Kako sprečiti gubitke u sistemima prenosa električne energije – rešenje dolazi iz Novog Sada

04.08.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Vlada Srbije u junu je sa kompanijom Schneider Electric potpisala ugovor o unapređenju i modernizaciji elektroenergetskog sistema. Ugovor, između ostalog, predviđa da softver ADMS, koji se proizvodi u Srbiji, bude primenjen i u našoj zemlji, kako bi se optimizovao rad distributivnog sistema i sprečili gubici.

Softver ADMS već se primenjuje u više od 80 elektrodistribucija širom sveta i obuhvata oko 400 miliona korisnika. Rezultat je „srpske pameti“, odnosno rada stručnjaka okupljenih u Razvojnom centru Schneider Electric u Novom Sadu, a sada će konačno biti primenjen i u Srbiji.

Ksenija Karić, generalna direktorka Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru, kaže za RTS da je ADMS u energetici priznat kao najbolji softver na svetu koji upravlja elektrodistributivnom mrežom.

Zadatak tog softvera je da na optimizovan, efikasan i pouzdan način prenese električnu energiju do krajnjeg korisnika.

„Prvi smo strateški partner Republike Srbije i „Elektrodistribucije Srbije“, pre svega sledeće četiri godine, na implementaciji softvera koji treba da na pouzdan i efikasan način prenese električnu energiju, da automatizujemo sve procese, da smanjimo gubitke na mreži“, objašnjava Karićeva.

Pročitajte još:

Napominje da će ovaj projekat obuhvatiti i mikromreže, odnosno sve parkove za prozvodnju obnovljive energije.

Razvojni centar u Novom Sadu okuplja više od 900 inženjera elektrotehnike, energetike i IT stručnjaka.

Pored toga, u habu Schneider Electric postoji i Centar za mlade talente. Za deset godina, održano je oko 5.000 sati nastave za 6.000 dece.

„Dajemo besplatne časove matematike i programiranja, apsolutno svojoj deci u Srbiji, već od ranog doba – od petog razreda do početka fakulteta ih pripremamo za dalje tehničko obrazovanje“, ističe Ksenija Karić i navodi da zainteresovani mogu da se prijave putem sajta Centra za mlade talente, kako bi dobili mentora i, kasnije, ukoliko žele stipendiju.

Karićeva napominje da, uprkos pričama o krizi u IKT industriji i masovnim otpuštanjima, u ovoj kompaniji neće biti izmena. Schneider Electric je, čak, doneo odluku da u Srbiji razvija i neke nove biznise, tako da očekuju rast od pet do deset odsto svake godine.

Izvor: RTS

Lazarevac: počeli radovi na čišćenju osam divljih deponija

04.08.2023

Lazarevac deponije Dujanović 3 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U opštini Lazarevac, na inicijativu građana, počeli su radovi na čišćenju osam divljih deponija. Akcija se izvodi uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, a početku radova u naseljima Veliki Crljeni i Šopići, priusustvovao je sekretar Ministarstva Aleksandar Dujanović.

Prema njegovim rečima, ono što predstoji jeste očuvanje jednom očišćene lokacije.

,,Zamoliću predsednika opštine da lokalne inspekcije pojačano kontrolišu, ali i da kažnjavaju neodgovorne pojedince koji odlažu otpad na nepropisan način. Ministarstvo svake godine uz konkurs za uklanjanje deponija, obezbeđuje i sredstva za postavljanje video nadzora na očišćenim lokacijama, upravo kako bi se sprečila ova loša praksa pojedinaca“, rekao je Dujanović.

Pročitajte još:

Kako je dodao, ove godine će, uz podršku Ministarstva, biti uklonjeno oko 170 divljih deponija u 30 lokalnih samouprava. Kada se završi akcija, rezultat će biti oko 900 uklonjenih smetlišta širom Srbije tokom tri godine.

Čišćenje smetlišta je važan, ali ne i jedini zeleni projekat koji Ministarstvo sprovodi u Lazarevcu, rekao je sekretar i dodao da je od prošle godine, zahvaljujući javnom konkursu Ministarstva za projekte pošumljavanja, gradski park u Lazarevcu postao bogatiji za skoro 900 novih sadnica, dok će ove godine kroz isti konkurs, biti omogućeno ozelenjavanje gotovo čitavog hektara površine u gradskom naselju Treća mesna zajednica.

Energetski portal

Novi plan za 2. deonicu autoputa Niš-Merdare: Dodat još jedan most, tunel Lalinac biće dug 275 metara

03.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Jerez)

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju 2 deonice autoputa Niš-Beloljin (Sektor 1, od Merošine do Pločnika (Beloljin)), koji je deo autoputa E-80 od Niša do Merdara.

Podsetimo, prva deonica ovog Sektora 1 autoputa, duga 5,5 km, puštena je u saobraćaj krajem jula.

Urbanistički projekat za drugu deonicu, odnosno konkretno za mostove i tunel koji su planirani njoj, izradio je Hidroprojekat Saobraćaj doo, koji je uzradio i idejno rešenje za navedenu deonicu, na zahtev investitora, Koridora Srbije.

Planirano je da se mostovi sa desne strane izvode u prvoj fazi izvođenja, a sa leve u drugoj fazi izvođenja projekta

Cilj urbanističkog projekta je, kako se navodi, detaljnija razrada projektnih rešenja i utvrđivanja pozicija i dužina putnih objekata u odnosu na izvorno idejno rešenje.

Deonica je duga oko 8,6 km (od km 5+670 do km 14+300).

Granicom urbanističkog projekta obuhvaćen je deo teritorije KO Baličevac i KO Arbanasce, na teritoriji Opštine Merošina, u površini od oko 28,76 ha.

Deonica će imati najmanje četiri trake širine od po najmanje 3,75 m, i projektovana je za brzinu do 130 km/h (zavisno od konfiguracije terena najmanje 100 km/h).

Pročitajte još:

Most M3

Projektovana dužina mosta M3 u okviru planskih dokumenata je bila 70 m. Projektovana dužina levog i desnog mosta je 633.96 m od km 8+455.01 do km 9+088.97.

Most prelazi preko Lepajskog potoka, zbog čega je predviđena njegova regulacija na km 8+502. Na ovoj lokaciji projektovana trasa autoputa preseca pod oštrim uglom Lepajski potok, pa su stubovi mostovskog objekta u koliziji sa prirodnim koritom. Planirano je izmeštanje korita potoka na dužini od 279.57 m.

Most M4

Ovaj most nije predviđen planskim dokumentima i lokacijskim uslovima, a projektovan je daljom razradom projektne dokumentacije.

Dužina levog i desnog mosta je 384.82 m, od km 10+792.18 do km 11+177.00.

Tunel Lalinac

Lalinac je brdo iznad sela Arbanasce. Projektovana dužina tunela u okviru planskih dokumenata i lokacijskih uslova je bila 225 m na jedinstvenoj osovini gde su leva i desna cev spojene.

Planirano je da se ovaj tunel izgradi kompletno sa obe cevi u prvoj fazi izgradnje. Početak i kraj ovog tunela se nalaze na stacionaži km 11+600.00 i km 11+875.00. Dužina tunela je 275 m.

Tunel Lalinac će se sastojati od dve spojene tunelske cevi pri čemu će se u prvoj fazi eksploatacije za saobraćaj koristiti samo jedna (saobraćaj u oba smera u desnoj cevi).

Most M5

U predhodnim planskim dokumentima bili su projektovani potputnjak na km 13+732 i u nastavku most M5.

U novoj projektnoj dokumentaciji potputnjak je spojen sa mostom M5 u jednu celinu.

Projektovana dužina mosta M5 je 558.85 m koja je ista i za levi i desni most.

Početak mosta je na stacionaži od km 13+721.15, a kraj na stacionaži km 14+280.00, neposredno pre kraja deonice 2.

Planirane su i u devijacije dva lokalna puta i regulacije reke i potoka.

U planu je devijacija lokalnog puta koji povezuje naselja Jug Bogdanovac i Arbanasce, na km 13+744,83, koja je pomerena za desetak metara unared u odnosu na prethodno rešenje kako ne bi bila u koliziji sa mostom sa druge leve strane autoputa.

Druga je devijacija poljskog puta ispod mosta na km 14+089.68, takođe desetak metara u odnosno na prethodno idejno rešenje, ali unazad, opet da bi se izbegla kolizija sa mostom druge leve strane autoputa.

Predviđena je i regulacija Jugbogdanovačke, bujičnog vodotoka koji je leva pritoka reke Toplice, na km 14+058 trase. Projektovana trasa autoputa se nalazi u plavnoj zoni Jugbogdanovačke reke. Postojeće korito ovog vodotoka trasa projektovanog autoputa preseca na lokaciji gde je predviđen dugačak mostovski objekat sa 17 raspona.

Takođe je u koliziji sa projektovanom trasom autoputa i postojeća trasa korita Suvog potoka (desne pritoke Jugbogdanovačke reke), na lokaciji gde je predviđen već pomenuti mostovski objekat sa 17 raspona. Jedan stub proj

Paralelno sa autoputem je projektovana trasa devijaciektovanog mosta je u koritu potoka, pa se predviđa zatrpavanje, na km 14+251.je lokalnog puta koji preseca osovinu regulisanog korita Suvog potoka na km 0+101.5 po lokalnoj stacionaži i na lokaciji ovog ukrštaja je predviđen cevasti propust.

Kako je ranije bilo najavljeno, deonica Niš-Pločnik u okviru autoputa Niš-Merdare imaće šest tunela, 12 mostova i veliki broj nadvožnjaka, podvožnjaka i vijaduktova, zbog čega je podeljena na četiri poddeonice.

Nakon deonice 2 Sektora 1 autoputa sledi deonica 3 od Prokuplja Istok do Prokuplja Zapad duga 12,8 km, dok če poslednja deonica od Prokuplja Zapad do Beloljina biti duga 5,6 km. Ukupna dužina trase deonice Niš –Beloljin je 37.4 km.

Podsetimo, Koridori Srbije su nedavno raspisali tender za izradu projekta za građevinsku dozvolu za gradnju autoputa Niš-Merdare, deonica od Merošine do Beloljina, a javni poziv je produžen do 11. avgusta.

Finansiranje projekta za ceo Sektor 1 u iznosu od 225,6 miliona evra obezbeđen je kroz Investicioni grant WBIF u iznosu od 40,6 miliona evra i zajam od EBRD i EIB u iznosu od 185 miliona evra.

Ukupna dužina autoputa Niš-Merdare je 77 kilometara, a na njemu je predviđeno da se izgradi 88 mostova, sedam denivelisanih raskrsnica i 35 tunela.

Autoput E-80 Niš-Merdare je saobraćajnica od visokog prioriteta za Srbiju, jer će povezati jug Srbije i Prištinu i postaće deo putne mreže koja preko Tirane vodi do Drača.

Time će se Srbija povezati sa lukama na Jadranskom moru, a reč je o prioritetnom infrastrukturnom projektu koji omogućava ekonomski i socijalni razvoj zemlje, kao i jače povezivanje čitavog regiona.

Izvor: eKapija

Od kojeg datuma uzimamo kredit od planete Zemlje za život?

03.08.2023

planeta , ekologija — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Potrošačko društvo neretko se oslanja na banke, kao na izvor finansija za zadovoljenje beskrajnih želja, mada sve češće i osnovnih životnih potreba, kada za to ne može da obezbedi sopstveni novac radom. Ko je trenutno u potrazi za stanom, prati vesti o povećanju kamatnih stopa stambenih kredita, a da problem bude veći – stanovi su u prethodnih nekoliko godina poskupeli i za više od 50 odsto. Iznad svake finansijske banke stoji jedna kod koje se svake sekunde zadužuje celo čovečanstvo – Banka planeta Zemlja. I ona funkcioniše po malo drugačijem principu. Bez nje ne možemo, jer ona nam ne omogućava osnovne životne potrebe, već osnovne uslove za život. Kako se zadužujemo kod nje? Za razliku od drugih, ova banka nudi nam sredstva bez naplate, sve dok su nam zaista potrebna za zadovoljenje osnovnih uslova za život. Ipak, kada prekoračimo tu granicu, sredstva počinju da se naplaćuju i to uz kamatnu stopu koja je tu da nas upozori, a ako ne izmirimo dug na vreme, odlazi u tolike visine da je teško da ga uhvatimo i izborimo se sa njime.

Pojašnjenje pojmova: Banka planeta Zemlja – priroda; životna sredina, Osnovni uslovi za život – biodiverzitet, vazduh, voda, zemljište, toplota…, Kamata: požari, suše, poplave, zagađen vazduh, gubitak biodiverziteta, nesigurnost hrane…

Dan ekološkog duga

Naša planeta nema neiscrpne izvore koje nam nudi. Zaokruženo na godišnjem nivou, postoji određena količina za svaki resurs – koliko možemo da ga iscrpimo kako bismo ga imali i u narednoj godini. Datum u godini u kojem prekoračimo tu granicu označava se kao Dan ekološkog duga i od tog trenutka živimo na kredit na račun planete i njene prirode.

Citiraću u nastavku WWF, koji je u jednoj rečenici objasnio šta predstavlja ta granica.

,,To se događa zato što emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu’’.

Kako se izračunava Dan?

Naizgled jednostavna računica izgleda ovako – biokapacitet planete, zapravo količina ekoloških resursa koje Zemlja može da generiše tokom jedne godine, deli se sa ekološkim otiskom čovečanstva, odnosno njegovim potrebama za tu godinu, a zatim se dobijeni rezultat pomnoži sa 365, što predstavlja broj dana u godini.

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Ovo ipak zahteva posedovanje velikog broja podataka, a računicu nam dostavlja Global Footprint Network. Ove godine premašili smo skoro polovinu puta, što ću objasniti kasnije, ali za sada treba da kažem da je prema podacima objavljenim na sajtu WWF-a, u 2023. godini Dan ekološkog duga na globalnom niovu stigao 2. avgusta. Lokalnije, Srbija je u dug prema prirodi zakoračila ranije – 8. jula. I države našeg regiona pozicionirale su se slično, pa je Slovenija to učinila 18. aprila, Crna Gora 17. maja, Hrvatska i BiH 29. maja, a Severna Makedonija 6. jula.

Zašto sam rekla da smo premašili skoro polovinu puta? Prema mojem shvatanju, godina u kojoj ovaj Dan bude obeležen 1. januara, značiće ekološku katastrofu kojoj nema povratka. U utopističkim uslovima ovaj Dan ne bi trebalo da postoji uopšte, a u pogodnim za siguran opstanak života na planeti, trebalo bi da se obeleži krajem decembra, zato što bi to značilo da smo bez duga uspeli da prođemo gotovo celu godinu. I ako pogledamo šire, zapazićemo da se za različite ekološke probleme kaže – u prethodnih pola veka došlo je do značajnih promena. Takve zaključke potvrđuje i ovaj Dan. Naime, 70ih godina u dug prema prirodi čovečanstvo je ulazilo krajem godine (novembar, decembar), 2000ih se granica spustila na septembar, dok se danas približavamo julu.

Ukoliko želite da izračunate sopstveni ekološki ostisak, Global Footprint Network je na svom sajtu objavio onlajn kalkulator, kojem možete da pristupite ovde.

Globalni cilj mora da postane da svake naredne godine ovaj Dan što kasnije dočekamo, a kako objašnjava WWF, ukoliko povećamo samo dobijanje električne energije iz niskougljeničnih izvora na 75 odsto na globalnom nivou, Dan ekološkog duga pomerio bi se za skoro mesec dana unapred.

Možda mi i naši najbliži zajedno ne možemo da učinimo pomeranje datuma za nekoliko meseci, ali i sa doprinosom od nekoliko milisekundi, učinićemo dobru stvar. Zbog toga ću sada preko onlajn kalkulatora pokušati da izračunam svoj ekološki otisak, uvideti kako mogu da ga umanjim, a naredne godine proveriti koliko sam doprinela smanjenu duga.

Katarina Vuinac

Solarna Stara – postavljeni paneli na Staroj planini

03.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Milica Spasojević)

Krajem jula postavljeni su solarni paneli prvih zadružnih solarnih elektrana u Srbiji, u staroplaninskim selima Temska i Dojkinci! Solarna Stara predstavlja pionirski poduhvat u polju obnovljivih izvora energije kojim je Energetska zadruga Elektropionir uspostavila saradnju sa mesnim zajednicama Temska i Dojkinci i Upravom grada Pirota i pri tom udružila građane kroz donacijsku kampanju.

Posle potpisivanja ugovora o dugoročnoj saradnji sa gradom Pirotom i mesnim zajednicama na Staroj planini – prvog ove vrste u Srbiji – Elektropionir je u maju dobio Uslove za projektovanje i priključenje dve elektrane proizvodne snage od po 5kW (6kW u solarnim panelima). A zatim je pribavljanje građevinske dozvole polovinom jula omogućilo da se približimo cilju. Sada, sa ponosom, možemo da kažemo da su elektrane na krovu Mesne zajednice u selu Temska i krovu Doma kulture u selu Dojkinci izgrađene!

Da bi prve zadružne elektrane bile puštene u rad, pred energetskom zadrugom su još dva koraka. Najpre je potrebno da Elektrodistribucija odobri i izgradi priključak za elektrane i da se nakon toga izabere i potpiše ugovor sa snabdevačem, koji će otkupljivati prve zadružne kilovat sate.

Pročitajte još:

GRAĐANI USPELI: SAKUPLJEN NOVAC ZA ZADRUŽNE SOLARNE ELEKTRANE NA STAROJ PLANINI

Projektom Solarna Stara Energetska zadruga Elektropionir želi da pokaže da svi građani mogu biti pokretači promene ka održivoj energiji i da to nije pozicija rezervisana isključivo za velike investitore.

U proteklih godinu dana projekat Solarna Stara je zapaženo predstavljen na nekoliko međunarodnih konferencija i godišnjem skupu evropske krovne organizacije energetskih zadruga REScoop, čiji je Elektropionir jedina članica iz Srbije.

“Za prve zadružne solarne elektrane odabrali smo upravo staroplaninski kraj zato što je odlučnošću i upornošću meštana lokalnih sela, i uz podršku koju su dobili širom Srbije, uspeo da zaustavi izgradnju malih hidroelektrana, čiji se način gradnje i eksploatacije nisu pokazali održivi. Suprotno tome, energija dobijena od sunca je svima dostupna i čista!”

Solarna Stara pruža model i drugim selima, gradovima i inicijativama u Srbiji da zajedničkim snagama podstaknu razvoj lokalnih zajednica i prelazak na upotrebu energije budućnosti, energije iz obnovljivih izvora.

Izvor: Energetska zadruga Elektropionir

Počeli radovi na obnovi tradicionalnih kuća i pivnica u Negotinskoj Krajini

03.08.2023

Mina Stefanovic Smedovac dron — Foto: GIZ (Mina Stefanović Smedovac)

U negotinskim selima Rajcu, Rogljevu i Smedovcu, kao i u istoimenim vinarskim pivnicama u jeku je obnova jednog broja privatnih kuća i vinarskih zdanja koje kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ finansira Evropska unija, a sprovodi nemački GIZ. Kroz javni poziv ukupno je odobreno 39 projekata, a predviđeni budžet je oko pola miliona evra.

Jedan od dobitnika bespovratnih sredstava, Dragan Nikolić, vlasnik je jedne je od najvećih građevina u kompleksu smedovačkih podruma izgrađenih oko 1921. godine. Kuća je sagrađena na dva sprata sa vinskim podrumom u donjem delu i velikom salom na spratu, koja će ubuduće služiti za različita okupljanja. Ovaj projekat doprineće lepšem izgledu celokupne okoline i očuvanju kompleksa smedovačkih vinskih podruma.

„Krenuo sam sa radovima, kada se pojavila akcija evropskih fondova i GIZ-a koji su mi pomogli da ubrzam adaptaciju. Uradili smo krov i narednih dana treba da dođu majstori da počnu sa malterisanjem“, kaže Nikolić.

Ivan Stojanović, koji je nasledio pivnicu sagrađenu krajem XIX veka u Rajačkim Pivnicama, planira da se, nakon rekonstrukcije, bavi turizmom. Pivnica je do sada služila kao porodična vikendica, a podrum bio zapušten i neupotrebljiv. Sada cela pivnica dobija novu namenu, da postane turistički smeštajni objekat.

„Podrum nije služio ničemu, vreme smo uglavnom provodili na spratu. Međutim, vremenom smo shvatili da to ima potencijala da bude turistički iskorišćeno, da možemo da mu promenimo namenu, kako bi u budućnosti ta pimnica postala samoodrživa, da počne sama da zarađuje novac“, navodi Stojanović.

Verica Crnogorac iz Smedovca je sredstvima EU završila je obnovu kuće svojih roditelja, sagrađenu 1934. godine: „Urađena je adaptacija krova, kompletna fasada, dupli prozori sa žaluzinama, vrata….“

Turistički potencijal tri jedinstvena vinska sela i pivnica koje su proglašene kulturnim dobrom od velikog značaja i predložena za prijem na zvaničnu listu UNESCO-a, privlači sve veći broj posetilaca, što ljubitelja kvalitetnih autohtonih sorti vina, ljubitelja tradicionalne arhitekture, ali i na festivalima koje organizuju lokalna građanska udruženja, takođe uz podršku projekta. Pivnice se obnavljaju pod budnim okom republičkog i regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i prema njihovim standardima i propisima. Zahvaljujući višegodišnjoj uspešnoj saradnji EU i GIZ sa Minstarstvom turizma i omladine i lokalnim samoupravama, projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ nastoji da podigne kvalitet i raznovrsnost turističke ponude istočne Srbije, što će omogućiti veći finansijski i ekonomski potencijal turističkih delatnika, kao i stvaranje novih radnih mesta.

„Naš projekat je prepoznao šta Istočna Srbija i Donje Podunavlje nude i mi, koliko je to moguće, želimo da pružimo podršku i turističku i kulturnu ponudu podignemo na jedan viši nivo. Za nas je izuzetno bitna finansijska podrška iz fondova EU koju posredstvom javnih poziva za bespovratna sredstva pružamo seoskim turističkim domaćinstvima i malim turističkim radnicima, kao što je slučaj u Rajcu, Rogljevu i Smedovcu. Uz intervencije na kulturnim dobrima kao što su tvrđava Fetislam u Kladovu, zatim izgradnja Centra za posetioce na Feliks Romulijani i arheološkim radovima u kompleksu tvrđave Golubac, ovom regionu želimo da pomognemo da postane bitna turistička destinacija i još atraktivnija za domaće i strane posetioce“, ističe Aleksander Bec iz GIZ, vođa projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam“.

Izvor: GIZ

Kako dalekovodi mogu pomoći u zaštiti ugroženih vrsta

02.08.2023

rabbit-zec-divlje-životinje — Photo-illustration: Pixabay

EU ima preko 10 miliona kilometara električnih vodova, što može i koristiti i štetiti životinjama.

Stubovi i žice za napajanje mogu usmrtiti neke vrste, poput ptica koje se u letu mogu sudariti sa istim. Dalekovodi mogu i uništiti staništa nekih vrsta. Međutim, neobrađena područja ispod stubova dalekovoda mogu, s druge strane, pružiti stanište za insekte, ptice i male životinje, poput nekih vrstaglodara.

Ispod dalekovoda nema poljoprivrede, niti ljudskih aktivnosti, stoga ima netaknutih predela, zemljišta i biljaka. To je često otvoreno, osunčano, zaraslo područje, bez prisustva ljudi, stoga pogodno za gnezda, utočište i ishranu.

Pročitajte još:

Studija u Češkoj, pokazala je tokom snimanja jednog takvog prostora u periodu zime u rasponu od 14 dana, kako je osam vrsta sisara srednje veličine, uključujući jazavca, divlje svinje, crvene lisice, evropske zečeve i srne, provelo više vremena u krugu tornjeva nego u uređenim mestima, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Zečevi i jeleni provodili su više vremena na zemljištu ispod tornjeva, spavajući i tražeći hranu najčešće oko stubova. Zečevi su preferirali delove stubova sa velikom gustinom sopstvenog žbunja. Otkrića ove češke studije mogu pomoći u zaštiti zečeva, čija populacija opada u poslednjih nekoliko decenija. Istraživači sugerišu da bi dodavanje dodatnog grmlja i divljeg cveća za insekte moglo povećati ekološku vrednost ovih staništa, iako su divlja, neobrađena i sa energetskom infrastrukturom.

Energetski portal

Razvojna pomoć Srbije: Transfer znanja i inovativnih rešenja u države u regionu

02.08.2023

U partnerstvu i saradnji sa Vladom Republike Srbije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) raspisuje javni poziv za učešće u Izazovu koji je namenjen privatnim i javnim preduzećima, univerzitetima i istraživačkim institutima u Republici Srbiji. Cilj ovog javnog poziva je transfer znanja i primena inovativnih rešenja koja se mogu koristiti kao odgovor na različite razvojne izazove i krizne situacije u Republici Severnoj Makedoniji, Republici Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini.

Javni poziv podržava Vlada Republike Srbije u okviru zvanične razvojne pomoći koju pruža kako bi se ojačali ekonomski potencijali u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini.

Na ovaj javni poziv mogu se prijaviti subjekti iz Srbije sa projektima koji sadrže rešenja, proizvode ili usluge koji su već efikasno primenjeni u Srbiji i dokazani u praksi, a imaju potencijal za širenje i u regionu. Projekti mogu biti iz oblasti;

bezbednosti i dostupnosti hrane
održivog turizma
novih digitalnih usluga, rešenja i platformi

Pročitajte još:

Ove oblasti su odabrane imajući u vidu aktuelne izazove i poremećaje na globalnom tržištu hrane, naročito u lancu snabdevanja, i potrebu da se svima omogući nesmetan pristup zdravoj i bezbednoj hrani. Takođe se imao u vidu potencijal za razvoj turizma u regionu i njegov značaj za održivi razvoj, posebno kada je reč o smanjenju otpada, prihvatanju cirkularne ekonomije, promovisanju lokalne hrane i kulture i očuvanju prirode i biodiverziteta. Treća oblast je odabrana s obzirom da digitalni servisi mogu da pomognu u smanjenju digitalnog jaza i nejednakosti i doprinesu većoj uključenosti ranjivih društvenih grupa.

Subjekti iz Republike Srbije koji žele da učestvuju u Izazovu treba da, pre slanja prijave, uspostave i razviju partnerstvo sa lokalnim subjektima u zemlji odnosno zemljama u kojima bi se rešenje primenjivalo. Na taj način, sredstva koja se dodeljuju doprinose transferu znanja, inovacija i prakse.

Ukupni iznos sredstava koja će biti dodeljena u okviru ovog poziva je 200.000 dolara. Maksimalni iznos granta (bespovratne finansijske pomoći) po projektu je 40.000 dolara, dok su oni koji se prijavljuju dužni da obezbedi sufinansiranje u iznosu od najmanje 20 odsto ukupnih troškova projekta (koje može biti i nefinansijski doprinos, odnosno in-kind finansiranje).

Javni poziv za prijavu za učešće u Izazovu otvoren je do 10. oktobra 2023. godine.

Detaljno uputstvo za prijavljivanje, prijavni formular i model budžeta, kao i odgovore na najčešće postavljena pitanja mogu se preuzeti na sajtu UNDP Srbije na linku koji možete videti ovde

Prijave, kao i pitanja u vezi sa pozivom, dostavljaju se elektronskom poštom na adresu: oda.challenge.rs@undp.org

Prethodni javni poziv za zvaničnu razvojnu pomoć Vlade Republike Srbije, u saradnji sa UNDP, bio je objavljen 2021. godine i sproveden je u periodu od novembra 2021. do aprila 2022. godine. Tada je odabrano šest inovativnih rešenja kompanija i inovatora iz Srbije za pomoć partnerskim preduzećima i organizacijama u Severnoj Makedoniji i Albaniji u ublažavanju socio-ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Izabrana rešenja obuhvatala su, između ostalog, veb i mobilnu aplikaciju za pristup zdravstvenim uslugama na daljinu, besplatan digitalni alat za učenje na daljinu, algoritam za preciznije tumačenje rezultata testiranja na antitela na COVID-19, kao i razvoj digitalne platforme za procenu uticaja novih investicionih projekata na životnu sredinu i društvo.

Izvor: UNDP

ZELENA TRANZICIJA – PRILIKA ZA RAZVOJ ODRŽIVIH EKOSISTEMA

02.08.2023

spencer-davis-so4ElujJVP8-unsplash (3) — Foto-ilustracija: Unsplash (spencer davis)

Republika Hrvatska već neko vreme izuzetno podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). Prema EUROSTAT-ovim podacima za 2021. godinu, imali su 31,3 odsto udela OIE u bruto neposrednoj potrošnji. Postavljen je nov nacionalni cilj od najmanje 36,6 odsto korišćenja obnovljivih izvora energije u konačnoj bruto potrošnji energije do 2030. godine. Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević rekao nam je i da je Zakonom o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji visoke efikasnosti u hrvatsko zakonodavstvo implementirana Direktiva 2018/2001. Evropskog parlamenta i Veća od decembra 2018. o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Stvoren je pravni okvir i data su jasna usmerenja u kom pravcu se razvijaju i žele da idu.

,,Zakonom se uređuju značajna pitanja za sprovođenje energetske tranzicije prema korišćenju OIE u skladu sa Strategijom energetskog razvoja do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, te Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskom planom za Hrvatsku za period od 2021. do 2030. godine. To su temeljni akti za sprovođenje energetske politike u delu koji se posebno odnosi na stavljanje i korišćenje obnovljive energije na tržištima električne i toplotne energije“, rekao je Biščević.

U FOKUSU:

Kako upotrebu obnovljivih izvora reguliše Zakon o obnovljivim izvorima energije?

Foto-ilustracija: Unsplash (tom wheatley)

Utvrđuju se transparentna i nedvosmislena pravila za izračunavanje udela energije iz obnovljivih izvora i definisanje tih izvora, obaveza izveštavanja Evropskoj komisiji i propisuje se mogućnost saradnje na zajedničkim projektima sa drugim članicama EU i na statističkom prenosu udela obnovljive energije. Propisuje se mogućnost podsticanja korišćenja obnovljive energije tako da se otklone nedostaci tržišta energije u razvoju novih proizvodnih postrojenja i uvode se jasna pravila, obim i dinamika podrške u skladu sa mogućnostima, planiranja razvoja, izgradnje i modernizacije energetskih sistema. Ostvaruje se jasan postupak za sertifikaciju povlašćenih proizvođača energije i propisuje izrada priručnika o upravnim postupcima i dobijanju dozvola za izgradnju proizvodnog postrojenja iz obnovljive energije, uređuju se pitanja garancije porekla, kao i osnivanje i vođenja registra obnovljivih izvora energije, prijema obnovljive energije u gasne sisteme i sisteme grejanja, kao i njenog povećanja u sektoru grejanja i hlađenja.

Koliko država subvencioniše projekte u vezi sa korišćenjem solarne, geotermalne i energije mora?

Hrvatska planira da nastavi sa podsticanjem proizvodnje električne energije iz OIE do 2030. godine s ciljem smanjenja emisija CO2 u energetskom sektoru, što ujedno znači i povećanje proizvodnje i osiguravanje veće količine električne energije za vlastite potrebe. Za postizanje tog cilja potrebno je unaprediti elektroenergetski sistem i osigurati sve tehničke preduslove da se planirani rast zaista i dogodi. U Nacionalnom planu oporavka i otpornosti predviđeno je 400 miliona evra za revitalizaciju, modernizaciju i digitalizaciju elektroenergetskog sistema. Na taj način omogućiće se bolji pristup novim elektranama s ciljem povećanja kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora za 1.500 MW do kraja 2024. godine. Tu je i Modernizacijski fond namenjen dekarbonizaciji industrije u vidu podrške ulaganjima u modernizaciju energetskog sistema i poboljšanje energetske efikasnosti. U novom Programu Konkurentnost i kohezija za finansijsko razdoblje od 2021. do 2027. godine za energetski sektor, pa tako i za mikrosolare i toplotne pumpe izdvojena su sredstva u iznosu od 279 miliona evra. Sredstva su namenjena građanima za osiguravanje njihove energetske samoodrživosti, uz smanjenje finansijskih izdataka za potrošnju energije u domaćinstvima.

Koliko je članstvo u EU doprinelo napretku Hrvatske u oblasti zaštite životne okoline i održivog razvoja?

Foto-ilustracija: Unsplash (matthias mullie)

U vreme kada je bila u procesu pristupanja EU, Hrvatska je intenzivno koristila tehničku pomoć TAIEX-a u prenosu znanja u području klimatskih promena za uspostavljanje EU sistema trgovanja, praćenja i izveštavanja o emisijama gasova staklene bašte (EU ETS). Ostvarili smo značajnu saradnju sa Slovenijom, zbog manje jezičke barijere. I nakon ulaska Hrvatske u EU i dalje je korišćen TAEIX instrument u primeni EU zakonodavstva. Pri donošenju i implementaciji EU zakonodavstva države članice učestvuju na tehničkim sastancima Komisije na kojima se razmatra primena svih obveza, kao i nove obaveze koje se propisuju sekundarnim zakonodavstvom EU. To je dobra prilika za razmenu iskustava i najboljih praksi, što doprinosi da se politike zaštite okoline i održivog razvoja uspešnije primenjuju.

Hrvatska je strateški usmerena na či – stu energiju, ali delom se snabdevate strujom iz nuklearne elektrane Krško. Kakva je budućnost ove elektrane?

U Hrvatskoj ulažemo značajne napore u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, nove tehnologije i u razvoj mreže za njihov prijem. Imamo polovinu nuklearne elektrane u Sloveniji i Hrvatska nema ništa protiv nuklearne energije kao niskougljeničnog izvora energije. Oko 16 odsto naše električne energije proizvedeno je u NE Krško i zainteresovani smo za uključivanje u projekat Krško 2, ako slovenačka strana odluči da nas pozove. Verujemo da je nuklearna energija čista energija, bez emisija CO2, te da može značajno doprineti dostizanju naših klimatskih ciljeva i dekarbonizaciji privrede.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Reciklažni centri za građane spremni na teritoriji Subotice

02.08.2023

bottles-gefc2ecf90_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (SatyaPrem)

Regionalna deponija je kompanija koja se bavi odlaganjem i ponovnim korišćenjem otpada sa područja Subotice.

Sistem upravljanja otpadom usmeren je na opštine Subotica, Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, a otpad koji ovde pristiže okarakterisan je kao otpad koji nije opasan.

Od prošle godine, nakon probnog rada, Regionalna deponija ima sve neophodne dozvole za rad. Kako se navodi na sajtu firme, područje za koje su zaduženi, čini više od 220.000 stanovnika, a prema izvršenim procenama, prosečna godišnja količina otpada po stanovniku u regionu iznosi 360-380 kilograma.

Ciljeve kompanije čini set aktivnosti koje se kreću od minimiziranja otpada na izvoru stvaranja, korišćenje otpada za proizvodnju energije, selekcije otpada po domaćinstvima, sve do zatvaranja postojećih deponija.

Pročitajte još:

Na Regionalnoj deponiji otvoren je Reciklažni centar gde će građani od sada moći da donesu otpad koji su prethodno sortirali u svojim domaćinstvima. Centri su otvoreni i u Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti, prenosi Vojvođanski.com.

Na Regionalnoj deponiji trenutno završi oko 67,5 odsto svog otpada iz Subotice, a očekuje se porast, s obzirom na to da će građani sada moći sami da dopreme svoj sortirani otpad.

Energetski portal

Popadić: Stara deponija „Vinča“ zatvorena, napravljeno novo postrojenje za preradu otpada

02.08.2023

Na crnoj tački Evrope, kako su nazivali deponiju „Vinča“, stari način odlaganja otpada odlazi u zaborav. Najavljeno je da će u oktobru početi proizvodnja toplotne i električne energije iz komunalnog otpada.

Marko Popadić, vršilac dužnosti direktora „Gradske čistoće“, rekao je za RTS da je stara deponija „Vinča“, višedecenicijski problem grada Beograda, zatvorena.

Napravljeno je, kako kaže, jedno novo savremeno postrojenje za preredu komunalnog otpada gde će se proizvoditi električna i toplotna energija.

„Pritisak na staru deponiju, koja je non-stop pravila požare, završen je i ona će, kada se pusti toplana i energana, biti potpuno sanirana“, rekao je Popadić.

Prema njegovim rečima, postoji veliki broj divljih deponija na teritoriji Beograda, pogotovu po obodima grada.

„Javno-komunalno preduzeće u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i Sekretarijatom za vanredne situacije, sanira te divlje deponije. U avgustu ćemo završiti ugovore koje smo potpisali za ovu godinu i očistiti preko 30 divljih deponija“, rekao je Popadić.

Pročitajte još:

Jedan od zadataka u narednom periodu jeste da se reši problem odlaganja otpada na mestima koja za to nisu dozvoljena.

„Za to postoje kazne, ali postoje i neke ideje na nivou Grada, da se uvedu dodatni vidovi kontrole, da se ta mesta obezbede kamerama koje će snimati vozila koja istovaraju otpad“, rekao je Popadić.

Istakao je da je na deponiji „Vinča“ takođe napravljeno jedno posebno odeljenje gde se prerađuje građevinski otpad.

„Mi smo i dalje u postupku u Gradu Beogradu da nađemo još dve, tri lokacije na koje bi se postavile mašine za preradu betona ili šuta koji bi kasnije mogao da se koristi za asfaltiranje puteva“, kaže on.

Inače, javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ obeležava 139 godina postojanja. U Ulici Mije Kovačevića broj 4 nalazi se od 1932. godine.

Izvor: RTS

Opština Odžaci smanjila potrošnju energije u javnom osvetljenju

02.08.2023

Odžaci pre i posle uporedo ista ulica — Foto: Dragan Đorđević

U skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije, Opština Odžaci je sprovela jednu od značajnijih mera za efikasnije korišćenje energije, primenom Predloga preporuka za smanjenje potrošnje električne energije i toplotne energije Ministarstva rudarstva i energetike, upotrebom LED osvetljenja koje smanjuje potrošnju. Rekonstrukcijom javnog osvetljenja na teritoriji Opštine Odžaci biće ušteđeno čak 76 odsto električne energije, što je značajno više od preporučenih oko 66 odsto, ili na trećinu dosadašnje potrošnje. Uz takve uštede je i kvalitet usluga pruženih građanima podignut na viši nivo, a električna energija se koristi racionalnije.

Zamenu dela sistema javnog osvetljenja i njegovo održavanje realizuje i samostalno finansira konzorcijum privatnih partnera, slovenačka kompanija PLC Interenergo doo Beograd, članica Kelag GmBH grupe, i mađarska kompanija Smart Energy Investment Kft, u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu.

Pročitajte još:

Na teritoriji opštine implementirano je 3.954 LED svetiljki Schreder, a na pojedinim lokacijama prvi put je postavljeno osvetljenje. Pojačana je osvetljenost saobraćajnica u delovima oko vrtića, škola i u centrima naseljenih mesta, čime je povećana bezbednost stanovnika prilikom kretanja ulicama. Odžaci su postali ekološki odgovornija lokalna samouprava, i procenjeno je da će projektom godišnje doći do smanjenje emisije CO₂ za oko 1.400 tona. Sprovođenjem pomenutih mera opština ide korak napred ka ispunjenju ciljeva održivog razvoja i sprovođenju „zelene agende“.

Implementacija novog osvetljenja rezultiraće uštedom od najmanje 38.000 evra godišnje u budžetu lokalne samouprave, bez ulaganja od strane opštine. Na ovaj način povećava se fiskalna stabilnost opštine, dok će višak električne energije omogućiti bolji energetski bilans cele zemlje, a dodatni prihod u slučaju izvoza ušteđene energije dodatno bi poboljšao bilans na državnom nivou.

„Kao neko ko je uključen u implementaciju projekta rekonstrukcije javnog osvetljenja u Opštini Odžaci, mogu izraziti zadovoljstvo činjenicom da je naša opština dobila savremenu javnu rasvetu. Novi sistem osvetljenja predstavlja tehnički napredan i održiv izbor, koji će doneti značajne uštede u potrošnji električne energije kao i finansijske uštede, ali će doprineti i efikasnosti i funkcionalnosti javnog osvetljenja. Sada imamo moderno i kvalitetno LED osvetljenje, koje odgovara potrebama i zahtevima današnjeg vremena, sa garantovanjem kvaliteta, ušteda i održavanja od strane privatnog partnera,“ rekao je Aleksandar Todorović, nadzorni organ Opštine Odžaci na ovom projektu.

Projektom javno-privatnog partnerstva obezbeđena je kvalitetna usluga javnog osvetljenja u Odžacima na period od 15 godina. Ovom rekonstrukcijom opština je pokazala odgovornost, stvarajući bolju budućnost za nove generacije i istovremeno pružajući primer drugima u stremljenju ispunjenju ciljeva održivog razvoja i ekološkoj odgovornosti, kao i sigurnijem i bezbednijem okruženju za svoje građane.

Izvor: Proglas

Najveća vetrenjača godišnje će električnom energijom snabdevati 80 hiljada stanovnika

01.08.2023

vetar — Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Sredinom prošlog meseca u rad je puštena najveća vetroturbina na svetu i to u Južnom kineskom moru.

MySE 16-260, naziv je vetrenjače čija snaga iznosi 16MW. Impozantne visine od čak više od 150 metara, ima prečnik rotora 260 metara.

Procenjuje se da će na godišnjem nivou proizvoditi oko 67 GWh električne energije, što je dovoljno za snabdevanje čak 80.000 stanovnika.

Dobijanjem ovolike količine enektične energije iz zelenog izvora, godišnje će se smanjiti emitovanje ugljen-dioksida za oko 55.000 tona.

Pročitajte još:

Sve ektremniji vremenski uslovi zahtevaju postavljanje stabilnijih konstrukcija koje mogu da izdrže velike udare vetra. Zato tim koji je radio na projektovanju i izgradnji ove vetrenjače konstrukciju napravio tako da ona može da podnese brzinu vetra od 178,5 milja na sat.

Neposredno nakon što je puštena u rad, južne kineske provincije pogodio je tajfun Talim usled kojeg je evakusan veliki broj ljudi, a vetrenjača je uspešno prošla prvi test.

Energetski portal

1...128129130...1.517 Page 129 of 1.517

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM