,,Zelena radionica“ – unapređenje znanja i tehnika u oblasti cirkularne ekonomije

02.10.2023

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

,,Zelena radionica’’ koja ima za cilj obuku umereno na unapređenje znanja i tehnika u oblasti cirkularne ekonomije, biće održana 7. oktobra u Work Space One.

Glavni predavač na radionici je dr Olga Gavrić, koja je angažovana u izvođenju predavanja i vežbi na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, i ima veliko iskustvo u domaćim i stranim projektima iz oblasti životne sredine.

Cirkularna ekonomija se bazira na dva osnovna principa: (1) efikasno upravljanje resursima i (2) smanjenje otpada. Ukratko, cirkularna ekonomija pretpostavlja korišćenje otpada kao ulazne sirovine u nekom drugom (sekundarnom) proizvodnom procesu. S tim u vezi, ima širok spektar primene počev od (poljoprivredne, prehrambene, industrijske) proizvodnje, građevinarstva, zaštite životne sredine i drugo.

Radionica se realizuje kroz interaktivna predavanja, studije slučaja, diskusiju i primere dobre prakse koji će olakšati prilagođavanje novim uslovima poslovanja koje nosi zelena i cirkularna ekonomija.

Imajući u vidu multidisciplinarni karakter zelene ekonomije, na radionici mogu uzeti učešće različiti profili poput zaljubljenika i boraca za životnu sredinu, studenata, ekonomsita, inženjera, itd.

Agendu događaja, način prijavi i dodatne informacije pogledajte ovde

Energetski portal

Energy Week Wetsern Balkan 2023: Agenda je u pripremi i obećava veliki uspeh

02.10.2023

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako se konferencija Energy Week Wetsern Balkan približava, dnevni red konferencije obećava izuzetan uspeh.

Pripremite se za prvi dan EWWB-a uz najnovije informacije.

Tradicionalno, Energy Week Wetsern Balkan ima SVEČANO OTVARANJE sa pozdravnim obraćanjima vlada država Zapadnog Balkana i evropskih institucija.

U 2023. godini čućemo obraćanja od strane:

Ervin Ibrahimović, potpredsednik Vlade za regionalni razvoj, ministar za kapitalne investicije Crne Gore
Kadri Simson, komesarka za energetiku, Evropska komisija (online)
Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike Srbije
Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske
Vedran Lakić, ministar energetike, rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine

Ove godine sa zadovoljstvom najavljujemo novi format sesije: FIRESIDE CHAT! Pozivamo vas da pokrenete sadržajan razgovor i razgovarate o tome da li je 100 odsto obnovljivi miks energije moguć za Zapadni Balkan zajedno sa Alesandrom Bragonzijem, šefom regionalnog predstavništva za zapadni Balkan u EIB I Viktorom Andanovom, savetnikom za energetiku premijera Severne Makedonije

MOĆ POTREBE I ENERGETSKA BEZBEDNOST NA ZAPADNOM BALKANU

Foto-ilustracija: Unsplash (Appolinary Kalashnikova)

Zapadni Balkan se suočava sa kritičnim trenutkom u svojoj energetskoj tranziciji, pošto su rat u Ukrajini i energetska kriza povećali njihovu zavisnost od fosilnih goriva i podigli troškove dekarbonizacije. Region zaostaje za EU u postepenom izbacivanju uglja i prelasku na čiste izvore energije, uprkos tome što ima obilan potencijal za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost. Energetska kriza je takođe izložila ranjivost zemalja Zapadnog Balkana spoljnim šokovima i fluktuacijama cena, kao i društvenim i ekološkim uticajima zavisnosti od uglja. Uvođenje CBAM-a od strane EU, koji će nametnuti porez na ugljenik na uvoz iz zemalja koje nemaju sličan sistem cena ugljenika, dodatno će povećati pritisak na Zapadni Balkan da uskladi svoju energetsku politiku sa klimatskim ciljevima EU.

Pridružite se našem dijalogu sa kreatorima politike i regulatorima:

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije
Branislav Prelević, predsednik Odbora Regulatorne agencije za energetiku i vode Crne Gore
Dario Nikolovski, direktor Agencije za energetiku Republike Severne Makedonije i dr.

Pročitajte još:

BUDUĆNOST KOMUNALNIH PREDUZEĆA: OD KRIZE DO TRANZICIJE I ULOGA PRENOSA

Energetska kriza na Zapadnom Balkanu predstavlja ozbiljan izazov za preduzeća koja obezbeđuju električnu energiju milionima ljudi.

Jedan od ključnih aspekata obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja i fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu je kombinacija tehnologija. Komunalne kompanije u regionu diverzifikuju svoje izvore energije i ulažu u projekte obnovljive energije, kao što su vetar, solarna, hidro i biomasa. Ovi projekti ne samo da smanjuju zavisnost od fosilnih goriva i smanjuju karbonski otisak, već i stvaraju nova radna mesta i mogućnosti za lokalne zajednice.

Prihvatajući inovacije i saradnju, oni pokazuju svoju posvećenost isporučivanju sigurne, održive i pristupačne električne energije svojim kupcima. I, naravno, ulaganje u prenos će dodatno podstaći integraciju obnovljivih izvora energije.

Naši ključni govornici:

Luka Petrović, generalni direktor, Elektroprivreda Republike Srpske (EPRS)
Aleksandar Mijušković, predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES)
Skerdi Drenova, generalni direktor, OST
Jeton Mehmeti, predsednik odbora direktora, Kosovski operater prenosnog sistema i tržišta (KOSTT)

FINANSIRANJE ZELENE TRANZICIJE

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

Zapadni Balkan se suočava sa dvostrukim izazovom dekarbonizacije svojih ekonomija i povećanja njihove otpornosti na klimatske promene.

