Montrealski protokol – od spasavanja ozona do borbe protiv klimatskih promena

01.02.2025

vazduh ozon — Foto-ilustracija: Unsplash (Pero Kalimero)

Montrealski protokol predstavlja najznačajniji globalni sporazum, kada je reč o očuvanju i oporavku ozonskog omotača. Razlog njegovog donošenja zasniva se na naučnom radu koji je objavljen 1985. godine, kada je otkriveno da postoji velika rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika.

U tom trenutku, donošenje Montrealskog protokola bilo je usmereno na oporavak ozonskog omotača zato što on štiti planetu i njen živi svet od ultraljubičastog zračenja Sunca. Kroz godine se pokazalo da je zahvaljujući njemu ostvaren vrlo uspešan rezultat u ovom kontekstu, ali ono što je zanimljivo jeste da je doprineo još jednoj značajnoj i gorućoj temi – ograničavanju klimatskih promena.

Objašnjenje se nalazi u činjenici da najveći broj supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ujedno doprinose i globalnom zagrevanju. Uzimajući u obzir to da je Sporazum doveo do postepenog povlačenja 99 odsto ovakvih supstanci, uključujući hlorofluorohidrokarbone (CFC) i hidroklorofluorohidrokarbone (HCFC), doprineo je istovremeno i daljem napredovanju klimatskih promena.

Pročitajte još:

Pojašnjenja radi, rashladni gasovi CFC i HCFC nekada su se nalazili u frižiderima, klima uređajima, sprejevima, aparatima za gašenje požara i drugim uređajima. Međutim, nakon što je Protokol doveo do njihovog povlačenja iz upotrebe, oni su zamenjeni hidrofluorohidrokarbonima (HFC), odnosno gasovima koji, iako nisu štetni za ozonski omotač, veoma doprinose efektu staklene bašte.

Zbog toga je 2016. godine usvojen Amandman iz Kigalija Montrealskom protokolu, koji je kao cilj postavio upravo i postepeno smanjenje proizvodnje HFC-a u narednih 30 godina. Ovaj sporazum je do sada ratifikovalo 162 zemlje, kao i Evropske unije.

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), uklanjanje EFC-a moglo bi da spreči zagrevanje planete za do 0,5°C do kraja veka.

Najnoviji Izveštaj o emisijama UNEP-a, pokazuje da bi porast temperature od 0,5°C povećao učestalost i ozbiljnost ekstremnih vrućina, jakih padavina i regionalnih suša.

Energetski portal

Podrška razvoju održivih rešenja

01.02.2025

Unsplash-(Marvin-Meyer) — Foto-ilustracija: Unsplash (Marvin Meyer)

Borba sa izazovima očuvanja prirode pokazuje da pravi uspeh zahteva posvećenost, hrabrost, inovacije i, pre svega, zajedničko delovanje, jer ovi problemi prevazilaze mogućnosti pojedinca i jedne nacije. U svetu suočenom sa tim izazovima, rađa se mnoštvo ideja. Mnogi poseduju volju, znanje i zamisli koje bi mogle doprineti rešavanju, ali često ostaju samo neostvarene vizije zbog nedostatka potrebne podrške i resursa.

Ova potreba prepoznata je 2011. godine, kada je osnovan Fond za inovacionu delatnost, sa zadatkom unapređenja inovacionog eko-sistema u Srbiji. Fond pruža finansijsku, mentorsku i savetodavnu podršku inovativnim timovima, startapima, malim i srednjim preduzećima, kao i naučnoistraživačkim organizacijama, sa ciljem razvoja novih proizvoda, tehnologija i poslovnih modela. Kroz saradnju akademske i poslovne zajednice, primenu etičkih i poslovnih standarda, Fond je ključni oslonac za stvaranje održivih rešenja koja menjaju svet. O aktivnostima Fonda i značaju inovacija koje podržavaju, razgovarali smo sa Milenom Kostadinović, posebnim savetnikom za međunarodnu saradnju Fonda za inovacionu delatnost.

Od samog osnivanja, Fond je imao zadatak da pokrene razvoj inovativnog preduzetništva, podstičući finansiranje iz zajednice i omogućavajući stvaranje tržišnih rešenja. Kroz odgovarajuće finansijske mehanizme, postavljeni su temelji za dinamičan razvoj inovacionog eko-sistema, koji danas obuhvata brojne organizacije podrške, razvijenu infrastrukturu, takmičenja i pristup različitim izvorima finansiranja.

U FOKUSU:

Podrška koju pružaju ima ključnu ulogu u podsticanju ekonomskog i društvenog razvoja, ali i u unapređenju zaštite životne sredine. Inovativni projekti koje finansiraju doprinose privrednom rastu, otvaranju radnih mesta, povećanju konkurentnosti domaćih preduzeća i jačanju ekonomije zasnovane na znanju. Kvalitet života unapređuje se kroz inovacije u zdravstvu, obrazovanju i digitalizaciji, dok se ekološki aspekt podrške ogleda kroz aktivno finansiranje zelenih tehnologija i održivih rešenja koja smanjuju negativne efekte na životnu sredinu. Važno je istaći da Fond u procesu selekcije projekata koji se prijavljuju sprovodi i nezavisnu procenu njihovog uticaja na životnu sredinu i društvo, bez obzira na oblast iz koje projekti dolaze, podržavajući samo one koji nemaju negativan uticaj.

Porast broja prijava na njihove programe potvrđuje sve veću zainteresovanost za inovacione projekte u našoj zemlji, posebno u oblastima digitalnih tehnologija, održivih rešenja i veštačke inteligencije.

– Ovi projekti imaju veliki potencijal za plasman na međunarodna tržišta, što dodatno motiviše preduzeća da unaprede svoje poslovanje i ostvare globalni uspeh.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Kragujevac: Uručeni ugovori za energetsku sanaciju kuća i stanova za 133 domaćinstva

01.02.2025

prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)

U okviru programa podrške energetske sanacije kuća i stanova „Čista energija i energetska efikasnost za građane Srbije” koji zajednički realizuju grad Kragujevac i Ministarstvo rudarstva i energetike u zgradi Gradske uprave danas su uručeni ugovori. Ove godine subvencije je dobilo 133 domaćinstva, a vrednog programa iznosi nešto više od 27 miliona dinara.

Najveće interesovanje, oko 90 odsto, i ove godine je bilo za zamenu stolarije na stanovima i kućama, a potom slede toplotne pumpe, solarni paneli i izolacija.

Prema rečima Dejana Ružića, zamenika gradonačelnika Kragujevca, ovo je četvrta godina zaredom kako ovaj grad sa resornim ministarstvom dodeljuje subvencije, ističući značaj programa jer građani uz pomoć i podršku rešavaju pitanje energetske efikasnosti na svojim domaćinstvima.

Pročitajte još:

Ispunjenjem uslova za subvencije građani dobijaju sredstva a dinamika izvođenja radova zavisi od firmi i privrednih društva, koji su uzeli učešće u programu.

Mere u okviru programa „Čista energija i energetska efikasnost za građane Srbije” uključuju zamenu stolarije, izolaciju zidova i krovova, zamenu kotlova na gas, kotlova na pelet, toplotne pumpe, solarne kolektore i solarne panele kao i dokumentaciju: izrada elaborata i energetskih pasoša.

Energetski portal

Održana svečana skupština Konfindustrije Srbija – brojna priznanja i nagrade za članove

31.01.2025

1738280278116 — Foto: Konfindustrija Srbije

Konfindustrija Srbija, Udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji, održala je svoju Svečanu skupštinu, koja predstavlja ključni godišnji događaj ovog poslovnog udruženja. Ovaj skup bio je prilika za sumiranje dosadašnjih postignuća i predstavljanje budućih planova, čime su dodatno učvršćene ekonomske veze između Srbije i Italije.

Skupštinu je obeležilo predstavljanje novoizabranog predsednika Konfindustrije Srbija, Romana Rosija, koji će u naredne četiri godine voditi Udruženje. Pored njega, prisutnima su se obratili i Patricio Dei Toso, predsednik Konfindustrije Est Europa, Luka Gori, ambasador Italije u Beogradu, Barbara Ćimino, potpredsednica Konfindustrije za izvoz i privlačenje investicija, Mateo Zopas, predsednik Italijanske agencije za spoljnu trgovinu (ICE), kao i predstavnici vlada Srbije i Italije.

„U poslednjih nekoliko godina, privredna saradnja između Italije i Srbije dostigla je značajne nivoe, potvrđujući stratešku ulogu italijanskih preduzeća u privrednom tkivu ovog regiona. Međutim, u ovom kontekstu želim da stavim akcenat na vas, naše članove: danas Konfindustrija Srbija s ponosom broji 215 članica, koje zapošljavaju 33.000 ljudi”, rekao je Rosi i dodao da ovi brojevi Konfindustriju Srbije čine drugim najvećim evropskim poslovnim udruženjem u našoj zemlji.

Kompanije članice Konfindustrije Srbije aktivno rade na unapređenju svog poslovanja kako bi odgovorile na izazove klimatskih promena i energetske tranzicije, istovremeno se prilagođavajući ESG standardima. Ova posvećenost održivom razvoju dodatno jača njihov položaj na tržištu i doprinosi ekološki odgovornom poslovanju.

Pročitajte još:

Nakon uvodnih govora domaćina i gostiju, održana je svečana ceremonija dodele godišnje nagrade Konfindustrije „Franko Delneri”, nazvane po jednom od osnivača ovog udruženja u Srbiji. Ova prestižna nagrada dodeljuje se kompanijama koje su ostvarile izuzetne rezultate u primeni ESG principa. U kategoriji velikih preduzeća nagrađena je italijanska kompanija Conceria Pasubio, dok je u kategoriji malih i srednjih preduzeća priznanje pripalo kompaniji Propulzija.

Gost ovog svečanog događaja bio je i Miloš Kostić, generalni direktor kompanije MT-KOMEX koja se ističe po svojim doprinosima smanjenju gasova staklene bašte i širenju obnovljivih izvora energije u Srbiji i u regionu.

Govoreći pred kamerama Radio-televizije Srbije, Kostić je istakao da su kompanija MT-KOMEX i njihovi partneri postavili za cilj da u 2025. godini izgrade oko 100 megavata solarne energije.

„Ukupno prema našim analizama tržišta, negde oko 300 megavata je već izgrađenih solarnih elektrana ili u završetku izgradnje. Očekujemo da će u naredne tri godine biti izgrađeno još nekih 500”, rekao je Kostić za RTS.

Energetski portal

Kanjon reke Vučjanke proglašen za spomenik prirode

31.01.2025

Foto: Ministarstvo zaštite životnesredine

Vlada Republike Srbije donela je odluku o proglašenju Spomenika prirode „Kanjon reke Vučjanke”, čime je dodatnih 49 hektara stavljeno pod zaštitu. Ovaj izuzetno vredan prirodni prostor nalazi se na teritoriji grada Leskovca, u Južnom Pomoravlju, i obuhvata oblasti sa režimima zaštite prvog, drugog i trećeg stepena.

Kanjon reke Vučjanke važi za jedan od najlepših kanjona u Srbiji. Njegova nepristupačnost omogućila je očuvanje prirodnog ambijenta bez značajnog ljudskog uticaja. Strme obale krase raznolike geološke, geomorfološke, florističke i faunističke karakteristike, a područje poseduje i bogato kulturno nasleđe. Na osnovu ovih vrednosti, ispunjeni su svi kriterijumi za zaštitu u statusu spomenika prirode.

Reka Vučjanka ima poseban značaj kao jedan od najvažnijih vodotokova planine Kukavice, gde i izvire, ali i kao značajna pritoka reke Veternice u Leskovačkom polju.

Pročitajte još:

Bogatstvo flore ovog područja ogleda se u prisustvu 52 drvenaste vrste, od kojih je 10 endemičnih, retkih, reliktnih ili ugroženih. Među najznačajnijima su brekinja (Sorbus torminalis), poljski brest (Ulmus minor), breza (Betula pendula), brdski brest (Ulmus montana) i divlja kruška (Pyrus pyraster). Na relativno maloj površini evidentiran je 161 biljni takson, što dodatno potvrđuje njegovu prirodnu vrednost.

Fauna je takođe raznolika – zabeleženo je 11 vrsta vodozemaca (od kojih je 10 zaštićeno), devet vrsta gmizavaca i čak 60 vrsta ptica. Posebno su značajni ihtiološki predstavnici poput potočne pastrmke (Salmo trutta) i potočne mrene (Barbus balcanicus), koji ukazuju na visok kvalitet i očuvanost vodenih ekosistema.

Ovim proglašenjem, Kanjon reke Vučjanke dobija status važne prirodne i ekološke celina, koja zaslužuje posebnu pažnju i odgovorno upravljanje u cilju njenog dugoročnog očuvanja.

Energetski portal

Turska premašila solarni cilj za 2025. godinu – kapacitet udvostručen za 2,5 godine

30.01.2025

Turska je udvostručila svoj solarni kapacitet za samo dve i po godine, čime je već krajem 2024. godine premašila zacrtani cilj za 2025. godinu, navedeno je u izveštaju globalnog energetskog analitičkog centra Ember.

Od jula 2022. godine, čak 94 odsto rasta kapaciteta solarne energije dolazi iz instalacija namenjenih sopstvenoj potrošnji. Zahvaljujući tome, ukupni kapacitet solarne energije porastao je sa 9,7 GW na više od 19 GW do kraja 2024. godine. Poređenja radi, prethodno udvostručavanje kapaciteta trajalo je više od četiri godine (između 2018. i 2022), dok je najnoviji rast ostvaren za samo dve i po godine, što potvrđuje ubrzanje razvoja sektora obnovljive energije u Turskoj.

Kako bi održala ovaj zamah, Turska planira dalju ekspanziju kroz solarne panele na krovovima, hibridne sisteme, plutajuće solarne elektrane i sisteme za skladištenje energije, otvarajući nove mogućnosti za nastavak rasta.

Pročitajte još:

Pored povećanja kapaciteta, u poslednje dve i po godine solarne elektrane proizvele su ukupno 52 TWh električne energije, što je činilo šest odsto ukupne potrošnje zemlje. Zahvaljujući tome, smanjen je uvoz prirodnog gasa, čime je izbegnut trošak od 5,4 milijarde dolara. Samo u 2024. godini, povećana proizvodnja solarne energije smanjila je uvoz gasa za 1,7 milijardi dolara, što predstavlja rast uštede od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos padu cena prirodnog gasa za 18 odsto u 2024.

Kombinovana proizvodnja solarnih i vetroelektrana u poslednje dve i po godine omogućila je izbegavanje troškova uvoza prirodnog gasa u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što doprinosi energetskoj nezavisnosti Turske i smanjenju oslonca na fosilna goriva.

Turska takođe ima spremne projekte za skladištenje energije vetra i sunca ukupnog kapaciteta 33 GW, što višestruko premašuje trenutni zvanični cilj od 2,1 GW do 2030. godine. Ovi kapaciteti dodatno postavljaju temelje za nastavak snažnog rasta obnovljivih izvora energije i ambicioznije energetske planove u budućnosti.

Milena Maglovski

Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju ishranu u Latinskoj Americi i Karibima

30.01.2025

palma_Crna_Gora — Foto-ilustracija: Unsplash (Ender Vatan)

Foto-ilustracija: Unsplash (andras kovacs)

Latinska Amerika i Karibi su dva regiona koja su najviše izložena ekstremnim vremenskim prilikama u svetu, nakon Azije. Ove delove planete često pogađaju poplave i oluje, ali i suše zbog čega trpi poljoprivredna proizvodnja. Ekstremne vremenske prilike negativno utiču na sve dimenzije proizvodnje hrane, pokazao je to Izveštaj o regionalnom pregledu bezbednosti hrane i ishrane za 2024. godinu, koji se odnosi na proizvodnju, transport i pristup hrani.

Najmanje 20 zemalja (74 odsto analiziranih) suočava se sa visokom učestalošću ovih događaja, što ukazuje na značajnu izloženost, dok se 14 zemalja (52 odsto) smatra ranjivim, jer je verovatnije da će doživeti povećanu neuhranjenost. Uticaj ekstremnih vremenskih prilika dodatno pogoršavaju uporni strukturalni problemi, uključujući sukobe, ekonomska usporavanja, krize i osnovni faktori kao što su visoki nivoi nejednakosti, nedostatak pristupa zdravim navikama i nezdravim prehrambenim okruženjima.

Pročitajte još:

Prema izveštaju, između 2019. i 2023. godine, zastupljenost neuhranjenosti povećala se za 1,5 odsto u zemljama pogođenim klimatskom varijabilnošću i ekstremima. Glad je zahvatila 41 milion ljudi u regionu 2023. godine. To predstavlja smanjenje za 2,9 miliona ljudi u odnosu na 2022. i 4,3 miliona u odnosu na 2021. godinu. Međutim, uprkos regionalnom napretku, i dalje postoje razlike među podregionima. Prevalencija gladi porasla je tokom poslednje dve godine u Karibima, dostigavši 17,2 odsto, dok je ostala relativno stabilna u Mezoamerici, na 5,8 odsto.

Uprkos svemu, ovaj region je pokazao blagi napredak drugi uzastopni put. Ukupno 187,6 miliona ljudi u regionu iskusilo je nesigurnost u ishrani, što je 19,7 miliona manje nego u 2022. i 37,3 miliona manje nego u 2021. godini.

Izveštaj takođe naglašava da nesigurnost u ishrani disproporcionalno pogađa određene populacione grupe, poput ruralnih zajednica i žena. Rodna razlika u Latinskoj Americi i Karibima ostaje veća od globalnog proseka.

„U Latinskoj Americi i Karibima, jedno od desetoro dece mlađe od pet godina živi sa niskim rastom. Neuhranjenost i prekomerna telesna težina koegzistiraju u regionu, pogoršani visokom izloženošću i ranjivošću na klimatske događaje u najpogođenijim zajednicama. Ova dvostruka opterećenost neuhranjenosti svakodnevno preti punom razvoju dece”, rekla je Karin Hulshof, regionalna direktorka UNICEF-a za Latinsku Ameriku i Karibe.

Energetski portal

Mikrobi u akciji: Prirodni borci protiv zagađenja vazduha

30.01.2025

Zamislite ovo: bilioni mikroba neprestano rade na tome da uklone otrovne gasove iz vazduha, a da toga nismo ni svesni.

Naučnici sa Univerziteta Monaš u Melburnu otkrili su da mikrobi koriste enzim nazvan CO dehidrogenaza kako bi trošili ugljen-monoksid (CO) i koristili ga za sopstveni opstanak. Ovaj smrtonosni gas, koji svake godine dospeva u atmosferu u količini od preko dve milijarde tona, delimično se neutralizuje zahvaljujući mikrobima, koji potroše oko 250 miliona tona godišnje. Na taj način, oni ne samo da preživljavaju već i pomažu u smanjenju zagađenja, a time i globalnog zagrevanja.

„Ovaj enzim koriste bilioni mikroba u zemljištu i vodi. Oni troše ugljen-monoksid za sopstveni opstanak, ali nam u tom procesu nenamerno pomažu”, objašnjava Ešli Krop, koautorka studije.

Sa druge strane, vodeći autor studije, dr Dejvid Gilet, naglašava da je ovo fantastičan primer mikrobne genijalnosti – kako je život pronašao način da nešto otrovno pretvori u korisno.

„Ovi mikrobi pomažu u čišćenju naše atmosfere”, kaže dr Gilet. „Njihova aktivnost suprotstavlja se zagađenju vazduha, koje svake godine odnosi milione života, a istovremeno smanjuje globalno zagrevanje, budući da je ugljen-monoksid indirektno gas staklene bašte.”

Iako je malo verovatno da će ovo otkriće biti direktno iskorišćeno za borbu protiv emisija CO, ono produbljuje naše razumevanje atmosferskih procesa i omogućava nam da bolje predvidimo kako će planeta reagovati na buduće promene.

Razmišljajući o ovom otkriću, shvatila sam koliko zapravo malo znamo o mikrobima i njihovoj ulozi u našem ekosistemu. Ugljen-monoksid je veoma opasan gas koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, šumskim požarima i vulkanskim erupcijama. On je bez boje i mirisa, ali se vezuje za hemoglobin u krvi brže od kiseonika, zbog čega može izazvati ozbiljna trovanja, pa čak i smrt. Međutim, mikrobi su razvili način da ga koriste kao izvor energije, čime pomažu u održavanju hemijske ravnoteže u atmosferi.

Iako nas mikrobi mahom asociraju na nevidljive organizame koji uzrokuju brojne bolesti, oni su zapravo osnova života na Zemlji! Jeste li znali da proizvode polovinu kiseonika koji udišemo? Da, upravo su mikroorganizmi u okeanima, poput cijanobakterija, odgovorni za veliki deo kiseonika na našoj planeti. Osim toga, igraju ključnu ulogu u razgradnji otpada, reciklaži hranljivih materija i čak u procesu fermentacije hrane koju svakodnevno konzumiramo.

Zahvaljujući istraživačima poput onih iz Melburna, počinjemo bolje da razumemo koliko su mikrobi značajni za našu planetu. Iako ne možemo direktno koristiti njihovu sposobnost razgradnje ugljen-monoksida za rešavanje problema zagađenja, ovo saznanje može pomoći u modeliranju budućih ekoloških strategija. Zamislite svet u kojem možemo podstaći određene mikrobe da efikasnije uklanjaju zagađivače iz atmosfere!

Milena Maglovski

EU Kompas konkurentnosti – strateški okvir za inovacije, dekarbonizaciju i sigurnost

30.01.2025

NOVO EU, evropska unija — Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska unija suočava se sa izazovima koji prete da ugroze njen dugoročni ekonomski rast i konkurentnost na globalnoj sceni. Zbog toga je Evropska komisija predstavila Kompas konkurentnosti (eng. EU Competitiveness Compass) kao prvi veliki strateški okvir u njenom mandatu, sa ciljem da obezbedi da Evropa postane lider u oblasti budućih tehnologija, usluga i čistih proizvoda. Istovremeno, Kompas ima za cilj da ujedno učini Evropu prvim kontinentom koji će postići klimatsku neutralnost.

Prisećanja radi, Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, dobio je zadatak od Evropske komisije da pripremi izveštaj o njegovoj ličnoj viziji budućnosti evropske konkurentnosti. Izveštaj je objavljen prošle godine, a u njemu su obrađeni izazovi sa kojima se industrije i kompanije suočavaju na jedinstvenom tržištu, naročito u poslednje dve decenije, kada EU nije uspela da održi korak sa drugim velikim ekonomijama. Ono što je posebno važno istaći jeste da Dragi izveštaj (eng. Draghi report) postavlja tri oblasti koje će biti ključne za budući rast EU: inovacije, dekarbonizacija i sigurnost.

Kompas konkurentnosti upravo je razvijen u odnosu na pomenuti izveštaj, razvijajući konkretne pristupe i mere kako bi se napredak u tri postavljene ključne oblasti realizovao.

Kada je reč o prvoj oblasti, EU mora ponovo da pokrene motor inovacija, stvarajući prostor za mlade startapove, promovišući industrijsko liderstvo u sektorima visokog rasta zasnovanim na dubokim tehnologijama, i šireći tehnologije kroz mala i srednja preduzeća. Komisija će u odnosu na to predložiti inicijative poput AI gigafabrika i Primeni AI za razvoj i primenu veštačke inteligencije u ključnim sektorima.

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Govoreći o oblasti dekarbonizacije, visoke i nestabilne cene energije Kompas ističe kao najveće izazove. Predstojeća inicijativa Evropske komisije pod nazivom Čisti industrijski dogovor postaviće pristup za dekarbonizaciju koji će biti zasnovan na konkurentnosti, kako bi Evropska unija postala atraktivna lokacija za proizvodnju, uključujući i energetski intenzivne industrije. Pored toga, njime će se promovisati čista tehnologija kao i novi kružni poslovni modeli. Akcioni plan za pristupačnu energiju smanjiće cene energije i troškove, dok će Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije ubrzati izdavanje dozvola za sektore u tranziciji. Kompas predviđa takođe i specijalizovane akcione planove za energetski intenzivne sektore poput čelika, metala i hemije, koji su ključni za evropski proizvodni sistem, ali su najranjiviji u ovom procesu dekarbonizacije.

Na kraju, u oblasti smanjenja zavisnosti i povećanja bezbednosti, EU će zavisiti od efikasnih partnerstava. EU već ima najveću mrežu trgovinskih sporazuma, koja obuhvata 76 zemalja. Kako bi nastavila dodatno ojačavanje lanca snabdevanja i unapredila nezavisnost, Kompas predviđa nova takozvana Čista trgovinska i investiciona partnerstva koja će osigurati snabdevanje sirovinama, čistom energijom i održivim gorivima. Takođe, revidiraće se pravila o javnim nabavkama unutar EU, kako bi se omogućilo da prednost imaju evropske kompanije, posebno za kritične sektore i tehnologije.

Pročitajte još:

Horizontalni faktori za konkurentnost

Pored tri pomenute ključne oblasti, Kompas konkurentnosti se oslanja na pet horizontalnih faktora koji su neophodni za održavanje konkurentnosti u svim sektorima.

Prvi predstavlja pojednostavljenje, odnosno smanjenje administrativnih prepreka, što će omogućiti lakši pristup EU fondovima i ubrzanje procedura za donošenje administrativnih odluka. Kompas postavlja kao cilj smanjenje administrativnog opterećenja za preduzeća za najmanje 25 odsto, a za mala i srednja preduzeća najmanje 35 odsto.

Drugi je smanjenje barijera za jedinstveno tržište kroz modernizaciju okvira upravljanja, uklanjanjem barijera unutar EU i sprečavanjem stvaranja novih. Takođe, Komisija će procese postavljanja standarda učiniti bržim i pristupačnijim, posebno za mala, srednja i nova preduzeća.

Finansiranje konkurentnosti je treći horizontalni faktor, koji je značajan zato što EU nema efikasno tržište kapitala koje štednju pretvara u investicije. U tom smislu, Komisija će predstaviti inicijativu za štednju i ulaganja u EU, sa ciljem kreiranja novih štednih i investicionih proizvoda, podsticanja rizničnog kapitala i obezbeđivanja nesmetanog protoka investicija. Prilagođeni budžet EU pojednostaviće pristup fondovima u skladu sa prioritetima Unije.

Promovisanje veština i kvalitetnih poslova predstavlja naredni faktor. Osnova konkurentnosti Evrope su njeni ljudi. Da bi se osigurala usklađenost između veština i zahteva tržišta rada, Komisija će predstaviti inicijativu za izgradnju Unije veština. Ova inicijativa biće fokusirana na ulaganje u obrazovanje, učenje odraslih i celoživotno učenje, stvaranje veština za budućnost, zadržavanje veština, pravednu mobilnost, privlačenje i integraciju kvalifikovanih talenata iz inostranstva, kao i priznavanje različitih vrsta obuke, kako bi ljudi mogli da rade širom EU.

Na kraju ističe se i bolja koordinacija politika na EU i nacionalnom nivou. Komisija će uvesti Alat za koordinaciju konkurentnosti, koji će omogućiti saradnju među državama članicama u implementaciji zajedničkih ciljeva politike EU na oba nivoa, zatim identifikovati prekogranične projekte od evropskog interesa i nastaviti sa reformama i ulaganjima.

Katarina Vuinac

Ubrzanje projekata vetroelektrana na moru u Velikoj Britaniji

30.01.2025

vetropark, vetar, brod, more, velika britanija — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Vlada Velike Britanije odlučila se za jačanje kapaciteta za proizvodnju čiste energije, usmeravajući se na ubrzanje izgradnje projekata vetroelektrana na moru. Mere su osmišljene da se prevaziđu dugogodišnja infrastrukturna ograničenja i ubrza razvoj obnovljivih izvora energije.

U nedavno objavljenom saopštenju Vlade, najavljeni su planovi za realizaciju do trinaest velikih projekata vetroelektrana na moru, sa ciljem proizvodnje do 16 GW električne energije. Radi se o količini ekvivalentnoj ukupnoj proizvodnji energije iz gasnih elektrana u zemlji tokom prethodne godine.

Ukoliko bi se projekti realizovali, to bi otvorilo hiljade radnih mesta i podstaklo investicije vredne između 20 i 30 milijardi funti u sektor čiste energije u Velikoj Britaniji.

Pročitajte još:

Kako prateći ekološki izazovi ne bi ostali zanemareni, posebno oni koji se tiču uticaja na morska staništa, vlada planira da uspostavi nove ili proširi postojeće zaštićene morske oblasti. To će omogućiti brže odobravanje projekata uz istovremeno obezbeđivanje adekvatne ekološke kompenzacije, čime se eliminišu prethodna kašnjenja koja su ometala razvoj.

Troškovi uspostavljanja i upravljanja zaštićenim morskim oblastima finansiraće se kroz Fond za oporavak mora, koji će se napajati sredstvima investitora u vetroelektrane na moru.

Dodatne reforme upravljanja podvodnom bukom najavljene su kao deo šireg plana za prelazak na sistem čiste energije do 2030. godine.

Energetski portal

Zaustavljena izgradnja mHE „Janjina J-1” zbog potencijalnog ugrožavanja životne sredine

30.01.2025

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Ministarstvo za prostorno uređenje građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske nije odobrilo Studiju uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje male hidrolektrane „Janjina J-1” na reci Janjini, u opštinama Čajniče i Novo Goražde, instalisane snage od 4,473 MW, a nosioca projekta Hidroelektrane „Bistrica” d.o.o. Foča, čime je ova reka sačuvana od uništenja.

Projekat je podrazumevao ucevljivanje preko tri kilometra reke koja bi kroz tunel i cevovod bila odvojena od svog prirodnog toka, a sam biološki minimum u njenom koritu bio bi nedovoljan, čime bi se znatno ugrozio postojeći ambijent i stanište postojećih vrsta. Brana visine preko pet metara stvorila bi veću akumulaciju koja bi uzvodno značajno izmenila mikroklimatske karateristike područja.

Centar za životnu sredinu je učestvovao u komentarisanju Studije uticaja na životnu sredinu i aktivno pratio slučaj, i još početkom prošle godine poslali smo jasnu argumentaciju da bi gradnjom hidroelektrane na reci Janjini došlo do devastiranja područja ove reke. U Studiji uticaja su korišćeni stari podaci koji nisu ažurirani preko 20 godina i koji, s obzirom na promene u proticaju reke i generalno – s obzirom na uticaj klimatskih promena, ne mogu biti relevantni.

Pročitajte još:

„Ukazali smo i na činjenicu da bi uticaj ove hidroelektrane na ihtiofaunu, a posebno na salmonidne vrste riba, bio znatan, jer bi se smanjio prostor koji je prirodno stanište ovih vrsta, a uz to je važno stanište za mrest. Takođe bi se narušio ambijent postojećih prirodnih dobara na području opštine Čajniče i onemogućilo bi se dalje održivo korišćenje reke i okolnog područja u čijem su obuhvatu lokacije koje bi potencijalno u budućnosti mogle biti zaštićena područja”, kažu u Centru za životnu sredinu.

Dodaju da su neadekvatni hidrološki podaci za sliv Janjine i potencijalni uticaj na staništa, upravo komponente koje su prepoznate od strane Ministarstva kao razlog za ocenu studije kao neadekvatne. Rok za dostavu nove argumentacije i dokaza produžavao se tri puta, i sva tri puta je zahtev investitota odbijen. Time se postupilo ispravno u ovom procesu, dok reka Janjina ostaje slobodna, kao i druge slobodno-tekuće reke u našoj zemlji, koje se sa razlogom nazivaju Plavo srce Evrope.

Male hidroelektrane, osim što su ekonomski neisplative, prave veliku štetu tokom svoga rada na životnu sredinu, ostavljajući nedovoljno vode u koritima reka, ili potpuno prazna korita, te dovode do smanjenja ribljeg fonda, i na kraju onemogućavaju građanima održivo korišćenje reka, a posebno uništavaju staništa i prirodno vredna područja.

Energetski portal

1...9899100...1,673 Page 99 of 1,673

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ekspanzija ulaganja u izgradu reaktora – šta su izazovi

Razvoj nuklearne nauke u Srbiji

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Horizontalni faktori za konkurentnost

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM