Monarhija na obali Persijskog zaliva, koja se graniči sa Irakom i Saudijskom Arabijom –država Kuvajt, sa oko 4,5 miliona stanovnika, ima ime koje na arapskom jeziku znači tvrđava sagrađena pored vode. Najveća industrija u ovoj arapskoj zemlji je naftna, koja čini skoro polovinu BDP-a zemlje, čija leta traju od aprila do oktobra, sa temperaturom većom od 51 stepen. Ulaganjima u zaštitu životne sredine i primeni planova i mera koje ublažavaju negativne posledice klimatskih promena pridaju veliki značaj i izdvajaju značajna sredstva za ulaganja. Sa Njegovom ekselencijom Faizom Medžbel el Muteirijem, ambasadorom Kuvajta u Srbiji, razgovarali smo o nacionalnom planu ove države za prilagođavanje negativnim posledicama klimatskih promena, ulaganjima u desalinizaciju u borbi za vodu za piće, smanjenju zavisnost od nafte, planovima za dostizanje nulte emisije gasova, saradnji s našom zemljom i drugim temama.

Koji su najveći ekološki izazovi u borbi protiv klimatskih promena sa kojima se suočava država Kuvajt?

– Naša planeta se suočava s najvećim ekološkim izazovima u istoriji, ali to su lideri Kuvajta uzeli u obzir kada su pripremali nacionalni plan za razvoj zemlje do 2035. godine Nova vizija Kuvajta. Ovaj plan sadrži sedam dugoročnih stubova za razvoj: održiva životna sredina, diversifikovana održiva ekonomija, kvalitetna zdravstvena zaštita, efikasna državna uprava, kao i kreativan ljudski kapital, razvijena infrastruktura i istaknut međunarodni položaj. Svaki od ovih postulata sadrži programe i projekte koji su strateški značajni i osmišljeni kako bi se postigli najbolji mogući rezultati u ostvarenju Nove vizije Kuvajta, kao i ciljeva Ujedinjenih nacija u oblasti održivog razvoja, koje je Kuvajt zvanično usvojio 2015. godine.

Među postulatima za napredak najveći zajednički izazov predstavlja postizanje i očuvanje održivog razvoja, što je nemoguće bez ulaganja u oblast zaštite životne sredine, a to je tema kojoj pridajemo veliki značaj, posebno imajući u vidu to da ni naša zemlja nije pošteđena ekoloških izazova s kojima se suočava čitav svet. Može se reći da je još više pogođena njima zbog svog geografskog položaja,zbog kojeg pati od nedostatka pijaće vode, izuzetno visokih temperatura, pored rizika koji predstavlja gubitak biodiverziteta, širenje pustinje i rast nivoa mora, kao posledica klimatskih promena. Prema nekim pokazateljima u narednim decenijama površina Kuvajta mogla bi da se smanji za od 1,4 do tri odsto.

Imajući u vidu ove podatke, izradili smo nacionalni plan za prilagođavanje negativnim posledicama klimatskih promena koji definiše glavne izazove, a koji se ogledaju u smanjenju zavisnosti ekonomije, posebno sektora transporta, energije i vodosnabdevanja od fosilnih goriva, odnosno diversifikacija ekonomije, kako bi se smanjila zavisnost od nafte i gasa, a da se u isto vreme sačuva životni standard i kvalitet života, te osigura nastavak društveno-ekonomskog razvoja stvaranjem okruženja za privlačenje direktnih stranih investicija i povećanje broja radnih mesta. Imamo u vidu da se Kuvajt ubraja u zemlje u razvoju sa samo jednim osnovnim izvorom prihoda – naftom.

U fokusu:

• NOVI SAD ZAKORAČIO U SVET ELEKTROMOBILNOSTI
• ENERGETSKA SANACIJA DOPRINOSI UŠTEDI ENERGIJE I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
• KAKO BRŽE RAZVIJATI ELEKTROMOBILNOST U SRBIJI

Poznat je uticaj nafte na zagađenje životne sredine. Koliko radite na povećanju ekološke svesti kompanija i građana? Koje institucije regulišu oblast ekologije?

– Podizanje svesti o zaštiti životne sredine ima značajnu ulogu u sprovođenju mera koje predviđa razvojni plan, kao i nacionalno zakonodavstvo i međunarodni sporazumi, u cilju bolje zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

Javna kancelarija za životnu sredinu (Uprava za odnose s javnošću i podizanje svesti o životnoj sredini) je institucija koja je u državi Kuvajt zadužena za usađivanje svesti kod pojedinaca, bez obzira na pol i starosnu dob, o vezi između čiste životne sredine i javnog zdravlja i bezbednosti. Veliki značaj ima i pokušaj širenja dobrih praksi u oblasti zaštite životne sredine među decom, jer su ona budućnost. U tom smislu realizovane su brojne kampanje za podizanja svesti o životnoj sredini i jačanju pojma životne sredine koje je Javna kancelarija sprovela na svim nivoima i među različitim društvenim grupama. Jedna od tih kampanja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa Zakonom o zaštiti životne sredine, kao i podizanje svesti o tom problemu kod naših državljana, kao i kod stranih državljana, i sadržala je brojne aktivnosti u medijima, tržnim centrima, na društvenim mrežama, kao i izložbe i konferencije.

Pretrpeli ste značajnu štetu i usled paljenja brojnih naftnih polja tokom rata u Zalivu. Koliko ste i na koji način uložili u sisteme za prečišćavanje vazduha i zaštitu ekosistema nakon toga?

– Pomenuti događaji, kao i posledice klimatskih promena koje smo osetili na svojoj koži, pomogle su Kuvajtu da razume koliko je važno da očuvanje životne sredine, što podrazumeva i kvalitetan vazduh i zaštitu ekosistema, stavimo na vrh prioriteta prilikom izrade, finansiranja i realizacije novih projekata u naftnoj i energetskoj industriji, kao i drugih industrijskih i razvojnih delatnosti. Kuvajt je realizovao terenska istraživanja i osnovao fiksne stanice za merenje i praćenje zagađenja vazduha, pokretne laboratorije, koje mogu da odgovore na hitne slučajeve, kao i stanice za praćenje kvaliteta vazduha u blizini naftnih polja. Pored toga, vlada je počela sa sprovođenjem projekata u okviru mehanizama za čist razvoj da smanji emisije gasova staklene bašte i obuči nacionalne tehničke timove kako bi mogli da efikasno otkriju i procene zagađivače vazduha i sprovedu neophodne mere.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.