Da bi se to postiglo, Zapadni Balkan treba da mobiliše zeleno finansiranje iz javnih i privatnih izvora.

Neki od mogućih načina za jačanje zelenih finansija mogu uključivati:

Razvijanje jasnog i konzistentnog političkog okvira koji je u skladu sa Zelenim dogovorom EU i Pariskim sporazumom.
Povećanje kapaciteta i svesti finansijskih institucija, regulatora i zainteresovanih strana o mogućnostima i standardima zelenog finansiranja
Stvaranje uslova za zelene investicije, kao što je poboljšanje kvaliteta i dostupnosti podataka, smanjenje administrativnih barijera i pružanje podsticaja i garancija
Promovisanje zelenih finansijskih proizvoda i usluga, kao što su zelene obveznice, zajmovi, fondovi i osiguranje, koji mogu privući domaće i strane investitore
Jačanje regionalne saradnje i integracije radi iskorištavanja ekonomije obima i razmene najboljih praksi.

Petar Mitrović iz advokatske kancelarije Karanović & Partners vodiće razgovor sa predstavnicima Green for Growth Fondacije, MIGA, Erste Group Bank, UK Ekport Finance (UKEF) i drugima.

Zvaničan veb-sajt i registracije: https://wbenergyweek.com/

Izvor: Energy Week Wetsern Balkan

Sporazum o saradnji: šta je realizovano do sada i koje su dalje mere

02.10.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay (augusbosch12)

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Predstavnici sedam udruženja poljoprivrednih proizvođača sastali su se sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković kako bi zajednički razmotrili sve što je realizovano do sad, na osnovu Sporazuma o međusobnoj saradnji koji je potpisan u maju.

Poljoprivrednicima je detaljno obrazloženo na koji način su realizovane dogovorene mere i tom prilikom saopšteno da je do sada isplaćeno 95 odsto subvencija. Prema rečima ministarke, isplaćeni su svi uredni i kompletni zahtevi, a nisu isplaćeni samo zahtevi koji su trenutno na dopuni i oni će biti brzo rešeni.

Ministarka je precizirala da su sve tačke sporazuma koje su bile planirane za ovu godinu do sada ispunjene, a to se odnosi na: povećanje osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju (podsticaji po hektaru) sa 9.000 dinara na 18.000 dinara, premije za mleko sa 15 dinara na 19 dinara po litru mleka, podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 dinara na 40.000 dinara po grlu.

Pročitajte još:

Počev od 1. januara 2024. godine, kako je dogovoreno, biće podignuta maksimalna granica površine obradivog poljoprivrednog zemljišta od 20 hektara, propisana za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, na 100 hektara, umanjena je 50 odsto naknada za odvodnjavanje za tekuću godinu i biće ukinuta naknada za odvodnjavanje u potpunosti od 1. januara 2024. godine.

Među dodatnim merama podrške poljoprivrednicima obezbeđena je i refakcija, odnosno povrat za akcize za gorivo u iznosu od 50 dinara po litru koji će važiti od 2024. godine.

Takođe, ministarka Tanasković je saslušala sugestije poljoprivrednika i konstruktivne predloge koji će biti razmotreni u narednom periodu. Na današnjem sastanku su odmah uvažene neke od inicijativa poljoprivrednika, kao što je ona koja se odnosi na jasno definisanje ko su korisnici davanja po hektaru i dogovoreno je da će to biti samo poljoprivrednici koji obrađuju zemlju, a ne vlasnici zemljišta koji ga ne obrađuju.

Zaključci današnjeg sastanka su:

Lista malih skladištara koji će biti odobreni od strane Republičke direkcije za robne rezerve će biti proširena, na način da za obezbeđenje daju menicu, zalogu u robi ili hipoteku
Poljoprivrednici su podneli inicijativu za uvođenje Zakona o robnoj berzi, formiraćemo radnu grupu koja će krenuti sa radom od ponedeljka 2. oktobra, i daće zaključak na temu tog zakona do kraja ove godine
Podneta je inicijativa da se u Zakon o podsticajima uvede član kojim će biti definisano da vlasnik zemlje koji ne obrađuje zemlju ne može biti korisnik subvencije
Pomoć oko otkupa kukuruza
Nastavak kontrole uvoza mleka i mlečnih proizvoda. Nakon ukidanja prelevmana na mleko i mlečne proizvode 31. oktobra 2023. sve mlekare i svi trgovci koji trguju mlekom i mlečnim proizvodima će podnositi zahtev za uvoz mlečnih proizvoda i dobijaće dozvole koje će važiti tri meseca.

Energetski portal

Počelo asfaltiranje prve deonice Dunavskog koridora

02.10.2023

whatsapp_image_2023-10-01_at_09.00.07 — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Radovi na Dunavskom koridoru, odnosno brzoj saobraćajnici Požarevac – Veliko Gradište – Golubac je u toku, a prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, biće kompletno završena do kraja 2025. godine i potpuno će promentiti način života ljudi u tom kraju, doprineti razvoju turizma i obezbediti dodatne investicije.

Kako je ministar istakao, počelo je asfaltiranje prve deonice Dunavskog koridora, urađena je probna deonica asfalta u dužini od sto metara u punom profilu leve saobraćajne trake.

Prema njegovim rečima, narednih dana će početi da se asfaltira oko kilometar dnevno i dodao da je plan da se do sredine sledeće godine završi leva traka do obilaznice oko Požarevca, da će do kraja sledeće godine Požarevac biti spojen na kompletnu saobraćajnicu u punom profilu, a da će do kraja 2025. godine Dunavski koridor biti završen u potpunosti.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da je to jedna od najvažnijih saobraćajnica koje se rade u Srbiji i da će omogućiti da se Veliko Gradište, Golubac i Požarevac povežu sa Beogradom i drugim krajevima Srbije, da se iz glavnog grada do, na primer, Srebrnog jezera stigne za 40-ak minuta, kao i dodatni razvoj ovog kraja.

Naveo je da se sa rumunskom stranom pregovara oko zajedničke izgradnje jednog mosta i da će se videti da li će on biti kod Golupca ili Velikog Gradišta.

,,Videćemo gde je najzgodnije, ali je neophodno da se Srbija i Rumunija povežu sa još sa jednim mostom kako bi građani lakše prolazili, kako bi imali više posetilaca na našim tvrđavama koje smo obnovili i kako bi naši ljudi mogli da odlaze u Rumuniju jer je šteta da Rumunija i Srbija, kao dve bratske i prijateljske zemlje, nisu dobro saobraćajno povezane i vreme je da se sada to ispravi. Izgradnja ove saobraćajnice dovodi do toga da razmišljamo o novom mostu i tako je uvek, jedan projekat dovodi do realizacije nekih novih i tako se zemlja razvija“, zaključio je ministar Vesić.

Direktor JP „Koridori Srbije“ Aleksandar Antić je rekao da je Dunavski koridor izuzetno značajan, ali veoma kompleksan projekat.

Naveo je da je ukupna dužina te brze saobraćajnice 68 kilometara i da su na njoj predviđena 52 mosta i nadvožnjaka, pet petlji i 16 kružnih raskrsnica.

,,U ovom trenutku imamo otvorenu trasu u dužini od oko 47 kilometara na kojoj radimo sve vrste zemljanih radova i izgradnju same kolovozne konstrukcije“, rekao je Antić i dodao da se trenutno radi na 27 mostova i nadvožnjaka, te da je izrađeno otprilike više od 50 odsto svih betonskih šipova koji treba da se ugrade.

Energetski portal

Čista energija u usponu: Optimizam uprkos izazovima

01.10.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Iako se suočavamo s brojnim izazovima na putu prema čistijem okruženju, novi izveštaj ukazuje na ohrabrujuće znakove napretka. Zabeležen je rekordni rast u sektoru čiste energije, posebno u oblastima solarne energije i prodaje električnih vozila.

Predviđa se da će porast samo u ove dve tehnologije doprineti smanjenju emisije za jednu trećinu do 2030. Štaviše, inovacije čiste energije su pružile veće mogućnosti smanjujući tehnološke troškove. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), od 2021. godine, inovacije u sektoru čiste energije smanjile su zavisnost od tehnologija koje do sada nisu bile dostupne na tržištu. Sa prvobitnih 50 odsto, sada je zavisnost smanjena na 35 odsto. Ovo ukazuje da tehnološki napredak ide pravim putem prema postavljenim ciljevima.

Ipak, pred nama je izazovna decenija. Istaknuta je potreba za značajnim smanjenjem emisije metana u energetskom sektoru za 75 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Važna stavka u ovom prelaznom periodu je i pravičnost tranzicije. Dok razvijene zemlje trebaju postići ciljeve smanjenja emisija ranije, zemlje u razvoju treba da dobiju više vremena za adaptaciju.

Iako će, prema prognozama, potražnja za fosilnim gorivima pasti za 80 odsto do 2050. godine, neophodno je pažljivo planiranje kako bi se izbegli potencijalni ekonomski poremećaji.

Cilj je takođe da se garantuje svima pristup savremenim oblicima energije do 2030. godine uz godišnju investiciju od oko 45 milijardi dolara.

Energetski portal

Britanci bace 150 miliona GBP godišnje tokom selidbe

01.10.2023

closeup-man-carrying-cardboard-boxes-while-relocating-into-new-apartment — Foto-ilustracija: Freepik (Drazen Zigic)

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Britanci koji su se selili u prethodnih godinu dana bacili su stvari u vrednosti od 150 miliona GBP. Kompanija za upravljanje otpadom SUEZ je sprovela istraživanje među 1.000 ljudi koji su se selili u poslednjih 12 meseci i otkrila da ljudi prosečno bacaju oko 85 funti (83,78 funti) vrednih stvari tokom procesa selidbe. Najnoviji podaci iz engleskog istraživanja o stanovanju pokazuju da se u poslednjih 12 meseci selilo 1,8 miliona ljudi, što znači da je bačeno predmeta u vrednosti od 150 miliona GBP.

Više od polovine ispitanih (51 odsto) je reklo da su popravili pokvarene ili oštećene stvari umesto da ih bace tokom poslednjeg seljenja. Čak 91 odsto ispitanika je reklo da kada zamene ili kupe dodatne predmete za dom, aktivno traže prethodno korišćene – takozvane “preloved” – predmete.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo želju javnosti da se udalji od kulture odbacivanja. Razlozi zbog kojih ispitanici nisu razmatrali popravku predmeta su nedostatak vremena (44 odsto), troškovi usluga popravke (44 odsto) i nedostatak znanja ili veština za popravku predmeta (39 odsto).

Istraživanje dodatno pokazuje da većina (55 odsto) ispitanika smatra da bi im pomoglo ako bi imali pristup dodatnim informacijama o uslugama za popravku i ponovnu upotrebu, zbog čega SUEZ poziva lokalne vlasti da unaprede dostupnost usluga za ponovnu upotrebu i popravku u svojim zajednicama pružanjem većeg pristupa informacijama.

Sara Otavej, liderka za održivost u kompaniji SUEZ primetila je da selidba postaje sve skuplja – čak i pre nego što se uzmu u obzir troškovi odlaganja, zamene i kupovine novih predmeta.

,,Cirkularna ekonomija omogućava potrošačima da ne samo smanje otpad, već i uštede novac iskoristivši maksimalno predmete koje već imaju i birajući prethodno korišćene predmete kada traže nešto novo za svoj dom. Odlično je videti da istraživanje otkriva stvarnu želju Britanaca da produže život svojih stvari’’, istakla je.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Ključni izveštaj UN: Veliki koraci u smanjenju emisija, ali nedovoljni za ciljeve iz Pariza

01.10.2023

vazduh — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Foto-ilustracija: Unsplash (insung yoon)

Izveštaj Global Stocktake (Globalni pregled stanja), koji su sredinom septembra objavile Ujedinjene nacije, potvrđuje ono što smo već naslućivali: mnoge zemlje ne čine dovoljno kako bi ublažile klimatske promene, piše Klima101.

„Globalni pregled stanja je uvežbavanje ambicija. To je uvežbavanje odgovornosti. To je uvežbavanje ubrzavanja”, kazao je Sajmon Stil, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

„To je uvežbavanje sa ciljem da se svaka strana drži svog dela pogodbe, da zna gde treba da ide nadalje i koliko brzo treba da se kreće da bi ispunila Pariski sporazum.”

Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma, što su gotovo sve članice Ujedinjenih nacija, obavezale su se da će nastojati da zaustave porast srednje globalne temperature znatno ispod 2 °C do kraja veka, a idealno na 1,5 °C, u odnosu na predindustrijsko razdoblje (1850-1900).

Pročitajte još:

Gde smo bili pre Pariza, gde smo sada i gde se krećemo?

Procenjuje se da je svet danas za oko 1,1-1,2 °C topliji nego što je to bio pre nego što je sagorevanje prljavih energenata uzelo maha.

Od Pariskog sporazuma iz 2015. stvari se jesu pokrenule gotovo svuda i beleži se određeni napredak, ali „sada je na svim frontovima neophodno mnogo više”, stoji u izveštaju Global Stocktake.

U proteklom periodu, možda više nego ikada, čovečanstvo je na svojoj koži osetilo hitnost obuzdavanja klimatske krize: iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja, a jul i avgust su globalno gledano – dva najtoplija meseca do sada. I ne samo to, već su sva tri letnja meseca (uključujući i jun) bila za oko 1,5 °C toplija u poređenju sa drugom polovinom devetnaestog veka.

Ovo, međutim, ne znači da je granica iz Pariskog sporazuma već prekoračena – njegovo ispunjenje ili neuspeh procenjuju se na osnovu višegodišnjeg temperaturnog proseka. Ali, privremeno prekoračenje ove granice i te kako treba da nas alarmira i podstakne na delanje.

Neuobičajene vrućine nastavile su se i u septembru, i ova godina preti da, sa trona najtoplije godine, svrgne dosadašnju rekorderku – 2016.

Jasno je da je aktuelno stanje Zemlje daleko od idealnog i da već plaćamo visoku cenu besomučne eksploatacije fosilnih goriva, ali prognoze koje su prethodile usvajanju Pariskog sporazuma su bile mnogo dramatičnije – očekivalo se da će srednja globalna temperatura porasti za 4 °C u narednim decenijama što bi moglo da ima katastrofalne posledice po život kakav znamo.

Upravo je Pariski sporazum rezultovao znatnim smanjenjem očekivanog budućeg zagrevanja. Ali kako naglašavaju eksperti Ujedinjenih nacija, „svet nije na dobrom putu da ostvari dugoročne ciljeve iz ovog dokumenta”.

Na prošlogodišnjoj, dvadeset sedmoj po redu, Konferenciji Ujedninjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) izneta su obećanja koja bi globalni porast srednje temperature mogla da ograniče na između 2,4 i 2,6 °C do 2100. godine.

Ako se u obzir uzme i realizacija dugoročnih težnji ka neto nultim emisijama, „skor” je još bolji: moguće je da globalno zagrevanje dostigne 1,7-2,1 °C, navode autori izveštaja Global Stocktake.

Ipak, ne treba da budete vrstan matematičar da primetite da sve trenutno ostvarive brojke premašuju kritični prag od 1,5 °C.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

U OIE sektoru prošle godine radilo 13,7 miliona ljudi – Čak 41 odsto je u Kini

30.09.2023

solar , OIE , paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz )

Zaposlenost u oblasti obnovljivih izvora energije dostigla je 13,7 miliona u 2022. godini, što predstavlja povećanje od jednog miliona u odnosu na 2021. godinu i rast u poređenju sa ukupnim brojem od 7,3 miliona zaposlenih u 2012. godini – zaključak je novog izveštaja Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) i Međunarodne organizacije rada (ILO).

Deseto izdanje izveštaja „Obnovljiva energija i poslovi: Godišnji pregled“ utvrdilo je da obnovljiva energija privlači sve veće investicije, što dovodi do stvaranja radnih mesta u sve većem broju zemalja. Međutim, kao i u prethodnim godinama, većina poslova je koncentrisana u nekoliko država, posebno u Kini, koja čini 41 odsto ukupnog broja zaposlenih u svetu. Brazil, zemlje EU, Indija i SAD takođe su među njima. Zajedno, ove zemlje predstavljaju većinu globalnih instalacija kapaciteta i igraju ključnu ulogu u proizvodnji opreme, inženjerstvu i povezanim uslugama.

Najveći poslodavac u 2022. godini ponovo je bio sektor solarne energije, sa 4,9 miliona radnih mesta, što čini više od trećine ukupne radne snage u sektoru obnovljive energije. Hidroelektrane i biogoriva imali su sličan broj radnih mesta kao i 2021. godine, oko 2,5 miliona svaki sektor, a zatim sledi energija vetra sa 1,4 miliona radnih mesta.

Frančesko La Kamera, generalni direktor IRENA-e, primetio je da je 2022. godina bila još jedna izuzetna godina za poslove u oblasti obnovljive energije, uprkos višestrukim izazovima.

PROČITAJTE JOŠ:

– Da bismo stvorili milione novih poslova, potrebno je mnogo brže ulagati u tehnologije tranzicije energije. Ranije ovog meseca, lideri G20 su se saglasili da ubrzaju napore da se trostruko poveća globalni kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine, u skladu sa našim preporukama pre COP28. Pozivam sve političke donosioce odluka da iskoriste ovaj trenutak kao priliku da usvoje ambiciozne politike koje će pokrenuti potrebne sistematske promene – naglasio je La Kamera.

Rodna ravnopravnost najizraženija u solarnoj industriji – 40 odsto zaposlenih žena

Foto-ilustracija: Unsplash (Vasco Figueira)

Kvalitet poslova je jednako važan kao i njihov kvantitet, napominje studija. Da bi se unapredila društvena pravda, tranzicija ka čistijoj energetskoj budućnosti mora biti pravična i inkluzivna za sve – radnike, preduzeća i zajednice. Stoga su neophodni koherentni i integrisani okviri sa fokusom na plate, bezbednost i zdravlje na radu i radna prava, zasnovani na efikasnom društvenom dijalogu.

Smernice ILO-a za pravičnu tranziciju ka ekološki održivim ekonomijama i društvima predstavljaju centralnu referencu za donošenje politika i akcija koje podržavaju pravičnu tranziciju na koju se vlade i druge zainteresovane strane mogu osloniti, navodi se u saopštenju.

Izveštaj ističe potrebu za proširenjem obrazovanja i obuke i povećanjem karijernih mogućnosti za mlade, manjine i marginalizovane grupe. Veća rodna ravnopravnost takođe je od suštinske važnosti. Trenutno su poslovi u oblasti obnovljivih izvora energije nejednako raspoređeni između muškaraca i žena. Tehnologija solarnih panela ima najbolju rodnu ravnotežu u poređenju sa drugim sektorima, sa 40 odsto poslova koje obavljaju žene.

Zemlje štite domaću proizvodnju

Mnoge zemlje pokazuju povećano interesovanje za lokalizaciju lanaca snabdevanja i stvaranje poslova u domaćinstvu, uz podršku odgovarajućih industrijskih politika. Ovo ide ruku pod ruku sa sve većom željom za smanjenjem energetske nesigurnosti u snabdevanju energijom.

Kina već nekoliko godina uspešno sprovodi raznolik spektar ovih industrijskih politika. EU, Indija, Japan, Južnoafrička republika i SAD takođe su najavile inicijative za stimulisanje domaće proizvodnje. Međutim, zemlje će morati da pronađu načine da kombinuju napore lokalizacije sa kontinuiranom globalnom saradnjom u cilju ambiciozne energetske tranzicije, zaključak je izveštaja.

Izvor: eKapija

KOMPANIJA SEKOPAK PREDSTAVILA PROJEKAT ODLAGANJA STAKLENE AMBALAŽE EKO PARTNER: Mreža odgovornih ugostitelja u borbi za održivu budućnost

30.09.2023

Predstavljanje projekta EKO PARTNER — Foto: Sekopak

Sa ciljem da motiviše ugostiteljski sektor da se još aktivnije uključi u inicijative upravljanja i odlaganja staklenog otpada, kompanija Sekopak, vodeći operater ambalažnog otpada, pokrenula je projekat EKO PARTNER. Platforma podrazumeva postavljanje kontejnera i kanti u okviru ugostiteljskih objekata, koji prvenstveno služe za odlaganje staklene ambalaže, ali i drugih vrsta ambalažnog otpada.

Svi lokali koji su uključeni u projekat na ulaznim vratima imaju jasno istaknutu EKO PARTNER oznaku, čime je građanima omogućeno da u svakom trenutku znaju koji restoran sortira otpad i doprinosi očuvanju životne sredine.

Povećanje količina prikupljene staklene ambalaže i dostizanje evropskih standarda u pogledu selektivnog odlaganja otpada neki su od važnih koraka na putu zelene tranzicije, a samo tokom 2022. godine, Sekopak je poslao na reciklažu više od 18.000 tona staklene ambalaže. U prisustvu predstavnika Ministarstva za zaštitu životne sredine, HoReCa sektora i kompanija Carlsberg, Coca-Cola HBC, Apatinske pivare i Knjaz Miloš, Violeta Belanović, generalna direktorka kompanije Sekopak, još jednom je podvukla važnost zajedničkog delovanju u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom.

Pročitajte još:

„EKO PARTNER predstavlja projekat u koji mnogo verujemo i puno ulažemo. On je savršen primer kako saradnjom nas kao operatera, ugostitelja iz HoReCa sektora i velikih korporacija svi zajedno možemo biti bliže jednom velikom, civilizacijskom cilju kao što je očuvanje životne sredine. Posebnu zahvalnost dugujemo svakom od naših partnera iz ugostiteljskog segmenta koji su se samoinicijativno uključili u ovu platformu i postali deo EKO PARTNER mreže. Na ovaj način oni istovremeno demonstriraju visok stepen svesti o ekološkim temama, svoje društveno odgovorne ambicije i doprinose očuvanju naše planete. Nadamo se da će njihov primer biti podsticaj i drugim ugostiteljima da postanu EKO PARTNERI, ali i da ćemo zahvaljujući doprinosu kroz ovaj kanal u budućnosti uspeti da unapredimo parametre i količine prikupljene staklene ambalaže u skladu sa evropskim okvirima“, istakla je Belanović.

Učešće ugostitelja u ovom projektu od velikog je značaja za promovisanje i popularizaciju kulture reciklaže i važnosti odvajanja otpada, i to ne samo za HoReCa partnere, već i celom segmentu male i srednje privrede. Uključivanjem u sistem, ugostitelji i objekti dobijaju priliku da postanu pioniri održivosti u svojoj industriji kroz dobijanje EKO PARTNER oznake.

„U našim objektima, na ulazu je istaknuta ,,EKO PARTNER“ nalepnica kako bi građani znali da podržavamo odgovoran pristup prema životnoj sredini i radimo u skladu principima zelene ekonomije. Svesni smo važnosti reciklaže, odvajanja otpada i koliko naš primer može da bude stimulativan za celo društvo da se ponaša odgovornije. Sam proces odvajanja staklenog otpada je jednostavan, materijali se lako razdvajaju, a mi se osećamo kao bolji član zajednice znajući da kroz svoje poslovanje doprinosimo boljoj budućnosti. Verujemo da šaljemo dobru poruku svima – kolegama koji još nisu postali deo EKO PARTNER mreže, ali i našim gostima, jer ako mi kao restorani možemo da odvajamo otpad, može svako“, naveli su korisnici EKO PARTNER oznake okupljeni ovim povodom u restoranu ,,Jerry’’.

Uskoro će na sajtu kompanije Sekopak, kao i kroz QR kod koji se nalazi u okviru same nalepnice, biti dostupna svojevrsna EKO MAPA, na kojoj će biti prikazan spisak svih lokala koji nose oznaku EKO PARTNER i učestvuju u projektu. Saradnja Sekopaka sa ugostiteljima traje godinama unazad i potpomognuta je zajedničkim partnerstvom sa javno – komunalnim preduzećima i privatnim sakupljačima širom Srbije. Iz Sekopaka najavljuju da naredna faza projekta podrazumeva sistematizaciju svih uključenih lokala i sakupljenih količina.

Izvor: Sekopak

ZELENA ENERGIJA I STABILNO SNABDEVANJE UZ ABB PODRŠKU

30.09.2023

DPPIPRODUCTION_00001484_0147 — Foto: ABB

U procesu ublažavanja klimatskih promena i borbi za očuvanje prirodnih resursa okrećemo se ka obnovljivim izvorima energije, poboljšanju energetske efikasnosti i optimalnoj potrošnji. Upotrebom novih tehnologija i inovativnih rešenja smanjuju se uticaji na životnu sredinu i emisije štetnih gasova dok istovremeno neometano i sigurno funkcioniše savremeno društvo.

Postizanje klimatske neutralnosti i smanjenje upotrebe fosilnih goriva zahteva ubrzani prelazak na upotrebu obnovljivih izvora energije, dok se upotrebom najnaprednijih rešenja postiže optimizacija već postojećih kapaciteta. Stalno raste potreba za stabilnim snabdevanjem električnom energijom, naročito u periodima kada je potražnja intenzivirana, a to je moguće samo uz primenu novih tehnologija.

Poboljšanjem performansi u hidroelektranama unapređuje se njihov životni ciklus, instaliranjem ABB Ability™ Symphony® Plus SCADA rešenja efikasnost se maksimalizuje kroz automatizaciju, integraciju i optimizaciju celog postrojenja koje postaje pouzdanije. Kvalitet ovog sistema uvidela je kompanija Repsol iz Španije i on je instaliran u njihovih pet hidroelektrana. SCADA obezbeđuje standardnu metodologiju kontrole uz automatizaciju radnih tokova i optimizaciju svakodnevnih operacija uz visok stepen bezbednosti. Širom sveta instalirano je od 7.500 Symphony Plus sistema, od kojih više od 5.000 podržava energetske aplikacije.

U FOKUSU:

ABB napredna rešenja za vetar

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Gotovo svakodnevno bude predstavljeno neko novo, inovativno rešenje u sferi obnovljivih izvora energije. Ona jednostavno postaju neophodnost kako bi veliki sistemi koji koriste energiju vetra i sunca neometano radili pružajući stabilnu distribuciju proizvedene električne energije.

Remont postrojenja koja su već godinama u funkciji u znatnoj meri može da poboljša njihovu pouzdanost i produži vek trajanja. Uz to neizbežno dolazi do uštede emisija ugljen-dioksida. Upotrebom pretvarača ACS800 24 vetroturbine u vetroelektranama Aulepa i Aseri u Estoniji pouzdano rade. Zahvaljujući novim tehnologijama koje su postavljene u ovim vetroelektranama, tim za održavanje kompanije ABB spreman je da u svakom trenutku pomogne u poboljšavanju performansi vetroturbina, i to tokom celog životnog veka vetroelektrane.

ABB obezbeđuje najefikasnije tehnologije, proizvode i usluge svojim klijentima i uvodi novine radi još veće efikasnosti. Sigurno je da povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako ključno za ublažavanje klimatskih promena i energetsku nezavisnost, ne može da se desi preko noći i stoga je važno da već sada učinimo sve što možemo da sačuvamo životnu sredinu i smanjimo troškove, kao i da obezbedimo i dovoljno energije.

Dugogodišnje iskustvo i spisak zadovoljnih klijenata kompanije ABB jasan su pokazatelj njihove spremnosti da odgovore na sve zahteve tržišta i klijenata, a rad na istraživanjima i
novim tehnologija pokazuje da idu ka ostvarivanju zacrtanih ciljeva poput smanjenja ugljeničnog otiska i klimatske neutralnosti.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

WWF sumnja na još jedan slučaj nezakonite trgovine divljim vrstama

30.09.2023

lav_lion — Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)

Pre nekoliko dana u Subotici je viđeno mladunče lava kako prelazi put. Slučaj je prijavljen policiji i mladunče je zbrinuto u zoološkom vrtu Palić. Nažalost, iz zoološkog vrta potvrđuju da je mlada lavica u kritičnom stanju – od dehidriranosti i neuhranjenosti, preko raznih upala unutar organizma i parazita pa sve do spoljnih rana i slomljenih kostiju. Zbog tako lošeg zdravstvenog stanja, nije moguće sa sigurnošću reći hoće li lavica preživeti, a teško je odrediti i starost lavice, ali iz zoološkog vrta kažu da može biti stara do šest meseci.

Uz pitanje može li lavica u ovakvom stanju uopšte da preživi, postavlja se i pitanje odakle se mladunče lava pojavilo na putu ka Subotici? Iako na to pitanje još nemamo odgovor, logična pretpostavka je da je mladunče lava u Srbiju ušlo nezakonitim putem, jer bi bilo kakva zakonita aktivnost ostavila trag.

Podsetimo se da ovo nije prvi ovakav slučaj zabeležen u regionu. Pre nešto više od godinu dana WWF je pisao o sličnoj situaciji u Crnoj Gori – uočen je mladunac lava kako luta po šumama blizu Budve. Mladunac je bio u privatnom vlasništvu i u državu je uvezen nezakonito, što potvrđuje činjenica da ne postoje dokumenta koja bi potvrdila uvoz te velike mačke u Crnu Goru. Mladunac je nakon nekoliko dana pronađen i zbrinut, a danas se nalazi u holandskom utočištu za velike mačke, jer njegov povratak u divljinu nije bio moguć. Pre samo dve godine svedočili smo slučaju nezakonitog prevoza tigra trajektom s jednog ostrva na drugo. Takvih slučajeva je puno, ali vrlo često prođu ispod radara javnosti, a nažalost brojni slučajevi prođu i nekažnjeno.

Pročitajte još:

Zemlje Evrope, kao i zemlje Balkana, često su ciljna tržišta ili područja tranzita divljih vrsta, uključujući velike mačke poput lavova i tigrova. Iako su zločini protiv prirode četvrta najisplativija kriminalna aktivnost na svetu, odmah posle trgovine ljudima, drogom i oružjem, njihova prepoznatljivost u regionu je i dalje premala. Zemlje regiona, uključujući Srbiju, često su putevi prenosa mladunaca ili mrtvih lavova kao trofeja, a uz to prenose se i lavlje kosti, zubi ili kandže iz Afrike u Aziju gde se koriste u alternativnoj medicini ili kao nakit. Uz velike mačke, često se krijumčare i naše velike zveri – medved, vuk i ris, morske vrste poput trpova koji se smatraju delikatesom na azijskom tržištu ili ptice pevačice od kojih je naša najpoznatija češljugar.

WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, već godinama sistemski radi na obeshrabrivanju i smanjenju broja počinjenih zločina protiv prirode kroz rad s institucijama, olakšavanje procesa obrade i kažnjavanja zločina protiv prirode, ali i osnaživanju javne svesti o zastupljenosti i ozbiljnosti ovakvih zločina na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou. Pozitivan pomak je pritom svakako vidljiv, ali potrebno je održavati uspešnu koordinaciju i saradnju između nadležnih tela, kao i da se osvesti javnost kako bi mogla da prepozna i prijavi ovakve zločine.

Divlje vrste nisu kućni ljubimci i mesto im je u prirodi. Bilo kakvo nezakonito posedovanje divlje vrste, krivolov, trovanje ili prodaja kažnjiva su dela. Prvi kontakt za prijavu uvek je policija.

Izvor: WWF

SEE ENERGY 2023 – Glavna tema Dekarbonizacija

30.09.2023

microphone-mikrofon-konferencija — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska konferencija, šesta po redu SEE ENERGY 2023 biće održana 2. i 3. oktobra u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu.

Teme prvog dana konferenciju se:

Panel „Dekarbonizacija u privredi: Inovacije, izazovi i konkurentnost“
Panelisti: Henkel, Viessmann, Energy Net, Schneider Electric, Gecić Law
Moderacija: Danko Kalkan, Ernst & Young
Panel „Dekarbonizacija u saobraćaju: Inovacije, infrastrukturna podrška i baterija“
Panelisti: ABB, Siemens, Schneider Electric, Charge&GO
Moderacija: Filip Mitrović, 360 Mobility
Panel „Dekarbonizacija u naftnoj industriji: Biogoriva, solar i zeleni vodonik“
Panelisti: NIS, Stark energy, Ambasada Brazila, Sekreterijat za energetiku grada Beograda
Moderator: Dušan Macura, Novosadska toplana
Panel „Priključenje na elektroenergetsku mrežu i baterije za skladištenje el. energije“
Panelisti: Elektrodistribucija, Rimac Energy, Enel PS, CWP Global, ABB Moderator: Tamara Zejak, Petrikić & Partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz
panel „Tržište električne energije: Korporativni PPA Ugovori, cene i kreditne linije“
Panelisti: SEEPEX, EPS, Erste banka, GBG, Marsh osiguranje
Moderator: Aleksandar Savić, AskUs doo

Drugi dan konferencije (3. oktobar) posvećen je Danu Toplotnih Pumpi. Uz Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju GIZ, konferencija je posvećena stanovništvu, stambenim zajednicama i lokalnim samoupravama.

Izvor: SERBIO

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane

29.09.2023

hrana_donacija — Foto-ilustracija: Social work photo created by freepik - www.freepik.com

UN Ciljevi održivog razvoja prepoznaju problem hrane kao važnu temu na kojoj je potrebno da se radi kako bi svet postao održivo mesto za život. Drugi cilj – Svet bez gladi, koji se zalaže za okončanje gladi, osiguranje zaliha hrane, unapređenje kvaliteta ishrane i provomisanje održive poljoprivrede i Dvanaesti Cilj – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, poziva na akciju da se prepolovi globalno bacanje hrane po glavi stanovnika.

Rešavanjem ovog problema, ne bi se postiglo ostvarenje samo ova dva Cilja, zato što bacanjem hrane utičemo na zagađenje vazduha, te klimatske promene, a sve to dovodi do ostalih problema poput biodiverziteta, mira u svetu, zdravlja i drugo.

Zbog toga se danas, četvrtu godinu zaredom, obeležava Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane.

Pročitajte još:

Podaci pokazuju da se više od 780 miliona ljudi širom sveta 2022. godine suočilo sa glađu, dok više od 3,1 milijarde ljudi u 2021. godini nije moglo da priušti zdravu ishranu.

Prema podacima UN, oko 13 odsto svetske hrane se gubi u lancu snabdevanja nakon žetve, a pre maloprodajne faze lanca snabdevanja, dok se 17 odsto hrane baca u domaćinstvima, prehrambenim uslugama i maloprodaji.

Govoreći o Srbiji, godišnje kao otpad završi stotine hiljada tona hrane, od čega čak 90 odsto završi na deponijama. Dodatni problem usleđuje upravo kada hrana završi na ovim mestima, jer nakon što ostale bez dotoka kiseonika zatrpana pod drugim otpadom, počinje da emituje metan.

Počevši od naših domova, trebalo bi da kupujemo češće ali manje količine, a ukoliko već ostane hrana koja nam je višak, a nije pokvarena, radije potražimo životinje napolju kojima će obrok značiti, a time ćemo zaštiti i životnu sredinu.

Energetski portal

Beč dobija sistem kaucije za jednokratnu ambalažu

29.09.2023

recycle-can-metal-konzerva-limenka — Foto ilustracija: Pexels

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Fewings)

Sistem kaucije važi za sve jednokratne flaše i limenke od 0,1 do tri litre. Postoje izuzeci iz higijenskih razloga za mleko i mlečne napitke. Tetrapak trenutno nije deo sistema kaucije. Flaše i limenke se mogu vratiti gde god se i prodaju pića, dakle ne samo u supermarketu, već i u restoranima, kafićima, ugostiteljskim objektima i kioscima brze hrane.

Od 1. januara 2025. godine proizvodi koji su obuhvaćeni sistemom kaucije biće označeni odgovarajućim simbolom.

Da bi se novi sistem uspešno sproveo, potrebna su milionska ulaganja. Sa uvođenjem sistema kaucije, prehrambene prodavnice preuzimaju operativnu odgovornost kao glavno mesto za povraćaj ambalaže.

Pročitajte još:

Veliki bečki maloprodajni lanci već sada postavljaju automate za povraćaj, rekonstruišu prodavnice u skladu s tim i instaliraju nove IT sisteme. Kako bi se malim preduzećima olakšala procedura, oni će imati samo ograničenu obavezu povraćaja. Moraju vratiti samo vrste i količine prazne ambalaže koju i sami prodaju. Nastali dodatni troškovi, kao što su troškovi nabavke automata, dodatni radni troškovi i izgubljen prostor za prodaju, biće nadoknađeni tzv. „Handling Fee“-dodatkom.

Takođe, trgovci prehrambenih prodavnica dobiće subvencije u iznosu od ukupno 20 miliona evra za nabavku novih automata i prilagođavanje postojećih. Mali trgovci će dobiti povraćaj 100 odsto svojih troškova nabavke.

Cena proizvoda neće porasti uvođenjem sistema kaucije. Sistem kaucije će se finansirati putem takse za proizvođače, a takođe i za svaku flašu koja ne bude vraćena, ostaje 25 centi u sistemu. Osim toga, sakupljena plastika i aluminijum će se takođe prodavati za ponovnu upotrebu.

Od 1. januara 2024. godine u Austriji se u prehrambenim prodavnicama uvodi obavezna ponuda pića u ambalaži za višekratnu upotrebu.

Izvor: City of Vienna

1...107108109...1.517 Page 108 of 1.517

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM