Stalno povećanje broja stanovnika i njihovih potreba, kao i kontinuirano smanjenje obradivih površina poljoprivrednog zemljišta nameću izazov kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane. Stručnjaci navode da iako globalni pristup daje privid stabilnosti u snabdevanju hranom, sve ozbiljne zemlje imaju politike održivosti i dovoljnosti domaće poljoprivrede. Osim brige o vodi, zemljištu i klimi, veoma je važno čuvanje genetičkih resursa i kreiranje novih genotipova prilagođenih domaćim agroekološkim uslovima, što je zadatak nauke. Ima li Srbija dovoljno poljoprivrednih instituta i treba li u ovako nestabilnim uslovima da strahuje za prehrambenu sigurnost?

Da je za stabilnu proizvodnju hrane potrebno stalno usavršavanje i uvođenje najsavremenijih dostignuća shvatali su i naši preci, pa su tako još pre 140 godina osnovali današnji Institut za krmno bilje u Kruševcu. Kroz dugu istoriju ova ustanova je menjala nazive, ali je njena funkcija uvek bila podizanje nivoa znanja i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Ovaj institut ima trideset četvoro zaposlenih, a polovinu čine naučnici – 12 doktora nauka i 5 doktoranada. Na više od 3.000 kvadrata smeštene su istraživačke laboratorije, staklenik, objekat za pčelarstvo, dok se proizvodnja obavlja na oko 50 hektara.

“Osnovni cilj istraživanja je kreiranje genotipova krmnih travnih i leguminoznih biljaka pogodnih za gajenje u domaćim agroekološkim uslovima, kao i razvijanje tehnologija i tehnoloških rešenja iz oblasti gajenja, proizvodnje i konzervisanja stočne hrane u cilju razvoja održivog stočarstva. Takođe, Institut se bavi proučavanjem tehnologija proizvodnje i dorade semena krmnog bilja i plasiranjem semena na tržište”, kaže dr Dejan Sokolović, v. d. direktora Instituta za krmno bilje.“

Institut se od samog osnivanja bavi proučavanjem prirodnih travnjaka u ravničarskim, brdskim i planinskim rejonima i prvi je u zemlji počeo sa kreiranjem i uvođenjem sejanih travnjaka u praksu”, dodaje Sokolović.

Pročitajte još:

• POJEDNOSTAVLJENJE PRIJAVE ZA SUBVENCIJE, UZ STROGU KONTROLU KORIŠĆENJA TIH SREDSTAVA
• USVOJENA UREDBA O RASPODELI PODSTICAJA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU U 2024. GODINI
• NEDOSTATAK SNEGA I BLAGA ZIMA UTIČU NA USEVE

Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

Pre više od osam i po decenija odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije osnovan je Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

“U ovom momentu naš institut ima 540 zaposlenih. Od toga je više od 100 naučnih radnika koji se bave raznim oblastima poljoprivrednih nauka. Od biotehnologije, oplemenjivanja, semenarstva, fitopatologiije, mikrobiologije, agroekologije, agrotehnike… Zahvaljujući njihovom zalaganju, rezultatima i doprinosu srpskoj, evropskoj i svetskoj poljoprivrednoj nauci naš institut je 2018. akreditovan kao Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju”, kaže prof. dr Dragana Latković, predsednik UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

“Naš institut je naučni institut sa jedne strane, ali sa druge strane on ima svoj brend, a to je NS seme. Ponosni smo što smo stvorili više od 1.600 sorata i hibrida različitih biljnih vrsta, ratarskih, povrtarskih, lekovitog bilja, krmnog bilja, povrća… Više od 1.000 je priznato u zemljama širom sveta”, objašnjava naša sagovornica.

Seme iz Novog Sada seje se na njivama u 33 zemlje, ističe prof. dr Dragana Latković:

“To su Rusija, Ukrajina, sada malo manje zbog rata, Belorusija, Kazahstan, zatim zemlje u okruženju – Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Severna Makedonija, Crna Gora, ali i Iran, Kanada, Argentina, Španija, Kina, Japan… Veoma smo ponosni što smo pre dve godine uspeli da izvezemo soju u Kanadu. Koliko je to značajno, govori činjenica da je to isto kao da ste Kinezima prodali pirinač.”

Ništa manje značajno nije ni to što je domaće seme suncokreta stiglo u Japan. A čak dve svetske konferencije o ovoj uljarici održane su u Novom Sadu.

“Što se tiče inovacija u oplemenjivanju suncokreta mi smo broj jedan u svetu i zato je važno da se zna da svaki osmi suncokret u svetu potiče iz Novog Sada”, dodaje Latkovićeva.

Instituti imaju dva zadatka – naučnoistraživački rad i proizvodnja semena

Samo godinu dana nakon završetka Drugog svetskog rata formiran je Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, koji već 78 godina radi na oplemenjivanju i selekciji novih sorti i hibrida povrća.

“Na Institutu trenutno radi pedesetoro zaposlenih, od čega je 13 istraživača u svim naučnim zvanjima. Formacijski podeljeni smo na nekoliko odeljenja: za genetiku i oplemnjivanje povrća, agrotehniku i fiziologiju povrća, zaštitu povrća, proizvodnju semena, doradu i pakovanje semena, laboratoriju za ispitivanje semena, odeljenje zajedničkih poslova”, kaže prof. dr Nenad Đurić, direktor Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka.

„Može se reći da delujemo u dva pravca, jedno je naučnoistraživački rad, a drugi semenarstvo, proizvodnja, komercijalizacija i prodaja semena“, objašnjava Đurić.

Finansiranje poljoprivrednih instituta

Budući da od saznanja do kojih dolaze stručnjaci poljoprivrednih instituta zavisi proizvodnja hrane i prehrambena sigurnost jedne zemlje, veoma je važno da ove institucije opstanu i da imaju podršku države. Kao i u razvijenim zemljama i u Srbiji se instituti finansiraju delom iz budžeta, a delom iz sopstvenih sredstava.

“Nivo finansiranja po izvorima je promenljiv i zavisi od mnogo faktora. U poslednjih nekoliko godina dominira finansiranje po projektima. U prethodnih petnaestak godina naš institut učestvovao je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima. Samo u poslednjih 10 godina realizovano je više od 40 istraživačko-razvojnih projekata koje su finansirali resorno ministarstvo i lokalne samouprave sa ciljem da se zaštiti i efikasnije koristi poljoprivredno zemljište, posebno u oblasti stočarske proizvodnje”, navodi Sokolović.U ove projekte uključeno je više od 1.300 farmera iz čitave zemlje, ističe dr Dejan Sokolović:

“Na svakoj farmi su urađene analize kvaliteta zemljišta i stočne hrane, predložene i na licu mesta primenjene mere kako bi se otklonile „slabe tačke“ na farmi koje limitiraju proizvodnju mesa i mleka i smanjuju njihovu konkurentnost.”

„U velikom broju slučajeva se pristupilo agromeliorativnim merama popravke zemljišta, dok je na najvećem broju farmi predlagana izmenjena setvena struktura krmnih useva, pogodna za konkretno zemljište i potrebe farme. To je pokazalo da se i bez velikih ulaganja, uz primenu adekvatnih useva i tehnologija, ekonomski efekti stočarskih farmi mogu značajno povećati“, ističe Sokolović.

I dok je rad naučnih radnika finansiran iz budžeta, plate ostalih zaposlenih, kao i novac za troškove režija, ulaganja instituti moraju sami da zarade.

“Mi jesmo državni institut, ali država u našem finansiranju učestvuje svega sa oko 15 posto. Ostalih 85 posto obezbeđujemo iz vlastitih prihoda. Na raspolaganju imamo oko 600 hektara zemlje koju smo dobili od države, jer kao Institut od nacionalnog značaja imamo pravo na to. Najveći deo nalazi se u Novom Sadu, zbog čega smo zahvalini gradu, a manji deo je u opštini Zrenjanin”, kaže Dragana Latković.

Izazova je, objašnjava, mnogo:

“Naša ulaganja su velika, jer je semenska proizvodnja skupa. Vi morate da pronađete dobre poljoprivredne proizvođače koji imaju dobro zemljište, koji po potrebi treba da imaju sisteme za zalivanje, gde je nivo agrotehnike visok.“

„Đubriva su skupa, hemija je skupa. Visoke cene inputa koje prate poljoprivrednu proizvodnju, prate i nas. Mi to delimično valorizujemo kroz cenu semena, ali ne možemo cenu semena dizati u nebesa. A mi se i ne bavimo samo proizvodnjom semena, već i naukom”, navodi Latkovićeva.Projektno finansiranje je zato, ističe Dragana Latković, i u ovom institutu značajno:

“U poslednje tri godine radimo na 9 horajzen, 7 kost, 2 FAO projekta. Imamo bilateralnu saradnju sa Belorusijom, Kinom, Slovenijom, Francuskom, Austrijom. Angažovani smo i na deset međunarodnih projekata koji su finansirani od strane ostalih naučnoistraživačkih organizacija, 6 nacionalnih projekata koje finansiraju fondovi za nauku i inovativne delatnosti, kao i 13 pokrajinskih projekata.”

Ceo tekst proćitajte OVDE

Izvor: RTS