Jastrebac – kandidat za zaštićeno područje

01.08.2023

mountain-planina-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Zaštićena područja igraju ključnu ulogu u očuvanju prirodne raznovrsnosti naše planete Zemlje. To su zakonom zaštićena područja od različitih ljudskih aktivnosti koje narušavaju njihovu biološku, ekološku ili kulturnu vrednost. U ovakva područja se ubrajaju nacionalni parkovi, rezervati, parkovi prirode, zaštićena staništa i druge zaštićene zone.

Jastrebac je planina između Niša, Aleksinca, Blaca, Prokuplja i Kruševca, od kog je udaljena oko 20 kilometara. Tokom ove godine biće realizovana Studija zaštite – procena od strane stručnih lica o proglašavanju ovog područja za prirodno dobro, tačnije zaštićeno područje, najavio je Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Pročitajte još:

Na ovom prostoru dominira šumski ekositem, bogat bukovim šumama, ali i brezama, jelama i planinskim javorom. Kada je neko područje prirodno dobro, ono se odlikuje geološkim i biodiverzitetskim posebnostima i raznovrsnošću. Tako je Jastrebac područje bogato vodom i višebrojnim potocima koji se usecaju između strmina, poseduje bogat životinjski i biljni svet, važan za očuvanje biodiverziteta Srbije, a može se pohvaliti i živim selima.

Energetski portal

Gde su najbolje lokacije za solarne elektrane u Srbiji?

01.08.2023

solar-energy-solarna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznato je da zemlje Evrope već uveliko rade na ciljevima ublažavanja klimatskih promena i otklanjanju ugljeničnog otiska.

Srbija je zemlja kojoj je, kao i drugim zemljama, neophodno razvijanje obnovljivih izvora energije. Energetska zajednica, sačinjena od osam ugovornih strana, od kojih je jedna i Srbija, ima postavljene svoje ciljeve.

Kako bi Srbija ispratila ovu dinamiku i radila na ostvarivanju ciljeva, potrebno je da poveća udeo OIE na oko 40 odsto, u sveukupnoj potrošnji energije do 2030. godine. Država je baš iz ovih razloga, 2021. godine donela Zakon o korišćenju OIE, koji je revidiran ove godine.

Pročitajte još:

Procenom solarnog potencijala, izvršenom od strane The Nature Conservancy, dobijena je mapa sa lokacijama gde bi razvoj solarne energije bio najbolji prema određenim kriterijumima. Procena je da bi 10 odsto domaćinstava u zemlji moglo da se napaja iz 100 odabranih lokacija, uz instaliranu snagu od 10 MW, što bi značajno smanjilo zagađenje.

Prema ovoj proceni, severni delovi Srbije imaju veliki potencijal za razvoj solarne energije. Takođe, instalacijom 1GW solarne energije, na godišnjem nivou moglo bi biti ušteđeno milion tona ugljen-dioksida.

U izveštaju možete pogledati 100 najboljih lokacija – ovde.

Energetski portal

POSLOVANJE DELTA HOLDINGA U PRVOM POLUGODIŠTU 2023. GODINE-Rast prihoda od 16,3 odsto

01.08.2023

procenti — Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

U prvom polugodištu 2023. godine kompanije iz sastava Delta Holdinga ostvarile su 420 miliona evra prihoda, što je skoro 60 miliona više u odnosu na isti period prošle godine i predstavlja rast od 16,3 odsto. U istom polugodištu ostvaren je EBITDA (operativni profit pre oporezivanja) od 38,5 miliona evra, ili tri odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.

Kompanija planira da ovim tempom do kraja godine dostigne prihode od 873 miliona evra, što je 14 odsto više u odnosu na 2022. godinu. Planiran je EBITDA na godišnjem nivou od 83,75 mil EUR, što predstavlja rast od 13 odsto.

Dobar rezultat Delta Holdinga u prvih šest meseci postignut je u najvećoj meri zahvaljujući izvanrednom rastu u segmentu distribucije. Delta Auto Grupa imala je rast prihoda od čak 49 odsto. Svi brendovi Delta Auto Grupe beleže značajan rast u prodaji, gde se posebno ističu Honda motocikli koji su zabeležili rast od 33 odsto i time postali lider na tržištu Srbije, dok u luksuznom segmentu automobila BMW beleži rast od nekoliko stotina procenata, zahvaljujući novom X7 i Seriji 7. Prihodi DMD Srbija za prvih šest meseci veći su 26 odsto nego u istom periodu prethodne godine. Značajan rast postigli su i biznisi u oblasti agrara, posebno agrodistribucija i stočarska proizvodnja.

Centralni projekat Delta Real Estate-a je rekonstrukcija Sava Centra, koja se odvija prema planiranom. Objekat koji predstavlja kulturnu, poslovnu i arhitektonsku znamenitost Beograda biće otvoren u novembru ove godine, a ukupna investicija vredna je oko 110 miliona evra.

Posle globalne krize izazvane pandemijom koronavirusa, evidentan je i oporavak hotelske industrije. Hotel Crowne Plaza u Beogradu zabeležio je za šest meseci 17 odsto veće zauzeće u odnosu na isti period prošle godine, što je doprinelo da se u prvom polugodištu zabeleži rast prihoda od 48 odsto. Jun mesec 2023. godine je najuspešniji mesec otkako je otvoren Hotel Crowne Plaza, pre nepunih 10 godina.

U okviru Delta Holdinga posluje i Ananas e-commerce, koji se zabeleženim uspesima pozicionirao kao lider na ikomerc tržištu – preko 250 hiljada proizvoda u asortimanu, 300 partnera koji posluju preko platforme, 150 hiljada registrovanih kupaca i milionska poseta platformi. Takođe, lansirana je mobilna aplikacija, Ananas Lux namenjen luksuznim brendovima i omogućena je prodaja pravnim licima. U narednom periodu Ananas očekuje otvaranje novog i najmodernijeg efulfilment centra u ovom delu Evrope.

U prvom polugodištu, u skladu sa međunarodno priznatom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI) objavljen je izveštaj o održivom poslovanju Delta Holdinga, četrnaestu godinu zaredom. Instalacijom solarnih elektrana članice Delta Holdinga u 2022. godini proizvele su 470 megavat sati električne energije. Obnovljivim izvorima energije smanjena je emisija CO2 za 25 hiljada tona.

Izvor: Delta Holding

Đedović: Srbija mora da sprovede reforme u energetici, a to uključuje povećanje cena struje i gasa

01.08.2023

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je da Srbija mora da sprovede reforme u energetici i da one uključuju i povećanje cene struje i gasa. Istakla je da više nema odlaganja i da će ono što su se obavezali za novembar to i sprovesti. Ona je rekla da se potrošnja električne energije skoro izjednačila leti i zimi, i da naš energetski sistem to mora da uzme u obzir i kada planira rad i buduće investicije.

„Znamo da imamo kritične tačke u sistemu, pogotovu leti, zbog toga smo sa „Elektrodistribucijom“ pokrenuli novi investicioni talas i pre svega ćemo se fokusirati da ojačamo mrežu, da postane sigurnija, da nemamo ispade, da brže lociramo kvarove kada je nevreme“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, potrebno je da se kroz pametniju mrežu, digitalizaciju, locira kvar i da se ekipe odmah i bez odlaganja pošalju kako bi ga otklonile, kao i da se menjaju drvene bandere stabilnim i sa dugotrajnim.

„Mi smo počeli reforme u energetskom sektoru, fokus je na boljem rukovođenju, na boljem upravljanju, a ne na privatizaciji“, navela je ministarka, gostujući u Beogradskoj hronici.

„EPS treba da proizvodi struju, ali i da trguje. Ne možete da trgujete, ako niste proizveli. Ako biste samo da trgujete, onda nisam sigurna da je to za našu energetsku stabilnost i sigurnost najbolji mogući model“, rekla je ministarka.

Usklađivanje sa propisima EU

Što se tiče novog zakona o energetici, najvažnija poruka za građane je, kaže, da se više usklađujemo sa propisima Evropske unije, idemo ka jedinstvenom evropskom tržištu električne energije.

„I novi zakon, odnosno izmene zakona o energetici, donose nam to da bolje upravljamo našim energetskim preduzećima u tom smislu da „Elektromreža“ Srbije i „Transportgas“ prelaze u nadležnost posebne komisije, koja je u nadležnosti Narodne skupštine, a da „Elektroprivreda“ Srbije, „Elektrodistribucija“ ostaju pod nadležnošću Vlade Republike Srbije. Tako imate bolje, adekvatnije upravljanje, da nemate isti organ iznad sva četiri preduzeća“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Reforme uključuju povećanje cena struje i gasa

Na pitanje hoće li biti poskupljenja struje i gasa, ministarka je rekla da Srbija mora da sprovede energetske reforme i da one uključuju i povećanje cene struje i gasa.

„Obavezali smo se i u programu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je važan ne samo zato što je to međunarodna institucija, već je bitan pre svega za dugoročnu održivost našeg energetskog sistema“, rekla je ministarka.

„Mi smo i dalje sa svim prethodnim poskupljenjima veoma konkurentni što se tiče industrije. Za ugrožene građane smo izdvojili 3,5 puta više sredstava“, rekla je Đedovićeva i dodala da više nema odlaganja i da će ono što su se obavezali za novembar to i sprovesti.

Poziv građanima da vode raćuna o potrošnji struje

Apelovala je na građane da vode računa, da troše manje električne energije i da sa malim promenam navika to može da se ostvari i navela da je u junu potrošeno skoro sedam odsto manje struje.

„Previše dugo decenija je električna energija bila nešto o čemu niko nije vodio računa. Da li gori svetlo u jednoj sobi ili ne gori nikome nije bilo bitno“, rekla je ona.

U Evropi su, kaže, cene struje za građane poskupele 130-140 odsto.

Navela je da u Mađarskoj, ko troši iznad proseka, plaća tri puta više struju, a gas mnogo više od toga.

Ministarka energetike je rekla da je u budžetu opredeljen trostruko veći iznos sredstava za energetski ugrožene kupce nego prethodnih godina.

„Pragovi, kriterijumi su poboljšani i više građana može da se prijavi i apelujem na opštine da izađu u susret građanima da što lakše mogu da spreme neophodnu dokumentaciju kako bi ostvarili tu mogućnost”, navela je ministarka Đedović.

Izvor: RTS

Raspisan javni poziv za organsku stočarsku proizvodnju

01.08.2023

farma , životinje , ovca — Foto-ilustracija: Unsplash (Tanner Yould)

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju, odnosno podsticaje za premiju za mleko proizvedeno metodama organske proizvodnje i podsticaje u organskom stočarstvu.

Podsticaji se daju za: kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve, kvalitetne priplodne krmače i nerastove, tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi, tov svinja, košnice pčela, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, proizvodnju konzumne ribe.

Pročitajte još:

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari za jednu kalendarsku godinu u skladu sa ovim pravilnikom iznosi 55.000.000 dinara.

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti prijave za podsticaje na portalu ePodsticaji do 31. avgusta 2023. godine.

Energetski portal

Da li je Grenland osetljiviji na klimatske promene?

31.07.2023

greenland-grenland — Foto-ilustracija: Pixabay

Grenland – fascinantna površina, prostranstvo na preko 2.166.000 km². Najveće ostrvo ledene strukture, koje može zavarati i izgledati kao pusta zemlja. Zapravo, Grenland ima raznolik biodiverzitet – nekoliko stotina vrsta biljaka, ptice, foke, kitove i grenlandske ajkule. Pored toga, ima i nešto više od 56.000 stanovnika u trenuntim uslovima za život. Ceo Grenland je teritorija veća od Francuske, Španije, Nemačke, Finske i Norveške zajendo.

Grenland je zanimljiv jer je nekada davno bio drugačijeg izgleda, kao i mnogi delovi naše planete Zemlje. Bio je umeren, sa drugačijom vegetacijom, najverovatnije zelenom – praistorijske šume, potom ledene površine, a danas topljenje tog istog leda, govori o sposobnosti transformacije ovog ostrva.

Prema nedavnom istraživanju i izvorima Univerziteta u Vermontu – pre nekih 416.000 godina, velika površina Grenlanda bila je okruženje tundre bez leda.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

U periodu od pre 424.000 do 374.000 godina, došlo je do zagrevanja koje je rezultiralo značajnim topljenjem, prema novim podacima.

Iako su koncentracije ugljen-dioksida koje zadržavaju toplotu bile daleko niže nego što su danas, zbog svih uslova života danas, poput industrije, otapanje Grenlanda u ono vreme dovelo je do značajnog povećanja nivoa mora. Ovo sugeriše da bi ledeni pokrivač Grenlanda mogao biti vrlo osetljiv na klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima, velikim količinama CO2, globalnim zagrevanjem, i svemu što dovodi do značajnog topljenja leda, a samim tim i povećanja nivoa mora.

Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države tokom vremena, mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke.

Ove godine, pisali smo kako naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.

Energetski portal

Ministarstvo rudarstva i energetike: Javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana

31.07.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samo-balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Republici Srbiji.

Kako se navodi u pozivu, cilj postupka strateškog partnerstva u skladu sa odredbama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije jeste da se izabere finansijski sposoban ponuđač sa realizovanim značajnim referentnim projektima u svom portfoliju koji odgovara prodemetu ovog postupka za izbor strateškog partnera, koji može da obezbedi primenu naprednih tehnologija u izgradnji solarnih elektrana ukupne instalisane snage od 1 GW. Kako se dodaje, sve ovo potrebno je na način koji će omogućiti integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u postojeći elektroenergetski sistem RS.

Pročitajte još:

,,Predmet Javnog poziva je izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samo – balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta ukupne instalisane snage 1.000 MWAC, odnosno 1.200 MWDC sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage minimalno 200 MW i mogućnosti skladištenja od 400 MWh, koje će biti u vlasništvu i kojim će upravljati Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“’’, navodi se u dokumentu.

Projekat će biti razvijen, izgrađen i predat u vlasništvo EPS-a po sistemu „ključ u ruke“. To znači da će strateški partner pored izgradnje solarnih elektrana i baterijskih sistema za skladištenje električne energije, biti u obavezi da izvrši sve ostale potrebne aktivnosti, kao i da izgradi svu ostalu infrastrukturu neophodnu za normalno funkcionisanje.

U pozivu piše da će realizacija ovog projekta značajno popraviti stanje elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji, kao i položaj EPS kao ključnog proizvođača električne energije, dok će baterijski sistem za skladištenje električne energije značajno popraviti mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema.

Rok za dostavu ponuda je 20. septembar 2023. godine.

Više o načinu prijave i kriterijumima za učešće možete pogledati ovde.

Energetski portal

Srbija i dalje čeka na depozitni sistem za povrat ambalaže

31.07.2023

plastika — Photo-illustration: Pixabay (VIVIANE6276)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Chang)

U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30 odsto ukupnog otpada na deponijama. Kako je stepen odvojenog prikupljanja godinama na istom nivou i pokriva najvećim delom količine koje dolaze iz privrede, vreme je za uvođenje depozitnog sistema, koji može da obezbedi dvostruko veći stepen reciklaže i rešavanje pitanja problematičnog komunalnog otpada.

Prema studiji britanske konsultantske kuće Eunomia, Srbija je pogodno tlo za uvođenje depozita koji bi za prve tri godine primene mogao da obezbedi da više od 90 odsto ambalaže završi na reciklaži. Mišljenje svetskih eksperata došlo je na zahtev NALED-a kako bi Ministarstvu za zaštitu životne sredine ponudili najbolje i najefikasnije rešenje, imajući u vidu složenost ovog pitanja. Ipak, iako je tema otvorena još pre pet godina, a konsultacije u okviru formalne radne grupe nedavno obnovljene, direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže da se u ovom trenutku i dalje ne zna da li će i kada depozitnog sistema biti.

Pročitajte još:

,,Količina proizvedenog ambalažnog otpada je u porastu u celoj Evropi i da bi dostigla zacrtane količine reciklaže koje je postavila Evropska unija, Srbija će morati da stavi fokus na prikupljanje otpada od građana i postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača doda i depozitni sistem. Materijali sakupljeni na ovaj način su čistiji i kvalitetniji od one koja dolazi iz komunalnog otpada i mogu se iskoristiti za proizvodnju nove ambalaže, što omogućava punu primenu principa cirkularne ekonomije. Kako depozitni sistem predviđa reciklažu samo ambalaže za piće, važno je nastaviti sa razvojem primarne selekcije, kako bismo svu plastiku i druge materijale uklonili iz naše prirode“, govori Krstović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Fewings)

Dok konsultacije na ovu temu među ministarstvom, privredom i drugim zainteresovanim stranama uveliko traju, u Zrenjaninu je pilotiran prvi sistem pametnog prikupljanja ambalaže koji bi mogao da posluži kao primer za kasnije uvođenje depozita. On podrazumeva modernu tehnologiju zasnovanu na dobrom obeležavanju proizvoda i aplikaciji koja potvrdjuje identitet korisnika, kako bi se pojačala kontrola i sprečila mogućnost od prevara.

,,Rezultate projekta „Pametno recikliraj“ koji se u Zrenjaninu sprovodi kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, ćemo tek sumirati u jednoj studiji i predstaviti u radnoj grupi, ali ono što se već sada pokazalo kao dobar primer jeste da mašine za prikupljanje budu postavljene i mimo prodajnih objekata, na javnim lokacijama kako bi građanima bile lako dostupne. Studija Eunomie dala nam je preporučenu vrednost depozita u iznosu oko pet dinara, ali je ona podložna promenama. Važno je jedino kada se bude utvrđivao ovaj iznos da bude dovoljno visok kako bi motivisao građane da vraćaju ambalažu, a s druge strane ne ni preveliki da ih odvrati od kupovine“, objašnjava Krstović.

U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Ovaj metod najsličniji je „kaucijskom sistemu“ koji je važio za staklenu ambalažu, ali se bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta. Depozitnim sistemom upravljala bi centralna depozitna organizacija koju treba da čine predstavnici privrede i operatera, a država bi ovde imala ulogu nadzornog organa.

Osim što bi se smanjile količine ambalaže koje se deponuju, depozitni sistem mogao bi da dovede i do otvaranja od 1.000 do 1.500 novih radnih mesta. Ipak, složenost ovog sistema utiče na to da se njegovo uvođenje i dalje odlaže, a to pre svega podrazumeva obeležavanje svih proizvoda koji bi bili predmet povraćaja i povećanje cena za depozitni iznos, logistička ograničenja maloprodaje u Srbiji i donošenje odluke koje vrste ambalaže treba da se sakupljaju na ovaj način. Procena studije Eunomie jeste da depozit treba da obuhvati svu ambalažu pića, odnosno PET, staklo, limenke i tetra pak.

Izvor: NALED

Kako se Beč štiti od vrućine?

31.07.2023

park — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Canty)

Visoke temperature i sve češći toplotni talasi mogu se negativno odraziti na zdravstveno stanje građana, a pritom je od velike važnosti od vrućina zaštititi ranjive grupe poput starijih osoba i dece. Grad Beč stoga sprovodi brojne mere kojima želi sniziti visoke temperature u gradu, i pomoći građanima da se lakše nose s vrućinama.

Uz bečke gradske bazene i javna kupališta, utočište od vreline gradskog asfalta nude i gradska šuma, parkovi i vrtovi. Austrijska prestonica posebnom kampanjom želi skrenuti pažnju na činjenicu da zelene površine pružaju zaštitu od vrućina. Jedno od najvažnijih rekreacijskih područja u gradu – Bečka šuma, ima jednak rezultat hlađenja kao 23 miliona klima-uređaja. Bez prirodnog hlađenja, temperatura u gradu bila bi u proseku viša za 6 °C.

Rashlađivanje je takođe zagarantovano u jednom od preko 1.000 parkova, a u užem gradskom području kontinuirano se uređuju parkovi i sade nova stabla. Osim toga, u bečkim parkovima postoji dvanaest vodenih igrališta, i više od 100 vodenih atrakcija za decu svih uzrasta.

Pročitajte još:

Besplatan pristup svežoj, hladnoj i pitkoj vodi širom austrijske metropole, osiguran je zahvaljujući preko 1 300 javnih česmi. Kako bi se građani i turisti mogli nakratko rashladiti, u javnim parkovima i drugim gradskim područjima, postavljeni su i raspršivači koji ispuštaju vodu.

Grad Beč sprovodi i pilot-projekat, u sklopu kog su otvorena dva centra za rashlađivanje u kojima se građani mogu besplatno odmoriti na nekoliko sati, i okrepiti hladnim napitkom. Grad uz to ulaže u brojne projekte ozelenjavanja, sadnje stabala i uklanjanja asfaltiranih površina u ulicama i na trgovima, a investiraće ukupno 100 miliona evra kako bi javni prostor prilagodio klimatskim promenama. Naglasak je stavljen na gusto izgrađene četvrti koje su najtoplije tokom leta.

Građani mogu vrlo jednostavno i brzo pronaći sve mogućnosti za rashlađivanje na digitalnoj karti grada u aplikaciji Grada Beča, kao i na njegovoj web stranici. U Beču postoji i posebna telefonska linija putem koje građani 24 sata dnevno mogu dobiti savete i više informacija u vezi sa simptomima koji se javljaju usled izlaganja suncu i toploti. U razgovoru sa stručnjacima mogu, na primer, saznati kako razlikovati dehidraciju od drugih stanja, poput sunčanice, i u kojim se slučajevima treba obratiti lekaru, a takođe mogu saznati gde se i kako mogu rashladiti.

Izvor: Ekovjesnik

Počela terenska istraživanja u cilju valorizacije prirodnih vrednosti u Parku prirode „Zlatibor“

31.07.2023

U Parku prirode ,,Zlatibor’’, započeto je terensko istraživanje i valorizacija prirodnih vrednosti, kako bi se utvrdilo da li su one izmenjene u okviru zaštićenog dela i u do sada neistraženim okolnim područjima, odnosno da li ima potencijala za povećanje površine po zaštitom na ovoj teritoriji.

Inicijativu za izmenu Uredbe o proglašenju Parka prirode „Zlatibor“ podnele su opštine Čajetina, Nova Varoš i Priboj i Grada Užice, na čijim se teritorijama prostire Park prirode.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i opštine Čajetina, na kojoj se nalazi najveći deo Parka prirode pod zaštitom, razgovarali su o razvojnim planovima opštine koji mogu bitno da utiču na zaštitu planine Zlatibor, kako bi se istovremeno vodilo računa o interesima razvoja opštine, ali i o zaštiti prirode.

Zaštićenim područjem od izuzetnog značaja, Park prirode „Zlatibor“ je proglašen 2017. godine. Površina Parka prirode je 41.923,26 hektara, od čega je 43,31 odsto u državnom vlasništvu, a od ukupne površine je Prvim i najvišim stepenom zaštite obuhvaćeno 4,69 odsto ovog područja, II stepenom 45,93 odsto i III stepenom 49,38 odsto ukupne površine područja Parka prirode „Zlatibor”.

Pročitajte još:

Kanjonska dolina reke Uvac, sa brojnim dolinskim meandrima, čije su vode prema postojećim indikatorima u prvoj klasi kvaliteta, jedno je od najznačajnijih područja u Parku prirode.

Na ovom području nalaze staništa brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta. Na Preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije nalazi se 80 taksona, a na celokupnom prostoru 76 endemičnih taksona. Zbog velikog bogatstva i raznovrsnosti, područje Parka prirode „Zlatibor” je stanište značajnih populacija leptira, ptica, sisara, ribljih vrsta, od kojih je, primera radi, značajna vijunica, strogo zaštićena vrsta.

Posebnu lepotu i prepoznatljivost Parka prirode „Zlatibor”, daje tradicionalan način života u starovlaškom tipu naselja, sa dvodelnom brvnarom, kao osnovnim građevinskim oblikom. U nepokretna kulturna dobra spadaju Crkva brvnara u Donjoj Jablanici, Crkva brvnara u Dobroselici, Manastirski kompleks Uvac, kao i nekoliko evidentiranih dobara.

Energetski portal

Regionalni trendovi oblikuju globalnu potrošnju uglja

30.07.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Potrošnja uglja porasla je za 3,3 odsto 2022. godine, što iznosi 8,3 milijarde tona. Povećanje je prvenstveno uzrokovano energetskim i industrijskim sektorima Azije, uprkos tome što su Evropa i Sjedinjene Države odstupile od uglja.

Povećanje u Aziji, osetno je u zemljama poput Kine, Indije i jugoistočne Azije, štaviše, predviđa se da će globalna trgovina ugljem porasti za više od 7 odsto u 2023. zbog pada cena, privlačeći kupce, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Očekuje se da će upotreba uglja u Evropi naglo pasti ove godine, pre svega zbog širenja kapaciteta OIE, ali i oporavljanja nuklearnih i hidroelektrana u nekim delovima. Nedavno je i Belgija odlučila da produži rad svoja dva nuklearna reaktora do 2035. godine.

Različiti regionalni trendovi ogledaju se i u potražnji, pa je tako u SAD-u potražnja pala za 24 odsto, dok je u EU-u potražnja pala za 16 odsto, tokom prve polovine godine. S druge strane, na drugom kraju sveta, potražnja Kine i Indije porasla je za pet odsto, prema izveštaju agencije.

Tako je Kina, ove godine u martu, postavila nove mesečne rekorde, i premašil 400 miliona tona. Pored Kine, Indija kao drugi veliki proizvođač, u istom periodu, proizvela je 100 miliona tona uglja.

Potpuno suprotni trendovi u energetici zabeleženi u SAD-u doveli su do prepolovljene proizvodnje uglja u odnosu na 2008. godinu, kada su SAD bile najveći proizvođač uglja na svetu. U Sjedinjenim Državama, pomeranje sa uglja je takođe naglašeno i nižim cenama prirodnog gasa.

Energetski portal

PRIMENA EKOLOŠKIH MATERIJALA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI

30.07.2023

Screenshot_5 — Foto: Ljubaznošću Ljubice Arsić

Degradacija životne sredine izvela je zelenu arhitekturu iz njenog isključivog estetskog poimanja vodeći je u danas nezaobilaznu potrebu za ostvarenje održivije budućnosti. U Srbiji pojam zelene i održive arhitekture postaje sve popularniji, premda izazov predstavljaju mnoge ekonomske i birokratske prepreke, nedostatak podrške i postojanje korupcije. O potencijalu i prednostima ovakve arhitekture razgovarali smo sa arhitektom Ljubicom Arsić, koja je projektom Kuća od konoplje na Homoljskim planinama pokazala da, sinergijom posvećenosti, znanja i ljubavi, čovek može da izgradi kuću kojom neće narušiti prirodu gde se nalazi dom svih ostalih živih bića.

Zelena arhitektura, iako predstavlja održiviji način prilikom izgradnje novih objekata, neretko zahteva rušenje postojećih građevina. Izgradnja, funkcionisanje i rušenje zgrada su odgovorni za 40 odsto globalnih emisije CO2. Novoj, energetski efikasnoj zgradi je potrebno do 65 godina kako bi se uštedela energija koja je izgubljena prilikom rušenja postojeće zgrade. Osim toga, i dalje je otvoreno pitanje šta se dešava sa materijalom kada životni vek objekta istekne.

Jedan od najvećih trendova u održivoj praksi građenja na Zapadu jeste koncept kružne ekonomije, koji vidi otpad kao resurs i cilj na minimiziranje upotrebe ograničenih resursa. U mnogim slučajevima očuvanje i renoviranje postojećih zgrada je održivije nego rušenje i izgradnja novih. Zajedno sa Danijelom Fuksom, Ljubica je koautor brojnih projekata. Trenutno rade na novom projektu kao deo kooperative pod nazivom Stadtufer, koja je kupila staru tekstilnu fabriku kako bi je pretvorila u životni, radni i kulturni prostor. Ovim poduhvatom žele da demonstriraju pristup ponovnom korišćenju starih struktura, dodajući samo održive materijale i time smanjujući ekološki otisak.

U FOKUSU:

,,Imam utisak da u Srbiji postoji potreba za usmerenijom diskusijom o potencijalu adaptacije i rekonstrukcije postojećih zgrada, umesto pretežne izgradnje novih objekata. Širom Srbije postoji mnogo zgrada koje mogu da se rekonstruišu. To je ogroman posao koji čeka da bude obavljen“, istakla je Ljubica.

Da bi urbanističko planiranje zaista bilo održivo, ono mora da uključi mnogo faktora i procesa kao što su postojeći objekti, zelena površina, građevinska konstrukcija koja štedi energiju, alternativne opcije transporta i sistemi upravljanja vodom. Korišćenjem biorazgradivih materijala, uključivanjem tehnologija štednje energije i podsticanjem zajednice kroz zajedničke prostore, mogu se stvoriti domovi koji su održivi i koji doprinose zelenijoj budućnosti.

,,Sa ciriškom firmom Salewski Nater Kretz radila sam na projektu budućeg razvoja istočnog dela Berna u Švajcarskoj za 2065. godinu, u kom se koriste prakse regenerativne poljoprivrede za strukturiranje i upravljanje pejzažom koji je osvojen uklanjanjem postojećeg auto-puta. Projekat pokazuje kako zajednički rad stručnjaka iz oblasti arhitekture, urbanizma, pejzažne arhitekture, saobraćaja, poljoprivrede i sociologije, koje su ranije uglavnom bile razmatrane zasebno, dovodi do novog izgleda grada“, kaže Ljubica.

U Srbiji se svest o značaju održivosti u arhitekturi još uvek razvija zato što je razumevanje pitanja poput emisije CO2 i njegovog uticaja na životnu sredinu još uvek ograničeno. Korišćenje apstraktnih termina poput „klimatska kriza“ ili „negativni otisak“ nije toliko efikasno u promovisanju promena u poređenju sa korišćenjem konkretnijih reči kao što je „nezdravo“, što je građanima i građankama nekako bliže.

,,Još jedan problem ogleda se u tome što su krajnji korisnici, baš kao i arhitekte i ljudi koji se bave građevinom, udaljeni od procesa stvaranja građevinskog materijala i vide ih kao gotov proizvod koji se nameće na tržištu, a često ne razumeju kakav uticaj na životnu sredinu ima proces proizvodnje i upotreba“, objasnila je ona.

Da bi održiva arhitektura napredovala u Srbiji, potrebne su, kako smatra Ljubica, promene na institucionalnom i zakonskom nivou i saradnja unutar industrije, razvoj snažnih i kompetentnih arhitektonskih udruženja i popularizacija teme.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

UKLJUČIVANJE NEFORMALNIH SAKUPLJAČA U MISIJU SMANJENJA OTPADA

30.07.2023

Clean_Roma_GRoup_1 — Foto: Connect Clean Roma Group

Eko zadruga Connect Clean Roma Group uključuje neformalne sakupljače otpada u organizovani sistem reciklaže. Njihova ideja prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega ju je Evropska unija podržala u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Uloga neformalnih sakupljača otpada odavno je prepoznata u reciklažnoj industriji. Unaprediti njihov položaj i uključiti ih u organizovani sistem reciklaže – cilj je eko zadruge Connect Clean Roma Group. Njeni članovi od starih kablova proizvode bakarne i aluminijumske granulate za kojima postoji velika potražnja.

Ova zadruga, koju su osnovali neformalni sakupljači, trenutno sarađuje sa više od 30 kooperanata za sakupljanje otpada.

“Naša zadruga pruža neformalnim sakupljačima bolje cene za sirovine. Činjenica da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 odsto sirovina ukazuje na njihovu ključnu ulogu u ovom procesu. Naš cilj je da javno zagovaramo i utičemo na donošenje pravnih okvira koji će omogućiti inkluziju neformalnih sakupljača u celokupan legalan sistem poslovanja”, kaže Kilino Stojkov, osnivač ekološke zadruge Connect Clean Roma Group.

Kablove za reciklažu sakupljači nabavljaju iz različitih izvora. Tu su otpadni kablovi sa gradilišta, elektronski otpaci, stariji ili oštećeni kablovi iz industrije i domaćinstava. Zadruga sarađuje i sa kompanijama koje se bave demontažom starih instalacija kako bi obezbedila dodatni izvor materijala za reciklažu.

Nakon nabavke, kablovi se sortiraju prema vrsti i kvalitetu kako bi se procenio udeo metala, što značajno utiče na konačnu otkupnu cenu. Nakon toga, otpadni kablovi se temeljno čiste od maltera, betona, izolacije i slično, a zatim sortiraju prema željenim specifikacijama, budući da postoji nekoliko osnovnih vrsta granualata kao krajnji proizvod.

Pročitajte još:

“Nakon što su sortirani, kablovi se ubacuju u šreder, a zatim prolaze kroz magnetnu traku koja odvaja metale od ostalih materijala. Nakon toga, šalju se u granulator koji ih usitnjava, a potom se prelazi na vibro separator koji odvaja metale od ostalih materijala jer se, najčešće prisutni bakar i aluminijum mogu reciklirati i upotrebiti za proizvodnju novih kablova ili drugih metalnih proizvoda. Pored toga, reciklažom kablova mogu se dobiti i drugi materijali poput plastike, gume i drugih komponenti izolacije”, objašnjava Stojkov.

Ranije je zadruga iznajmljivala mašinu za reciklažu. Sada je, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije, kupila mašinu tako da je kapacitet postrojenja do 1.500kg/h unosa mešanog otpadnog materijala. Do kraja septembra, u zadruzi planiraju da započnu i reciklažu malih kućnih aparata.

“Verujemo da ćemo imati kapacitet da mesečno obradimo više od 15 tona malih kućnih aparata. Trenutno, koliko mi je poznato, u Srbiji se samo dve kompanije bave ovom vrstom reciklaže zbog čega smatramo da ćemo značajno doprineti održivom upravljanju otpadom i smanjenju njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu”, objašnjava osnivač Connect Clean Roma Group-e.

Pored proizvodnje visoko traženih bakarnih i aluminijumskih granula, kompanija Connect Clean Roma Group aktivno sprovodi društvene inicijative sa ciljem kreiranja javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena. Trenutno su jedini predstavnici Zapadnog Balkana u savetodavnom globalnom odboru za klimatska pitanja u okviru UNDP i Youth4Climate organizacije.

“Kroz naše zalaganje, aktivno se borimo protiv paljenja kablova koje predstavlja veliki problem u Srbiji. Ova praksa ima izuzetno negativne posledice, doprinoseći brojnim smrtnim slučajevima. Naša reciklaža kablova ima za cilj smanjenje ovog problema i poboljšanje ukupne situacije”, ističe Stojkov uz napomenu da u zadruzi planiraju da otvore reciklažne centre u većim gradovima u zemlji, koje će voditi neformalni sakupljači.

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: EU Info Mreža

Užice – Za razvoj infrastrukture 1,7 miliona evra

30.07.2023

Grad Užice dobiće bespovratna sredstva u iznosu od 1,7 miliona evra za realizaciju projekata iz oblasti razvoja lokalne nfrastrukture i jačanja institucionalnih kapaciteta. Sredstva su opredeljena u okviru nacionalnog programa LID, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom i Francuskom agencijom za razvoj.

Sredstva koje je ovaj grad dobio mogu da se iskoriste za realizaciju projekata u oblasti rehabilitacije i rekonstrukcije postojeće saobraćajne infrastrukture, kao i izgradnju novih pešačkih prelaza, biciklističkih staza ili prostora za javni prevoz, navodi se na sajtu grada.

Na spisku projekata za bespobratna sredstva su je i izgradnjom sistema za odvodnjavanje, sanaciju klizišta, ojačavanje obala i ozelenjavanje, elektromobilnost, instalacija stanica za električno punjenje.

Pročitajte još:

Sredstva koje dobijaju opštine u Srbiji su predefinisana, a parametri na osnovu kojih je određen iznos raspoloživih sredstava po jedinicama lokalne samouprave su broj stanovnika, površina, indeks razvijenosti i ranjivost na klimatske promene.

Energetski portal

Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje

29.07.2023

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Kina, jedan od najvećih svetskih proizvođača i korisnika baterija za napajanje, suočena je poslednjih godina sa ogromnim porastom baterija za odlaganje, odgovarajući na izazov velikim naporima za reciklažu.

Kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT) saopštilo je prošle nedelje da je ta zemlja izgradila više od 10.000 punktova za reciklažu baterija. U prvih pet meseci ove godine reciklirano je oko 115.000 tona baterija, što je više od ukupnog iznosa za prošlu godinu.

Međutim, kako piše Sinhua, nacionalni kapaciteti za reciklažu i dalje zaostaju za potražnjom na tržištu. Prema CCID konsaltingu, koji potpada pod MIIT, razgradnja baterija u Kini se značajno povećala od 2021. godine. Oko 277.000 tona baterija je povučeno iz upotrebe 2022. Očekuje se da će se taj broj povećati na milion tona godišnje nakon 2025.

Jedan od ključnih faktora za uspešno suočavanje sa ovim izazovom je napredak koji je postignut u tehnologiji reciklaže i njenoj primeni u industriji. Trenutno postoje tehnologije za obnavljanje komponentnih hemikalija iz energetskih baterija – kao što su nikl, kobalt i litijum – ali postoji prostor za poboljšanje i efikasnosti i kapaciteta.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema rečima Sin Guobina, zamenika ministra industrije i informacionih tehnologija, u Kini postoji mnogo kompanija za korišćenje i reciklažu, ali one imaju različite nivoe tehničke osposobljenosti.

Stopa oporavka resursa nikla i kobalta u naprednim kompanijama je oko 95 odsto, dok je za litijum takođe više od 90 odsto. Međutim, stopa reciklaže litijuma u nekim kompanijama može da se kreće od 70 do 80 procenata.

Istraživački tim sa Instituta Ćinghai koji se bavi proučavanjem slanih jezera pri Kineskoj akademiji nauka izmislio je novi način da se povrati više od 90 procenata litijuma iz litijum-jonskih baterija koje su povučene iz upotrebe, glavnog tipa baterije za napajanje. Tim je radio sa kompanijama za reciklažu na implementaciji ove nove tehnologije.

Primenili su tehnologiju membranske separacije za ekstrakciju litijuma kiselim luženjem, pri čemu je čistoća dobijenog litijum karbonata dostigla 99,69 procenata, što ima visoku komercijalnu vrednost. Stopa oporavka litijuma u celom procesu dostigla je 92,24 odsto.

Vang Min, vođa tima, rekao je da elektroliti i rastvarači otpadnih litijum-jonskih baterija sadrže organske rastvarače, posebno fluor, teške metale i druge štetne supstance. Ako se nepravilno odlože, naneće štetu i životnoj sredini i ljudima.

Nova tehnologija koristi proces fizičkog odvajanja kako bi se smanjila upotreba hemijskih reagenasa, čime se minimizira zagađenje i izbegava sekundarno zagađenje životne sredine tokom procesa reciklaže.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Institut za slana jezera Ćinghaj sarađivao je sa lokalnim kompanijama u provincijama Ćinghaj i Hebej na primeni tehnologije u novim projektima reciklaže. Projekat u Handanu, u provinciji Hebei, može da podnese 20.000 tona litijumskih baterija godišnje, a sada je započela faza instalacije i testiranja opreme.

Vladina odeljenja su takođe predložila politike koje će usmeravati kompanije za reciklažu u nadogradnji njihove tehnologije.

MIIT i druga relevantna odeljenja izdali su nacionalne standarde za baterije za napajanje, kao što su specifikacije i veličine, procedure rastavljanja i detekcija preostale energije. Takođe su promovisali jedinstveni sistem kodiranja za baterije i uspostavili nacionalnu platformu za praćenje i upravljanje, zajedno sa mehanizmom praćenja i nadgledanja za ceo životni ciklus električnih baterija.

Sin Guobin je rekao da je reciklaža električnih baterija od velikog značaja za stabilizaciju snabdevanja resursima, zaštitu životne sredine i ostvarivanje zdravog i održivog industrijskog razvoja.

Izvor: Beta Zelena Srbija

1...129130131...1.517 Page 130 of 1.517

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM