Poznata po svojoj prirodnoj lepoti, bogatstvu resursa i visokom standardu života, Kanada, kao druga po veličini zemlja na svetu, prostire se na teritorijama koje obuhvataju raznovrsne eko-sisteme, od impozantnih planina do ogromnih šuma i jezera.

Zemlja je lider u oblasti inovacija, obrazovanja i održivog razvoja, te igra ključnu ulogu u globalnim pitanjima, od ekonomije do zaštite životne sredine. S obzirom na svoje bogatstvo prirodnih resursa, Kanada je postavila visoke standarde za očuvanje prirode, istovremeno podržavajući napredak u industriji i tehnologiji, a o tome nam govori Mišel Kameron, ambasador Kanade u Srbiji.

Kanada je visokopozicionirana na EPI listi (Indeks ekoloških performansi), koji su ključni faktori koji doprinose ovoj poziciji?

– Visoka ocena Kanade na EPI lsti odražava našu snažnu posvećenost održivosti životne sredine i naš proaktivan pristup upravljanju prirodnim resursima. Ova ocena je direktan rezultat stalnog naglaska Kanade na zaštiti biodiverziteta i prirodnih staništa, kao i na poboljšanju kvaliteta vazduha i vode. Imamo snažne eko loške politike i zakone koji podržavaju održivi razvoj, osiguravajući da generacije koje dolaze mogu da koriste obilje prirodnih resursa. Iako smo ponosni na naše zajedničke napore, još smo ponosniji na našu prirodu. Kanada je druga po veličini zemlja na svetu i jedina koja ima izlaz na tri okeana. Pored toga, više od 60 odsto jezera na svetu smešteno je u Kanadi, što nam omogućava da imamo sedam odsto obnovljivih slatkih voda na globalnom nivou. Naše prostrane borealne šume pokrivaju 60 odsto teritorije zemlje i igraju ključnu ulogu u skladištenju ugljen-dioksida, prečišćavanju vazduha i vode i regulisanju klime. Odgovorno se ponašamo prema našim obavezama u pogledu zaštite prirode.

Tako visok rezultat na EPI listi Kanada je postigla zahvaljujući posvećenosti građana i izabranih vlasti na svim nivoima. Ova podrška dovela je do uspostavljanja nacionalnih standarda kvaliteta vazduha koji ograničavaju koncentraciju štetnih zagađivača. Ovi standardi, zajedno sa konkretnim napretkom u prelasku na čistiju energiju, doveli su do značajnog smanjenja zagađenja vazduha širom zemlje. Takođe imamo opsežnu mrežu stanica za praćenje, koja meri kvalitet vazduha širom zemlje. U kombinaciji sa strogim standardima i politikama, to nam omogućava čist vazduh i čini Kanadu prvom na EPI listi po kvalitetu vazduha. Kanađani su, takođe, odgovorni za strategiju održivog upravljanja šumama u zemlji, koja uključuje stroge zakone i naučno zasnovane prakse, kao što je obavezivanje na odobrene planove upravljanja šumama na javnim površinama i uspostavljanje zaštićenih područja za očuvanje ključnih staništa.

U pomorskom upravljanju Kanada primenjuje integrisani pristup upravljanju okeanima, stvarajući mrežu pomorskih zaštićenih područja za očuvanje pomorskog biodiverziteta i staništa, koordinisanih od strane Savezne strategije za pomorska zaštićena područja, kako bi se zaštitila važna staništa riba i morskih sisavaca, ugrožene vrste i oblasti visokog biološkog produktiviteta. Ovo osigurava održivu industriju za one koji rade u ovom sektoru. Kao i u svakoj zemlji, postoji prostor za poboljšanje i prilagođavanje postojećih praksi, politika i zakona u cilju zaštite životne sredine. Klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju za svet, to uključuje i Kanadu, i utiču na naše šume i poljoprivredni sektor. Povećana učestalost i intenzitet šumskih požara, koji su pogoršani klimatskim promenama, doveli su do rekordnih razaranja, s tim da je 2023. godina zabeležila najkatastrofalniju sezonu požara do sada.

Ovi požari postaju veći i učestaliji nego ikada pre, što predstavlja ozbiljan rizik za životnu sredinu i javno zdravlje. Klimatske promene utiču i na poljoprivredni sektor kroz nepredvidive temperature, promenljive padavinske obrasce i učestalije ekstremne vremenske događaje. To dovodi do smanjene proizvodnje hrane usled manjih prinosa i propalih useva. Zbog klimatskih promena, postoji hitna potreba za razvijanjem strategija zaštite životne sredine koje će pomoći u ublažavanju i prilagođavanju njihovim posledicama. Kroz diskusije zasnovane na naučnim podacima između građana Kanade i vlasti, nastavićemo sa napretkom u zaštiti naše životne sredine.

U FOKUSU:

• Održivost na zapadnom balkanu: put ka tranziciji
• Prva solarna elektrana na krovu servisa Volvo kamiona u Srbiji
• CircuBot: Inovacija u reciklaži koja može da promeni budućnost upravljanja otpadom

Koje su glavne strategije i inicijative koje sprovodite kako biste ubrzali prelazak na održive izvore energije?

– Tokom poslednjih pet godina, Kanada je postigla značajan napredak u energetskoj tranziciji kroz kombinaciju zakona, akcijskih planova i uspešnih inicijativa. Savezna vlada je implementirala nekoliko ključnih politika, uključujući kanadski zakon o odgovornosti za emisiju neto nula, koji Kanadu zakonski obavezuje da postigne emisiju neto nula gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Takođe, Standard čistih goriva ima za cilj smanjenje ugljenične intenzivnosti goriva korišćenih u transportu, industriji i zgradama. Ovi zakoni su dopunjeni akcijskim planovima kao što je Pankanadski okvir za čist rast i klimatske promene, koji opisuje mere za smanjenje emisija, ulaganje u čiste tehnologije i izgradnju otpornosti na klimatske uticaje.

Kanadski napori dali su značajne rezultate. Zemlja je doživela značajan porast kapaciteta obnovljivih izvora energije, posebno u oblasti vetro i solarne energije. Ulaganja u čiste tehnologije i infrastrukturu takođe su porasla, uz podršku inicijativa kao što je Plan rasta Kanadske banke za infrastrukturu, koja alocira sredstva za projekte čistih izvora energije. Takođe, Kanada je na dobrom putu da do 2030. godine postepeno okonča proizvodnju električne energije iz uglja, s obzirom na to da su pojedine provincije već postigle značajan napredak. Ovi rezultati naglašavaju posvećenost Kanade održivoj energetskoj budućnosti i njenu ulogu kao lidera u globalnoj energetskoj tranziciji.

Kako se pripremate za budućnost u kojoj će obnovljivi izvori postati primarni izvor energije? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovoj oblasti?

 – Kanada je postigla značajan napredak u širenju svojih obnovljivih izvora energije tokom poslednjih nekoliko godina. Ima instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije od 106 gigavata, što je čini jednom od vodećih zemalja u ovom sektoru. Hidroenergija i dalje ostaje dominantni izvor, čineći 62 odsto ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. Vetro i solarna energija takođe su zabeležile značajan rast, pri čemu je kapacitet energije vetra porastao za oko 20 odsto, a kapacitet solarne energije za oko 30 odsto od 2018. godine. Pored hidro, vetra i sunca, Kanada i dalje koristi svoje kapacitete za nuklearnu energiju, koja doprinosi sa oko 13 odsto u nacionalnom miksu električne energije. Naša posvećenost čistoj energiji dodatno se potvrđuje time što je Kanada treći najveći proizvođač hidroenergije na svetu i drugi najveći proizvođač i izvoznik urana. Ovi napori su Kanadu postavili na poziciju globalnog lidera u oblasti obnovljivih izvora energije, sa čistim miksom električne energije koji je među najvišima na svetu.

Ovi podaci nas čine ponosnima, ali to ne znači da pred nama nema izazova u postizanju net-nula ekonomije do 2050. godine. Prema nedavnom istraživanju koje je sprovela Kanadska asocijacija za obnovljive izvore energije, Kanada će morati da instalira 3.800 MW vetroenergije i 1.600 MW solarne energije svake godine u narednih 25 godina kako bi postigla planirano smanjenje upotrebe fosilnih goriva i dostigla cilj neto nula emisija. Ovo će zahtevati snažne politike, finansijska sredstva i podršku zajednice kako bi se obezbedila održivost i zaštita životne sredine.

Prema ovom izveštaju, plan energetske tranzicije Kanade uključuje pet ključnih zadataka: dekarbonizaciju proizvodnje električne energije do 2035. godine, modernizaciju tržišta električne energije i regulatornih struktura za kost-efikasnu dekarbonizaciju mreže i širenje kapaciteta, izgradnju novih vetro, solarnih i energetskih sistema za skladištenje energije kako bi se obezbedila kost-efikasna nabavka dekarbonizovane električne energije, preispitivanje ulaganja u infrastrukturu kako bi se minimizirali troškovi novih prenosa i distribucije, te korišćenje dekarbonizovane električne energije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u sektorima transporta, zgrada i industrije.

Intervju vodila: Milica Vučković

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA