Novi infrastrukturni projekti unapređuju pristup Zlatiboru

21.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Kalinin)

Zlatibor, jedna od najposećenijih planinskih destinacija u Srbiji, uskoro će dobiti obilaznicu koja će olakšati pristup planini, ali će i omogućiti lakši prolaz za one koji se ne zaustavljaju u ovom turističkom centru. Tokom poslednje posete gradilištu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakao je da je trenutno u izgradnji 1,6 km obilaznice koja će biti povezana s auto-putem Požega – Kotroman. Nakon ovog dela, planirana je izgradnja još jednog kilometra.

Ove godine, Vlada Srbije je izdvojila 450 miliona dinara za ovaj projekat, a sredstva ulaže i opština Čajetina. Kada obilaznica bude gotova, saobraćaj bi trebalo da bude efikasniji i za preusmeravanje, ali će se poboljšati i kvalitet vazduha, te zaštita životne sredine u regiji.

Pročitajte još:

Osim obilaznice, planirana je rekonstrukcija 15 km magistralnog puta prema Crnoj Gori, od Čajetine do Borove glave, počevši ove jeseni, saopšteno je na sajtu resornog ministarstva.

U saradnji s opštinama Čajetina i Priboj, ministarstvo planira uspostavljanje gondole između Tornika i Pribojske banje, koja će povezati turističke atrakcije i doprineti jedinstvenoj turističkoj ponudi regije.

Ministar je najavio gradnju brze saobraćajnice od Nove Varoši do Duge poljane koja će dodatno povezati ovu oblast s budućim auto-putem ka Crnoj Gori, ističući značaj zajedničkog rada državei lokalnih samouprava na ovim projektima.

Energetski portal

Poziv evropskim kompanijama sa cirkularnim rešenjima za zaustavljanje gubitka biodiverziteta

21.08.2023

voda-jezero-planina-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

Finski Inovacioni fond Sitra raspisao je poziv za evropske kompanije sa rešenjima za zaustavljanje gubitka biodiverziteta koristeći principe cirkularne ekonomije. Prijave će biti otvorene do 30. septembra 2023. godine i vrše se preko onlajn formulara, koji je dostupan ovde.

Izabrane kompanije naći će se na novoj listi, čija je svrha da pruži praktične primere na koji način problem gubitka biodiverziteta može da se reši pomoću kružnih rešenja kompanje, koje istovremeno uključuje uspešno poslovanje.

Nakon što se lista bude formirala, biće objavljena na Svetskom forumu cirkularne ekonomije (WCEF).

Pročitajte još:

Kompanije koje se budu našle na listi, dobiće priliku da predstave svoju priču međunarodnoj publici na Svetskom forumu cirkularne ekonomije 2024. godine, a pored toga, biće među prvima koji će dobiti priliku da pokažu kako kružna rešenja mogu da se koriste za generisanje poslova, rešavanje problema kupaca, uključujući istovremeno ubražavanje gubitka biodiverziteta. Na kraju, naučiće da prepoznaju i saopšte na koji način njihova kružna rešenja mogu da poboljšaju biodiverzitet.

Za prijavu se traže kompanije koje imaju najveći uticaj na prirodu, posebno one koje se bave proizvodnjom hrane i tekstila, kao i one u sektorima poljoprivrede, građevinarstva i šumarstva, navodi se na zvaničnom sajtu Finskog Inovacionog fond Sitra.

Više o kriterijumima izbora pročitajte ovde

Energetski portal

U PKS počeo drugi ciklus obuka za energetsku efikasnost u stambenim zgradama

21.08.2023

building-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekspertskom obukom trenera, u Privrednoj komori Srbije započeo je drugi ciklus treninga na temu „Uloga upravnika i lokalne zajednice u programu energetske sanacije stambenih zgrada’’, koji su namenjeni profesionalnim upravnicima zgrada. Obuke realizuje Privredna komora Srbije u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) u okviru USAID-ovog projekta „Bolja energija’’.

„Ekspertska obuka trenera obuhvata pripremu projekta iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u zgradarstvu. Polaznici će kroz ovaj ciklus obuka steći nova znanja o korišćenju softverskih alata za razvoj projekata energetske efikasnosti (EE), nabavkama, finansijskim alatima i analizama, kao i izradi studija slučaja za primenu obnovljivih izvora energije u stambenim zgradama, pripremi i realizaciji projekata u ovoj oblasti“, kaže Ivana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju Privredne komore Srbije.

Pročitajte još:

Ističe da je prethodne obuke završilo oko 400 profesionalnih upravnika, opštinskih energetskih menadžera i službenika lokalnih samouprava zaduženih za stambena pitanja, kao i da će u ovom ciklusu obuka, posebna pažnja biti posvećena rodnoj ravnopravnosti i socijalnoj inkluziji.

Aleksandra Stanivuković, vođa tima za energetsku efikasnost pri USAID-ovom projektu „Bolja energija“ kaže da je ovaj projekat usmeren na poboljšanje energetske efikasnosti u višestambenim zgradama na opštinskom nivou, kao i na povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Ističe da je odziv i zainteresovanost polaznika za prvi krug obuka bio iznad očekivanja, kao i da se nada nastavku saradnje i novim aktivnostima na projektu.

Drugi krug obuka biće realizovan od 5. do 14. septembra u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zaječaru, Nišu, Kragujevcu i Užicu.

Izvor: PKS

Uklanja se opasan otpad iz fabrike „Viskoza“ u Loznici, najveći deo biće odvezen u zemlje EU

21.08.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Ilja Nedilko)

Ministarstvo zaštite životne sredine počelo je u junu uklanjanja opasnog otpada iz fabrike „Viskoza“ u Loznici, a sa ciljem da se u tom gradu reše višedecenijski ekološki problem. Građane najviše raduje činjenica da će odavde konačno biti odvezena voda kontaminirana ugljen disulfidom, izuzetnom opasnom i zapaljivom materijom zbog koje je bilo brojnih problema i po živote ljude i po životnu sredinu.

Procenjuje se da je u krugu nekadašnje „Viskoze“ u Loznici više od 2.000 tona opasnog otpada. Najveći deo pronađen je u objektima u zatvorenom, a manji se nalazi na nekoliko lokacija na otvorenom u krugu fabrike. Ceo proces uklanjanje opasnog otpada iz „Viskoze“ započet je početkom juna po nalogu Ministarstvo zaštite životne sredine.

Najpre se radilo na uređenju terena, s obzirom na to da su svi objekti, pogoni, nekadašnje fabrike u potpunim ruševinama, a da je ceo prostor obrastao u visoku travu.

Proces uklanjanje opasnog otpada sprovode timovi obučenih ljudi koji poštuju najviše standarde bezbednosti kako bi ceo ovaj proces bio u potpunosti bezbedan i po ljude i po zaštitu životne sredine.

Pročitajte još:

Otpad se smešta u specijalizovane kanistere, a potom odvozi u skladišta gde će biti zbrinut do njegovog konačno uništenja i uklanjanja. Najveći deo otpada, kažu nadležni, biće odvezen u zemlje Evropske unije, a deo će ostati u našoj zemlju.

Građane Loznice, najviše raduje podatak da će odavde biti odvezena i voda koja je kontaminirana ugljen disulfidom, izuzetnom opasnom i zapaljivom materijom zbog koje je bilo brojnih problema.

„Značajno je iz razloga bezbednosti i zdravlja ljudi svakako, jer ovo je jedan istorijski problem, istorijski otpad koji je već godinama već na ovom prostoru. Sumporna kiselina, ugljen disulfid, natrijum hlorid, cink sulfat, to su samo neki od opasnih materija koje poseduju, a poseduje ih ‘Viskoza’ još“, kaže Miroslav Mijatović iz Udruženja građana „Pakt“.

Proces uklanjanja opasnog otpada iz kruga nekadašnje „Viskoze“ trebao bi da bude završen u naredna četiri meseci, ali nadležni kažu, da će se prevashodno voditi računa o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine.

Izvor: RTS

Ciljevi održivog razvoja i Afrika

20.08.2023

Afrika , pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (kamchatka)

U septembru će se održati drugi po redu Summit SDG od usvajanja Agende 2030, koji je posvećen njenoj implementaciji, odnosno ubrzanom napretku u sprovođenju 17 ciljeva održivog razvoja, a biće održan u Njujorku.

Posebna tema događaja odnosiće se na Afriku. Tim povodom, pomoćnica generalnog sekretarka i zamenica izvršnog direktora UNEP-a Elizabet Maruma Mrema, uputila je poruku u kojoj je skrenula pažnju na probleme sa kojima se suočava Afrika. Kako se navodi u njenom obraćanju objavljenom na sajtu UNEP-a, 1,4 milijarde ljudi ovog kontinenta suočava se sa perspektivom ekološke katastrofe u obliku trostruke planetarne krize u koju spadaju klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.

Posebno osetljiva i pogođena posledicama klimatske krize, ujedno je najmanje doprinela njenom nastajanju. Pomoćnica generalnog sekretara istakla je neke od posledica poput temperatura koje na ovom području rastu brže od globalnog proseka, kao i bržeg porasta nivoa mora. Podsetila je i na prirodne katastrofe, među kojima su i trogodišnja suša na Rogu Afrike ili ciklon Fredi. Osim klimatskih promena, ovaj kontinent suočava se i sa problemom gubitka biodiverziteta usled promene klime, zagađenja, krivolova, prekomerne žetve i drugog.

Pročitajte još:

Ovom prilikom, zamenica izvršnog direktora pozvala je globalnu zajednicu da pomogne Africi, ističući da ovaj kontinent ima samo deo novca potrebnog za borbu protiv klimatskih promena.

Koliko je ova tema važna potvrđuje i Afrička ministarska konferencija o životnoj sredini (AMCEN), koja je osnovana 1985. godine. Ovog meseca održana je devetnaesta redovna sednica od njenog osnivanja, a glavna tema je bila kako iskoristiti mogućnosti i unaprediti saradnju za rešavanje ekoloških izazova u Africi.

Veliki zeleni zid

Značajna inicijativa koja je okupila hiljade zajednica širom Afrike, ali i šire, jeste Veliki zeleni zid. Pokrenuta 2007. godine, ova inicijativa ima za cilj pošumljavanje ovog kontinenta od Atlantika do Crvenog mora. Pojas šume zamišljen je da bude širine 15 kilometara i dužine od 8.000 kilometara, sa idejom da se zaustavi širenje pustinje i obnovi oko 100 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine.

Iako je njena realizacija započeta, u čemu su pomogli donatori širom sveta, potrebne su dodatne podrške od strane svih vlada i partnera, na šta poziva i Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije.

Katarina Vuinac

VIŠESTRUKE PREDNOSTI BIOGASA – OD ENERGIJE DO ĐUBRIVA

20.08.2023

Obnovljivi izvori energije nezaobilazna su tema, naročito poslednjih godinu dana, a čini se, ipak, da se promišljanje o njima svodi na nekoliko izvora. Solarna energija mogla bi da zauzme prvo mesto, kao izvor dostupan široj upotrebi, a koji zahteva relativno jednostavniju i jeftiniju instalaciju. Za njim ide energija iz vetra, uz zahtevniji proces instalacije, ali velikog potencijala, u koji se sve više ulaže. Hidroenergija, iako često pominjan izvor, neretko se nalazi u negativnom kontekstu u pogledu ugrožavanja životne sredine. Pomenuti izvori jesu oni na koje se najčešće pomisli kada se govori o obnovljivoj energiji.

Zahvaljujući svojim geografskim karakteristikama, Srbija ima značajan potencijal za dobijanje energije iz ovakvih izvora. Među potencijalom nalazi se i biogas, prema kojem nije usmereno dovoljno pažnje, a čija korisnost ide čak i dalje od dobijanja same energije.

Šta je biogas, kako izgleda proces njegovog nastanka i koje su njegove prednosti u odnosu na druge obnovljive izvore, objašnjava naš sagovornik Goran Knežević, diplomirani inženjer elektrotehnike.

U FOKUSU:

Biogas predstavlja mešavinu gasova koja je nastala razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika. Ovaj proces naziva se anaerobna digestija, a mogao bi da se uporedi sa procesom varenja hrane u želucu krave. Biogas može da se proizvodi od gotovo svih ostataka organskog porekla, bilo da oni potiču sa farmi, poljoprivrednih gazdinstava, iz industrija, uslužnog sektora ili prehrambenih lanaca. Na ovaj način, osim rešavanja problema snabdevanja čistijom energijom, rešava se i problem otpada. Sa jedne strane, farme koje generišu organski otpad besplatno ili po izuzetno niskim cenama mogu da reše problem zbrinjavanja otpada, dok sa druge strane, zahvaljujući biogasnim postrojenjima, postoji mogućnost transformisanja otpada u električnu i toplotnu/rashladnu energiju, ili u biometan. Doprinos smanjenju zagađenja životne sredine pokazuje podatak da se sagorevanjem biogasa sprečava emitovanje metana u atmosferu, gasa sa čak 22 puta izraženijim efektom staklene bašte od ugljen-dioksida. Nadogradnjom biogasa do nivoa biometara izdvaja se ugljen-dioksid koji može da se koristi u staklenicima ili, recimo, industriji gaziranih napitaka. U objašnjenju procesa nastanka biogasa treba istaći da životinjski i biljni otpad sadrži visoki procenat belančevina, masti i ugljenih hidrata. Pri anaerobnom razlaganju ovakvih supstanci, koje se u osnovi može podeliti na četiri etape, i to na hidrolizu, acidogenezu, acetogenezu i metanogenezu, nastaje znatna količina gasa sa visokim procentom metana (40–65 odsto zapremine), koji se naziva biogasom (srednja toplotna moć 16,2 – 19,8 MJ/Nm3).

„Proces razlaganja počinje mehaničkim usitnjavanjem sirovina, koje se zatim više puta dnevno unose u hermetički zatvorene rezervoare, takozvane fermentore (digestore). Ceo proces se odvija na konstantnoj temperaturi, najčešće u opsegu 36–42 °C. Kapacitet fermentora je dovoljan da se sirovina u njima zadrži 30–60 dana, što prisutnim bakterijama omogućava efikasno generisanje biogasa. Nakon proizvodnje biogas se prečišćava, a zatim se sprovodi do takozvanog kogeneratora. Kogenerator je uređaj nastao spajanjem gasnog motora i generatora električne energije. Na ovaj način se proizvode električna i toplotna energija (toplotna energija je posledica hlađenja kogeneratora). Električna energija se zatim meri i predaje EPS-u, a toplotna/rashladna energija se može koristiti za sopstvene potrebe, ili dalju prodaju“, objašnjava Goran.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

EU posvećena napretku Srbije

19.08.2023

Evropska unija podržava projekte za poboljšanje kvaliteta života građana kroz unapređenje lokalne i poslovne infrastrukture, socijalne inkluzije kao i zaštite životne sredine, a tim povodom, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Nikola Bertolini posetio je projekte u Sokobanji, Paraćinu i Svilajncu, navodi se u saopštenju Media EU info.

Postrojenje za preradu voze za piće, jedan od projekata, 2019. godine rekonstruisano je uz pomoć EU sredstava kada je izgrađeno i preko 2.700 metara nove primarne vodovodne mreže. EU je u ovaj projekat uložila skoro 750.000 evra.

„Ovde u Sokobanji vidimo da se investicije realizuju u skladu sa potrebama. A kako je turistička opredeljenost Sokobanje važna za ekonomski razvoj ove opštine od suštinskog je značaja da se sačuva priroda i obezbedi stabilno vodosnabdevanje tokom cele godine, i takve projekte EU podržava“, rekao je Nikola Bertolini.

Prema rečima predsednika opštine Sokobanja Miodraga Nikolića, ovo je jedna od većih investicija EU u opštini koja im je pomogla u rešavanju pitanja vodosnabdevanja, a ono što sledi jeste izgradnja fabrike za otpadne vode, projekat koji je takođe podržan sredstvima Evropske unije kao i rešavanje pitanja separacije i skladištenja otpada.

Kako se navodi u saopštenju, u Paraćinu je predstavnik Delegacije EU obišao radove na izgradnji amfiteatra i dečjeg igrališta koje Evropska unija finansira sa 170.000 evra preko EU PRO Plus programa, kako bi se uredile javne površine u centralnom delu opštine.

„Drago mi je da tokom prve posete Paraćinu mogu da vidim kako se uz EU podršku realizuje ovaj važan projekat koji se tiče zelene urabnizacije’’, rekao je Nikola Bertolini i dodao da su razgovarali i o drugim projektima koji se tiču zaštite životne sredine, obrazovanja i ekonomskog razvoja a koji su važni za dalji razvoj opštine.

Prilikom obilaska projekata u Paraćinu, obišli su i industrijsku zonu „Zmič“ gde EU nastavlja podršku unapređenju poslovne infrastrukture kroz izradu tehničke dokumentacije koja će obuhvatiti putnu infrastrukturu, hidrotehničke i elektro instalacije i saobraćajnu signalizaciju.

U Svilajncu je Bertolini sa predsednikom Opštine, Predragom Milanovićem, obišao novoizgrađenu zgradu za socijalno stanovanje izgrađenu u okviru programa „Podrška Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koja je pružila novi dom za 25 porodica koje pripadaju najosetljivijim društvenim grupama.

Pored novoizgrađene zgrade, posetio je i Novu zonu privređivanja gde je EU investirala 200.000 evra u izgradnju pristupnih puteva i komunalne infrastrukture i tako pomogla dolazak novih investitora. Značajnu podršku od 2,7 miliona evra EU je obezbedila i za regulaciju korita reke Resave kako bi Svilajnac bio zaštićen od poplava, navodi se u saopštenju.

Prema njegovim rečima, opština koja je dobro razvijena bliska je Evropskoj uniji, a to je slučaj i sa Svilajncem.

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović, rekao je da je Evropska unija najveći donator opštini, što potvrđuje činjenica da bez tih sredstava opština ne bi mogla da se oporavi od poplava 2014. godine.

Energetski portal

Koliko su smanjene emisije u ekonomiji EU?

18.08.2023

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Emisije gasova staklene bašte u ekonomiji Evropske unije u prvom kvartalu 2023. godine iznosile su 941 milion tona ekvivalenta CO2, što je za 2,9 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, piše Eurostat.

Poređenjem istih perioda, u prvom kvartalu 2023. godine istovremeno je došlo do povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Gledajući prema ekonomskim sektorima, domaćinstva su odgovorna za 24 odsto emisija, industrija za 20 odsto, struja i snabdevanje gasom za 19 odsto, zatim poljoprivreda za 13 odsto i na kraju transport za 10 odsto emisija.

Prema podacima Eurostata, u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, najveći pad emisija zabeležen je u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom i to za 12,3 odsto, dok je u sektoru transporta došlo do najvećeg povećanja od 7,2 odsto.

Pročitajte još:

U prvom kvartalu 2023. godine u gotovo svim zemljama Evropske unije smanjene su emisije u poređenju sa istim periodom 2022. godine. Zemlje u kojima nije došlo do smanjenja emisija su Irska u kojoj je došlo do povećanja za 9,1 odsto, Letonija sa povećanjem od 7,5 odsto, zatim Slovačka sa 1,9 odsto, Danska sa 1,7 odsto, Švedska sa 1,6 odsto i Finska sa povećanjem od 0,3 odsto.

Sa druge strane države članice koje su zabeležile najveće smanjenje emisija su Bugarska i to za 15,2 odsto, Estonija za 14,7 odsto i Slovenija za 9,6 odsto.

Od 21 zemlje članice Evropske unije, koje su smanjile svoje emisije, 15 njih je istovremeno uspelo da to ostvari i povećanje BDP-a.

Energetski portal

ZNAKOVNI JEZIK OBOGAĆEN POJMOVIMA O ŽIVOTNOJ SREDINI: Sada je moguće ravnopravno učešće na konferencijama

18.08.2023

close-up-interpreter-teaching-sign-language — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Sricanje dugih, složenih naučnih pojmova ili nemogućnost učestvovanja u debatama o klimatskim promenama za gluvu decu, nastavnike i naučnike sada odlazi u prošlost.

Nove zvanične znakove na britanskom znakovnom jeziku (BSL) dobilo je oko 200 pojmova iz oblasti životne sredine i posvećeni su biodiverzitetu, ekosistemima, fizičkom okruženju i zagađenju. Postoji onlajn video video rečnik koji demonstrira termine.

Naučnici i stručnjaci za znakovni jezik, koji stoje iza ažuriranja ovih simbola, nadaju se da će novi vokabular omogućiti gluvim osobama da u potpunosti učestvuju u ovim diskusijama, bilo da se radi o naučnoj laboratoriji ili učionici.

,,Pokušavamo da stvorimo savršene znakove koji vizualizuju naučne koncepte’’, objašnjava dr Odri Kameron, vođa projekta znakovnog jezika na Univerzitetu u Edinburgu.

Kako je objasnila za BBC, preko 10 godina je bila uključena u istraživanje, išla na brojne sastanke, ali nikada nije bila zaista uključena jer nije mogla da razume šta ljudi govore.

Nastavnik biologije iz Glazgova Liam MekMulkin, koji je bio uključen u radionice za kreiranje znakova, objasnio je da je lepota znakovnog jezika, posebno za nauku, u tome što je to vizuelni jezik.

A, potom je to i ilustrovao. Iskoristio je znak za „fotosintezu„, jednu ravnu šaku koja predstavlja list, dok projektuje prste – poput sunčevih zraka – sa druge ruke.

,,Kada ovo uradim, pomeram ruku sunca prema ruci lista, možete videti da lišće apsorbuje energiju’’, objasnio je on.

Reči koje su nedostajale

Rečnik je dizajniran da podrži gluvu decu u školama. I, kako je objasnila Melisa (13), gluva učenica u redovnoj školi u Glazgovu, znaci zaista pomažu da razumeju šta se dešava oko njih.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Melisa je pokazala i razliku između napornog ispisivanja “gasova staklene baste” (G-R-E-E-N-H-O-U-S-E G-A-S-E-S) i korišćenja novog znaka koji uključuje pomeranje zatvorenih pesnica okolo poput molekula gasa u vazduhu.

,,Sa znakom vidim da se nešto dešava sa gasom’’, rekla je ona.

Mekmalkin, Melisin nastavnik nauke, takođe gluv, dodao je da ljudi koji čuju stalno uče i stiču znanje, ali gluvi propuštaju toliko informacija. Zato je toliko važno koristiti znakovni jezik na časovima nauke u školama jer omogućava gluvoj deci da uče na svom prirodnom jeziku.

Koliko je pozitivan uticaj na decu posvedočila je i dr Kameron, koja je ispričala da je posmatrala čas na kom su petogodišnjaci učili o tome kako stvari lebde ili tonu.

,,Učili su kako će stvari koje su manje guste plutati, što je prilično složeno“, a učitelj je koristio znak za ‘gustinu’ ’’, rekla je.

Doktorka je mislila da deca neće razumeti, ali kada im je posle predavanja postavljeno pitanje “zašto stvari lebde ili tonu” svi su koristili znak za gustinu i tada joj je bilo jasno koliki uticaj ovo ima na njih.

Profesor Džeremi Sanders, predsednik odbora za raznolikost i inkluziju Kraljevskog društva, koji delimično finansira projekat, izrazio je nadu da će ovi novi znakovi inspirisati i osnažiti sledeću generaciju studenata koji koriste BSL i omogućiti naučnicima da podele svoj vitalni rad sa svetom.

Izvor: EURACTIV

1...119120121...1.514 Page 120 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM