moj fokus na razvoju novih projekata, pre svega Čibuka 2, koji je u fazi ugovaranja finansiranja i izgradnje, što zahteva postavljanje adekvatnog set up-a u koji će biti inkorporirani ESG principi na kojima insistiraju naši investitori i zajmodavci.

Koje ESG standarde ili jednostavno uslove iz oblasti zaštite životne sredine treba da ispuni jedna kompanija da bi realizovala kompleksan projekat kao što je vetropark ili solarna elektrana?

– ESG standardi su više od očuvanja životne sredine. „E“ komponenta se naravno odnosi na smanjenje negativnih uticaja na prirodu i usklađivanje sa međunarodno preuzetim obavezama na ovu temu, ali su tu i „S“ komponenta koja se bavi odnosima sa zaposlenima, liderstvom, državnim institucijama i lokalnim zajednicama, kao i „G“ komponenta korporativnog upravljanja koja reguliše biznis etiku, procedure, odgovornost i transparentnost jedne kompanije.

Projekti zelene energije su najčešće finansirani od strane finansijskih institucija koje insistiraju na primeni najviših standarda u oblasti ESG što podrazumeva, između ostalog, unapređenje prirodne sredine i smanjenje negativnih uticaja, brigu o biodiverzitetu, angažovanje u društvenoj zajednici u kojoj se razvija projekat, mehanizme naknade štete, najviše mere bezbednosti i zdravlja na radu i transparentno korporativno upravljanje.

Da li se i kako menjao odnos prema ženama u OIE industriji u Srbiji u kojoj radite skoro deset godina?

– Primećujem i raduje me da je u ovoj oblasti sve više žena, jer je energetika bila tradicionalno muški posao. Žene su po meni osetljivije na ekološke i društvene probleme i zbog toga one mogu biti nosioci pozitivnih promena u energetskoj tranziciji naše zemlje. Ima nekoliko sjajnih primera kompanija koje jačaju ulogu žene u biznisu, imaju dosta veliki procenat žena u strukturi zaposlenih, kao i manje razlike u zaradama između muškaraca i žena. Naravno, bilo bi dobro da takvih primera bude sve više.

Da li ste Vi lično nekad osetili diskriminaciju zbog svog pola, pogotovo zato što ne dolazite iz sveta inženjerstva, već društvenih nauka, budući da ste završili italijanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu?

– Nikada. Mislim da su kolege suprotnog pola uvek cenile moju želju da učim i razumem, a ja sam zauzvrat od njih dobijala mentorstvo i mogućnosti za napredovanje. Moja znanja o obnovljivim izvorima energije potiču pre svega od kolega inženjera, ali i ostalih kolega koji su pokrivali neke druge sfere.

Zašto biste preporučili mladim ženama sa društvenih fakulteta da karijeru grade u OIE sektoru?

– Ovo je sektor koji rapidno raste i nudi mogućnosti za zaposlenje u različitim oblastima od inženjeringa, preko ekonomije i finansija, prava, tehnologije, zaštite životne sredine, projektnog menadžmenta, pa sve do liderskih pozicija. Sa druge strane, ovo je posao koji vam pruža satisfakciju kroz činjenicu da radite nešto važno i dobro za planetu, kao i za buduće generacije.

Imajući u vidu da Vam i suprug radi u sektoru energije vetra, da li je ta činjenica prednost ili opterećenje, kako za brak, tako i za posao?

– Mi smo jedno drugom podrška u svakom smislu, pa i u profesionalnom. Nemamo problem da razumemo međusobne poslovne obaveze i prioritete, a uvek možemo i da se konsultujemo kada je to potrebno. U ovom sektoru smo stekli i dosta prijatelja, tako da je u našoj kući vetar nepresušna tema.

Majka ste dve devojčice. Da li ćete ih savetovati da se obrazuju i usmere ka sektoru OIE?

– U udžbeniku za prirodu i društvo za 4. razred postoji lekcija posvećena obnovljivim izvorima energije u kojoj postoji slika i informacija o Čibuku 1, te je moja mlađa ćerka sa ponosom objašnjavala drugarima iz odeljenja da mama tamo radi. Mojoj deci su ove teme bliske i sigurno bi mi bilo drago da se jednog dana bave obnovljivim izvorima energije. Ipak, najvažnije je da odaberu ono što njih interesuje i da jednog dana uživaju radeći svoj posao.

Izvor: OIE Srbija