U protekloj 2023. godini u Srbiji se dosta ulagalo u zaštitu životne sredine, ekološke projekte i aktivnosti koji imaju uticaj na čuvanje prirode i poboljšanje života građana. Preduzimale su se različite mere od izmena zakona, uklanjanja deponija, subvencija za energetsku sanaciju, ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE), puteve, poboljšanje ekoloških standarda, ali i druge projekte kako bi se unapredili uslovi života i prevazišle izmenjene vremenske prilike u Srbiji.

S obzirom da dobijamo oko dve trećine električne energije iz uglja, povećanje proizvodnje energije iz OIE je ključno za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) omogućen dalji razvoj sektora i održane su prve aukcije za nove kapacitete iz obnovljivih izvora. Proleće je aktivno počelo i za sektor agrara, tako je krajem marta zaživeo sajt e-Agrar za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Puštanje u rad najveće solane elektrane u Srbiji – DeLasol obeležilo je sunčano proleće. Ova elektrana snage 9,913 MW nalazi se na području opštine Lapovo na površini od 12,5 hektara. Izgradnja elektrane poverena je kompaniji MT-KOMEX, koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji i koja u aprilu otvara preduzeće u Bosni i Hercegovini.

Sa letnjim, sunčanim danima počelo je pokretanje ciklusa subvencija države za energetsku efikasnost, kako bi se podstakli građani da smanje potrošnju električne energije. Zbog velikog interesovanja građana rokovi za podnošenje prijava su produženi. Paralelno sa uvođenjem subvencija za domaćinstva, uvedene su i mere podrške zamene kotlova u toplanama i drugim javnim ustanovama.

Početkom jula sa predstavnicima 30 lokalnih samouprava potpisan je ugovor o sufinansiranju projekata nelegalnog odlaganja otpada. Intenzivno se radilo na uklanjanju divljih deponija u borbi za čistiju životnu sredinu građana, što je strateški cilj Ministarstva i Vlade Srbije.

U 2023. smo ušli i u novo poglavlje u razvoju poslovanja, u kojem su održivost i etika jednako važni kao i profit, a usvajanje i primena ESG standarda nametnula se kao imperativ za održivo i društveno odgovorno poslovanje i upravljanje, kreiranje strategije dekarbonizacije, kao i primenu zelenih tehnologija i cirkularne ekonomije.

Kao veoma važan korak u borbi za čistiji vazduh usvojen je strateški dokument Programa zaštite vazduha u Srbiji za period 2022. do 2030. godine kojim je, uz dalje usklađivanje sa regulativom EU, usvojen set mera koje bi trebalo da doprinesu da vazduh u našoj zemlji bude čistiji. Pošto je i saobraćaj veliki zagađivač vazduha, subvencionisana je nabavka električnih i hibridnih vozila, za šta je izdvojen budžet od 294 miliona dinara, skoro duplo više nego prošle godine.

Od 1. oktobra počeo je da se primenjuje Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika – CBAM koji obavezuje kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa u toku proizvodnog procesa.

U toku veoma aktivne jeseni nastavlja se realizacija kapitalnih zelenih projekata. Ulaže se u zelenu infrastrukturu u domenu upravljanja otpadom i očišćeno je 170 deponija i počela je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom na najsavremeniji način Eko-Tamnava u Kaleniću, kod Uba.

Uspešno je završena i revitalizacija hidroelektrane Đerdap 1, koji je spreman da  iskoristi potencijal Dunava. Đerdap 1 koji je više od pet decenija ponos naše hidroenergetike, uspešnom revitalizacijom biće to sigurno i narednih 30 do 40 godina.

Puštanjem u funkciju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska stvorena je i fizička mogućnost da se snabdevamo gasom iz različitih izvora. Omogućena je diversifikacija izvora snabdevanja prirodnim gasom i veća energetska bezbednost.

Srbija je učestvovala i na klimatskom samitu UN (COP28) u Dubaiju, najvećoj konferenciji o klimi na svetu na kojoj je prisustvovalo skoro 200 zemalja, koje su pregovarale da, po prvi put, postepeno ukinu upotrebu uglja, nafte i gasa koji emituju ugljenik – glavni izvor emisija. Na COP28 je istaknuta potreba za smanjenjem globalnih emisija stakleničkih plinova za 43 odsto do 2030., odnosno za 60 odsto do 2035., u poređenju sa nivoima iz 2019., kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 °C.

U Srbiji, pored svega što je urađeno u 2023.godini u prvih 11 meseci prošle godine povećavao se broj domaćinstava koja sama proizvode i prodaju struju (prozjumera). Njihov broj se skoro utrostručio – sa 602 koliko ih je bilo u 2022. na 1.846 domaćinstava u 2023. godine i taj broj beleži konstantan rast. Ovom uzlaznom trendu su svakako doprineli unapređenje načina obračuna, povećanje cene struje, ali i i subvencija države za izgradnju solarnih elektrana.

Kao da se čekao sam kraj godine da se usvoji Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana (INEKP) za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. To je jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena i ključan instrument za sprovođenje energetske tranzicije i borbu protiv negativnih efekata klimatskih promena.

Od tog dokumenta zavise cene po kojima ćemo se ubuduće snabdevati energijom, kako ćemo se grejati i na koji način ćemo renovirati naše zgrade. INEKP treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike, pruži okvir za proces energetske tranzicije sa fosilnih goriva na energetsku efikasnost i OIE i dostigne evropske ciljeve energetske i klimatske politike do 2050.

Po svemu navedenom u Srbiji je u godini koja je za nama uhvaćen dobar zamajac da se punom parom nastavi ka ostvarivanju boljeg, čistijeg i energetski čistijeg i zdravijeg ekosistema, kako bi se poboljšao kvalitet života, zaštitila životna sredina i pripremili za izazove koji nas čekaju u godini pred nama.  

U nadi da će sve obećano biti i ispunjeno SREĆNU NOVU 2021. GODINU želi vam tim Energetskog portala!

Mirjana Vujadinović Tomevski