Prema najnovijem godišnjem izveštaju organizacije Ember za 2024. godinu, Evropska unija je postigla značajne korake ka tranziciji sa fosilnih goriva na čiste izvore energije. Glavni zaključak opsežnog izveštaja jeste da je solarna energija po prvi put prestigla ugalj i postala jedan od najznačajnijih pokretača smanjenja fosilne proizvodnje električne energije. U nastavku slede podaci i pregled ključnih informacija i procenata iz Ember analize.

Solarna energija u porastu 

Solarni kapaciteti EU dostigli su 338 GW u 2024, što je skoro pa trostruki rast u odnosu na 2019, kada je kapacitet iznosio 120 GW. Uprkos nešto slabijem sunčevom zračenju u poređenju sa prethodnom godinom, proizvodnja solarne energije porasla je za 22 odsto, zahvaljujući rekordnoj godišnjoj instalaciji od 66 GW. Ovako ubrzana ekspanzija podigla je solarni udeo na 11 odsto od ukupne količine električne energije u EU, prestigavši prvi put ugalj (9,8 odsto).

Vetrenjače ostaju drugi vodeći izvor električne energije 

Vetroelektrane održale su stabilan udeo od 17 odsto u ukupnoj proizvodnji. Iako je došlo do daljeg povećanja instaliranih kapaciteta (sa 169 GW u 2019. na 231 GW u 2024), manje povoljni vetrovni uslovi utiču na ograničenje rasta proizvodnje, a sa manjkom vetra su se 2024. susrele i Španija i Nemačka. Ipak, vetar je zadržao drugu poziciju u evropskom energetskom miksu i time dodatno utvrdio svoju prednost u odnosu na gas, koji je opao na treće mesto.

Obnovljivi izvori premašuju 47 odsto udela 

Zajednički doprinos vetra i sunca dostigao je rekordnih 29 odsto energije EU, a u kombinaciji sa hidro i nuklearnom energijom, čisti izvori sada predstavljaju 71 odsto ukupnog energetskog miksa EU. Hidroelektrane su ostvarile rast proizvodnje od 10 odsto, što se delom pripisuje iznadprosečnim padavinama u većem delu Evrope. Nuklearna energija, čiji je kapacitet opao sa 110 GW na 96 GW u poslednjih pet godina, takođe je zabeležila rast od 5 odsto u odnosu na 2023, uglavnom usled manjeg broja kvarova u francuskim reaktorima. Osim toga, čini se i da sveopšte interesovanje za nuklearnim reaktorima i njihovim proširenjima raste.

Pročitajte još:

• Poljska će proizvoditi energiju na otvorenom moru
• U SAD-u privremeno obustavljene dozvole za projekte vetra
• Revolucija iz Abu Dabija: Najveći solarno-baterijski projekat na svetu proizvodiće energiju 24/7

Fosilna energija na istorijskom minimumu 

Fosilna proizvodnja električne energije pala je na najniži nivo u više od četrdeset godina. U odnosu na 2023, zabeležen je pad od -9 odsto, i to uprkos blagom rastu potražnje za električnom energijom i povećanim izvozom struje van EU. Emisije iz elektroenergetskog sektora smanjile su se za 9 odsto (585 miliona tona CO₂), što je manje od polovine nivoa iz 2007. godine.

Ugalj u padu 

Ugalj sada čini 9,8 odsto evropskog energetskog miksa, prema podacima iz izveštaja Ember-a, što je pad od 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Čak 16 od 17 zemalja koje ga koriste, smanjile su upotrebu uglja, a proizvodnja se posebno sužava u Nemačkoj i Poljskoj. Više država – među kojima su Austrija, Švedska i Portugal – već su potpuno izbacile ugalj iz upotrebe, dok je niz drugih zemalja najavio potpunu obustavu u narednih nekoliko godina. Ember procenjuje da će do 2030. samo sedam članica EU i dalje koristiti ugalj, što znači gašenje najmanje 34 GW od preostalih 101 GW operativnih kapaciteta.

Pad gasne proizvodnje i ruski uvoz 

Gasna proizvodnja beleži petu godinu uzastopnog pada, na 16 odsto u 2024. Većina zemalja EU smanjila je korišćenje gasa, uključujući neke od najvećih potrošača poput Italije (-2 odsto), Španije (-19 odsto) i Holandije (-5 odsto). Zahvaljujući ovoj tendenciji, ukupna potražnja za gasom u EU pala je za 20 odsto u poslednjih pet godina, s tim što je oko trećine tog smanjenja rezultat pada u elektroenergetskom sektoru. Uvoz gasa iz Rusije i dalje postoji, ali je smanjen, dok je istovremeno povećan uvoz LNG-a, koji sad čini 38 odsto ukupnih nabavki gasa, što je rast sa ranijih 22 odsto.

Petogodišnji efekat Evropskog zelenog dogovora 

Ukratko, od 2019. do 2024, vetar i solar prešli su sa 17 odsto na 29 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Time je sprečeno sagorevanje oko 460 miliona tona CO₂ u istom periodu. Istovremeno, udeo uglja je znatno smanjen – sa 16 odsto na ispod 10 odsto, a gas je izgubio drugo mesto u energetskom miksu, spustivši se sa 20 odsto na 16 odsto. 

Izazovi i troškovi u vetroenergetskom sektoru 

Dok solar nastavlja ubrzano da raste, vetroenergetski sektor se suočava sa sporijim razvojem, delom zbog makroekonomskih okolnosti, rasta cena materijala i problema u lancu snabdevanja. Trošak izgradnje vetroelektrana povećan je za oko 10 odsto od 2021, mada je ovaj rast usporen u 2024. Kamate na investicije u energetici takođe su porasle, ali su manje nego prethodnih godina. Offshore vetar, s druge strane, nastavlja sa inovacijama i uspeva da zadrži trend pada troškova, zahvaljujući većoj iskorišćenosti i tehnološkim unapređenjima. Nedavno smo pisali o velikom projektu offshore vetroelektrane u Poljskoj, koja počinje sa razvojem ovog sektora. Osim toga, najave Sjedinjenih država iz povlačenja iz Pariskog sporazuma, i trenutna obustava dozvola za izgradnju vetroelektrana, takođe će potencijalno uticati na buduće korake.

Energetski portal