Blaga zima uticala na cenu ogreva – koliko sada koštaju drva i pelet

29.09.2023

drvo , drveće , biomasa — Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Jesen je počela, tokom dana su letnje temperature, ali prohladna jutra nagoveštavaju da se bliži grejna sezona. Oni koji nisu nabavili ogrev ovih dana obilaze stovarišta. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić navodi za RTS da peleta i drva ima dovoljno, te da se mogu nabaviti po cenama povoljnijim nego prošle godine. Ogrev je, kaže, u poređenju sa istim periodom prošle godine, jeftiniji i do trideset odsto.

Kako je istakao od aprila do danas nije bilo značajnijih promena cena ogreva, u najvećem broju stovarišta, kada je u pitanju pelet, one se kreću od 32.000 do 36.000 dinara. Ima stovarišta na kojima se može kupiti nesertifikovani pelet po ceni od 30.000 do 31.500 dinara.

„Ali ima i stovarišta na kojima se pelet prodaje po cenama koje su nešto više od 36.000 dinara. U poređenju sa cenama od prošle godine, pre svega u poređenju sa onom cenom koju je definisala Vlada Republike Srbije svojom uredbom, koja je iznosila 38.000 dinara, ovogodišnje cene peleta su niže između 2.000 i 6.000 dinara. Ako bi poredili ovogodišnje cene sa onim rekordnim cenama iz juna prošle godine, pelet je ove godine jeftiniji za skoro 10.000 dinara“, navodi Glavonjić.

Kada su u pitanju cene ogrevnog drveta, gost Jutarnjeg dnevnika kaže da one variraju od regiona do regiona.

„Najjeftinije ogrevno drvo je na jugu i u istočnoj Srbiji i kreće se od 7.000 do 7.500 dinara, u centralnoj Srbiji su od 8.000 do 8.500 dinara, u jugozapadnoj Srbiji od 7.500 do 8.000 dinara, na zapadu Srbije, znači Šabac, Loznica i taj region od 8.000 do 8.500 dinara“, navodi Glavonjić.

Kod „Srbijašuma“, direktno se može kupiti za 5.200 dinara, ali, kako kaže, te količine drveta koje se prodaju direktno iz „Srbijašuma“ i „Vojvodinašuma“, najvećim delom su usmerene ka penzionerima, ka školama, bolnicama, domovima zdravlja i drugim javnim potrošačima.

„I naravno, jedna količina se proda i domaćinstvima, odnosno građanima, ali je to jako mali broj u odnosu na ukupan broj domaćinstava koja koriste“, kaže on.

Pročitajte još:

POJEFTINILA DRVA I PELET – NA STOVARIŠTIMA KAO PRED GREJNU SEZONU

Ima li bojazni od povećanja cena

Profesor Glavonjić, kaže da se za ovu sezonu ne očekuje značajniji rast cena ogreva.

„Svi naši parametri koje mi pratimo ukazuju da ne bi trebalo da dođe do drastičnijeg povećanja cena. Jedino ono što može uticati na povećanje cena su najavljeno povećanje akciza na naftne derivate, što će sigurno poskupiti transport, a samim tim će delimično se to odraziti i na cene“, kaže Glavonjić.

Odlična snabdevenost tržišta

Prema njegovim rečima, snabdevenost tržišta u ovom trenutku se može oceniti kao odlična.

„Ogrevnog drveta i peleta ima u dovoljnim količinama i može se nabaviti po znatno pristupačnim cenama u poređenju sa cenama prošle godine“, rekao je on.

Kakva je potražnja – ko sada kupuje ogrev

Ukazuje da je potražnja ove godine nešto slabija u poređenju sa prošlom godinom zbog blage zima, da su potrošačima ostale odrećene količine ogreva neutrošene, tako da sada najveći broj potrošača dokupljuje one količine koje su im uobičajeno potrebne za jednu grejnu sezonu.

„Najveći broj potrošača je već nabavio ogrevno drvo i drvni pelet, to nam potvrđuju slike sa stovarišta koje su takve da jednostavno nema gužvi, samo je tri nedelje ostalo do početka grejne sezone, isporuke se odvijaju dan za danom, danas se plati, sutra se isporučuje, tako da nema lista čekanja i sve se odvija normalno. U ovom trenutku ogrevno drvo i drvni pelet kupuju oni potrošači koji iz raznoraznih razloga nisu imali mogućnost da to urade ranije, kao i oni potrošači koji sukcesivno nabavljaju ogrev, znači kupe jednu količinu ogreva na početku grejne sezone, a zatim dokupljuju u toku grejne sezone“, zaključio je Glavonjić.

Izvor: RTS

Od novembra poskupljuje struja

28.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Bruno)

Savet Agencije za energetiku dao je saglasnost – od 1. novembra struja skuplja osam odsto. Kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce biće 10,26 dinara, sa PDV-om 14,29 dinara.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike saopštavaju da će i ove godine građani moći da smanje račune od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

„Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune za struju za 20 do 40 odsto narednih šest meseci. Ove godine smo najviši prag umanjenja računa za racionalnu potrošnju uvećali sa 30 na 40 odsto, a dodatno ćemo podsticati da se deo potrošnje preseli u tzv. nižu tarifu, odnosno noću, kako bismo podstakli građane da energiju više troše u periodu kad je ona najjeftinija. Cilj Vlade je da stimuliše odgovornu potrošnju električne energije, jer to ujedno doprinosi pre svega novčanicima građana, ali i energetskoj stabilnosti zemlje”, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva popusti će važiti počev od oktobarskih računa 2023, zaključno sa računom za mart 2024.

Pročitajte još:

Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Građani koji smanje potrošnju struje između 20 i 25 odsto, moći će da računaju na popust od 30 odsto, dok će oni koji uštede između 25 i 30 odsto energije ostvariti popust od 35 odsto. Najveći popust od 40 odsto imaće domaćinstva koja potrošnju električne energije smanje za više od 30 odsto.

Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Takođe, domaćinstvima će se obračunavati popust od pet odsto ukoliko učešće niže tarife u mesečnom obračunu uvećaju za najmanje pet odsto u odnosu na učešće niže tarife u obračunu za isti mesec prethodne godine.

Važno je da domaćinstvo ostvari uštedu ili u odnosu na isti mesec prethodne godine ili na isti mesec 2021. godine, kako bi se popusti obračunali na računu.

Uslov za odobravanje popusta je da kupci imaju potrošnju u obračunskom periodu.

Za prethodnu grejnu sezonu, na preporuku Vlade „Elektroprivreda Srbije“ domaćinstvima je koja su smanjila potrošnju električne energije obračunavala popuste od 15 do 30 odsto na mesečni račun u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. marta 2023. godine, i u tom periodu popust na račun ostvarivalo je između 36 i 45 odsto kupaca mesečno.

Energetski portal

Ogrlica za drveće koja čuva Amazon od seče

28.09.2023

landscape-hills-covered-greenery-surrounded-by-sea-cloudy-sky-during-sunset — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Emotivno snažniju poruku uvek nosi čin čijem je ostvarenju doprinela ljudska ruka, umesto tehnologije i veštačke inteligencije. Koliko god da nam je tehnologija donela i loših stvari, njenom pravilnom namenom može da bude veoma korisna.

Čipko pokret koji je pokrenut sedamdesetih godina prošlog veka, nosio je u sebi posebnu draž – zagrljaj, kojim su seljani, a posebno žene, branili drveće od seče. Istrajnost i uspeh ovih ljudi zaslužuje veliki nakon, zato što su svojom porukom dopreli do onih na visokim pozicijama – donosiocima odluka.

Da tehnologija ponekad igra u istinsku korist prirode i ljudi, pokazuje novi izum kojeg sam preimenovala u ogrlicu za drveće, njihovu amajliju koja će ih štiti od zlih sila ljudske pohlepe. Reč je zapravo o uređaju veštačke inteligencije u obliku kutijice, koji vezan za drvo, opaža zvukove koji su potencijalna opasnost.

Uređaj je podešen tako da kao opasnost registruje određene signale, kao što je zvuk motorne testera, traktora ili druge koji su karakteristični prilikom seče šuma. To znači da za ostale, poput zvukova kiše i životinja – onih uobičajenih šumskih, ne šalje obaveštenje opasnosti.

Do sada su sateliti ili dronovi vršili ovakve nadzore, mađutim sateliti nisu mogli u realnom vremenu da obaveste o opasnosti, zbog čega se na teren nije izlazilo na vreme.

Interesantna je i priča kako je kutija dobila ime – curupiras. Naime, Curupira predstavlja mitsko biće koje se nalazi u Paragvaju, Amazoniji u Brazilu i na severoistoku Argentine. Njegov izgled nalik ljudskom sa jarko narandžastom bojom kose, specifičan je po tome što su mu stopala okrenuta unazad. Nazadnim koracima zbunjuje lovce, ne znajući kako da ga pronađu. On je biće koje lovi krivolovce i lovce koji od šume uzimaju više nego što im je potrebno, bilo da je reč o biljkama ili životinjama koji imaju mladunce i brinu o njima.

Na osnovu ove priče, kutija je simbolično dobila ime – čuvajući šumu od onih koji ne mare za nju.

Iza ovog projekta stoje naučnici sa univerziteta Amazonas, a namenjen je prvenstveno očuvanju Amazona. Ukoliko se tehnologija bude pokazala dobrom, nadamo se da će da zaživi i postane dostupna amajlija i za naše drveće.

Ovo nikako ne treba da znači oslanjanje isključivo na tehnologiju, zaboravljajući da nastavimo sa podizanjem svesti o značaju šuma i drugim postojećim metodama njene zaštite.

Za kraj bih želela sa vama da podelim jednu lepu informaciju koju sam pronašla, koja verujem da upućuje na to da smo na dobrom putu. Kako pokazuju svemirska istraživanja INPE (Nacionalni institut za svemirska istraživanja), krčenje Amazona je u julu ove godine smanjeno za 66 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Želim da verujem da će u narednim godinama ova praksa opadanja krčenja nastaviti da se povećava. Štaviše, da će se uz to povećati i postotak pošumljavanja već degradiranih područja Amazona.

Katarina Vuinac

Rekonstruisani Sava Centar dobija BREEAM sertifikat za održivost objekta i energetsku efikasnost

28.09.2023

Sava Centar kulturni deo_objekat u kome se nalazi Velika dvorana i koji će biti otvoren 2024. godine — Foto: Sava Centar

Stakleni omotač koji „štedi“ energiju, raznovrsno zeleno rastinje unutar i u okolini objekta, primena energetski efikasnih i održivih rešenja, upotreba inovativnih tehnologija… sve to čeka nas u obnovljenom Sava Centru koji svoja vrata posetiocima otvara početkom novembra.

Posle dve godine rekonstrukcije u koju je kompanija Delta Real Estate uložila preko 111 miliona evra, najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u Srbiji i ovom delu Evrope ispunjava sve uslove energetske efikasnosti i održivosti za dobijanje BREEAM sertifikata. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir prilikom dodeljivanja ovog sertifikata nisu vezani samo za energetsku efikasnost, već i koliko objekat učestvuje u emisiji gasova staklene bašte, do koje mere je garancija zdravlja i komfora, kakvo je upravljanje lokacijom i objektom, da li i do koje mere učestvuje u zagađivanju ili kako upravlja otpadima. BREEAM sertifikat jedan je od najvažnijih sistema rangiranja pokazaje koliki je uticaj objekta na životnu sredinu i najčešće se dodeljuje novoizgrađenim objektima. U slučaju Sava Centra radi se o rekonstrukciji postojećeg višenamenskog objekta pa su kriterijumi koje propisuje BREEAM morali biti prilagođeni ovome.

“U dogovoru sa BREEAM sproveden postupak prilagođavanja kriterijuma za merenje održivosti kroz primenu Bespoke analize. Praktično, to znači da smo razvili prilagođene kriterijume za merenje održivosti Sava Centra koje je BREEAM usvojio.” kaže Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje kompanije Delta Real Estate i dodaje: „Ovako koncipiran Sava Centar predstavljaće jedan od nekolicine kongresnih centara koji poseduje ovaj sertifikat, čineći na taj način primer dobre prakse mnogim svetskim konkurentima u kongresnoj industriji“.

Tokom rekonstrukcije Sava Centra primenjen je čitav niz rešenja u skladu sa EU Taxonomy kriterijumima koja značajno unapređuju energetsku efikasnost objekta i pozicioniraju ga visoko na lestvici društveno odgovornih evropskih kongresnih centara. Delta Real Estate, regionalni lider u industriji nekretnina i jedan od lidera u zelenoj gradnji u našoj zemlji, u svim fazama rekonstrukcije Sava Centra primenila je ove kriterijume.

„Kroz aspekte zelene gradnje, od samog procesa projektovanja, moraju biti uključeni i aspekti održivih objekata. Već od početka razvoja investicije, počinjemo sa implementacijom ovih principa. Pored zakonske regulative koja se primenjuje kod konvencionalnih objekata, kod zelenih objekata postavljaju se stroži kriterijumi za odabir materijala, proračune termotehničkih instalacija i potrošnju električne energije. Pritom, vodimo računa o poreklu materijala, njihovom sastavu i supstancama koje se koriste za izradu građevinskih proizvoda. Težimo upotrebi prirodnih materijala sa lokaliteta gde se objekat nalazi“ ističe Katarina Gajić.

Radi se o objektu koji se prostire na skoro 100.000 metara kvadratnih, u koji godinama nije bilo značajnih ulaganja. Fasada koja je odavno prokišnjavala, nisu postojali adekvatni sistemi za hlađenje i grejanje, instalacije, oprema i nameštaj odavno su dotrajali, ili u velikom meri van funkcije, i sve to činilo je ovaj prostor neadekvatnim. Pored zastarelosti samog objekta, veliki izazov predstavljao je stakleni omotač na preko 7.000 kvadratnih metara po kojem je prepoznatljiv Sava Centar. Osim očuvanja i modernizacije, akcenat je stavljen na povećanje energetske efikasnosti i uštedi elektične energije. Nakon detaljne analize, pronađeno je rešenje koje zadovoljava sve neophodne uslove sa estetske i funkcionalne strane, uz potpuno očuvanje autentičnog izgleda.

„Sanacija fasade izvršena je prema originalnom projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića iz vremena gradnje Sava Centra, sedamdesetih godina prošlog veka. Nova stakla identične su boje kao stara, ali kada je u pitanju funkcionalnost, velika je razlika. Troslojna stakla novog staklenog omotača pružaju izuzetnu termoizolaciju, uz solar faktor koji se nalazi u rasponu od 25-35 odsto. To znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu unutar samog objekta, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature što predstavlja značajnu uštedu električne energije“ naglašava Katarina Gajić.

Iz autentičnog izgleda, velikih staklenih kosih prozora od temelja do krova proizilazi lepota Sava Centra kao posledica velikih količina dnevne svetlosti koja doseže do skoro svih prostorija unutar objekta. Dnevna svetlost u kombinaciji sa zelenilom, koja čini sastavni deo enterijera, čini svaki kutak Sava Centra veoma prijatnim za posetioce. Zbog toga je predviđena prava zelena oaza, kako u okolini Sava Centra na preko 18 hiljada kvadratnih metara koju će krasiti javorovi i likvidambari, tako i unutar objekta. Prilikom izbora rastinja vodilo se računa da ono odgovara nameni (zahteva manje količine vode, bolje trpi sušne periode, izvrno čiste vazduh) i ambijentu. Tako će enterijer krasiti visoke masline, Fikus Ali i Bucida bueras, terase u prizemlju biće prave zen bašte sa niskim rastinjem (žbunasto rastonje, trava, sedumi, crveni javor), dok će u zimskoj bašti biti pravi zeleni zid od odgovarajućeg rastinja.

Sava Centar sa svojom impozantnom površinom od 100.000m², ima odličan potencijal za postavljanje i korišćenje solarnih panela. Arhitektura i dizajn krova i fasade su takvi da se velike ravne površine mogu iskoristiti za implementaciju solarnih rešenja. Na krovu Sava Centra biće postavljeno 912 solarnih panela proizvođača Exiome iz Španije, ukupne instalisane snage 501 kWp koji će preko invertora marke Siemens proizvoditi oko 600 MWh/god i na taj način uštedeti 226 tona CO2. Ovi sistemi doprineće smanjenju potreba za nabavkom električne energije tokom cele godine, a prvenstveno tokom letnjih meseci kada je efikasnost solarnih panela najveća.

Svaka inovacija nosi visoke troškove i zbog toga ovakva ulaganja za investitore predstavljaju značajan izdatak kaže Katarina Gajić i pojašnjava da su npr. geotermalne pumpe znatno su skuplje od običnih električnih pumpi. Iako je period povrata investicije duži, operativni troškovi su manji što za investitore predstavlja značajan izdatak.

„Održivo ponašanje nije luksuz koji svako može sebi priuštiti, čak i solarni paneli dodatno povećavaju troškove. Na ovom geografskom položaju nemoguće je instalirati dovoljno solarnih panela za snabdevanje energijom tokom cele godine“ ističe Katarina Gajić i dodaje: „Istina je da je zelena gradnja neophodna, ali nažalost, nije dostupna svima. Na našem tržištu, period povrata investicije za zelenu gradnju je produžen. Stanje u državi usporava promenu, ali promene će doći. U Delta Real Estate-u smo odlučili da krenemo tim putem jer shvatamo da za 10 godina održivost postaje ključna za opstanak. Međutim, tokom tih 10 godina, prvih pet godina će biti izazovnih. Ako ne usvojiš održive prakse, suočićeš se s većim porezima i teže ćeš pronaći zakupce. Već sada, aktuelni zakupci postavljaju zahteve tražeći sertifikate, usaglašavanje s EU klasifikacijom, instalaciju električnih punjača i smanjenje emisije CO2 i druge, koji primoravaju prelazak na zelenu gradnju”.

Ovako koncipiran Sava Centar predstavlja inspiraciju za mnoge druge kongresne centre, ne samo u regionu već i u celoj Evropi. Dobijanjem BREEAM sertifikata Sava Centar dobija mogućnost organizovanja različitih događaja za čije održavanje je uslov održivost i energetska efikasnost objekta. Pored ovoga obnovljeni Sava Centra ponudiće i nove sadržaje: 45 sala za sastanke različitih kapaciteta, Veliku dvoranu sa 4.000 sedećih mesta, preko 8.000 izložbenog prostora, ali i jednu od najvećih Immersive sala na svetu. Imajući sve ovo u vidu, od jedinstvenog koncepta i višenamenskog karaktera, preko implementacije društveno odgovornih i tehnoloških rešenja, uz primenu inovativnih tehnologija, učiniće da Sava Centar bude idealno mesto za organizaciju najrazličitijih događaja.

Izvor: Sava Centar

Kenija planira 1.000 MV nuklearne energije?

28.09.2023

kenya - kenija — Photo illustration: Unsplash (Sergey Pesterev)

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

U sklopu svoje vizije za postizanje određenog ekonomskog statusa sa srednjim dohotkom do 2030. godine, Kenija je najavila planove za pokretanje izgradnje svoje prve nuklearne elektrane 2027. godine. Ovo je vrlo ambiciozna inicijativa čiji je cilj da odgovori na rastuću potražnju za energijom u zemlji koja ima preko 53 miliona stanovnika.

Kada postane operativna, ova nuklearna elektrana trebalo bi da poboljša snabdevanje električnom energijom za dodatnih 1.000 MV. Ovo je ključni korak ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i termoelektrana.

Lokacije koje se razmatraju za izgradnju su okruzi Kilifi i Kvale, ali će precizna lokacija biti odabrana nakon temeljne naučne procene, u skladu sa zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

PROČITAJTE JOŠ:

Država je još 2015. potpisala sporazum o saradnji u nuklearnoj energiji sa Kinom, radi eksperata i tehničke pomoći, a zatim sporazume o saradnji sa južnokorejskim kompanijama, Rusijom, Slovačkom, ali i SAD-om, navodi Uprava za međunarodnu trgovinu SAD-a.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ondrej Bocek)

Ovo je veliki korak za Keniju, koja se trenutno ponosi svojim vodećim mestom u proizvodnji geotermalne energije, za koju ima ogroman potencijal, mada je trenutna iskorišćenost oko 800 MV. Kenija je postavila ambiciozne ciljeve za geotermalnu energiju. Ima za cilj da proširi svoj proizvodni kapacitet geotermalne energije na 5.000 MV do 2030. godine.

Stanje energetike u Keniji je prošlo kroz stabilan rast poslednjih godina, pa i decenija. Država se može svrstati u jednu od najjeftinijih proizvođača geotermalne energije na svetu. Kenija je takođe pokušala da poveća pristup električnoj mreži, tako što je više nego udvostručila pristup električnoj energiji sa 32 odsto u 2013. na 75 odsto domaćinstava u 2022. godini, govore podaci Uprave za međunarodnu trgovinu SAD-a.

Kenija ulaže u OIE koji čine veliki deo njihove proizvodnje električne energije, primera radi, ima najveću pojedinačnu vetroelektranu u Africi, na jezeru Turkana. Geotermalna, hidro i vetro energija temelj su energetske mreže.

Energetski portal

Silosi puni – pšenicu skoro niko ne prodaje

28.09.2023

pšenica — Foto-ilustracija: Unsplash (Stanislav Kondratiev)

U domaćim skladištima smešteno je oko 4,5 miliona tona pšenice, što ovogodišnjeg roda, što izuzetno velikih prenetih zaliha iz 2022. Kako Srbija godišnje troši oko 1,7 miliona tona hlebnog zrna jasno je da žita i te kako imamo za izvoz. U odnosu na prošlu godinu cena ove žitarice je dvostruko niža i kreće se oko 20-ak dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica.

Sa gotovo 700 hiljada hektara ove godne požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice. To što je rod bio rekordan, ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni u žetvi, a ni danas.

“Pored 700.000 tona roda iz 2021. koje smo preneli u 2022/2023. i nemogućnosti izvoza zbog zabrane i izvoza u režimu kvota koji je teško bio primenjiv, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju. Momenti da se pšenica proda po ceni od 32 do 40 dinara završili su se u februaru i zato smo ovu tržišnu godinu započeli sa istorijskim zalihama pšenice od preko milion tona“, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“.

Čak i da nismo imali na zalihama tako velike količine hlebnog zrna, jasno je da bi nam za izvoz ostala polovina ovogodišnjeg roda.

„Ove količine donose probleme vezano za skladištenje, jer sada, kada je žetva kukuruza u toku i kada se žetva soje privodi kraju imamo kompletno krcata skladišta i silose. Ukoliko proizvođači budu rešili da i kukuruz čuvaju moraće da krene u izvoz pšenica ili nešto drugo, jer nemamo robu gde da smestimo. Mi smo 1. jula imali na raspolaganju 2,5 miliona tona pšenice za izvoz. Zbog nezadovoljavajućih cena ponuda je mala i prodaja ide jako sporo“, objašnjava ona.

„U ovom trentuku teško je predvideti šta će se dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu“, dodaje Savović.

Pročitajte još:

Iz godine u godinu pada izvoz pšenice

U strukturi izvoza žitarica pšenica se nalazi na drugom mestu, iza kukuruza.

“Izvoz je u 2021. iznosio 1,071 hiljada tona, a prošle godine 789 hiljada tona, što je za četvrtinu manje u odnosu na godinu ranije. Od ukupnog izvoza dve trećine se odnosi na izvoz u zemlje Evropske unije, a značajno manji deo, 32 odsto u zemlje CEFTA grupacije”, kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

”Najveći izvoz realizuje se u Italiju u količini od 306 hiljada tona, što čini 38 odsto ukupnog izvoza. Slede Rumunija sa 186 hiljada tona, Bosna i Hercegovina sa 100 hiljada tona, Severna Makedonija sa 86 hiljada tona i Albanija sa 57 hiljada tona. Najznačajnija tržišta su, evidentno zemlje okruženja, dok je u 2023. značajno manji izvoz u Rumuniju, koja je ranijih godina bila daleko veći uvoznik pšenice iz Srbije”, dodaje naš sagovornik.

Na regionalnom tržištu suočavamo se sa konkurencijom.

„Kada je u pitanju tržište Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i Italije naši konkurenti su Mađarska i Hrvatska i u svakom trenutku kada je cena pšenice tamo niža nego kod nas kupci će se njima okrenuti“, kaže Savović.

Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.

“Najveći evropski izvoznik pšenice je Rusija sa preko 27 miliona tona što predstavlja nešto više od četvrtine evropskog izvoza. Na ostvareni izvoz utiče stanje na svetskom tržištu, odnos domaćih i svetskih cena, uslova i troškova prevoza, a danas i oružani sukob između velikih svetskih proizvođača i izvoznika Rusije i Ukrajine”, objašnjava Vlahović.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Srbija i „Astra Zeneka“ jačaju veze u BIO4 projektu

28.09.2023

mikroskopi_nauka_laboratorija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)

Potpisan je značajan Memorandum o razumevanju u okviru projekta BIO4 kampus, koji obećava brojne koristi kako Srbiji, tako i naučnoj zajednici. Ovaj sporazum je rezultat saradnje između Vlade Republike Srbije i farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“, koja ima veliki značaj za razvoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.

BIO4 kampus će postati jedinstven ekosistem u Jugoistočnoj Evropi, a i šire, sa ciljem da se pozicionira na globalnoj mapi istraživanja i razvoja u oblasti biomedicine i srodnih disciplina. Ova inicijativa predstavlja ozbiljan korak ka jačanju istraživačko-naučne saradnje i razmeni znanja sa vodećim svetskim kompanijama.

Pročitajte još:

Jedna od ključnih tačaka ovog sporazuma je podrška i finansiranje kompanije „Astra Zeneka“ genetskom testiranju na BRCA mutacije kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke. Takođe, sporazum predviđa primenu veštačke inteligencije za skrining na rano otkrivanje karcinoma pluća. Ove inovacije imaju potencijal da unaprede dijagnostiku i lečenje ovih ozbiljnih bolesti, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Sporazum takođe nagoveštava da će u budućnosti Srbija postati destinacija za više kliničkih studija kompanije „Astra Zeneka“. Planira se i uspostavljanje odeljenja za istraživanje i razvoj, što će doprineti ekonomskom i infrastrukturnom razvoju naučne zajednice u zemlji.

Ovaj je rezultat zajedničkih ciljeva i vizija izraženih sa obe strane, obećavajući nove mogućnosti za napredak u oblasti biomedicine i biotehnologije.

Energetski portal

Primena ESG standarda – nove mogućnosti za stabilnost u privredi i finansijama

27.09.2023

ESG Konferencija — Foto: Goran Zlatković

Najvažnije za kreiranje strategije dekarbonizacije, primenu zelenih tehnologija, ali i održivo i odgovorno upravljanje u kompanijama i bankama u Srbiji predstavlja primena i usvajanje ESG standarda (Environmental, Social and Governance). Odgovornost prvo kreće od kompanija u uspostavljanju ovog novog poglavlja održivog razvoja poslovanja, u kojem su održivost i etika jednako važni kao i profit. To je, između ostalog, bio razlog zbog kojeg je Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS), a uz podršku Deloitte Risk Advisory, EIT Manufacturing i Banke Intesa u Komori Srbije organizovala konferenciju “ESG u poslovanju i finansijama: Izazovi i mogućnosti u Srbiji”.

Skup je održan sa ciljem da se poveća svest o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, smanje negativni uticaji zelenog pranja (eng. greenwashing), osigura veća održivost proizvoda, kao i da se finansijski tokovi iz banaka više usmere ka kompanijama.

Pročitajte još:

Na konferenciji su predstavljeni ključni ESG propisi koji su važni za kompanije u Srbiji, sa posebnim fokusom na Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika Carbon Border Adjustement Mechanism – CBAM, koji će stupiti na snagu 1. oktobra ove godine, a od kompanija se zahteva da prijave svoje emisije GHG i plaćaju porez na ugljenik.

Irena Brajović, direktor Konfindustrije Srbija rekla je da rast ESG investicija odražava porast svesti o važnosti novog, inkluzivnog modela razvoja i predstavlja promenu koncepcije investicija, od čisto finansijske vizije ka holističkoj koja razmatra uticaj organizacije u većem obimu.

,,Kompanija koja prati ove standarde može imati bolju reputaciju, ali i dugoročno uštedeti novac i privući više kupaca i investitora. Mi želimo da pokažemo da odgovornost prvo kreće od nas”, istakla je Brajović.

PKS je fokusirana na značaj ESG standarda da bi privukla i podstakla kompanije i institucije da prilagode svoje poslovanje i strategije i blagovremeno angažuju stručnjake u ovoj oblasti.

,,Razmena znanja i iskustva u razumevanju ESG procesa i principa imaće značajan uticaj na finansijski i industrijski sektor, a posebno na kompanije koje posluju u Srbiji, a njihovo poslovanje je vezano za tržište EU“, rekla je Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija PKS, na otvaranju ovog značajnog skupa.

Damir Vukotić, Partner u Deloitte Advisory je rekao da se trenutno nalazimo na svojevrsnoj raskrsnici, jer je sveobuhvatno usvajanje ESG standarda mandat koji je podstaknut promenama u potrošačkim navikama, među investitorima koji razmišljaju unapred i okrenuti su savremenim tehnologijama, posvećeni zaposlenima i efikasnom korporativnom upravljanju.

,,To je poziv na prelazak na cirkularne modele poslovanja, generisanje zelenih prihoda, ali to pokazuje i primer liderstva. Deloitte je posvećen ovoj transformaciji i smatramo se predvodnikom ove transformacije”, istakao je Vukotić.

Nj. E. Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji naglasio je da se italijanske, ali i srpske institucije i kompanije sve više posmatraju kroz ekološki i društveni uticaj njihovog poslovanja.

,,Integrisanje ESG principa u poslovanje može pomoći kompanijama ne samo da ublaže rizike, već i da pristupe novim tržištima, privuku odgovorne investitore i obezbede svoju poziciju. Inovacija predstavlja glavni faktor u poboljšanju performansi”, rekao je Gori i najavio da zajedno sa PKS rade na organizovanju Innovation Foruma Italija – Srbija, koji će biti održan u decembru u Beogradu.

Na planu primene ESG standarda sve mere preduzima i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministra, naglasila je da je zelena tranzicija realnost i podsetila da smo potpisali Pariski sporazum za klimatske promene, kao i Sofijsku deklaraciju.

,,Zbog toga se mora imati u vidu da je razvoj zelene energije u energetskom miksu deo šireg sistema kojem moramo posvetiti posebnu pažnju. Radimo na izradi niza strateških dokumenata, a to su pre svega integrisani i nacionalni klimatski plan kao i nova strategije razvoja energetike, kojima ćemo definisati ciljeve do 2050. godine, pre svega u oblasti obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti, kao i smanjenja emisije štetnih gasova“, rekla je Vukadinović.

Leo Pandžić, direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju, koji je deo vodeće italijanske osiguravajuće Unipol grupe u neživotnom osiguranju je rekao da moramo biti pragmatični i učiniti da zelena tranzicija bude održiva i sa ekonomske tačke gledišta. Ovaj prvi dobitnik novoustanovljene nagrade Franco Delneri za izvrsnost iskazanu u ESG kategoriji standarda poslovanja je rekao da industrija osiguranja ima jednu od ključnih uloga u privredi i integraciji ESG okvira u poslovne strategije i korporativnu kulturu.

“DDOR osiguranje kao deo velikog evropskog finansijskog sistema, ambiciozno je postavio ove ciljeve u Strateškom planu 2022-2024, Politici održivosti, Klimatskoj strategiji i ostalim doprinosima ciljevima održivog razvoja Agende UN 2030, članstvu u Net Zero Asset Owner Alliance, UN Globalnom dogovoru”, istakao je Pandžić.

Na skupu su prisustvovali i predstavnici međunarodnih finansijskih institucija – EBRD, EIB, kao i vodećih banaka na srpskom tržištu: Banca Intesa, Unicredit, Erste i kompanija, koje pored Delloite primenjuju ESG kriterijume u poslovanje i investicione odluke: Microsoft, Hemofarm, Henkel, Resalta, Energetik energija, RINA.

Kompanije u Srbiji moraju da se pripreme za izveštavanje o GHG emisijama na lokalnom i međunarodnom niovu.

Primena regulative i inovativnih alata

Maša Njegovan, senior manager at Deloitte Riska Advisoru je rekla da će CBAM postati prva ugljenična taksa sa pregoraničnim efektom na svetu. Regulative će se inicijalno primenjivati na električnu energiju, gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva i vodonik, ali se očekuje da će to biti postepeno prošireno na organske hemikalije i polimere, u sledećoj fazi.

,,Prvi period počinje 1. oktobra 2023. godine sa inicijalnim tranzicionim periodom tokom kojeg će izvoznici proizvoda koji potpadaju pod regulative morati da izveštavaju o direktnim GHG emisijama nastalim u procesu proizvodnje. Potpuna usklađenost sa EU sistemom za trgovinu emisija se očekuje do 2034.”, rekla je Njegovan.

Kako bi se pripremila za uvođenje CBAM-a i uskladila sa obavezama proisteklih iz potpisivanja Sporazuma iz Pariza, Srbija će uvesti sistem za praćenje, verifikaciju i emisiju efekta staklene bašte.

Takve kompanije će biti izložene indirektnim troškovima koji će uticati na njihovu konkurentnost naspram istih proizvoda proizvedenih u EU. U suočavanju sa EU CBAM-om kompanije sa Zapadnog Balkana će morati da naprave strateške odluke. Kako bi izbegle plaćanje CBAM takse, kompanije će morati da smanje emisije ugljenika u svojoj proizvodnji. To će zahtevati investicije u nove tehnologije, infrastrukturu i inovacije, kao i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE).

Uvođenje CBAM-a može poslužiti kao podsticaj za kompanije sa Balkana da ubrzaju zelenu tranziciju i pređu na održivije poslovne modele. To može dovesti do otvaranja novih tržišnih mogućnosti, poboljšane konkurentske pozicije i većeg pristupa finansijskim sredstvima za zelene investicije.

Petra Čiček, sustainability lead – Central & South Europe at Microsoft predstavila je ključne alate za isporuku korporativne strategije dekarbonizacije koje primenjuje Microsoft i govorila o tehnologijama i inovacijama za rast poslovanja i usklađenost sa ESG-om.

Đorđe Popović, managing direktor at Resalta razgovarao je sa prvim čovekom EIB-a za Zapadni Balkan, kao i menadžerima domaćih i stranih kompanija i Radetom Mrdakom, savetnikom u Ministarstva energetike o njihovim dosadašnjim lekcijama naučenim iz korporativnih ulaganja u zelene tehnologije, planovima, ali i primeni složenih regulativa i izazovima sa kojima se suočavaju.

Rade Mrdak je istakao novi koncept aktivnog kupca i da je toku priprema nacrta izmena i dopuna Zakona o energetici kojim se predviđa uvođenje ovog koncepta koji postoji i u evropskoj regulativi.

,,Garancije porekla isuviše bile jeftine EU, pa su prešli na ESG principe”, rekao je Mrdak.

Na događaju u Komori Srbije predstavnici međunarodnih i domaćih banaka istakli su da pored toga što ESG tema zahteva blisku saradnju između finansijskih institucija i kompanija, usklađenost sa ESG regulativom stvara i nova očekivanja od banaka o izveštavanju o primeni ESG strategije, kao i da plasiraju nove proizvode koje su već kreirali za direktno promovisanje ESG koncepta za njihove klijente.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Air France – KLM grupa kupuje 50 aviona Airbus A350

27.09.2023

Avio-grupa Air France – KLM i evropski proizvođač aviona Airbus potpisali su ugovor o kupovini ukupno 50 aviona tipa Airbus A350-900 i A350-1000 uz moguću dodatnu kupovinu još 40 letelica.

Prve isporuke novih letelica se očekuju 2026. godine, a one na interkontinentalnim, odnosno dugolinijskim, letovima treba da zamene avione tipa Boeing 777-200ER, Airbus A330-200 i Airbus A330-300.

Novi, širokotrupni avioni Airbus A350 troše 25 odsto manje goriva i proizvode 40 odsto manje buke u odnosu na letelice starije generacije. Trup sačinjen od ojačanih, lakih materijala omogućava da se velike udaljenosti pređu sa manje goriva, a u kombinaciji sa upotrebom održivog avionskog goriva i operativnim inovacijama, nove letelice će doprineti smanjenju zagađenja ugljen-dioksidom i bukom, kao i ekonomičnijem poslovanju. Airbus A350 je najekonomičniji i najtiši avion svoje generacije.

Pročitajte još:

„Danas je veoma poseban dan za KLM. Predloženom odlukom o kupovini novih aviona napravili smo veliki korak ka našoj budućnosti. Sa avionima A350 naši letovi će biti održiviji, tiši i ekonomičniji. Ovo je važna odluka, jer se čitav svet suočava sa bitnim zadatkom da smanji zagađenje i posluje održivije. Štaviše, sa novim letelicama našim putnicima možemo ponuditi poboljšane usluge i veću udobnost na našim dugolinijskim letovima”, izjavila je Marjan Rintel, izvršna direktorka KLM-a.

Izvor: TOP ONE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PUT ZA IZLAZAK IZ ENERGETSKE KRIZE

27.09.2023

sunce-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska kriza nam je pokazala koliko smo ranjivi i koliko je naša energetska sigurnost krhka. Rat u Ukrajini koji je uzrokovao nezapamćen porast cena električne energije izložio je sve mane sistema određivanja cena električne energije.

Celi kontinent je naterao da osmisli nove planove za ubrzano postizanje energetske nezavisnosti, kako nam se više nikad ne bi dogodila slična kriza. O tome kako Hrvatska prevazilazi trenutnu situaciju i koliko pažnje posvećuju obnovljivim izvorima energije, razgovarali smo sa Majom Pokrovac, direktorkom OIE Hrvatska.

Kako Hrvatska pokušava da nađe izlaz iz energetske krize?

Hrvatska je u ovoj krizi prošla bolje od mnogih zemalja zahvaljujući razvijenim projektima obnovljive energije, ponajviše hidroelektranama. Ipak, zbog porasta cena električne energije je i Vlada RH, poput ostalih zemalja EU, uvela posebne mere poput ograničenja cena električne i toplotne energije. Uz to je donela mere za razvoj obnovljivih izvora energije, a među njima ukidanje PDV-a na solarne panele. Istovremeno ova kriza nam je još jednom potvrdila kako jedino energija proizvedena unutar granica države može osigurati zaštitu od spoljašnjih uticaja.

Donošenjem Zakona o tržištu električne energije i Zakona o obnovljivim izvorima energije skraćeni su rokovi kada je reč o administrativnim procesima. Kako to izgleda u praksi, kojoj brzinom se realizuju projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije?

Oba zakona su donela velike i značajne promene za sektor OIE u Hrvatskoj. Energetsko odobrenje je postalo prvi bitan korak u razvoju projekta, za razliku od nekadašnjeg sistema gde je energetsko odobrenje posledično dolazilo nakon skoro razvijenog projekta. Ono je po novom Zakonu o tržištu električne energije ključan alat Ministarstva privrede i održivog razvoja za razvijanje i upravljanje energetskim sektorom. Uvedene su i značajne promene u trajanju razvoja projekta. Pre je on znao da traje i po više od 10 godina, a sad je to zakonom ograničeno na maksimalno pet. Dobijanje uslova za priključenje na mrežu znatno je skraćeno i od prethodnih godinu dana sada je svedeno na tri meseca, jer su napravljeni preduslovi da Hrvatski operater prenosnog sistema deo poslova ustupi spoljnim ovlašćenim i sertifikovanim kompanijama.

Otvorene su i mogućnosti za inovativne poslovne modele. Prvi put je zakon uveo elektromobilnost kao važan deo energetske tranzicije države. Nakon donošenja zakona nedostajali su ključni podzakonski akti i drugi propisi zbog kojih razvoj projekata obnovljive energije nije mogao da se razvija očekivanim tempom. Nisu bila poznata pravila o kriterijumima za sprovođenje javnog konkursa za izdavanje energetskih odobrenja na što su se investitori često žalili. Kroz prelazne odredbe novoga zakona omogućeno je završavanje svih ozbiljnih projekata iz OIE, pa je tako izdano 87 energetskih odobrenja ukupne snage 2132 MW. Uskoro bi trebalo da počne njihova realizacija što znači da ćemo u narednih pet godina sigur – no imati 2000 MW novih proizvodnih postrojenja iz OIE.

U fokusu:

Gde se nalazi naš region u oblasti obnovljivih izvora energije u odnosu na ostatak Evrope?

Foto-ilustracija: Freepik (@
Oleksandr Ryzhkov)

Kad se govori o regionu, najčešće se spominje veliki potencijal. Najjači potencijal ima solar, jer je nezavistan od lokacije i svaka lokacija ima insolaciju koja je daleko veća od bilo koje zemlje na severozapadu Evrope. Zaista su ti potencijali ogromni i mogu ceo region da stave na listu onih koji su uz pomoć obnovljivih izvora energije ostvarili energetsku nezavisnost, a moguće je i izvoziti električnu energiju.

Svaka zemlja regiona u nečemu je bolja od druge, ali nam svima treba uklanjanje administrativnih prepreka za ubrzanje razvoja projekata OIE. Nedavno smo objavili Akcioni plan za razvoj obnovljivih izvora energije na moru u Hrvatskoj koji jasno pokazuje da imamo potencijala za razvoj čak 25 GW vetroelektrana na moru. Stručnjaci OIEH su izračunali da bismo uz razvoj 2.500 MW VE i 2.500 MW solarnih elektrana mogli da pokrijemo sav uvoz električne energije, iako su potencijali za razvoj solarne energije i znatno veći od toga. SolarPower Europe smatra kako Hrvatska može da razvije do 7 GW solarnih projekata do 2030. Hrvatska je izrazito bogata i geotermalnim nalazištima, a procenjen je potencijal za razvoj oko 1.000 MW geotermalnih projekata. Trenutno imamo instaliranih tek 10 MW. Bioplinska postrojenja i postrojenja na biomasu takođe su nam veoma važna.

OIEH je postao deo velike evropske RE-Source platforme posvećene razvoju PPA ugovora u Evropskoj uniji i Hrvatska se prvi put našla u PPA statistici. Kakve promene donose PPA ugovori u Hrvatskoj?

Hrvatske kompanije potpisuju PPA ugovore i gotovo svakodnev no primaju upite za sklapanje novih ugovora. PPA ugovori za kupovinu energije izuzetno su važni za ceo energetski sistem i od njih svi imaju koristi. Kompanije koje su veliki potrošači električne energije potpisuju sa proizvođačima obnovljive energije dugogodišnje ugovore o kupovini električne energije po unapred dogovorenim cenama. To proizvođačima energije iz obnovljivih izvora omogućava sigurnu prodaju proizvedene električne energije, a kupcima sigurno snabdevanje zelenom energijom po dogovorenoj ceni. Na taj način kompanije mogu jednostavnije da planiraju godišnje troškove ne misleći hoće li ih pogoditi kriza.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

XVI Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama – dodela priznanja TOP ENERGY 2023

27.09.2023

XVI Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama pod nazivom “PERSPEKTIVE PRIVREDNOG RAZVOJA KROZ PODRŠKU SEKTORU ENERGETIKE“, koji tradicionalno organizuju Institut za evropske poslove i Fakultet Tehničkih Nauka u Novom Sadu, uz pokroviteljstvo pokrajinskog parlamenta, prvog dana održavanja okupio je stručnjake iz oblasti energetike.

Prema rečima predsedavajućeg Foruma, Tihomira Simića, učesnici događaja su najkvalitetniji prezenteri iz Evrope i sveta koji su inovativni u delu onoga što čini energetsku situaciju koja je trenutno u svetu tema broj jedan, kako bi je na neki način učinili sagledivijom i rešivijom za probleme koji opterećuju sve nas zajedno.

Dr Zoran Tasić, zamenik pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, rekao je da je Pokrajinska uprava spremna da pruži podršku za ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore energije, zatim pokrene projekte u vezi sa energetskom efikasnošću, ali i da nastavi rad u podizanju svesti kod najmlađih o značaju energetske efikasnosti u zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Jovana Joksimović, rekla je da je u narednim godinama u energetski sektor Srbije potrebno da se uloži oko 15 milijardi evra, istakavši da studije pokazuju veliki prirodni potencijal Srbije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji treba da iskoristimo kako bi energetska tranzicija bila uspešna.

U nastavku Foruma razgovaralo se o energetskim izazovima i načinima kako mogu da budu rešeni.

Miodrag Mesarović iz Akademije inženjerskih nauka Srbije, govorio je o predloženom Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije do 2030. sa vizijom do 2050. godine (INEKP). Grafičkim prikazima predstavio je glavne ciljeve INEKP, ali i radna scenarija za različite kategorije kao što su učešće OIE u proizvodnji elektro energije, emisije gasova staklene bašte, ukupna neto zavisnost od uvoza energije i drugo.

Aca Marković iz Agencije za energetiku Republike Srbije, rekao je da su brze tehnološke promene u energetskom sektoru uslovljene uključivanjem obnovljih izvora u klasičnu proizvodnju električne energije. Sve to dalje uslovljava izmene nacionalnih zakonodavstava i nove pristupe u ekonomskoj valorizaciji ove primene tehnologije. U svom obraćanju, Marković je govorio o razvoju tržišta električne energije u Srbiji, kao i o regulaciji cena koja obezbeđuje bezbednost rada sistema, jednaki položaj iste kategorije i grupe kupaca i korisnika sistema i drugo.

Druga radna sesija posvećena je temi izazova energetske supstitucije i diversifikacije za pametnu budućnost.

Boštjan Kočar, predsednik Izraelsko slovenačkog kluba, govorio je o Apollo Power, prvoj i navećoj fabrici fleksibilnih solarnih panela u Izraelu. U svom izlaganju Kočar je predstavio preformanse ovakvih panela i različite mogućnosti njihove primene, kao i inovacije poput solarnih tendi za terase, trotoara na solarni pogon koji je napravljen od recikliranih guma i drugo.

Kada je reč o inovativnim tehnologijama, Danka Nešović, direktor PEP – Akademije za avijaciju govorila je o značaju upotrebe dronova u energetskom sistemu. Tom prilikom, Nešović je predstavila i dronove čija se baterija napaja na solarnu energiju, kao i dronove koji se upotrebljavaju za čišćenje solarnih panela.

Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama 2016. godine ustanovio je priznanje TOP ENERGY, kao javna priznanja za izuzetne realizovane energetske projekte, za višegodisnje zalaganje i rad u unapređenju u oblasti čistih energetskih tehnologija i jačanje energetske bezbedosti. Ovogodišnje priznanje TOP ENERGY 2023, uručeno je i kompaniji MT-KOMEX za jubilarnih 30 godina uspešnog rada i liderstvo u oblasti OlE, izgrađenih i opremljenih više od 200 solarnih elektrana i nedavno puštenu najveću solarnu elektranu DeLasol u našoj zemlji. Priznanje ispred tima primio je direktor Miloš Kostić.

Na početku izlaganja, Kostić je izrazio veliko zadovoljstvo što je deo Foruma i zahvalio se za prepoznat rad njihovog tima, koji je dobio ovu prestižnu nagradu. Diretkor kompanije MT-KOMEX, pričao je o počecima kompanije, izazovima sa kojima su se suočavali i ostvarenim uspesima. Govoreći o čistim tehnologijama, Kostić je predstavio i preduzeće Charge&GO, koje se bavi razvojem infrastrukture punjača u našoj zemlji i regionu. Kako se Forum održava u Novom Sadu, Kostić je sa prisutnima podelo i informaciju da je njihovo preduzeće ugrađivalo punjače za električne autobuse u ovom gradu.

U nastavku govora, Kostić je rekao da se nada da će u budućnosti više koristiti neplodna zemljišta za izgradnju solarnih elektrana, umesto poljoprivrednih, a govorio je i o konceptu prozjumera i o budućim očekivanjima kada je reč o ceni električne energije za industrijske objekte i domaćinstva.

XVI Međunarodni forum održava se i danas, a teme o kojima će se govoriti jesu aktivnosti i planovi Privredne komore Vojvodine, kao i izazovi u oblasti energetike i upravljanja energijom.

Katarina Vuinac

Lokalnim samoupravama u Vojvodini obezbeđena oprema za sakupljanje i reciklažu otpada

27.09.2023

reciklaža , kanta , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ugovori o davanju na korišćenje opreme za sakupljanje i reciklažu otpada – kanti i kontejnera za komunalni otpad zaključeni su između Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Grada Subotice, kao i opština Bačka Topola, Senta, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, navodi se na sajtu Pokrajinske Vlade.

Tom prilikom, Nemanja Erceg pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine rekao je da se radi o značajnoj podršci u oblasti zaštite životne sredine kako Subotici, tako i lokalnim samoupravama koje gravitiraju prema Regionalnoj deponiji.

Grad Subotica dobiće 17.230 plavih kanti, zapremine 120 litara, i 35 zelenih kontejnera, zapremine 1.100 litara. S druge strane, lokalne samouprave koje gravitiraju prema Deponiji potpisale su ugovore za nedostajuće zelene kante za sakupljanje mešovitog komunalnog otpada, zapremine 120 litara, kao i deo kontejnera.

Prema rečima pokrajinskog sekretara, dodelom dodelom plavih kanti za suvi otpad u Subotici je zaokružen proces primarne separacije, budući da je prošle godine Grad dobio i zelene kante za mešoviti komunalni otpad koji se u ovom trenutku ne koristi kao reciklabilni.

Pročitajte još:

Dodao je i da će se na taj način pospešiti rad Regionalne deponije, podići stepen iskorišćenosti otpada, te ispuniti i obaveze koje slede iz Poglavlja 27.

Sekretar je najavio da će do kraja godine i za ostale lokalne samouprave u tom regionu biti obezbeđene plave kante od 120 litara.

„U ovom regionu, koji je prvi ishodovao integrisanu dozvolu po svim standardima i pratećim sadržajima, uvođenjem linije za separaciju otpada, biće uvedena i primarna separacija, koju do sada nismo imali, osim reciklažnih ostrva’’, rekao je Erceg.

On je najavio da će sledeće godine početi izgradnja novih regionalnih sistema za upravljanje komunalnim otpadom na teritoriji Vojvodine.

„U budžetu za 2024. godinu biće planirana sredstva za kupovinu kamiona auto-smećara, čime će se dodatno pomoći opštinama i javnim preduzećima u nabavci opreme’’, kazao je Erceg.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da će taj grad dobijanjem ove opreme uvesti nove korisnike u sistem prikupljanja komunalnog otpada.

„Imaćemo kvalitetniju zaštitu životne sredine, veći komunalni red i lakše odnošenje komunalnog otpada’’, izjavio je gradonačelnik.

Gradonačelnik je podsetio na to da je Regionalna deponija nakon dobijenih upotrebnih i vodnih dozvola, početkom novembra 2022. godine od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine dobila i integrisanu dozvolu čime je stekla mogućnost da pored komunalnog otpada upravlja i industrijskim neopasnim otpadom.

Kako je naglasio, ovo znači da će i u narednih deset godina Regionalna deponija moći da prikuplja industrijski otpad, da sarađuje sa industrijom i sklapa poslove sa trećim licima.

Uskoro sledi i rekonstrukcija i proširenje Bikovačkog puta, rekao je gradonačelnik i objasnio da će se time pored bezbednijeg saobraćaja omogućiti lakši transport komunalnog i industrijskog neopasnog otpada od grada do Regionalne deponije.

Energetski portal

Srbiju prošle godine posetilo 3,87 miliona turista

27.09.2023

Srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Svetski dan turizma obeležava se danas, o tome koliko je naša zemlja jedna od omiljenih destinacija govore podaci Republičkog zavoda za statistiku. Srbiju je prošle godine posetilo 3.869.235 turista, od čega je stranaca bilo 1.772.763.

Najposećeniji grad bio je Beograd, koji je privukao 55,4 odsto stranih i 30,5 odsto domaćih turista.

Prošle godine je zabeleženo 12.245.613 noćenja, podaci govore da je 4.939.394. stranaca prespavalo u našoj zemlji.

Beograd prednjači i po broju noćenja, budući da je 54,3 odsto noćenja stranaca ostvareno upravo u glavnom gradu Srbije, a domaćih 26 odsto.

Pročitajte još:

Kada je reč o noćenju stranih turista po zemljama porekla, najbrojniji su turisti iz Rusije sa 12 odsto, zatim turisti iz Turske sa devet procenata, slede turisti iz Bosne i Hercegovine sa 6,9 odsto, Nemačke sa 4,9 odsto, dok je na petom mestu Severna Makedonija sa 4,3 odsto.

Najposećenija turistička manifestacija u Srbiji 2022. godine bio je „Belgrejd bir fest” sa 275.000 posetilaca, druga je Sabor u Guči sa približno 250.000 gostiju, a treća festival „Egzit” u Novom Sadu sa više od 200.000 posetilaca.

Energetski portal

ULEZ – Šta predstavlja, kakve debate donosi, ko plaća zagađenje?

26.09.2023

London_Engleska — Foto-ilustracija: Unsplash (David Dibert)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sabrina Mazzeo)

U svetu koji se bori protiv zagađenja, metropole poput Londona sa preko devet miliona stanovnika, prednjače u postavljanju standarda za zaštitu životne sredine. Jedna od ključnih inicijativa grada Londona, Ultra Low Emission Zone (ULEZ), osmišljena je da smanji emisiju štetnih gasova iz vozila, i time doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha za sve njegove građane.

ULEZ je aktivan 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, sa izuzetkom Božića. Ova zona pokriva londonske opštine. ULEZ-ove kamere su glavne za nadzor registarskih tablica, i mere nivo štetnih emisija. Vlasnici automobila koji prema postavljenim standardima premašuju dozvoljena zagađenja unutar Londona, moraju platiti nadoknadu.

Kako se ulazak u zonu niskih emisija naplaćuje za određene vozače koji ne ispunjavaju propisane ULEZ standarde, oni moraju platiti dnevnu naknadu od 12,50 funti (oko 14 evra) za vožnju unutar ove zone, navodi Transport for London na svom sajtu. Ova pravila važe za različite tipove vozila, uključujući automobile, motocikle i kombije. I strani vlasnici vozila moraju se pridržavati ULEZ standarda.

Pročitajte još:

KINESKA ELEKTRIČNA VOZILA OSVAJAJU GLOBALNO TRŽIŠTE

Proširenje ULEZ-a:

S obzirom na uspeh ULEZ-a u smanjenju zagađenja azot-dioksidom u centralnom delu grada, odlučeno je da se zona proširi na sve londonske opštine od 29. avgusta 2023. Mera ima za cilj smanjenje zagađenja i u spoljnim delovima Londona, gde se zabeležava najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa lošim kvalitetom vazduha, jer na njih utiče i loš vazduh iz centra i sa periferije.

Prema nekim podacima, postoji oko 2.800 kamera. Međutim, nakon proširenja, došlo je do razbijanja, farbanja i drugih oblika oštećenja na desetine do čak stotinu postavljneih kamera od strane nezadovoljnih građana na ulicama. Kako se ova zona sada proširila na ceo London, gde je takođe inflacija kao i u drugim delovima sveta, mnoga domaćinstva koja imaju dizelaše i starije benzince moraće plaćati oko 14 evra dnevnu naknadu. Da li ova mera pogađa upravo najugroženije, da li je ostatak Londona tako dobro povezan javnim prevozom kao što je to centar, i koliko će ovo proširenje ULEZ-a zaista uticati na vazduh – pitanja su koja se javljaju među građanima.

ULEZ standardi:

ULEZ se oslanja na Euro standarde, koji postavljaju granice za emisiju štetnih materija iz motornih vozila. Ovi standardi variraju u zavisnosti od tipa vozila i njegovog pogona.

ULEZ predstavlja jedan od značajnih koraka u borbi protiv zagađenja vazduha u Londonu. Ovaj sistem, koji kombinuje stroge emisijske standarde i ekonomske podsticaje, jedan je od konkretnih ekoloških koraka velikih gradova.

Energetski portal

1...108109110...1.517 Page 109 of 1.517

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM