Održiviji način upotrebe pepela od uglja

13.08.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Photo-illustration: Unsplash (Hannen Krimly)

Pepeo od uglja nastaje sagorevanjem uglja, a njegovim nepravilnim upravljanjem dospeva u vazduh čime se šire PM10 čestice, koje se svrstavaju među najopasnije zagađivače vazduha. Ove čestice negativan uticaj imaju na životnu sredinu i poljoprivredu i tako indirektno utiču na zdravlje čoveka, ali imaju i direktne posledice gde kroz proces disanja ulaze u krvotok.

Naučnici sa različitih Univerziteta širom sveta istraživali su na koji način pepeo od uglja može da se upotrebi, kako ne bi završio kao otpad u životnoj sredini. Neki od njih svoja istraživanja usmerili su na to kako da se korišćenjem ovog pepela proizvede beton, čija uobičajena svojstva takođe imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se proizveo beton, cement se meša sa vodom i šljunkom. Međutim, proizvodnjom običnog portland cementa emituju se značajne emisije gasova staklene bašte – što potvrđuje podatak da samo ovo čini oko pet odsto ukupnih emisija na planeti.

Pročitajte još:

Istraživanjima, naučnici su pronašli način kako da obrade pepeo od uglja i iskoriste ga za dobijanje još kvalitetnijeg betona, ujedno smanjujući količinu cementa u sastavu betona.

Kvalitetniji beton kasnije, znači pravilno sušenje na početku. Kako bi se prvo osušila unutrašnjost razlivenog betona, a zatim spoljašnja, potrebno je da atmosferski uslovi budu pogodni, uz tačno pogođenu količinu vlage u betonu, koja je potrebna kako bi očvrsnuo. Ukoliko nema dovoljno vlage unutra, a beton spolja počne prvo da se suši, ona se ne može nadomestiti naknadno – što će beton učiniti manje dugovečnim i kvalitetnim.

Preradom pepela od uglja, dobija se bolji agregat od uobičajenih, koji može da zadrži više vode u sebi i ispušta je kako bi beton bilje očvrsnuo ispod površinskog sloja.

Govoreći o uglju, treba istaći njegovu visoku zastupljenost u Srbiji uzimajući u obzir podatak da Termoelektrana ,,Nikola Tesla’’ kao energent koristi ugalj, a upravo na ovaj način naša zemlja se snabdeva sa više od 50 odsto električne energije. Pored toga i značajan deo individualnih ložišta koristi ovaj energent. Nezaboravljajući koliko je kvalitet vazduha u Srbiji loš, primena metoda obrade ovog pepela u smesu za dobijanje betona ili drugog pogodnog načina upravljanja njime bilo bi vrlo značajno za našu zemlju.

Katarina Vuinac

ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE – IZAZOVI PRIKLJUČENJA PROZJUMERA NA MREŽU

13.08.2023

watt-a-lot-8GS8bmor8_A-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Watt a Lot)

Od trenutka kada je u aprilu 2021. godine usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji, vlada veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela. Sve više građana i firmi koristi mogućnost da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, kao i da višak plasiraju u mrežu i tako postanu prozjumeri (kupac-proizvođač).

Koncept kupca-proizvođača se orijentiše, pre svega, ka domaćinstvima i maloj privredi, dok će veliki industrijski potrošači imati mogućnost da samosnabdevanje ostvaruju kroz koncept aktivnog kupca.

Postavljanje solarnih panela u domaćinstvima podržano je i kroz program subvencija za povećanje energetske efikasnosti za porodične kuće i stambene zgrade, koji Ministarstvo rudarstva i energetike realizuje zajedno sa lokalnim samoupravama, što dodatno podstiče građane da se odluče za proizvodnju električne energije.

U FOKUSU:

Brojni zahtevi za priključenje

To je dovelo do toga da Elektrodistribuciji Srbije stiže brojni zahtevi za priključenje novih kapaciteta dobijenih iz obnovljivi izvora energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

Usvajanjem izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije na snagu stupaju novine koje bi trebalo da uvedu limite za priključenje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora kako bi se izbeglo preopterećenje distributivne i prenosne mreže.

Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, kaže da je koncept kupca-proizvođača uveden praktično aprila 2021. godine, dok je aktuelnim izmenama i dopunama Zakona dodatno dopunjen i razrađen. U preduzeće u kom radi prvo interesovanje za ovaj koncept stiglo je još u novembru 2021. godine, nakon donošenja Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača.

,,Može se reći da je interesovanje veliko, a procedura za priključivanje je značajno ubrzana u odnosu na početak primene. Tako, na primer, samo u aprilu mesecu ove godine 200 novih korisnika smo priključili na mrežu i uveli u Registar kupaca-proizvođača’’, objašnjava Matić.

Novine koje donose izmene Zakona

Pomenute izmene Zakona donose nekoliko promena koje se odnose na katergoriju prozjumera. Naš sagovornik kaže da one ne utiču značajnije na zainteresovane građane koji žele da postave solarnu elektranu, više se odnose na industriju u segmentu kupaca-proizvođača.

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

,,Ne očekuje se smanjivanje interesovanja građana. Jedina suštinska izmena je što je limit instalisane snage elektrane postavljen na nivou od 10,8 kW za domaćinstva. Trenutni prosek priključenih korisnika je 8 kW, tako da je suštinski i povećan prag kako bi bila veća isplativost za ugradnju solarnih panela’’, dodaje Matić.

Sve više solarnih elektrana, uostalom kao i svi kapaciteti iz obnovljivih izvora energije, nakon izgradnje moraju biti priključeni na distributivnu mrežu. I ono što je sigurno – bilo koja nova elektrana, bilo da je u pitanju solarna, bilo vetroelektrana, biogasna elektrana ili hidroelektrana, utiče na mrežu. Elektrodistribucija Srbije, kaže Matić, kao odgovorna kompanija, proverava sve tehničke uslove za priključenje na mrežu svakog proizvodnog objekta, izrađuje Studije priključenja u kojima se proveravaju kriterijumi na osnovu pravila o radu, mrežnih pravila itd.

Posebno ističe činjenicu da su svi spremni za izazove kada je u pitanju priključenje novih kupaca – proizvođača na mrežu.

Na pitanje očekuje li da će Elektrodistribucija u toku godine izmeniti pravila o radu gde će definisati mogućnosti priključenja elektrana sa baterijskim sistemom, Matić kaže je to tema zakonskih i podzakonskih akata, što je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, a ne pravila u radu. Dodaje da će Elektrodistribucija Srbije svakako biti u obavezi da donese nova pravila o radu, ali nakon što se steknu preduslovi.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Javni poziv za jačanje ekonomskih potencijala

12.08.2023

posao_saradnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Helloquence)

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

U saradnji sa Vladom Srbije, UNDP je objavio poziv za uključivanje u inicijativu koja je usmerena na privatne i javne sektore, akademske institucije i istraživačke centre.

Rok za prijavu je do 10. oktobra 2023. godine.

Ova inicijativa, koju podržava Vlada Srbije, ima za cilj jačanje ekonomske saradnje sa državama poput Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Centralna tema je prenos ekspertize i inovacija koje mogu da reše različite izazove i situacije u ovim zemljama.

Za ovaj program je namenjeno 200.000 dolara, dok je najviši iznos podrške po projektu 40.000 dolara. Učesnici su obavezni da obezbede dodatno sufinansiranje koje iznosi najmanje 20 odsto ukupnih troškova svog projekta.

Svi zainteresovani iz Srbije pozvani su da predlože projekte koji su već dali pozitivne rezultate i koji se mogu proširiti na regionalni nivo, posebno u oblastima: sigurnost hrane, održivi turizam, inovativne digitalne usluge i platforme.

Ove tematske oblasti su izabrane na osnovu trenutnih globalnih izazova, a sve dodatne informacije nalaze se na sajtu Vlade.

Energetski portal

Tržište EV u Nemačkoj – Tesla ili VW?

12.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Folksvagen grupa – kompanija sa preko 100 proizvodnih pogona u 27 zemalja, prijavila je nedavno skok od 42 odsto u isporuci električnih vozila na baterije u prvom kvartalu 2023. u poređenju sa istim vremenskim okvirom 2022. godine, u periodu na koji je u velikoj meri uticao lanac snabdevanja.

U prva tri meseca 2023. Volksvagen grupa je predala 141.000 svojih e-vozila kupcima, što je značajno povećanje u odnosu na 99.200 isporučenih u prvom kvartalu prethodne godine. Ovo znači da električni automobili sada predstavljaju 6,9 odsto ukupnih isporuka, što je pozitivan trend u poređenju sa udelom od 5,2 odsto u prvom kvartalu 2022.

Pročitajte još:

Najviše njih isporučeno je unutar našeg kontinenta, gde je i bio najveći porast. (98.300 vozila isporučenih). Kina je bila drugi najvažniji kupac, van Evrope, gde je isporučeno 15 odsto. U SAD-u su isporuke udvostručene, u odnosu na ranije – 11 odsto, saopšteno je na sajtu kompanije.

Kada je u pitanju prethodni mesec jul, prosečna emisija CO2 u Nemačkoj je pala za više od pet odsto. Električni automobili su tokom ovog meseca beležili preko 48.000 novoregistrovanih vozila, čime su svoj udeo povećali na 20 odsto. Novoregistrovano je i 67.483 hibridnih putničkih automobila.

Međutim, VW je sa svojih 41.475 registracija potpuno električnih vozila u prvih sedam meseci ove godine, nadamšio kompaniju Tesla sa preko 40.000 registracija EV. Prva polovina godine bio je preiod kada je američka kompanija imala većinski udeo EV na nemačkom tržištu automobila, prema podacima nemačke Savezne uprave za motorni saobraćaj (KBA). Nemačke firme su takođe zauzele treće, četvrto i peto mesto. Mercedes je bio treći sa 20.613 registracija, a sledi ga Audi sa 16.786.

Energetski portal

Javni poziv – subvencije za biljnu proizvodnju

12.08.2023

zemlja_biljke — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Kopřiva)

Za sve zainteresovane poljoprivrednike raspisan je Javni poziv – prijave za podsticajne mere namenjene investiranju u fizičku imovinu njihovih gazdinstava.

Ovaj podsticaj je usmeren na kupovinu novih mašina i opreme koja će pomoći u unapređenju proizvodnje različitih biljnih kultura.

Rok za prijavu je od 7. avgusta do 7. septembra 2023. godine.

Podrška se pruža za:

Kupovinu opreme za proizvodnju biljaka u zaštićenom prostoru;
Proizvodnju voća i grožđa;
Uzgoj povrća, cveća, aromatičnih i lekovitih biljaka;
Berbu svih navedenih biljnih kultura;
Proizvodnju žitarica, industrijskih i krmnih biljaka;
Radove na zemljištu, borbu protiv bolesti, korova i štetočina, đubrenje, transport i navodnjavanje.

Za ovu godinu, maksimalna suma koju možete dobiti kao podsticaj iznosi 800.000 dinara.

Za više informacija pogledajte OVDE

Energetski portal

Kako je izgledalo tržište nafte ovog leta?

11.08.2023

nafta_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Globalne cene nafte doživele su značajan skok u julu i prvim danima avgusta, podstaknute faktorima koji su bili predviđeni u ranijim izveštajima – to uključuje kombinaciju smanjenja ponude od strane OPEK+ i ujedno velike globalne potražnje za naftom u isto vreme.

Alijansa OPEK+, u svojoj kontroli snabdevanja, smanjila je proizvodnju za 1,2 mb/dan u julu, što je najniža vrednost u skoro dve godine. Ovaj pad je uglavnom bio posledica dobrovoljnih smanjenja koje je predvodila Saudijska Arabija. Uprkos tome, proizvođači koji nisu iz OPEK+ povećali su svoju proizvodnju, sa SAD, Brazilom i Gvajanom na čelu. Sjedinjene Države su bile posebno značajne, jer su zaslužne za skoro 80 odsto rasta globalne ponude nafte u 2023. navodi se o izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Simmonds)

Svetska potrošnja nafte dostigla je 103 mb/d u junu, a projekcije za avgust su još veće. Porast potražnje iz zemalja OECD-a i Kine značajno je doprineo ovom porastu, čak i usred ekonomske zabrinutosti.

Očekuje se, prema izveštaju, da će globalna potražnja za naftom u ovoj godini porasti za 2,2 mb/d, dostižući najviši godišnji nivo od 102,2 mb/d. Međutim, kako se faza nakon pandemije stabilizuje i kako dublje ulazimo u energetsku tranziciju, predviđa se da će se ovaj rast usporiti na 1 mb/dan 2024.

Zalihe sirove nafte u julu su se smanjile treći uzastopni mesec, a očekuje se da će se zaoštravanje tržišta dodatno intenzivirati, posebno pošto su glavni igrači poput Saudijske Arabije i Rusije produžili smanjenje snabdevanja. Trenutni ciljevi, ako se održe, mogli bi dodatno opteretiti zalihe nafte i potencijalno podići cene još više.

Na povećanu potražnju uticalo je i doba godine, s obzirom da se preko leta odvija mnogo više vazdušnog saobraćaja, pored toga uticale su i rastuće petrohemisjke aktivnosti u Kini.

Energetski portal

Energija Sunca za zelenu budućnost Istočne Srbije

11.08.2023

SCS_Plus_paneli_resized — Foto: Marko Tasić i Nemanja Stojanović

Ideja vlasnika knjaževačke fabrike koja proizvodi nameštaj da izgrade sopstvenu solarnu elektranu i da višak energije koju proizvedu skladište u baterijama viljuškara, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative “EU za Zelenu agendu u Srbiji”.

Na oko šest kilometara od Knjaževca, na ostacima i jalovini rudnika Podvis i Tresibaba, ekonomistkinja Lidija Nikolić pokrenula je 1997. godine fabriku za proizvodnju sedišta i naslona za stolice od bukovog furnira, koja je udahnula život nerazvijenom knjaževačkom kraju. Danas fabrika „S.C.S. Plus“ više od 95 odsto svoje proizvodnje izvozi u zemlje Evropske unije (EU) i zapošljava 180 ljudi, većinom žena, kao i veliki broj čitavih porodica, ne samo iz Podvisa, nego i iz Knjaževca i obližnjih sela. Imajući u vidu da se radi o manje razvijenoj opštini, to ima veliki značaj za lokalnu privredu.

Jelena Ranđelović koja radi u fabrici već 20 godina na pripremi furnira za dalju proizvodnju kaže: „Ovaj posao mi mnogo znači pre svega zbog finansijske sigurnosti. Ovde mi rade i suprug i brat, a radila je i moja majka. Fabriku doživljavamo kao drugu kuću.“

Pročitajte još:

Kako je novim propisima EU definisan neophodan udeo zelene energije u proizvodnom procesu svih proizvoda koji se uvoze iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske (eng. Carbon Border Adjusment Mechanism – CBAMN), poslovanje fabrike, radna mesta i dalji razvoj lokalne zajednice mogli su da budu dovedeni u pitanje, jer bi plaćanje ove takse uticalo na povećanje cene proizvoda, a time i na smanjenje njihove konkurentnosti na glavnom izvoznom tržištu.

Umesto da svoje proizvode naplaćuje više, direktorka preduzeća Lidija Nikolić rešenje je pronašla u izgradnji solarne elektrane kapaciteta 480 kW. Električna energija dobijena iz energije sunca koristi se za rad mašina u proizvodnji, a njen višak se skladišti u baterijama koje napajaju električne viljuškare. Predviđeno je da se u proizvodnji koristi i softver koji prati potrošnju energije i u skladu sa njom određuje dinamiku rada mašina, odnosno optimizuje proizvodnju.

Pored smanjenja tekućih troškova, odnosno računa za struju koji će biti prepolovljeni, izgradnja ove elektrane osigurava i da proizvodi iz knjaževačke fabrike ostanu konkurentni na tržištu EU.

,,Nova solarna elektrana snabdeva nas sa 55 odsto zelene energije u proizvodnji. Ukupna proizvodnja električne energije koju očekujemo na godišnjem nivou iznosi oko 530,000 KWh i očekujemo smanjenje CO2 za 580 tona na godišnjem nivou. Naš proizvod je već zelen, pošto posedujemo međunarodni FCS sertifikat, što znači da u proizvodnji koristimo drveće iz šuma u kojima se za svako posečeno drvo posadi jedno novo. Sada, sa električnom energijom iz solarne elektrane, on će biti dodatno „ozelenjen“, što će nam omogućiti da kada novi propisi EU stupe na snagu 2026. godine nastavimo da izvozimo’’, objašnjava Lidija Nikolić.

Na mestu gde je pre više od sto godina privredni razvoj započeo zahvaljujući rudniku uglja, prelazak na zelenu energiju omogućiće da Podvis nastavi da, kao nekad, bude žila kucavica knjaževačkog regiona, ovog puta čuvajući zdravlje ljudi i prirodu, na dobrobit sadašnjih i budućih generacija.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: EUINFO MREŽA

Rumunija plaća ograničenu seču drveća

11.08.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Evropska komisija je odobrila rumunsku šemu od 200 miliona evra, kako bi se vlasnicima šuma kompenzovalo drveće koje nisu posekli zbog ekoloških ograničenja, prenose svetski mediji.

Odluka o ograničenju vlasnika šuma da seku drveće, ima za cilj da zaustavi gubitak biodiverziteta i očuva njihova staništa i pejzaže Rumunije.

Vlasnici će podršku dobijati u vidu direktnih grantova, a ona će se primenjivati do 31. decembra 2027. godine.

Koliki će iznos pomoći biti, zavisi od prosečne cene drveta po kubnom metru i prosečne godišnje količine šume koja nije posečena i to po hektaru.

Pročitajte još:

Prema proceni Evropske Komisije, ovakva šema je neophodna i odgovarajuća za podseticaje obnove šuma, a odobrena je prema pravilima Evropske unije o državnoj pomoći.

Takođe, Evropska Komisija je donela zaključak koji navodi da je šema proporcionalna, te da neće imati nepotrebne negativne uticaje na konkurenciju i na trgovinu u okviru zemalja članica Evropske unije.

Energetski portal

EKSPO – šanse i infrastrukturni projekti

10.08.2023

EKSPO 2027 – specijalozovana Svetska izložba održaće se u Beogradu 2027. Beograd je izabran među drugim konkurentskim kandidatima, poput Minesote i Malage.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija smatraju da sve što EKSPO donosi, uključujući i dodatnu izgradnju, između ostalog i potpuno novog dela grada, jeste važno za celu državu.

Ministar finansija je obelodanio da su ugovori za infrastrukturne radove već potpisani, uključujući osam kilometara saobraćajnica, trafostanice, gasovode, toplane i kanalizacije.

Pročitajte još:

Potpisani ugovori za pripremne radove za EKSPO i Nacionalni stadion su spremni, kao i za izgradnju 1.500 stanova za učesnike izložbe.

Među infrastrukturnim projektima su i otvaranje železničke stanice Prokop 20. oktobra, autobuska stanica na Novom Beogradu, radovi na metrou, novi most preko Save, brza pruga od Beograda do Niša, ali i do Preševa. Dodatno je istaknuto da će avio-kompanija “Er Srbija” uplatiti 20 miliona evra u budžet, a pohvaljeno je i njihovo stalno otvaranje novih avio linija, kao dokaz uspešne saradnje. Dodatni projekti uključuju investicije u luke, uređenje fasada, radova na obilaznici oko Kragujevca i auto-put Beograd-Zrenjanin, saopšteno je na sajtu Vlade.

Ovaj ambiciozni plan predstavlja korak dalje u razvoju Srbije, s naglaskom na infrastrukturne projekte, ekonomski rast i očuvanje životnog standarda stanovništva.

Energetski portal

U Nišu otvorena izložba zelenih ideja, projekata i inovacija

10.08.2023

Na niškoj Tvrđavi, ispred Salona 77, otvorena je foto izložba 15 inovacija, koje su među najboljim do sada podržanim i realizovanim rešenjima za zelenu transformaciju srpske privrede i društva. Izložbu su zajedno organizovali EU info kutak Niš i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Veliki deo prikazanih inovacija zaživeo je u praksi zahvaljujući podršci inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Reč je o „zelenim“ rešenjima koja već pozitivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a koja su osmislili inovatori iz Srbije – iz privatnog i javnog sektora, organizacija civilnog društva, istraživačkih institucija i lokalnih samouprava.

Pročitajte još:

Uz fotografije, postavka sadrži i opise inovacija, pa posetioci mogu da saznaju na koji način primena ovih ideja u praksi doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta.

Posetioci izložbe mogu, pored ostalog, videti i fotonaponsku elektranu sa punjačima za električne automobile u stambenom kompleksu Magdon u Nišu, zatim, inovaciju za reciklažu tekstilnog otpada u Novom Pazaru, inovaciju kompanije iz Smederevske Palanke koja proizvodi olovke i bojice od recikliranog novinskog papira, kao i „Tečno drvo“ koje je osmislio Institut za multidiscilpinarna istraživanja iz Beograda, a koje predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida, posebno u gusto naseljenim urbanim područjima.

Izložba „Zelene ideje, projekti i inovacije“ će biti otvorena do 14. avgusta. Organizovana je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Budućnost putovanja – apsorbovanje ugljenika umesto emitovanja

10.08.2023

putovanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Jake Blucker)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Kind)

Kao neko ko oseća, živi i posmatra kroz prizmu ekologije, često se upustim u razmišljanja šta bih i na koji način uradila, odnosno promenila, u različitim životnim situacijama kako bi nešto postalo održivije. Od pitanja regulacije saobraćaja, do načina života u kući ili stanu, ili upravljanja otpadom u gradu. Tako sam nedavno razmišljala na koji način bi mogao automobil da se učini održivijim, pa se nasmejem sebi jer lako je zamišljati, ali koliko stručnih ljudi iz tih oblasti tek razmišlja – pa da je lako izvodljivo, bilo bi već. Tim mladih ljudi, studenata iz Holandije osporava prethodnu rečenicu razvijajući upravo jedan takav automobil.

Vođeni idejom da osmisle vozilo koje će smanjiti emisije ugljen-dioksida kroz ceo ciklus, od njegovog nastajanja, preko upotrebe i nakon što završi svoj životni vek, razvili su Zem-a.

Možda i najzanimljivija performansa jeste tehnologija kojom će ovaj automobil tokom vožnje hvatati ugljenik. Reč je o filteru, tačnije dva koji su postavljeni na donjem delu vozila, a koji tokom vožnje dok vazduh struji kroz njih, prikupljaju ugljen-dioksid i zadržavaju ga u sebi. Čišćenje filtera treba da se uradi na svakih nekoliko stotina kilometara, a kako bi dodatno olakšali vlasnicima vozila, studenti su osmislili alat pomoću kojeg ugljenik može da se izvuče i na stanicama za punjenje električnih automobila.

Jedna od kritika koja se upućuje električnim vozilima jeste to što se promovišu kao ekološki održiviji, zato što ne koriste fosilna goriva, ali se istovremeno pune na struju koja se i dalje ne proizvodi u dovoljnoj meri iz obnovljivih izvora, već onih koji zagađuju. Studenti su uzeli u obzir i ovaj problem, te su osmislili kako da na krov automobila postave solarne panele koji će ujedno delom napajati njegovu bateriju.

View this post on Instagram

A post shared by Panel The Planet (@paneltheplanetsolar)

Prethodne dve performanse predstavljaju onaj deo životnog ciklusa dok je vozilo u upotrebi. Treća novina koju ću istaći jeste ona koja se odnosi na nastajanje i kraj njegovog korišćenja – materijal. Spoljašnji delovi automobila napravljeni su od materijala koji je pogodan za reciklažu i dalju upotrebu, a u svom svojstvu sadrži i neke reciklirane elemente. Osim što time doprinosi upravljanju otpadom, smanjuje se i emisija CO2 tokom proizvodnje Zem-a. Zanimljivost je da je spoljašnjost automobila rađena 3D šampom. Zahvaljujući ovakvoj štampi, bilo je moguće uraditi tačan oblik koji je potreban, čime se nije stvarao dodatan otpad ostacima materijala.

U ovom trenutku njegova baterija se preko solarnih panela napaja sa oko 15 odsto energije, a proračuni su da bi oko 10 ovakvih vozila moglo da apsorbuje otpilike toliku količinu ugljen-dioksida koliko može jedno drvo. Iako Zem i dalje ne može da se podvede pod nultu emisiju, značajan napredak postoji, a tim mladih studenata nastaviće da radi na njegovom usavršavanju kako bi se što više približilo ugljeničnoj neutralnosti.

Katarina Vuinac

Sada je i zvanično: Planeta je u julu doživela najtopliji mesec ikada izmeren, Srbija peti najtopliji jul

10.08.2023

globalno zagrevanje, šuma, suša — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt-Palmer)

Prosečna temperatura u julu bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period. Posledice su se mogle osetiti širom sveta, od toplotnih talasa i suša, do oluja i poplava

Za nama je najtopliji mesec u istoriji merenja na globalnom nivou, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus.

U našoj zemlji istorijski rekord – srećom – nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine.

Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom, širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.

Bilo je za 0,33 °C toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C, piše Klima101.

Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.

Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.

Pročitajte još:

Treba imati u vidu da je u pitanju tek dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.

Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

„Ova godina je trenutno treća najtoplija sa 0,43 ºC iznad skorašnjeg proseka i sa prosečnom globalnom temperaturom u julu za 1,5 ºC iznad predindustrijskih nivoa”, izjavila je Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu. „Čak i ako je ovo samo privremeno, pokazuje hitnost ambicioznih napora za smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koji su glavni uzročnik za rekorde.”

I morske vode bile su neuobičajeno tople – kao što smo pisali, klimatološka stanica u Herceg Novom je u sredu, 26. jula, zabeležila temperaturu od 29,6 °C što je najviša temperatura crnogorskog Jadrana od 1980-ih, a na istom mestu ova brojka je izmerena i 25. jula 2015.

Ali Crna Gora nije usamljen slučaj.

Štaviše, temperature mora, globalno gledano, nastavile su da rastu, a trend porasta otpočeo je još u aprilu. Mesečni rekordi pali su već četvrti mesec za redom, ali smo stigli i korak dalje: otkako se vodi evidencija, okeani zapravo nikada nisu bili topliji nego tokom jula. Oni su ti koji sprečavaju da naša atmosfera bude još vrelija upijajući, kako se procenjuje, oko 90 odsto toplote koja nastaje usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte

Burges je upozorila da ovi rekordi imaju direktne posledice po ljude i planetu koji su izloženi sve učestalijim i intenzivnijim vremenskim ekstremima.

S obzirom na to da nas je u julu pogodio globalni toplotni talas, kako je stanje definisala dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domačih stručnjaka za meteorologiju, i pre zvanične obrade podataka bilo je jasno da živimo u najvrelijim uslovima ikada – prema nekim ocenama, ne samo u poslednjih osamdeset, već 120 hiljada godina.

Kako je krajem jula izjavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, bez mini-ledenog doba protekli mesec će po mnogo čemu biti rekordan.

Mini-ledeno doba se, u međuvremenu, nije desilo i sada znamo da je Zemlja bila – nikada toplija, nego u julu ove godine. Visokim temperaturama, izazvanim globalnim zagrevanjem, bilo je pogođeno preko 6,5 milijardi ljudi, odnosno čak 81 odsto svetske populacije.

Iako su dešavanja u ostatku godine neizvesna, klimatolog sa Univerziteta u Berkliju, Zik Hausfader, proračunao je da postoji 85 odsto verovatnoće da i 2023. u celini bude rekordno topla.

Prethodnu rekorderku – 2016. godinu – obeležio je El Ninjo koji periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno znatno širi uticaj na porast temperature.

Međutim, pored toga što El Ninjo u poređenju sa sagorevanjem fosilnih goriva manje doprinosi vrućinama na planeti, kao prirodni fenomen ostaje izvan naše moći.

Ono što jeste u našoj moći je energetska tranzicija na obnovljive izvore. Na taj način, smanjile bi se emisije gasova sa efektom staklene bašte, a posledično i porast temperature.

Izvor: Klima101

Veštačka inteligencija ulazi i u pčelarstvo

10.08.2023

pčele_košnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

Pčelarstvo je važna grana poljoprivrede koja pruža ne samo ukusan med, već i vitalnu uslugu oprašivanja biljaka. Međutim, pčelarska industrija suočava se s brojnim izazovima, uključujući smanjenje broja zajednica i izloženost pčela pesticidima i klimatskim promenama.

U ovom kontekstu, veštačka inteligencija (AI) koja se sve više uvodi u sve grane poljoprivredne proizvodnje nudi brojne mogućnosti primene inovativnih rešenja za očuvanje pčelinje populacije i unapređenje pčelarske prakse. Kako najveći pčelari u svetu i Evropi mogu imati nekoliko hiljada pa čak i nekoliko desetaka hiljada košnica, primena AI kod njih bi itekako olakšala planirane radove.

Dok se kao godišnji gubitak od 5 do 10 odsto smatra prihvatljivim, procenjuje se da otprilike 30 – 40 odsto pčela u svetu svake godine umire od posledica neke od bolesti, pesticida i klimatskih promena, ali delom i zbog činjenice da pčelari ne prepoznaju na vreme znakove na osnovu kojih bi neka uginuća svojom pravovremenom intervencijom mogli da spreče.

U svetu se sve više raspravlja o veštačkoj inteligenciji i mnogo je pristalica, no kao i u svemu drugom ima isto toliko i onih koji smatraju da je to štetno i nepotrebno. Iako se pčelarska proizvodnja od svih poljoprivrednih najsporije razvija u nekim inovacijama, ni ono nije isključeno od upotreba sve modernijih tehnoloških dostignuća i robotike.

Pazi na stanje u košnici 24/7

Pčelari ih širom sveta koriste kako bi sebi olakšali rad, smanjili troškove, poboljšali stanje na pčelinjacima, očuvali pčelinje zajednice te povećali svoju proizvodnju i naravno smanjili smrtnost.

Tako dok smo donedavno smatrali kako su SMS vage na pčelinjacima “vrh”, danas nam razvoj i sve niže cene raznih senzora omogućuju da brojimo pčele koje izlaze i ulaze u košnicu, da uoče nalazi li se na njima grinja varroa, da li u košnici adekvatna temperatura, počela ili ne paša određene vrste bilja, ima li meda za vrcanje, da li je zajednica spremna za rojenje i slično.

Pročitajte još:

S korišćenjem veštačke inteligencije, digitalizovane precizne robotike softverski povezane i spojene s AI moguće je omogućiti da ista pazi na stanje u košnici 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Da nas obaveštava o svim bitnim promenama jer tzv. “kompijuterski vid” omogućava pčelaru da prepoznaje na vreme kada je košnica na stepenu varoznosti da je potreban tretman, događaju li se unutar nje nelogične za pčele pogubne nepravilnosti u temperaturi pa sistem može na vreme da upozori pčelara ili čak i sam reaguje poput, na primer, omogućavanja boljeg provetravanja ili zatvaranja ventilacije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Samo bi korišćenje veštačke inteligencije, osim smanjenja smrtnosti, uz ispravno korišćenje moglo povećati proizvodnju, ali i efikasnost prilikom oprašivanja ciljanih zasada.

Danas više ne morate kao nekad jednako ovladavati svim veštinama da biste nešto primenili ili promenili na pčelinjaku. Pametno korišćenje novih tehnologija može olakšati rad.

Neke od prednosti

Kako nam već danas može pomoći veštačka inteligencija u pčelarstvu?

Praćenje zdravlja pčela: Veštačka inteligencija omogućuje pčelarima praćenje zdravlja pčela na osnovu vrlo brze i precizne analize velike ciljane količine podataka. Pomoću senzora i mikro kamera postavljenih u košnicama, analizira ponašanje pčela, nivo buke, vibracije, temperaturu i vlažnost. Ovi podaci pružaju pčelarima, bez da fizički budu prisutni na pčelinjaku, detaljan uvid u stanje pčelinjih zajednica i omogućuju rano otkrivanje mogućih problema, kao što su bolesti ili oslabljenost pčela;
Automatizacija pčelarskih operacija: Omogućuje automatizaciju određenih operacija kako bi se olakšao rad pčelara. Danas sutra bi prilagođene robotske ruke vođene veštačkom inteligencijom mogle čak i obavljati neke zadatke poput vađenja okvira sa medom, prihrane ili tretiranja protiv varoe;
Praćenje proizvodnje meda: Pomoću veštačke inteligencije, pčelari mogu precizno da prate prinos meda iz svake košnice dok sami ugrađeni senzori istovremeno u realnom vremenu mogu da mere količinu prikupljenog te vlagu u medu. Sama AI sve to precizno i vrlo brzo analizira kako bi pravovremeno pružila informacije o proizvodnji. To bi im sve danas sutra pomoglo da svoje vreme pravilno rasporede i bolje odrade ostale nužne poslove na pčelinjaku;
Predviđanje klimatskih uslova: Svedoci smo sve bržih i češćih vremenskih nepogoda uzrokovanih klimatskim nepogodama. Sama veštačka inteligencija može da analizira dostupne meteorološke podatke i predviđa klimatske uslove koji mogu da utiču na pčelinje zajednice. Pomoću njih, pčelari mogu pravovremeno da preduzmu preventivne mere kako bi zaštitili pčele od nepovoljnih uslova, kao što su iznenadne promene temperature ili ekstremne vremenske nepogode;
Obrazovanje pčelara: Takođe se koristi i u obrazovanju pa tako i samih pčelara. Razvijaju se edukativni programi i aplikacije zasnovane na AI, koje pružaju informacije o najnovijim tehnikama, bolestima pčela i najboljoj praksi u pčelarstvu.

Zaključak: Iako veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi neke aspekte pčelarstva, trenutno nije moguća njena potpuna zamena pčelara. Oni igraju ključnu ulogu u upravljanju pčelinjim zajednicama i brizi o pčelama. Ona može da pruži alate i informacije kako bi pčelari postali efikasniji, ali njihova stručnost i pažnja ostaju nezamenjive u održavanju zdravih i produktivnih zajednica.

Izvor: Agroklub

1...292293294...1,670 Page 293 of 1,670

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM