Sada i zvanično, a ne samo po onome što smo osetili i što pamtimo, 2023. godina bila je najtoplija godina od kako je uspostavljeno sistemsko meteorološko merenje. Prošla godina imala je globalnu prosečnu temperaturu za 1.48°C višu od predindustrijskog proseka i za 0.17°C višu od, do sada najtoplije, 2016. godine.
Čak 11 meseci je imalo nadprosečnu temperaturu, svaki dan od 365 dana u godini bio je za najmanje jedan stepen topliji, čak 50 dana za više od jedan i po stepen, a dva dana u novembru i za više od dva stepena toplija u odnosu na period od pre 1900. godine.
Dodatan doprinos porastu temperature u protekloj godini bila je i specifična faza okeanske oscilacije temperature, takozvani El Ninjo, za koga je poznato da redovno podiže globalnu temperaturu vazduha. Međutim, stručnjaci su složni, rekodi nisu uslovljeni isključivo ovim fenomenom. Razlog tome je, pre svega rastuća koncentracija stakleničkih gasova u atmosferi pri čemu je sadržaj CO2 u vazduhu dosegao novi rekord od prosečno 419 ppm, a metana 1902 ppb.
Sprovedeno istraživanje Kopernikus službe za klimatske promene, koje finansira Evropska unija, nastalo je ukrštanjem nekoliko ključnih klimatskih pokazatelja tokom čitave godine i u najvećoj meri, svodi se na merenje i upoređivanje površinskih temperatura vazduha, temperatura površine mora kao i nivoa leda na Arktiku i Antarktiku. Kopernikus služba prati preporuku Svetske meteorološke organizacije da koristi period od poslednjih 30 godina (od 1991. do 2020.) kao referentni period za izračunavanje klimatskih proseka, a u prošloj godini zabeležene su najviše temperature i vazduha i površine mora i okeana kao i rekordno nizak nivo leda na polovima. Posmatrani posebno, ali i u međusobnoj korelaciji, ukazuju na zabrinjavajuće trendove koji onemogućavaju bilo kakve projekcije za budućnost.
Pročitajte još:
- KAKAV UTICAJ KLIMATSKE PROMENE IMAJU NA MIGRATORNE VRSTE
- EKSTREMNA VRELINA POSTAJE NORMALNOST – 2024. BIĆE NAJTOPLIJA GODINA IKAD ZABELEŽENA
- POKAZATELJI BRŽEG ZAGREVANJA ARKTIKA
Svi navedeni pokazatelji dokazuju da se čitav svet, pa i naš region, od početka juna prošle godine sreo sa nezapamćenim toplotnim talasima koji su u pojedinim mesecima i do dva stepena premašivali dnevne proseke u proteklih više od 100 godina uključujući i predindustrijski period. Ovaj talas trebalo bi da svoj vrhunac dostigne u januaru odnosno februaru ove godine i nastaviće „topli“ trend u prvih par meseci. Nažalost, istraživanje ne može da prognozira da li će ova godina nadmašiti prošlogodišnje rekorde, ali jeste alat za usmeravanje ljudskih aktivnosti u pravcu zaustavljanja i sprečavanja klimatskih promena.
Ako podatke o temperaturnim rekordima posmatramo izolovano, malo je reći da su priličan razlog za zabrinutost svakoga od nas. Ali, ako ih posmatramo kroz prizmu velike količine ugljen-dioksida koji je emitovan u atmosferu zbog iznenadnih požara na otvorenom ili dugih, sušnih perioda ili nezapamćenih poplava, dolazimo do zaključka da ćemo se brinuti mnogo više nego što smo mislili ukoliko žustrije ne utičemo na sve učesnike svetske politike da se ljudske, idustrijske i druge visokoprofitne aktivnosti koje štete prirodi ne zaustave ili bar u velikoj meri ograniče. Dugo ćemo se još vraćati na nalaze ovog istraživanja bilo da pričamo o ekološkom otisku, oštećenim „plućima planete“, nedostatku vode koja život znači ili bilo kom aspektu naše svakodnevice.
„Kada govorimo o odstupanjima temperatura od dalekih predindustrijskih vrednosti, služimo se sitnim stepenima s po kojom decimalom pa ovih 1,48 ili 0,17 stepena i ne zvuči naročito zabrinjavajuće. Međutim, posledice rapidnog porasta temperature osećaju se u svakom kutku planete i ne prođe dan da ne čujemo o poplavama, požarima, vetrovitim olujama, sušama, nestašici vode, zagađenju vazduha i invazivnim vrstama životinja i biljaka koje zauzimaju i uništavaju naš životni prostor. Na sve to ne možemo ostati ravnodušni“, zaključuje Dunja Macoko Drvar, direktorka programa očuvanja prirode u WWF Adriji.
Izvor: WWF
