Rudarstvo u morskom dnu jeste proces ekstrakcije minerala iz velikih morskih dubina. Na stotine, čak i preko 1.000 metara ispod površine vode, kriju se kobalt, nikl, cink, bakar, olovo, litijum i drugi minerali skriveni u različitim izvorima.
Svakodnevno ljudi koriste aparate, laptopove, telefone, električne trotinete, u nekim zemljama i električne automobile, međutim, sve to zahteva određene minerale.
S druge strane, na istim tim dubinama se krije i pretežno neistražen morski svet, mnoge neistražene vrste i njihova staništa.
Baš iz tog razloga, u Norveškoj je godina počela sa dilemom – ekonomija ili ekologija. Sa jedne strane, politička struktura se već opredelila da Norveška bude jedna od prvih zemalja koja će rudariti u morskim dubinama, dok s druge strane istraživači, naučnici, ekološki zagovornici, misle da se ovim procesima mogu razoriti ekosistemi za koje i ne znamo koliko su važni, jer je okean vrlo neispitan pojam, kako prenosi i svetski mediji. Postoji zabrinutost zbog ekoloških uticaja, kao što su uništavanje staništa, poremećaji u sedimentu i zagađenje vode.
Pročitajte još:
- KINESKI PETROHEMIJSKI RAST, UTICAJ NA GLOBALNO TRŽIŠTE I NAFTU
- AMBICIOZNI PLANOVI VELIKE BRITANIJE ZA NUKLEARNU ENERGIJU
- NORVEŠKI PARLAMENT ODOBRIO ISTRAŽIVANJE MINERALA U MORU: EKOLOZI TVRDE – UGROŽEN NAJVEĆI REZERVOAR UGLJENIKA NA SVETU
Dobra strana jeste iskustvo, tehnologija i uslovi rada koje ova zemlja pruža, za razliku od nekih odakle se trenutno ove rude uvoze, i sigurno da Norveškoj inudstrija, more i rudarstvo nisu strani, s obzirom da su aktivni na ovom polju još od otkrića nafte, kako navodi WWF. Ipak, flora i fauna na ovim dubinama svima su još uvek misterija. Baš zbog toga, pisane su i peticije, apelovao je Evropski parlament, ali se čini da će vlada, bez protivljenja norveškog parlamenta ipak presuditi.
Norveška je zemlja koja sama po sebi ispunjava mnoge ekološke standarde – električni automobili su na svakom koraku, benzinci i dizelaši vrlo brzo neće imati tržište; vetrogeneratori i solarni paneli obezbeđuju obnovljivu energiju koja ne proizvodi štetne emisije, ipak minerali potrebni da bi ove tehnologije postojale, i da bi jedna zemlja bila održiva, čista i nezagađena, zahtevaju rudarenje i kopanje istih, postavlja se pitanje na koji način i po koju cenu?
Energetski portal
