Kina unapređuje tehnologiju recikliranja kako bi se suočila sa izazovom baterija za napajanje

29.07.2023

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Kina, jedan od najvećih svetskih proizvođača i korisnika baterija za napajanje, suočena je poslednjih godina sa ogromnim porastom baterija za odlaganje, odgovarajući na izazov velikim naporima za reciklažu.

Kinesko ministarstvo industrije i informacionih tehnologija (MIIT) saopštilo je prošle nedelje da je ta zemlja izgradila više od 10.000 punktova za reciklažu baterija. U prvih pet meseci ove godine reciklirano je oko 115.000 tona baterija, što je više od ukupnog iznosa za prošlu godinu.

Međutim, kako piše Sinhua, nacionalni kapaciteti za reciklažu i dalje zaostaju za potražnjom na tržištu. Prema CCID konsaltingu, koji potpada pod MIIT, razgradnja baterija u Kini se značajno povećala od 2021. godine. Oko 277.000 tona baterija je povučeno iz upotrebe 2022. Očekuje se da će se taj broj povećati na milion tona godišnje nakon 2025.

Jedan od ključnih faktora za uspešno suočavanje sa ovim izazovom je napredak koji je postignut u tehnologiji reciklaže i njenoj primeni u industriji. Trenutno postoje tehnologije za obnavljanje komponentnih hemikalija iz energetskih baterija – kao što su nikl, kobalt i litijum – ali postoji prostor za poboljšanje i efikasnosti i kapaciteta.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema rečima Sin Guobina, zamenika ministra industrije i informacionih tehnologija, u Kini postoji mnogo kompanija za korišćenje i reciklažu, ali one imaju različite nivoe tehničke osposobljenosti.

Stopa oporavka resursa nikla i kobalta u naprednim kompanijama je oko 95 odsto, dok je za litijum takođe više od 90 odsto. Međutim, stopa reciklaže litijuma u nekim kompanijama može da se kreće od 70 do 80 procenata.

Istraživački tim sa Instituta Ćinghai koji se bavi proučavanjem slanih jezera pri Kineskoj akademiji nauka izmislio je novi način da se povrati više od 90 procenata litijuma iz litijum-jonskih baterija koje su povučene iz upotrebe, glavnog tipa baterije za napajanje. Tim je radio sa kompanijama za reciklažu na implementaciji ove nove tehnologije.

Primenili su tehnologiju membranske separacije za ekstrakciju litijuma kiselim luženjem, pri čemu je čistoća dobijenog litijum karbonata dostigla 99,69 procenata, što ima visoku komercijalnu vrednost. Stopa oporavka litijuma u celom procesu dostigla je 92,24 odsto.

Vang Min, vođa tima, rekao je da elektroliti i rastvarači otpadnih litijum-jonskih baterija sadrže organske rastvarače, posebno fluor, teške metale i druge štetne supstance. Ako se nepravilno odlože, naneće štetu i životnoj sredini i ljudima.

Nova tehnologija koristi proces fizičkog odvajanja kako bi se smanjila upotreba hemijskih reagenasa, čime se minimizira zagađenje i izbegava sekundarno zagađenje životne sredine tokom procesa reciklaže.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Institut za slana jezera Ćinghaj sarađivao je sa lokalnim kompanijama u provincijama Ćinghaj i Hebej na primeni tehnologije u novim projektima reciklaže. Projekat u Handanu, u provinciji Hebei, može da podnese 20.000 tona litijumskih baterija godišnje, a sada je započela faza instalacije i testiranja opreme.

Vladina odeljenja su takođe predložila politike koje će usmeravati kompanije za reciklažu u nadogradnji njihove tehnologije.

MIIT i druga relevantna odeljenja izdali su nacionalne standarde za baterije za napajanje, kao što su specifikacije i veličine, procedure rastavljanja i detekcija preostale energije. Takođe su promovisali jedinstveni sistem kodiranja za baterije i uspostavili nacionalnu platformu za praćenje i upravljanje, zajedno sa mehanizmom praćenja i nadgledanja za ceo životni ciklus električnih baterija.

Sin Guobin je rekao da je reciklaža električnih baterija od velikog značaja za stabilizaciju snabdevanja resursima, zaštitu životne sredine i ostvarivanje zdravog i održivog industrijskog razvoja.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Gde su najčistija kupališta?

29.07.2023

beach-plaža-more — Foto-ilustracija: Pixabay

Kupališta praćena širom Evrope pokazuju visok nivo kvaliteta vode. Oko 85,7 odsto kupališta je ocenjeno kao odlično, prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu.

U kupališta su ubrojane obale reka, jezera i mora, u zavisnoti od položaja države. Zemlje koje su pokazale izvandredno stanje vode su Austrija, Hrvatska i Grčka – čak 95 odsto.

Istraživanje je sprovođeno u 27 država EU, Švajcarskoj i Albaniji. U EU je praćeno preko 21.000 lokacija za kupanje, gde je najveći broj praćenih lokacija bio u Italiji, Španiji, Francuskoj, Mađarskoj i Danskoj. U Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Estoniji je kvalitet vode bio ispod 70 odsto, odnosno nešto manji u odnosu na druge zemlje, navodi se u izveštaju.

Pročitajte još:

Minimalni standard je postignut u skoro 96 odsto lokacija, zahvaljujući prethodnim godinama, kada su značajne snage i sredstva uložena da bi se održao ili poboljšao kvalitet vode. Između 2010. i 2015. godine, udeo kupališta u EU ocenjenih kao odlična porastao je na oko 87 odsto za priobalne vode, i 78-82 odsto za vode unutar zemalja.

Generalno, kvalitet reka i jezera je manji od priobalnih voda, jer je u njima zastupljenije samoprečišćavanje, govori izveštaj. Prošle godine je samo 1,5 odsto svih voda za kupanje bilo ocenjeno kao loše. Pre dve godine je 332 kupališta bilo lošeg kvaliteta, a 223 su ostala u takvom stanju 2022. godine.

Broj kupališta u EU obogaćen je sa još 107 lokacija između 2021. i 2022. godine, najviše u Poljskoj, Francuskoj i Portugalu.

Neke od najzagađenijih reka su Dunav, Sarno, Po, Rajna, Išmi i Temza.

Energetski portal

Menja se Zakon o bezbednosti saobraćaja – Novitet autonomna vozila

29.07.2023

traffic-saobraćaj-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nabeel Syed)

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim se štite ekonomski interesi zemlje i doprinosi boljoj bezbednosti saobraćaja.

Izmenjenim zakonskim predlogom se, pored ostalog, omogućava pravni okvir za testiranja autonomnih vozila na putevima, po čemu će Srbija biti jedan od lidera u Evropi, rešava pitanje deficita profesionalnih vozača s obzirom na to da se veliki broj mlađih vozača opredelio za rad u drugim državama, otklanjaju prepreke za prepravke upotrebljavanih motornih vozila, kada se prilikom njihovog uvoza utvrdi da nisu u potpunosti usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima, navodi se na sajtu Vlade.

Takođe, izmenama su obuhvaćene i odredbe o prelazu puta preko pruge, gde se, po ugledu na razvijene evropske zemlje, uvode dvobojni semafori koji su se pokazali kao efikasnije rešenje. U skladu sa tim je uvođenje novog signalnog pojma kojim se učesnik u drumskom saobraćaju informiše o tome da je uređaj na putnom/pružnom prelazu u kvaru i da je zato potrebna povećana opreznost.

Pročitajte još:

Ovim izmenama Zakona pojašnjava se i pojednostavljuje postupak utvrđivanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmera) i uspostavlja osnova za razvijanje tehnologije autonomnih vozila, a istovremeno se omogućava i sprovođenje Programa ePapir.

Kada je reč o kaznenim odredbama, pooštravaju se kazne za nepoštovanje znaka „obavezan smer“ za teretna vozila koja u tranzitu kroz Srbiju izbegavaju korišćenje auto-puta zbog naplate putarine, čime značajno štete putevima nižeg reda i ujedno ugrožavaju bezbednost saobraćaja na tim deonicama.

Energetski portal

Smederevo – Izgradnja rezervoara za 100.000 tona nafte

28.07.2023

U skladištu naftnih derivata u Smederevu grade se novi rezervoari u kojima će se čuvati ovi energenti. Prema rečima ministarke Dubravke Đedović u njima će moći da se skladišti ukupno blizu 100.000 tona nafte.

„Sve dodatne količine nafte i naftnih derivata koje možemo da obezbedimo i da skladištimo u Srbiji kao rezervu, znači dodatnu energetsku sigurnost za našu privredu i građane”, rekla je Đedović i dodala da investicija iznosi oko četiri milijarde dinara.

Ministarka je posle razgovora sa izvođačima rekla da radovi teku po planu i da su dva rezervoara gotovo u potpunosti izgrađena, a da će na četiri preostali građevinski radovi biti završeni do kraja godine.

„Sada moramo da se fokusiramo na prateću infrastrukturu, izgradnju neophodnih pumpnih stanica i rezervoara za vodu. Za to ćemo obezbediti dodatna sredstva da bismo što pre mogli i te dodatne investicije da završimo, kako bi novi rezervoari što pre ušli u upotrebu i počelo njihovo zapunjavanje. Na taj način podižemo naše rezerve naftnih derivata, pre svega obavezne, ali i robne rezerve, i podižemo sigurnost snabdevanja naših građana“, navela je ona.

Pročitajte još:

U NAREDNIH ŠEST GODINA 12 MILIJARDI EVRA ZA DOMAĆU ENERGETSKU INFRASTRUKTURU

Energetska kriza pokazala je koliko je neophodno da budemo energetski nezavisni i da imamo što veće sopstvene rezerve energenata, navela je Đedović i podsetila da su obavezne rezerve naftnih derivata povećane prošle godine 54 odsto u odnosu na 2021.

„Dodatne količine smo obezbedili i ove godine, i nastavićemo da na tome radimo. U ovom momentu iz različitih izvora imamo zalihe nafte i naftnih derivata za 91 dan prosečne potrošnje i ukoliko se desi neki poremećaj na svetskim tržištima, imamo veću sigurnost da te probleme možemo da prevaziđemo“, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Ona je dodala da u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom postoji obaveza povećanja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata i da će se narednih godina raditi na obezbeđivanju dodatnih skladišta, pre svega u vlasništvu države.

Energetski portal

Kompanija „PepsiCo“ obeležila završetak kampanje „Plus za planetu“ obaranjem Ginisovog svetskog rekorda

28.07.2023

Plus za planetu - promena počinje od tebe - struktura od plastičnih flaša1 — Foto: Promo

Kompanija PepsiCo s ponosom je objavila završetak kampanje „Plus za planetu – promena počinje od tebe“, koja je za cilj imala angažovanje i edukaciju zajednice o adekvatnom odlaganju plastične ambalaže.

Završetak kampanje obeležen je predstavljanjem najveće strukture od plastičnih flaša na svetu, postavljene preko veštačkog jezera na Adi Ciganliji. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je veliki broj medija, partnera, kao i ostalih zvanica, među kojima i je bio i predstavnik Ginisovih svetskih rekorda, nakon čije je procene utvrđeno da je ovom prilikom postavljen nov Ginisov rekord i sagrađena najveća struktura od plastičnih flaša na nekom jezeru na svetu.

„Veoma smo srećni što smo ovakvim performansom i obaranjem Ginisovog svetskog rekorda obeležili završetak kampanje „Plus za planetu – promena počinje od tebe!“. Kroz kampanju smo angažovali i edukovali zajednicu, zaposlene i okupili veliki broj partnera, sa kojima delimo istu viziju – a to je odgovornost prema okruženju u kome živimo. Za nas je ovo samo dodatna inspiracija da ovako nastavimo u budućnosti i trudimo se da podstičemo pozitivne promene u društvu“, izjavio je Marko Martinović, regionalni direktor prodaje u kompaniji PepsiCo.

U ime Sekopak-a, kao jednog od partnera, prisutnima se obratila generalna direktorka Violeta Belanović, i istakla važnost adekvatnog odlaganja ambalažnog otpada.

„Za Sekopak kao operatera, učestvovanje na projektu “Plus za planetu – promena počinje od tebe” predstavlja veliki izazov i zadovoljstvo što se zajednički trud isplatio. Na ovoj kampanji smo radili više od pola godine kako bismo poslali poruku zajednici o tome koliko je reciklaža važna. Na ambalažni otpad treba da gledamo kao na resurs koji nikako ne treba da završi u prirodi ili na deponiji. Naš cilj je da unapredimo primarnu selekciju u Srbiji i da zajedno učinimo našu zemlju čistijom i zelenijom“, istakla je Belanović.

Struktura, dugačka oko 250m i sačinjena od oko 57.000 flaša, biće izložena na jezeru u trajanju od jednog dana, nakon čega će biti uklonjena, a sva prikupljena ambalaža biće reciklirana i od nje će biti napravljena nova ambalaža ili predmeti od plastike. Kampanju su podržali JP Ada Ciganlija, Nacionalna geografija, Sekopak, MPC Properties, Ada Mall, kompanija Delhaize Srbija, Gorska služba spašavanja Srbije i Belgrade Office Park.

Kompanija PepsiCo ostaje predana sprovođenju održivih i društveno odgovornih projekata, te kroz PepsiCo Positive strategiju održivog poslovanja nastavlja podršku i aktivnosti usmerene ka zaštiti životne sredine, nastojeći da pomogne zajednicama da udruženi izgrade bolju i održiviju budućnost za naredne generacije.

Izvor: PepsiCo

Vrtić „Sunce“ na Beloj Zemlji dobio solarnu elektranu

28.07.2023

Nedavno su završeni radovi na ugradnji solarne elektrane na krovu vrtića “Sunce” na Beloj Zemlji. Reč je o donaciji, odnosno nagradi, koju je grad Užice dobio kroz projekat “Škole za bolji kvalitet vazduha”.

Solarna elektrana kapaciteta 8kW doprineće značajnoj uštedi električne energije i manjim računima tokom cele godine.

Ovaj vrtić je, po rečima Nade Jovičić gradske većnice za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam, odabrana jer se nalazi u mesnoj zajednici sa najviše sunčanih sati tokom cele godine.

“Solarna elektrana će tako imati makismalnu iskorišćenost, a vrtić maksimalne uštede električne energije. Grad je pored ove nagrade kroz projekat koji se realizuje od 2021. godine dobio i uređaje za monitoring kvaliteta vazduha, koji su postavljeni u dve srednje i jednoj osnovnoj školi u gradu, čime je poboljšan monitoring. Takođe u protekle dve godine realizovane su brojne radionice u kojima su uz posredovanje Kancelarije za mlade učestvovali upravo mladi i to je ono zbog čega smo nagrađeni. Uspeli smo da mlade uključimo u konkretne aktivnosti, poput revizije Plana kvaliteta vazduha, što će opet poslužiti kao praksa i za donošenje drugih značajnih dokumenata za grad Užice”, kaže Jovičić.

Pročitajte još:

UŽICE, RAŠKA I OSEČINA NAGRAĐENE ZA POSVEĆENOST UNAPREĐENJU KVALITETA VAZDUHA

Veselinka Jovanović, direktorka Predškolske ustanove Užice ističe da je vrtić “Sunce” jedan od tri objekta koji za grejanje koriste električnu energiju.

“Dobijanjem solarne elektrane ostvarićemo značajne uštede električne energije tokom grejne sezone, ali i tokom cele godine i svakako manje račune ka dobavljaču. Nastavićemo da zajedno sa gradom i donatorima radimo na unapređenju energetske efikasnosti u svim objektima”, ističe ona, navodi se na sajtu grada.

Za solarnu elektranu kompanija MT-KOMEX donirala je izradu projekta i izvela radove. Ova kompanija ove godine obeležava trideset godina od osnivanja firme. Tokom tri decenije poslovanja kompanija je izgradila i isporučila opremu za više od 180 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 60 MW.

Stručni tim kompanije izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruže punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Solarna elektrana je nagrada koju je Grad Užice dobio u okviru projekta “Škole za bolji kvalitet vazduha”, koji sprovodi UNICEF u Srbiji, uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma i omladine Srbije u partnerstvu sa Stalnommkonferencijom gradova i opština i lokalnim samoupravama.

Energetski portal

Država će pomoći poljoprivrednicima nakon vremenskih nepogoda

28.07.2023

363426417_604438161835720_1132807680680896441_n — Foto: Opština Šid

Poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena mogu da računaju na pomoć države u saniranju štete.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obišla je dva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opštine Šid, koja su pretrpela velike gubitke tokom nevremena.

Oni su razgovarali o gubicima sa kojima su se suočili zbog vremenskih nepogoda, ministarka je ponovila da će država stati uz poljoprivrednike i nadoknaditi im štetu, zbog čega je važno da se ona popiše.

Pročitajte još:

Tanasković je pozvala sve predsednike opština da se prijave za sredstva u okviru nacionalnog programa LID, jer ona mogu biti delom opredeljenja i za klimatske promene u

delu koji je prihvatljiv Svetskoj banci i Francuskoj agenciji za razvoj, sa kojima se ovaj projekat realizuje.

Prema njenim rečima, potrebno je to iskoristiti, naročito u delovima gde je šteta načinjena usled poplava ili nedavnih vremenskih nepogoda, navodi se u saopštenju.

Predsednik Opštine Šid Zoran Semenović je istakao da do sada procenjena šteta u toj opštini iznosi 14 miliona evra.

On je pozvao sve koji su pretrpeli štetu u poljoprivredi i na svojim objektima da se jave, kako bi se popisala šteta i kako bi se što pre reagovalo i izašlo sa konkretnim zahtevom pred Vladu Srbije da pruži pomoć.

Energetski portal

Srpska berza struje počela sa dnevnom trgovinom, šta to znači za snabdevanje

28.07.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Srpsko energetsko tržište napravilo je značajan iskorak u trgovini električnom energijom. Od ovog utorka SEEPEX Srpska berza električne energije počela je dnevnu trgovinu strujom.

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je uspostavljanje tog organizovanog unutardnevnog tržišta na neki način šlag na torti celokupnog tržišnog okvira vezanog za električnu energiju u Republici Srbiji.

“Tako da ovako bez ulaska u detalje, najkraće rečeno, to unutardnevno organizovano tržište znači da vi već u vremenskom roku od sat vremena unapred možete da fino pozicionirate svoju poziciju na tržištu. Tako da evo sad recimo do 8 sati ujutro vi možete da kupite ili prodate električnu energiju na organizovanom tržištu već za period od devet sati pa nadalje. I to je najkompleksniji segment organizovanog tržišta i ono što takođe je važno reći, naravno, da je uspostavljeno u skladu sa najboljom evropskom praksom, dakle koristi se takozvani M7 trading sistem koji se koristi u kompletnoj zapadnoj Evropi i u procesu spajanja tržišta“, kazao je Mladenović.

Prema njegovim rečima, to rešenje kliringa i finansijskog poravnanja je dalje kompletirano u saradnji sa nemačkim partnerima European Commodity Clearing, koja je najveća evropska klirinška kuća.

Pročitajte još:

Napominje da je situacija takva da se povećava potražnja struje, pa posledično i cene rastu.

“I sada je u Srbiji na tom našem velikoprodajnom tržištu referentna cena na dan unapred tržištu na nivou je od između 100 i 105 evra po megavat satu. Slično je i u regionu. Dok se očekuje, naravno, tokom avgusta i, naravno, u poslednjem kvartalu ove godine, i dalje rast cena na velikoprodajnom tržištu“, kaže Mladenović.

Srbija je, kaže, kompletirala tržišni okvir za trgovinu strujom, a „SEEPEX“, Srpska berza električne je prva, van Evropske unije, sa tako organizovanom tržištem struje u Jugoistočnoj Evropi.

Srpska berza struje je deo regionalne berze ADEX gde su joj partneri Slovenci i Francuzi, a zanteresovani su i da se priključe tako da ta regionalna berza jača i postaje važan igrač na evropskom energetskom tržištu električne energije.

Direktor berze kaže da to doprinosi sigurnosti snabdevanja, pospešuje investiranje u obnovljive izvore energije i diktira veleprodajne cene električne energije koje trenutno u čitavoj Evropi ponovo beleže rast.

Ističe da u Srbeksu ima 40 učesnika aktivnih i to su kompanije iz Srbije, regiona i uopšte iz EU.

“To je takozvana spot trgovina. Ona se svodi najviše na optimizaciju. Vi sad neke dugoročne balansne potrebe pokrivate na dugoročnom tržištu. Na spot tržištu vi imate situaciju da praktično optimizirate svoju poziciju i naravno kompanije koje se bave čisto trgovinom i obezbeđuju time profit. A naravno najveću likvidnost daju kompanije koje imaju i te proizvodne kapacitete. Kod nas su to naravno EPS, Elektroprivreda Republike Srpske, Elektroprivreda Crne Gore, takođe sve kompanije iz regiona su tu velike, iz Mađarske, iz Hrvatske i Slovenije. Ono što je zanimljivo imamo i prvu srpsku kompaniju koja se bavi agregacijom malih obnovljivih izvora energije“, navodi Mladenović.

Kaže da su zadovoljni jer imaju već 20 od 40 učesnika na dan unapred tržištu, već 20 učesnika je registrovano prvi dan za učešće – 16 učesnika je bilo aktivno, ulogovano na sistem.

“Očekujemo u narednim danima i mesecima da se ta likvidnost da polako raste“, napominje Mladenović.

Izvor: RTS

Pola miliona stabala polomljeno u Bačkoj Palanci tokom nevremena

27.07.2023

separation-drvo-tree — Photo-Illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Max LaRochelle)

Još nema zvaničnih procena štete od olujnog nevremena koje je prethodnih dana haralo Srbijom, ali je izvesno da su gubici ogromni. U Vojvodini, osiguravajuće kuće i lokalna komunalna preduzeća zatrpani su zahtevima za odštetu. Branislav Šušnica, predsednik opštine Bačka Palanka kaže za RTS da trenutno ima evidentiranih više od 3.100 objekata koji su pretrpeli štetu.

Na popisivanju štete od nevremena u opštini Bačka Palanka, angažovana je cela opština i svo ljudstvo iz javnih preduzeća. Postoje delovi grada koji već šest dana nemaju struju i vodu. Branislav Šušnica je gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio da trenutno ima evidentiranih više od 3.100 objekata koji su pretrpeli štetu.

“Imate tu prijava od 20-30 crepova, do onih ljudi kojima je nestao čitav krov, odnosno bukvalno su im se i na neki način kuće srušile. Tu smo da mi uradimo naš deo posla i da dovedemo uslove života do onog normalnog nivoa, kako u vodovodsnadbevanju, tako i u električnoj energiji. Više od 80 odsto stanovništva, pre svega Mladenova i Čelareva, gde je bila jako teška situacija u prethodnim danima, gde još određeni broj stanovništva nema električnu energiju, vodovodsnadbevanje smo doveli da svi imaju putem agregata, tamo gde nije moguće bilo putem elektromreže“, kazao je Šušnica.

Pročitajte još:

Navodi da je prva procena stručnjaka iz Vojvodina šuma takva da je na 700 hektara šume oko Bačke Palanke uništeno, polomljeno, pola miliona stabala.

“Tek ćemo da vidimo šta se očekuje dalje. Što se tiče samog stanja u poljoprivredi, građani dolaze u opštinsku upravu Bačke Palanke i dalje prijavljuju štetu koju ćemo mi preneti višim nivoima vlasti da vidimo na koji način možemo da pomognemo našem građanstvu. Da li će se nekad prebrojati broj stabala koji je polomljen u samom gradu ili u Čelarevu ili u Mladenovu, verovatno nikada“, navodi Šušnica.

Kaže da je među ljudima veliki strah.

“Ljudi ispred svoje kuće sami sad obaraju stabla. Toliki je strah jer sve što je moglo da padne u prethodne dve oluje to je srušeno, što je najveći problem to je srušeno po elektromreži, po njihovim stambenim objektima i, verujte mi, narod sam obara sad stabla, sve iz straha“, napominje Šušnica.

Sutra će, kaže, u Bačku Palanku doći i ministar Vesić kada će mu biti prezentovano koliku je štetu pretrpela opština Bačka Palanka i da se vidi šta može da se očekuje od pomoći Republike.

Izvor: RTS

Sve više temperature u gradovima – drveće deo rešenja

27.07.2023

drvo_u_polju — Foto-ilustracija: Pixabay

Ulaganja u ozelenjavanje, sadnju šume, drvoreda i parkova, postaće odbrambeni zid gradova u borbi protiv klimatskih promena.

Nedavno je prosečna temperatura planete Zemlje bila najviša od kada se vrše merenja. Naročito je pogođen pojas ekvatora, i države koje se tu nalaze. Međutim, gradovi širom sveta suočavaju se sa visokim temperaturama, jer klimatske promene pogoršavaju toplotne talase. Neki gradovi obarali su rekorde – Marakeš neverovatnih 46,8°C, a Peking je nepunih mesec dana, svaki dan imao preko 35°C, prenosi UNEP.

Poznato je da su gradovi tokom leta užareniji nego ruralni predeli. Temperatura je za nekoliko stepeni viša, nekada čak i do 9°C, što je posledica saobraćaja, betona, gustine naseljenosti, industrije, i drugih pojačanih aktivnosti koje su koncentrisane u gradovima.

Pročitajte još:

Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom, dostigli su preko 61.000 samo prošlog leta u Evropi. Do 2050. godine, otprilike 1.000 gradova moglo bi imati letnje proseke od 35°C, što je mnogo više od trenutnog broja, a time će oko 1,6 milijardi ljudi biti izloženo ovim promenama.

Pariz je jedan od gradova sa ambicioznim planovima u borbi protiv klimatskih promena. Na hiljade novih stabala već je zasađeno, a ideja je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

U Atini, pomoću akvadukta iz rimskog doba navodnjava se zeleni koridor dužine 24km koji vodi do centra grada, i učestvuje u rashlađivanju svojim listovima i vegetacijom.

I Hrvatskoj su u toku ove godine, u okviru Zelenog dogovora, takođe izdvojena sredstva za sadnju 33.000 novih sadnica koja će biti zasađena širom gradova.

Prema podacima UNEP-a, sadnja gradskog drveća mogla bi da pruži olakšanje od 1°C za 77 miliona pojedinaca. Tokom jednog toplog dana, jedno drvo može da rashladi kao dve kućne klime za 24h.

Energetski portal

Više temperature u okeanima – ekstremnije vremenske neprilike na kopnu

27.07.2023

jp-desvigne-9l7bcK5kAHs-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (JP Desvigne)

Foto-ilustracija: Unsplash (Philip Graves)

Kada razmišljam o posledicama klimatskih promena, do sada mi se činilo da se najviše osećaju tokom zime. Možda zbog toga što smo naučeni da uz Novu godinu i Božić vezujemo snežne dane, a sve su ređi. Iako su i leta toplija, drugačije se oseća jer vrućine očekujemo, pa koji stepen više nije toliko neočekivan. Da su zime sve toplije, a leta hladnija, možda bi se drugačija priča pričala. Ipak, moj godišnji odmor ovog leta demantovao mi je dosadašnja razmišljanja.

Na obali Dalmacije leta provodim celog života. Zahvalna na belom kamenu i čistom moru, ipak sam malo zavidila onima koji posećuju druge destinacije zbog jednog – kako je more prijatno toplo. Zimogrožljiva po prirodi, nikada nisam uspela da se naviknem na niže temperature Jadranskog mora. Zbog toga sam po navici prvi korak u susret moru napravila bojažljivo, a onda kako bi glasili senzacionalistički naslovi – dogodilo se čudo! More je po prvi put bilo dovoljno toplo za mene – veće sreće nema. Moja radost nije trajala dugo, zato što je kroz naredne dane temperatura vazduha bila toliko visoka, a dane i noći pratio je jugo koji mogu da objasnim ovako – zamislite veliki fen za kosu koji ispušta vreo vazduh od kojeg ne možete da dišete. I kada je jedini izvor osveženja moglo da bude more, ono je bilo na granici neprijatno toplog. Kako ne bih zaključak donela sama, razgovarala sam sa meštanima koji su mi potvrdili da ne pamte kada je toliko uzastopnih nedelja bilo bez kiše, zahlađenja i bure – hladnog vetra.

U istom trenutku, severnije i ne tako daleko od moje destinacije, dešavalo se nešto sasvim suprotno. Zagreb, Slavonski Brod, Beograd i druge gradove regiona pogađalo je snažno nevreme, koje je uzrokovalo gubitak ljudskih života, povrede, nestanak struje i velike materijalne štete.

Ono o čemu sam zapravo htela da pišem jeste fenomen El Ninjo, a kako bih približila njegovo objašnjenje, predstavila sam primer blizak nama. Zagrevanje Pacifika, poznato je zapravo kao El Ninjo, a porastom temperature u okeanima menjaju se vremenske prilike i na kopnu, dovodeći do toplotnih talasa i suša na nekim mestima, a na drugim do nevremena praćenim olujama.

Promena klime već se oseća toliko da su predviđanja da bi 2023. godina mogla da bude i najtoplija od kako se od sredine 19. veka prati temperatura, a naučnici kažu da je El Nino tek na početku.

Ekstremne promene klime podogile su i druge države širom sveta. Nedavno je u medijima kružila vest o Dolini smrti u Kaliforniji u kojoj je premašeno 50 stepeni, a klimatske katastrofe nisu zaobišle ni nama bliže države. Naime, Grčka ostrva Rodos, Evija i Krf suočavaju se sa požarima, koji su propraćeni najavom da će u narednim danima temperatura rasti i do 45 stepeni Celzijusa. Slično kao i u Hrvatskoj, delove Italije pogađaju različite ekstremne neprilike, pa dok se Sicilija bori sa požarima, Lombardija je suočena sa snažnim olujama.

I ako se klimatske promene tokom leta ogledaju u još višim temperaturama, jedna vest pokazala je i drugačiju mogućnost, pa je tako u delu Slovenije zabeležen drastičan pad temperature. Na planinskom vrhu Kredarica beleži se temperatura od jednog stepena Celzijusa, a kamere su snimile i snežne pahulje.

Ekstremne vremenske (ne)prilike postaju sve češće i intenzivnije, a naučnici ovakvim promenama pripisuju čovekov uticaj i povećanje efekta staklene bašte. Ako je za verovati da je fenomen El Ninjo tek na svom početku, a da nam već donosi velike negativne promene, akcija vlada na svetskom nivou morala bi da postane još hitnija i oštrija.

Katarina Vuinac

Proizvođači letnjeg voća u EU zabeležili pad 2022.

27.07.2023

organsko_voće_jagode — Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jessica Ruscello)

Prošle godine zabeležen je pad od 6,3 odsto ukupnog prinosa letnjeg voća u EU. Dinje, lubenice, jagode, breskve i nektarine, težile su 8,6 miliona tona. Ovo je smanjenje u odnosu na godinu ranije kada je bilo 9,2 miliona tona. Pad je uzrokovan, pre svega, manjim prinosom dinja i lubenica, dok je proizvodnja breskvi i nektarina bila u porastu (5,6 odsto), govore podaci Eurostata.

Španija i Italija značajni su proizvođači letnjeg voća u EU. Španija je doprinela sa skoro polovinom prinosa lubenica u EU (45,4 odsto), skoro jednom trećinom dinja (32,0 odsto), više od jedne četvrtine jagoda (27,3 odsto), a takođe njihove breskve i nektarine činile su 26,9 odsto u 2022.

Pročitajte još:

Odmah iza nje je Italija koja je obezbedila više od trećine dinja, breskvi i nektarina, i četvrtinu prinosa lubenice.

Poljska je na drugom mestu u proizvodnji jagoda (16,7 odsto ukupne proizvodnje u EU), Grčka je zauzela drugo mesto po proizvodnji breskvi i nektarina (27,1 odsto) i treće mesto po proizvodnji lubenica (12,4odsto), dok je Francuska bila treći najveći proizvođač dinje (18,8%). Nemačka je treća po proizvodnji jagoda sa 11,1 odsto ukupnog prinosa u EU.

Energetski portal

Koji obveznici moraju da plate eko taksu do 31. jula?

27.07.2023

Eko - biljka - list — Foto-ilustracija: Unsplash (vlad-kutepov)

Privrednici imaju još nekoliko dana do 31. jula, kada ističe rok za podnošenje prijava za plaćanje eko takse. U zavisnosti od negativnog uticaja koji preduzeće ima na životnu sredinu, kao i od vrste delatnosti, biće određena i visina takse.

Kriterijum za određivanje uticaja na životnu sredinu je pretežna delatnost preduzeća koja je registrovana u Agenciji za privredne registre. Takođe, na visinu takse uticaće i to da li firma po klasifikaciji spada u malo, srednje ili veliko preduzeće, ili je reč o preduzetniku.

Ako se vaša delatnost smatra malim zagađivačem platićete 5.000 dinara godišnje, ukoliko ste mikro pravno lice. Dalje iznos raste sa veličinom firme. Male firme platiće 50.000 dinara, srednja preduzeća 125.000 dinara, a velika pravna lica 500.000 dinara.

Pročitajte još:

Za nepoštovanje ove zakonske obaveze predviđene su novčane kazne od 10.000 do dva miliona dinara. Nadležni organi pre naplate kazne šalju podsetnik i upozorenje privredniku da izmiri svoju zakonsku obavezu.

Prema rečima poreskih savetnika, Uredba koja definiše naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine nije predvidela situaciju privremenog prekida obavljanja delatnosti za preduzetnika.

Foto-ilustracija: Unsplash (jan-kopriva)

„To znači da taksa za zaštitu i unapređenje životne sredine mora da se plati i u godini u kojoj je preduzetnik započeo prekid delatnosti, kao i u narednoj godini. Razlog je taj što se naknada plaća prema kriterijumima iz Uredbe, ali određuje se i prema prihodu iz prethodne godine, tačnije naknada ne sme biti veća od 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini“, objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović.

U poresku prijavu unosi se prihod ostvaren u prethodnoj godini. Tako preduzetnik koji je u ovoj godini započeo privremeni prekid obavljanja delatnosti tek za dve godine može da prestane da plaća naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Uredba o plaćanju eko takse počela je da se primenjuje od decembra 2019. godine. Rok za podnošenje prijave je 31. jul za svaku godinu za koju se prijavljuje taksa.

Prijavu za eko taksu ne podnose korisnici budžetskih sredstava, stambene zgrade, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkve i verske zajednice, kao ni lica koja ostvaruju prihode od delatnosti koje nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu.

Udruženja neće plaćati eko taksu?

Prema rečima Milene Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, pozitivno je to što se nacrtom izmena zakona o naknadama predviđa ukidanje eko takse za udruženja, što je u skladu sa prethodno izdatim mišljenjem ministarstva ekologije. Inače, prošle godine ovo udruženje je podnelo zahtev Ustavnom sudu da se ova taksa koja nema namenski karakter ukine, međutim zahtev je odbijen.

“U više navrata tražili smo njeno suspendovanje, ili da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter. Međutim, zahtev je odbijen, ali bi za udruženja ova naknada trebalo da bude ukinuta”, kaže Amon.

Izvor: Biznis.rs

Srbija ulaže 320 miliona evra u jačanje distributivne mreže

27.07.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

U Srbiji se stabilizovalo snabdevanje električnom energijom nakon prekida izazvanih vremenskim nepogodama poslednjih dana. Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, država će da uloži 320 miliona evra u jačanje distributivne mreže.

„Nevreme koje smo imali prethodnih dana u određenim delovima Srbije izazvalo je prekide u snabdevanju električnom energijom, najviše u Vojvodini. Hvala građanima na strpljenju kao i svim ekipama Elektrodistribucije koje su otklonile prekide i omogućile stabilno snabdevanje. Imali smo velike probleme u evidentiranju mesta na kojim je mreža pokidana. Započeli smo nove velike investicije u distributivnu mrežu u koju ulažemo 320 miliona evra kako bismo je ojačali, automatizovali i zamenili transformatore i stara brojila”, rekla je Đedović, navodi se na sajtu Ministarstva.

Prema njenim rečima nova ulaganja će pomoći u smanjenju gubitaka i biće lakše evidentirati buduće prekide.

Pročitajte još:

Đedović je podsetila da su prošle nedelje potpisani ugovori sa 131 lokalnom samoupravom kojima će se nastaviti projekat subvencionisanja radova na unapređenju energetske efikasnosti u domaćinstvima i da se prvi javni pozivi za građane očekuju u avgustu i septembru.

Ona se zahvalila građanima što se ponašaju odgovorno zbog ostvarenih ušteda električne energije u junu mesecu.

„U junu je blizu sedam odsto domaćinstava potrošilo manje električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine“, rekla je ministarka.

Energetski portal

1...130131132...1.518 Page 131 of 1.518

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM