Novi Sad dobija poslovnu zgradu A klase najvišeg standarda – Elleven

13.02.2025

Novi Sad dobija novi poslovni centar – zgradu Elleven A klase, koja postavlja nove standarde u poslovanju, arhitekturi i održivosti. Smeštena na adresi Hajduk Veljkova 11a, na samo dva kilometara od centra grada, ova zgrada je deo ambicioznog plana razvoja Novog Sada kao regionalnog poslovnog i tehnološkog čvorišta. Kao najinovativniji poslovni objekat u gradu, Elleven integriše najnovije globalne prakse u razvoju nekretnina, unapređujući okolinu i stvarajući dinamičnu zajednicu inovatora. Zahvaljujući strateškoj lokaciji, Elleven je odlično povezan sa glavnim saobraćajnicama i javnim prevozom, dok se u neposrednoj blizini nalaze Novosadski sajam, kao i mnogobrojni sadržaji za pauzu i relaksaciju od poslovnih aktivnosti.

Sa deset spratova i ukupnom površinom od 22.000 kvadratnih metara za izdavanje, Elleven nudi fleksibilne poslovne prostore koji se kreću od 350 m² do 2.200 m² po spratu, savršeno prilagođene potrebama savremenog poslovanja i kompanijama koje su u ekspanziji. Fleksibilni poslovni prostor biće obasjan obiljem prirodne svetlosti, zahvaljujući staklenoj fasadi i vanstandardnioj visini kancelarijskog prostora od čak 3,7 metara. Na vrhu zgrade smeštene su dve krovne terase, dok će kompleks biti okružen prostranim zelenim površinama, stvarajući inspirativnu atmosferu koja podstiče produktivnost i blagostanje zaposlenih. Objekat će imati podzemnu garažu na dva nivoa sa ukupno 290 parking mesta.

Pored izuzetnih uslova za rad, koje odlikuju moderan dizajn i inovativni sistemi upravljanja, osmišljeni da obezbede najbolje korisničko iskustvo uz optimizaciju troškova poslovanja, Elleven će se na tržištu izdvojiti i svojim atraktivnim i zelenim okruženjem. U neposrednoj blizini ove poslovne zgrade nalaze se sportski centar, konjički klub i hipodrom, dok raznovrsna ponuda savremenih kafića i restorana omogućava prijatne pauze i poslovne susrete. Dodatno, planirano je infrastrukturno unapređenje koje uključuje uređenje prostranih zelenih površina u veliki park sa sadržajima prilagođenim svim generacijama. Ova sinergija prirode, sportskih aktivnosti i urbanog sadržaja, upotpunjena spektakularnim panoramskim pogledom na Novi Sad, čini Elleven jedinstvenim mestom za rad i razvoj.

„Elleven je važan projekat za Novi Sad, jer će tržištu ponuditi poslovni centar izuzetnog kvaliteta, koji ovaj grad, poznat po reputaciji srpske Silicijumske doline, zaslužuje. Ključna prednost Elleven-a leži u stvaranju inovativnog okruženja koje promoviše sinergiju biznisa, prirode, sporta i umetnosti, čime se neguje kultura inovacija. Novi Sad, koji je već prepoznat kao centar IT industrije u Srbiji, ovim projektom biće dodatno osnažen i promovisan kao važan IT hub Balkana i jugoistočne Evrope. U projekat će biti uloženo oko 50 miliona evra, a završetak radova planiran je za januar 2026. godine“, izjavio je Duško Suvajac, principal investitora projekta, kompanije MD Ventures.

Elleven je u procesu LEED Platinum sertifikacije, što potvrđuje njegovu izuzetnu energetsku efikasnost i održivost, čineći ga jedinom poslovnom zgradom u Novom Sadu sa ovim prestižnim statusom. Dodatno, zgrada integriše projekte eko-mobilnosti, biodiverziteta i reciklaže, čime doprinosi zaštiti životne sredine. Sa 290 parking mesta, od kojih je 50 rezervisano za električna vozila, zgrada će takođe imati stanice za električne bicikle i skutere. Projekat biodiverziteta obuhvata dve zelene krovne terase i prostrani zeleni park koji će biti deo celokupnog kompleksa. Elleven obezbeđuje 100 odsto reciklažno odlaganje otpada, dok će reciklaža kišnice biti realizovana kroz bazen u podzemnoj etaži, a prikupljena voda biće ponovo korišćena u toaletima, kao i za zalivanje fasade i partera.

U zgradi će biti implementiran napredni sistem pametnog upravljanja (BMS), koji optimizuje potrošnju energije i smanjuje operativne troškove zakupaca, dok savremene klima komore, otvoreni prozori i vrhunska ventilacija garantuju zdravu i prijatnu radnu atmosferu.

Elleven nije samo poslovna zgrada, već mesto gde se spajaju inovacija, održivost i kvalitetan radni ambijent, čime postaje novi orijentir na poslovnoj mapi Novog Sada, ali i šireg regiona.

Elleven

Za prihranu pšenice, osim sve više novca, potrebne su i padavine

13.02.2025

U zavisnosti od vremena setve, pšenica se na parcelama nalazi u fazi od dva ili tri lista do faze bokorenja. Pojedini ratari u Srednjem Banatu su krenuli sa prvom prihranom ureom i kažu da je đubrivo u poslednjih mesec dana poskupelo gotovo 30 odsto. U narednom periodu neophodne su padavine kako bi, kada temperature porastu, biljke mogle lepo da se razvijaju.

Iako je pšenica u zimskom mirovanju, ratar Janko Viljačik parcele na kojima se nalazi ovaj usev poslednjih dana đubri.

„Pšenica koja je posejana do polovine oktobra je u fazi bokorenja, sa formiranim dva do tri bočna izdanka. Počeli smo sa prihranom ureom. Za nju je potrebna kiša, a kako su manje padavine najavljene za kraj nedelje, odlučili smo se da krenemo u ovaj posao”, kaže Janko Viljačik, poljoprivrednik iz Aradca.

Stručnjaci kažu da pšenica u Srednjem Banatu, uprkos niskim temperaturama i čestim mrazevima, izgleda zadovoljavajuće i da je u boljem stanju nego ječam. Slažu se da su u narednom periodu potrebne padavine, budući da je od početka setve do kraja decembra u proseku bilo oko 100 litara kiše, a da je od početka godine do sada palo svega desetak litara.

„Generalno, uhvatila nas je suša i ona se nastavlja. Za ovo doba pšenica je dobra, ali pitanje je da li će krenuti da se razvija na ovakvim temperaturama”, kaže Viljačik.

U poslednjih mesec dana đubrivo skuplje i do 30 odsto

Muku proizvođačima zadaju sve više cene đubriva.

„Posle novogodišnjih praznika cena đubriva je bila 50 dinara, a sada je 64 dinara. To je poskupljenje oko 30 odsto u poslednjih mesec dana. Problem je što uvek u vreme prihrane đubrivo poskupi, što ne prati cene naših proizvoda, koje miruju”, objašnjava sagovornik RTS-a.

Preporuka struke je da se prihrana radi na osnovu analize zemljišta N-min metodom, kako bi se usevima dalo tačno onoliko đubriva koliko im je potrebno.

„U Aradcu nije urađena komasacija i male su parcele, tako da nismo u mogućnosti da radimo analizu na svim parcelama. Zato i dalje đubrivo bacamo otprilike”, dodaje ovaj ratar.

Pročitajte još:

Upozorava da se poljoprivrednici plaše da će 2025. godina biti još jedna u nizu izazovnih godina.

„Jako je velika razlika u ceni žitarica na svetskim berzama i u Srbiji, tako da nas sigurno očekuje još jedna neizvesna godina. Opet je pitanje da li ćemo nešto uopšte zaraditi. Poljoprivrednici strahuju da ove godine neće ostvariti pravo na podsticaje za sertifikovano seme, jer je sporazum sa ministarstvom postignut kada je sve već bilo posejano ozimim kulturama. Takođe, i osnovni podsticaji kasne, jer još nije raspisan javni poziv”, kaže Viljačik.

Stanje pšenice u velikoj meri zavisi od roka setve

Procena je da je jesenas u Srbiji pšenicom zasejano više od 600.000 hektara, a stručnjaci kažu da stanje useva najviše zavisi od roka setve.

„Pšenica koja je posejana do polovine oktobra je u fazi bokorenja, sa formirana dva do tri bočna izdanka. S druge strane kada govorimo o setvi koja je obavljena u kasnijim rokovima, tu su usevi u fazi tri lista, osim eventualno u regionima gde je bilo više padavina i gde su usevi možda ušli u fazu bokorenja”, kaže dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Dugoročne prognoze najavljuju hladne dane do kraja meseca.

„Ako se te projekcije ostvare pšenica će skoro do kraja februara ostati u fazi mirovanja, jer je procena da dnevne temperature neće ići preko pet stepeni, a ujutru možemo očekivati i mrazeve. Ovo je i dalje dosta hladan period u odnosu na prethodne godine kada su u februaru prosečne temperature bile do osam stepeni”, objašnjava naš sagovornik.

Preporučuje da se prihana ureom, koja se sporije rastvara, prilagodi vremenskim prilikama i da se odradi onda kada se očekuju padavine.

„S druge strane kada je reč o prihrani AN-om (amonijum-nitratom) tu se može malo sačekati i ne treba žuriti. Najbolje bi bilo da se obavi pred prelazak pšenice u fazu vlatanja”, kaže Mirosavljević.

Tradicionalno, već godinama su u različitim regionima u Srbiji različite količine padavina. Ipak, trenutne zalihe vlage u zemljištu na čitavoj teritoriji zemlje su, dodaje, na nivou višegodišnjih proseka.

„Od toga kakve ćemo vremenske uslove imati do kraja marta zavisiće razvoj pšenice. Izuzetno je bitno i da imamo dovoljno padavina u aprilu i maju, jer se u prethodnim godnama pokazalo da su to kritični periodi za formiranje prinosa”, objašnjava Mirosavljević.

Za razliku od prošle zime, kada su glodari zadavali velike probleme proizvođačima, ove godine nije zabeleženo veće prisustvo štetočina na parcelama sa ozimim usevima.

Izvor: RTS

U BiH prvi put bescarinskim uvozom obuhvaćeni CNG automobili

13.02.2025

električni automobili, punjači — Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Savet ministara BiH, na predlog Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, doneo je Odluku o privremenoj suspenziji i privremenom smanjenju carinskih stopa pri uvozu novih električnih, hibridnih i CNG automobila do kraja ove godine, u skladu sa Zakonom o carinskoj tarifi BiH.

Donošenjem odluke do kraja 2025. godine produžava se ukidanje carine na uvoz električnih automobila u BiH, a novina je da su bescarinskim uvozom obuhvaćeni CNG automobili koji koriste prirodni gas, dok će se dalje primenjivati smanjene carinske stope za uvoz hibridnih vozila od pet odsto.

Radi se o uvozu u BiH novoproizvedenih automobila koji nemaju preferencijalni status robe iz zemalja s kojima BiH ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini.

„Savet ministara BiH na ovaj način pruža konkretnu finansijsku podršku građanima te javnom i privatnom sektoru za kupovinu i masovniji uvoz ove vrste automobila, što će doprineti smanjenju zagađenja vazduha i dekarbonizaciji kao jednom od ključnih stupova Zelene agende za Zapadni Balkan”, saopšteno je iz Saveta ministara BiH.

Pročitajte još:

Ova mera fokusirana je na zaštitu životne sredine, uz podizanje bezbednosti u saobraćaju te otvaranje novih radnih mesta i rast ulaganja u elektropunjače.

Trend rasta uvoza električnih i hibridnih vozila u BiH nastavljen je i u 2024. godini, što potvrđuju podaci Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima u BiH, koji govore da su za sedam jeseci 2024. godine u Bosnu i Hercegovinu uvezena 422 vozila, u odnosu na 336 njih na električni i hibridni pogon u istom periodu 2023. godine, što je rast za više od 25 odsto.

Prethodno je Savet ministara BiH doneo Odluku o dopuni Odluke o utvrđivanju Carinske tarife za 2025. godinu, u koju su uvršteni i CNG novi putnički automobili.

Energetski portal

Nova dimenzija mobilnosti: U Zagrebu počela izgradnja fabrike robotaksija

12.02.2025

saobraćaj — foto-ilustracija: Pixabay/effortlessly

U Hrvatskoj je zvanično počela izgradnja prve fabrike za proizvodnju autonomnih električnih vozila. Iz kompanije Verne, čiji je osnivač Mate Rimac, saopštili su da se fabrika gradi na 28.500 kvadratnih metara unutar novog poslovnog parka VGP Park Zagreb.

Ovaj projekat je rezultat saradnje između kompanije Verne, hrvatske kompanije koja razvija inovativni ekosistem za urbanu autonomnu mobilnost, i panevropskog pružaoca visokokvalitetnih logističkih i poluindustrijskih nekretnina VGP.

Proizvodna fabrika za autonomna električna vozila biće izgrađena prema zahtevima i specifikacijama kompanije Verne, dok će zgrada fabrike biti u vlasništvu VGP Park Zagreb.

Završetak radova na objektu planiran je za kraj ove godine, a sa radom, prema planu projekta, fabrika počinje 2026. godine.

Pročitajte još:

„Izgradnja fabrike za masovnu proizvodnju Verne predstavlja strateški važan korak za našu kompaniju i značajan doprinos razvoju automobilske industrije usmerene ka budućnosti u Hrvatskoj. Ovo je prva fabrika ove vrste u regionu, pozicionirajući Hrvatsku kao ključnog igrača u modernoj automobilskoj industriji. Vozila Verne za sva tržišta biće proizvedena u Hrvatskoj i izvoziće se globalno”, rekao je Marko Pejković, CEO i suosnivač kompanije Verne.

Pejković dodaje da je izgradnja fabrike Verne, odnosno troškovi održavanja, kao i dodatna sredstva koja će biti investirana u opremu, potpuno finansirana kroz privatna ulaganja i nisu povezani sa EU fondovima.

Kako se ističe u saopštenju, realizacija ovog projekta donosiće brojne koristi Hrvatskoj i predstavlja značajan korak napred u razvoju digitalnih i zelenih proizvodnih tehnologija.

U početku je planirana proizvodnja nekoliko stotina vozila, a očekuje se da se projekat širi. Po završetku, fabrika će stvoriti do 400 radnih mesta.

Podsećamo, prošle godine u junu Rimac je predstavio robotaksi i najavio da će da će ovaj tip automobila početi voziti po Zagrebu 2026. godine.

Energetski portal

Mladi u Srbiji, njih 90 odsto podržavaju prelazak na obnovljive izvore energije

12.02.2025

opinion-poll-1594962_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay (andibreit)

Većina mladih u Srbiji, njih 69 odsto, smatra da su fosilna goriva jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena, a zelena tranzicija ih prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, pokazuje istraživanje koje, u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji“, sprovodi Udruženje OIE Srbija uz podršku Evropske unije i WWF Adria.

Anketa sprovedena među 525 mladih starosti od 18 do 30 godina iz cele Srbije, pokazuje da većina ispitanika, njih 87 odsto, termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji, a 90 odsto podržava veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora.

Najveći potencijal mladi vide u energiji sunca (42 odsto), a znatno manji broj u energiji vode (22 odsto) i vetra (19 odsto), dok geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji.

Ispitanici prepoznaju stara neefikasna postrojenja kao najveći energetski problem u Srbiji

Termin zelena tranzicija učesnike istraživanja prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, održivi razvoj, solarne panele, zaštitu životne sredine, električna vozila, EU regulativu, pravednu tranziciju i balans svih izvora energije.

Najveći energetski problemi u Srbiji su, prema mišljenju ispitanika, stara neefikasna postrojenja, problemi na mreži, zavisnost od neobnovljivih izvora, nesigurnost u snabdevanju i regulativa.

Najveći broj mladih, 71 odsto, veruje da termoelektrane, s jedne strane, neminovno obezbeđuju energiju, ali su ujedno i veliki zagađivači životne sredine. Dodatno, još 16 odsto mladih ističe da ova postrojenja ne obezbeđuju dovoljno energije u Srbiji, ali da, uzgred, svojim radom stvaraju zagađenja. Zbirno, čak 87 odsto mladih termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji.

Mladi u velikoj većini daju podršku prelasku na veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora. Takvu odluku u potpunosti podržava nešto preko polovine ispitanika, tačnije 53 odsto, dok je uglavnom podržava još 37 odsto.

Istraživanje je pokazalo da mladi najveći potencijal vide u energiji sunca (42 odsto), a znatno manji broj u energiji vode (22 odsto) i vetra (19 odsto). Geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji. U prilog tome govore i prve asocijacije na obnovljive izvore, a to su solarni paneli, Sunce, Đerdap, vetroparkovi/vetrenjače u Vojvodini, vetar i hidroelektrane.

Većina mladih, 64 odsto, smatra da će investicije u obnovljive izvore u Srbiji imati samo pozitivne rezultate u budućnosti. Takođe, mladi prepoznaju poslovne perspektive u sektoru OIE kroz različite sfere poput nauke, nevladinog sektora, medija, ali i radom u samim postrojenjima.

Pročitajte još:

Mladi strahuju od visokih temperatura kao posledice klimatskih promena

Prve asocijacije mladima na klimatske promene su globalno zagrevanje, tople noći, efekat staklene bašte, vremenske neprilike, adaptacija.

Mladi veruju da na razvoj klimatskih promena prevashodno utiču termoelektrane, zastareli načini industrijske proizvodnje, individualna ložišta, divlje deponije, poljoprivreda. Upotrebu fosilnih goriva većina ispitanika (69 odsto) prepoznaje kao jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena. Ipak, blizu trećine mladih smatra da fosilna goriva ne utiču previše ili ne utiču uopšte na razvoj klimatskih promena.

Anketirani ocenjuju da klimatske promene uglavnom utiču na njihove svakodnevne navike, a 55 odsto smatra da će klimatske promene u velikoj meri imati posledice na mlade u budućnosti. Učesnici fokus grupa ističu da će klimatske promene sa sobom doneti rizike po zdravlje građana, ali i pojavu novih virusa i bolesti.

Najveći broj mladih, 47 odsto, izdvaja visoke temperature kao efekat klimatskih promena koji će imati najveći negativni uticaj po generacije mladih u budućnosti u Srbiji. Za 19 odsto mladih najveći negativni uticaj imaće suše, za 14 odsto njih to će biti toplotni talasi, a za 13 odsto obilne padavine.

Tek 22 odsto mladih koristi Internet portale kao izvor informacija o ovim temama

U informisanju o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, većina mladih u Srbiji (52 odsto) se oslanja na društvene mreže, dok 22 odsto koristi internet portale kao izvor informacija. Zbirno posmatrano, čak 3⁄4 mladih koristi savremene digitalne medije u informisanju o ovim temama.

Ovakvi odgovori su očekivani, jer se mladi danas o brojnim društvenim temama oslanjaju pre na savremene nego na tradicionalne medije, poput štampe i TV. Interesantno je da se priličan procenat mladih (15 odsto), u informisanju oslanja na svoje okruženje, odnosno na razgovore sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima.

Istraživanje pokazuje da mladi smatraju da im informacije o klimatskim promenama i obnovljivim izvorima energije nisu u dovoljnoj meri dostupne. Oni su podeljenog stava te tako ističu da su informacije uglavnom dostupne (34 odsto), odnosno da uglavnom nisu dostupne (46 odsto). Polarizacija stavova je prisutna i kod mladih na fokus grupama. Mladi smatraju da je došlo do rasta izveštavanja o ovim temama u odnosu na period od pre 10 godina, ali da to nužno nije dovelo i do rasta kvaliteta sadržaja i većeg razvoja svesti samih građana.

O istraživanju

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 21. novembra do 25. decembra 2024. godine. Anketirano je 525 mladih osoba starosti od 18 do 30 godina iz cele Srbije, dok je 16 mladih učestvovalo u fokus grupama.

Ovo istraživanje obavljeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije i WWF u okviru projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji“ koji sprovodi OIE Srbija. Za sadržinu ovog istraživanja isključivo je odgovorno Udruženje OIE Srbija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Izvor: OIE Srbija

Odgovornost za održivost: poslovna praksa kao prilika za promenu

12.02.2025

Održivo poslovanje je pojam koji u poslednje vreme sve više dobija i na značaju, i na popularnosti. U nastojanju da sve ne ostane samo fraza, ProCredit Banka Srbije preduzela je niz inicijativa kako bi doprinela održivim praksama u svom poslovanju. Na tom putu pronašli smo neočekivanog, ali sigurnog partnera – svoje klijente. Zajedno, mi činimo skladan eko-sistem koji postiže sjajne rezultate ne samo u biznisu već i u domenu održivosti.

Klijenti kao katalizatori promena

U dosadašnjoj praksi – najpre kroz inicijative Holdinga, čija smo banka-članica, a zatim i kroz promene i procese koje smo sproveli na lokalnom nivou, a o kojima smo pisali u okviru zasebnog izveštaja (Izveštaj o održivom poslovanju), preuzeli smo odgovornost za održivost.

Ova odgovornost ide dalje od razmatranja šta je to što mi možemo da preduzmemo kako bi efekti našeg poslovanja na životnu sredinu i zajednicu bili pozitivni. Mi preuzimamo odgovornosti i za dugoročne efekte na koje posredno utičemo, kao što je poslovanje naših klijenata. Iz tog razloga, na nivou Holdinga doneli smo odluku da strogo vodimo računa da li su organizacije sa kojima sarađujemo u skladu sa našim vrednostima i odgovornostima.

U FOKUSU:

Direktan i indirektan uticaj s aspekta održivosti

Zamisao da poslujemo samo sa pojedincima i organizacijama koje teže ka održivim praksama ogleda se u našem zelenom portfoliju. On predstavlja samo jedan od tri stuba na kojima počiva naš pristup očuvanju životne sredine:

Interni sistem upravljanja životnom sredinom – Interni sistem podrazumeva praćenje potrošnje energije i drugih resursa u banci, njihovo plansko i sistematsko smanjivanje, kao i podizanje svesti među zaposlenima i saradnju sa „zelenim” dobavljačima.
Upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima u kreditiranju – Na teritoriji Srbije sprovodimo sistem upravljanja zaštitom životne sredine koji je zasnovan na stalnoj proceni kreditnog portfolija prema kriterijumu zaštite životne sredine i društvene odgovornosti klijenata. To obuhvata dubinsku analizu svih privrednih aktivnosti koje nose potencijalni rizik po životnu sredinu i društvenu zajednicu i odbijanje zahteva za kredit preduzeća koja su uključena u ekološki rizične aktivnosti i koja se nalaze na listi isključenih delatnosti naše institucije.
Zeleno finansiranje (Zeleni portfolio) – Tokom decenijskog rada na promociji ulaganja u zelenu ekonomiju proširili smo program proizvoda i usluga zelenog finansiranja, koji se sastoji od kredita za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i ostale mere zaštite životne sredine za preduzeća, gazdinstva i stanovništvo.

Budućnost je zelena: Klijenti kao partneri na putu ka održivosti

Naše putovanje ka emisĳama net-zero emisĳe iz opsega 3 usredsređeno je na klĳenta, prepoznajući važnu ulogu i odgovornost koju finansĳski sektor ima u podršci dekarbonizacĳi realne ekonomĳe. Ovo je jedan od razloga zašto se fokusiramo na aktivno angažovanje sa našim klĳentima kako bismo podržali njihovu tranzicĳu ka dostizanju neto nulte emisĳe.

ProCredit Banka

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Javni oglas za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori

12.02.2025

crna gora, zastava — Foto-ilustracija. Pixabay (jorono)

Foto: Ministarstvo energetike Crne Gore

Ministarstvo energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) poziva zainteresovane energetske subjekte koji obavljaju delatnost snabdevanja električnom energijom da dostave ponude, u skladu sa Tenderskom dokumentacijom za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom (u daljem tekstu: Tenderska dokumentacija). Izbor snabdevača sprovodi se kroz postupak javnog nadmetanja.

Predmet javnog nadmetanja

Predmet javnog nadmetanja je izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom za period od tri kalendarske godine (2026, 2027 i 2028. godinu).

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom:

domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV, koji bez svoje krivice ostanu bez snabdevača ili ugovora o snabdevanju za koje je kao snabdevač dužan da bez podnošenja zahteva kupca a na osnovu obaveštenja prethodnog snabdevača, preuzme snabdevanje ovih kupaca, najduže tri meseca, ako snabdevač koji je snabdevao te kupce usled bankrota ili gubitka licence nije u mogućnosti da vrši ugovoreno snabdevanje, odnosno ako kupac nije uspeo da nađe novog snabdevača;
domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV koji izaberu snabdevanje preko snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca; i
ranjivih kupaca, odnosno kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi i kupaca koji su socijalno ugroženi.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi vrši se uz subvencioniranje mesečnih računa za utrošenu električnu energiju, pri čemu je zabranjena obustava snabdevanja električnom energijom za ovu grupu kupaca, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su socijalno ugroženi vrši se uz zabranu obustave snabdevanja električnom energijom u periodu od početka oktobra do kraja aprila, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom i krajnjih kupaca priključenih na prenosni sistem i drugih krajnjih kupaca priključenih na distributivni sistem električne energije, koji su bez svoje krivice ostali bez snabdevanja, po cenama formiranim u skladu sa članom 58 Zakona o energetici i Metodologijom za utvrđivanje cena koje primenjuje snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca („Službeni list CG“, broj 83/16), ako pre početka snabdevanja dostave i po potrebi obnove bankarsku garanciju u iznosu tromesečne fakture za planiranu potrošnju obračunatu po tim cenama i dostave je snabdevaču poslednjeg izbora i ranjivih kupaca.

Ponuđač je dužan da ponudi jedinične cene električne energije po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja. Odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi ne može biti veći od 3:1, shodno Opštim uslovima za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 70/16).

Ponuđač je dužan da ponudi formule za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja. Takođe, ponuđač je dužan da u formulama za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja koristi jasne i lako proverljive parametre, na osnovu kojih je moguće utvrditi visinu cena.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, izabran kroz postupak javnog nadmetanja, dužan je da primenjuje ponuđene jedinične cene po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja, kao i cene za drugu i treću godinu snabdevanja koje će utvrditi po ponuđenim formulama, pri čemu odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi za drugu i treću godinu snabdevanja mora biti jednak odnosu tarifnih elemenata za prvu godinu snabdevanja.

Uslovi za učešće u postupku javnog nadmetanja

Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja po ovom javnom oglasu ima svako domaće i strano privredno društvo, pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: Ponuđač):

koji ispunjava uslove za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori, Energetskoj zajednici ili državi članici Evropske unije;
koji je registrovan za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom kod nadležnog organa;
koji je izmirio poreske obaveze u državi u kojoj ima sedište;
čiji zastupnik nije bio pravosnažno osuđivan za krivično delo zloupotrebe službene dužnosti, organizovanog kriminala sa elementima korupcije, pranja novca i prevare, koje ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije;
koji ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, na način da ima prosečni godišnji bruto prihod veći od 50 mil. € ili ekvivalentno u drugoj valuti, za tri poslovne godine (2021, 2022 i 2023);
koji ispunjava uslove u pogledu tehničko-kadrovske osposobljenosti za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom, i to:
- da ima najmanje 50 zaposlenih;
- da poseduje informacioni sistem za obračun, fakturisanje i izdavanje računa krajnjim kupcima za utrošenu električnu energiju;
koji je obavljao delatnost snabdevanja električnom energijom najmanje tri kalendarske godine i to: 2022, 2023 i 2024. godine, u obimu koji nije manji od 500 GWh godišnje;
koji može ugovoriti kupovinu električne energije ili poseduje kapacitete za proizvodnju električne energije, u količini koja nije manja od 000 GWh;
koji je dostavio bankarsku garanciju ponude na iznos od 25.000 € (slovima: dvadesetpethiljadaeura), plativu na prvi poziv, bez prava prigovora, u formi datoj u Tenderskoj dokumentaciji, ili dokaz o uplati novčanog depozita u istom iznosu.

Rok važenja bankarske garancije ponude ili novčanog depozita je 120 dana od krajnjeg roka za podnošenje ponude.

Kriterijumi za vrednovanje ponuda

Ponude se vrednuju i rangiraju na osnovu kriterijuma za vrednovanje ponuda. Kriterijumi za vrednovanje ponuda su prikazani u sljedećoj tabeli:

	Kriterijum	Broj bodova
1.	Ponuđena cena električne energije	0-50
2.	Finansijska sposobnost ponuđača	0-20
3.	Sigurnost snabdevanja električnom energijom	0-20
3.1.	Mogućnost obezbeđenja količine električne energije	0-10
3.2.	Udeo električne energije iz sopstvenih izvora	0-10
4.	Doprinos zaštiti životne sredine	0-10

Otkup Tenderske dokumentacije

Ponuđač ima pravo da učestvuje u postupku javnog nadmetanja, pod uslovom da pre podnošenja ponude otkupi Tendersku dokumentaciju. Ministarstvo izdaje potvrdu za otkupljenu Tendersku dokumentaciju i vodi registar lica koja su otkupila dokumentaciju, na osnovu kojeg se identifikuju ponuđači koji mogu učestvovati na Tenderu. Ako Tendersku dokumentaciju preuzima ovlašćeni predstavnik privrednog društva, pravnog lica ili preduzetnika, dužan je da dostavi ovlašćenje za zastupanje overeno od strane notara ili apostilom, kao i dokaz o izvršenoj uplati naknade za otkup Tenderske dokumentacije. Ukoliko je ovlašćenje izdato na stranom jeziku, potrebno je dostaviti prevod na crnogorski jezik koji je overen od strane sudskog tumača.

Cena Tenderske dokumentacije iznosi 1.500,00 € (slovima: hiljaduipetstoeura) i ovaj iznos se uplaćuje na žiro-račun Budžeta Crne Gore broj: 832-1005-92, sa naznakom „Otkup Tenderske dokumentacije po Javnom oglasu za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom“. Tenderska dokumentacija se može otkupiti najkasnije pet radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Podnošenje ponuda

Ponude se dostavljaju na crnogorskom jeziku. Ako je dokumentacija iz ponude dostavljena na stranom jeziku, ponuđač je dužan da priloži i overeni prevod na crnogorskom jeziku. U slučaju spora, overeni prevod će se koristiti za tumačenje informacija i dokaza.

Ponuđač dostavlja ponudu na arhivu Ministarstva na sledeću adresu:

Ministarstvo energetike

Rimski trg 46, 81000 Podgorica,

Crna Gora

Ponude moraju pristići u arhivu Ministarstva najkasnije do 14.03.2025. godine do 12:00 časova, što je krajnji rok za podnošenje ponude (u daljem tekstu: Krajnji rok). Ponuda se podnosi u formi i sadržaju kako je definisano u Tenderskoj dokumentaciji.

Ministarstvo izdaje potvrdu, odnosno evidentira prijem ponude sa jasno naznačenim datumom i vremenom prijema ponude. Ponude pristigle poslije Krajnjeg roka za dostavljanje ponude neće se razmatrati, već će se neotvorene vratiti Ponuđaču.

Ponuđač ima pravo da, na pisani zahtev, povuče ponudu najkasnije do isteka Krajnjeg roka. Ponuda se smatra povučenom prijemom pisanog zahteva za povlačenje ponude, koja se bez odlaganja, neotvorena, vraća ponuđaču.

Informacije i podaci za komunikaciju

Zainteresovani ponuđač može, u pisanom obliku, zatražiti dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa postupkom javnog nadmetanja. Zahtevi za dodatne informacije i pojašnjenja mogu se dostavljati najkasnije sedam radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Komunikacija se vrši isključivo elektronskim putem preko e-maila.

Kontakt osoba: Maja Pavićević

e-mail: maja.pavicevic@men.gov.me

Otvaranje ponuda

Otvaranje ponuda vrši Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda u prostorijama Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica), na dan 14.03.2025. godine, sa početkom u 13:00 časova.

Ponuđač, preko svojih ovlašćenih predstavnika, ima pravo da prisustvuje otvaranju ponuda, koje obuhvata otvaranje omota ponude, otvaranja dela ponude koja se odnosi na podobnost ponuđača i proveru njene formalne ispravnosti.

Promena uslova Javnog oglasa

Izmene i/ili dopune Javnog oglasa objavljuju se na isti način kao i tekst prvobitnog Javnog oglasa.

Ministarstvo energetike Crne Gore

Baltičke zemlje sinhronizovale elektroenergetske mreže sa EU i napustile ruski sistem

11.02.2025

1609243728-ZOZ-9720 (1) — Foto: Elektromreža Srbije

Na putu pune energetske nezavisnosti od Rusije, tri zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija, ostvarile su sinhronizaciju svojih elektroenergetskih mreža sa evropskom kontinentalnom mrežom (CEN). Time su baltičke zemlje napustile ruski sistem BRELL, značajno ojačavši svoju energetsku bezbednost i geopolitičku poziciju unutar Evropske unije.

Inicijativa za sinhronizaciju dobila je značajnu podršku kroz program EU „Connecting Europe Facility“ (CEF) – više od 1,2 milijarde evra bespovratnih sredstava od 2014. godine, prenosi WindEurope.

Ključni element sinhronizacije je interkonektor „Harmony Link“ između Litvanije i Poljske, koji omogućava integraciju baltičkih država u evropsku mrežu i povećava kapacitet za prenos obnovljive energije. Iako su ove zemlje već povezane sa evropskom elektroenergetskom mrežom, dodatna ulaganja u interkonektore optimizovaće tokove električne energije, smanjiti cene i osigurati stabilno snabdevanje.

Pročitajte još:

Još 2018. godine više od 60 odsto električne energije u ovim zemljama dolazilo je iz fosilnih goriva, dok danas čak 72 odsto potiče iz obnovljivih izvora. Od ukupne potrošnje električne energije, 28 odsto generiše se iz energije vetra, koja će nakon isključenja iz ruskog sistema igrati još značajniju ulogu.

Sve tri države sprovode aukcije za izgradnju vetroelektrana na kopnu i moru, koristeći jednostavne aukcije sa diferencijalnim ugovorima (CfD), prema preporukama Evropske unije. Uz to, ulažu u inovativna rešenja. Estonija postavlja nove radarske sisteme koji smanjuju smetnje izazvane vetroelektranama, čime se područje dostupno za izgradnju vetroparkova povećava sa 10 odsto na preko 60 odsto teritorije zemlje. Letonija je ubrzala izdavanje ekoloških dozvola za prvih 400 MW vetroelektrana na kopnu, a u planu su i projekti u državnim šumama. Litvanija istražuje nove načine za elektrifikaciju industrije korišćenjem energije vetra.

Energetski portal

Prvi Javni poziv za podsticaje u okviru MERE 3 IPARD III programa

11.02.2025

poljoprivreda , pesticidi — Foto-ilustracija: Pixabay (hpgruesen)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije objavilo je prvi javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje u okviru Mere 3 IPARD III programa. Kroz IPARD III Finansijski sporazum, koji je potpisan između Vlade Srbije i Evropske komisije, za poljoprivredu i ruralni razvoj opredeljeno je 288 miliona evra.

Mera 3 je usmerena na investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda.

Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje ističe 14. marta tekuće godine. Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, uključujući preduzetnike, privredna društva i zadruge, a podržani sektori obuhvataju preradu i marketing mleka, mesa, jaja, ribe, voća, povrća, grožđa, žitarica i industrijskog bilja.

Pročitajte još:

Podsticaji pokrivaju do 50 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok se za projekte koji uključuju upravljanje otpadnim vodama, cirkularnu ekonomiju i obnovljive izvore energije, podrška uvećava za dodatnih 10 odsto. Investicije mogu obuhvatiti izgradnju i opremanje objekata, kao i nabavku nove opreme, mašina, kompjuterskog hardvera i softvera.

Podrška se kreće od 20.000 evra do 1.300.000 evra po projektu, sa maksimalnom podrškom od 2.500.000 evra po korisniku tokom trajanja IPARD III programa.

Energetski portal

1...979899...1,671 Page 98 of 1,671

U poslednjih mesec dana đubrivo skuplje i do 30 odsto

Pročitajte još:

Stanje pšenice u velikoj meri zavisi od roka setve

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ispitanici prepoznaju stara neefikasna postrojenja kao najveći energetski problem u Srbiji

Pročitajte još:

Mladi strahuju od visokih temperatura kao posledice klimatskih promena

Tek 22 odsto mladih koristi Internet portale kao izvor informacija o ovim temama

O istraživanju

Klijenti kao katalizatori promena

U FOKUSU:

Direktan i indirektan uticaj s aspekta održivosti

Budućnost je zelena: Klijenti kao partneri na putu ka održivosti

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM