Za razliku od premijera Velike Britanije, Dejvida Kamerona, koji uopšte ne pridaje značaj „zelenoj“ energiji, kraljica Elizabeta II sopstevnim primerom govori kako se može uštedeti na potrošnji energije uz mere zaštite životne sredine.

Kako prenosi britanski „Telegraf“, nedavno postavljena hidroelektrana finansirana od strane kraljevske porodice trenutno proizvodi približno 200kwh struje što je dovoljno snage za snabdevanje zamka „Vindzor“ izjavio je Dejvid Dešambo (David Dechambeau), predsednik kompanije (Southeast Power Engineering) čija je filijala (Romney Hydro Power Company) izvođač radova projekta kraljevskog dvora.

S obzirom na to da se ne troši mnogo struje u večernjim časovima, određena količina energije se vraća u glavnu mrežu. Turbine na brani „Romni“ izgrađene su u decembru 2011. godine, a koštale su 1,5 miliona funti.

Detalji nacrta su poverljivi, ali se smatra da će kraljica uštedeti veliku količinu novca na računima za struju. Ovim projektom će se proizvoditi dovoljno energije za 700 lokalnih domaćinstava na vrhuncu potrošnje, uključujuči i potrošnju struje u dvoru „Vindzor“, odnosno oko 1,4 miliona kwh struje godišnje.

Elektrana trenutno proizvodi dovoljno količine energije za potrebe zamka, ali ipak se ne zna kolike će prosečne potrebe biti tokom godine s obzirom da će se potrošnja povećati u toku zime.

Na ostrvu Nevis u Karipskom moru kompanija NREI (Nevis Renewable Energy International) planira izgradnju geotermalne elektrane. Cilj projekta je da se smanji, a na kraju i potpuno eliminiše potreba ovog ostrva za naftom i elektro generatorom na dizel gorivo.

Iskorišćavanje obnovljivih izvora rezultiraće smanjenjem emisije štetnih gasova i uvod u „zeleniji“ život, izjavio je premijer Hog Mark AG Brentli na konferenciji UN-a o klimatskim  promenama, koja se održala ovog meseca u Varšavi. Međutim to nije jedina prednost ovog projekta.

Imajući u vidu da Nevis trenutno uvozi 4,250,000 galona nafte godišnje, lako se može zaključiti da promenljiva cena nafte više neće toliko uticati na građane ovog ostrva. Izgradnja ovog postrojenja započeće u januaru 2014. Godine, a prostiraće se na površini od 79 hektara.

Nezavisni proizvođač energije „EDF Renewable Energy” i elektro postrojenje „Santi Kuper” sarađuju na projektu proizvodnje biomase iz borovine u okruzima Alendejl i Dorčester u Južnoj Karolini.

Elektrana koja se sastoji od 2 postrojenja, pojedinačne snage 17,8MW, povezana je sa „Santi Kuper” prenosnim sistemom.

„Santi Kuper” je najveći proizvođač energije, najveći zeleni agregat i izvor struje za 2 miliona građana širom Južne Karoline. Gospodin Tristan Grimbert, predsednik kompanije EDF, smatra da je biomasa spremna da postane ključni energetski izvor ove države i da korišćenje drvnog otpada za proizvodnju energije upotpunjuje projekte koje ova kompanija ima u SAD-u. Inače EDF je jedna od najvećih britanskih energetskih kompanija i proizvođača struje. Na njegovu izjavu nadovezala se i predsednica kompanije „Santi Kuper”, gospođa Loni Karter, podsetivši da je ovo postrojenje prvo koje je raznosilo struju građanima proizvedenu iz obnovljivih izvora još pre 12 godina i zahvalila se kompaniji EDF na saradnji.

Okruzi Alendejl i Dorčester uživaju u velikim prostranstvima šume i obiluju drvnim zalihama. Postrojenja biomase na drvo omogućiće i ekonomski razvoj ovih krajeva kroz poslove prevoza i skladištenja drva.

Iskorišćavanje snage vetra bi trebalo da nastavi rast u narednim godinama, izjavio je meksički inženjer Agustin Valdivia, tokom nedavno održane svetske konferencije o obnovljivim izvorima energije u Orlandu, SAD.

Upoređujući razvijeno američko tržište sa meksičkim, Valdivia je izjavio da se iskorišćavanje vetra, koje je bilo minimalno 1994. godine, razvilo u toj meri da u 2014. godini očekivani kapacitet energije vetra bude 1560MW ili 3% kapaciteta elektro mreže. Ovaj stepen rasta obećava, imajući u vidu da su se prosečno godišnje u periodu između 2010. i 2013. godine instalirala postrojenja kapaciteta oko 300MW.

Nekoliko lokacija je u opticaju za gradnju vetroelektrana, po rečima Valdivia, uzimajući u obzir vetrove šestog i sedmog stepena koji duvaju najviše u državi Vaksaka, gde je i 90% ukupnih vetroelektrana Meksika izgrađeno. Samo dve kompanije drže oko 65% ukupnog tržišta vetroelektrana Meksika dok „Dženeral Elektrik“, koji je da podsetimo zainteresovan i za izgradnju vetroparka u Srbiji, drži samo 1% tržišta i razmišlja o proširenju poslovanja.

Mogućnost razvoja ovog tržišta mogu se naći i u visokim tarifama koje je elektroprivreda Meksika propisala koje se kreću između 97 i 245 dolara po MWh.

Često se prave i ugovori o „Sopstvenom snabdevanju” (self-supply) kroz korzocijume, načinjeni od strana nezavisnih proizvođača struje poput „Cemex“-a i „Wal-Mart“-a. Ipak neke sličnosti sa SAD-om postoje, s obzirom da se ugovori o otkupu struje potpisuju i na 20 godina.