Održivost na zapadnom balkanu: put ka tranziciji

12.03.2025

Ngo-Minh-Tuan-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (Ngo Minh Tuan)

Western Balkans ESG Foundation je neprofitna organizacija koja je osnovana u aprilu 2024. godine sa sedištem u Beogradu, kao prva organizacija u regionu koja se fokusira na ESG (Environmental, Social, Governance) standarde. Njen osnovni cilj je podržati održivu tranziciju ekonomija zemalja Zapadnog Balkana integrisanjem ESG principa u svakodnevno poslovanje, javne politike i lokalne zajednice. Takođe, Fondacija se bavi unapređenjem transparentnog izveštavanja i obrazovanja u oblasti održivosti, smatrajući da su ove oblasti ključne za dugoročni razvoj regiona.

Fondacija se fokusira na četiri ključna područja. Edukacija je jedan od glavnih prioriteta. Razvijaju razne platforme za obuku koje se odnose na privatni i javni sektor, medije, fakultete i organizacije civilnog društva, sa ciljem podizanja svesti o ESG standardima. Njihova ESG platforma za e-učenje omogućava kontinuiranu edukaciju, dok bilteni pružaju najnovije informacije o ovim temama. Pored toga, Fondacija pruža podršku za implementaciju Evropskog zelenog dogovora, kao i za izgradnju ekspertize u specifičnim ESG oblastima.

Foto-ilustracija: Pixabay (Łukasz Winiarski)

– Izveštavanje je takođe ključni deo rada Fondacije. Organizacija pruža ekspertizu za nefinansijsko i ESG izveštavanje u skladu sa nacionalnim i EU regulativama, čime olakšava preduzećima da postignu transparentnost i usklađenost. Takođe, razvijamo sistem sertifikacije za stručnjake i kompanije, što im omogućava da merljivo postignu ESG ciljeve i time pokažu svoj napredak u implementaciji održivih praksi – objašnjava Milena Mićanović, suosnivač i direktor Fondacije.

Komunikacija i umrežavanje od esencijalne su važnosti za rad Fondacije. Povezivanje ESG stručnjaka i zajednica kroz jedinstveni eko-sistem omogućava razmenu iskustava i najbolje prakse. Zato su organizovali vebinare, radionice, okrugle stolove, a planiraju i godišnju ESG konferenciju. Fondacija se posebno fokusira na mala i srednja preduzeća, kao i na podršku mladim preduzetnicima i ženama preduzetnicama. Umrežavanje i edukacija ključni su za ubrzanje primene ovih standarda u regionu.

U narednim godinama, Fondacija planira organizaciju prve regionalne ESG konferencije, širenje ESG platforme za e-učenje i dalje razvijanje sistema sertifikacije. Takođe, žele da prošire svoju mrežu partnera i osnaže lokalne zajednice kroz obrazovanje i umrežavanje, doprinoseći tako održivoj transformaciji regiona. Kroz ove aktivnosti, cilj Fondacije je da postane ključni partner u procesu održive transformacije Zapadnog Balkana, promovišući standarde koji omogućavaju dugoročnu ekonomsku, društvenu i ekološku održivost u regionu.

U FOKUSU:

Izazovi u radu

Iako je rad Fondacije usmeren ka promociji ESG principa, postoji niz izazova s kojima se susreću. Specifične okolnosti regiona, u kojem ESG standardi još nisu dovoljno ukorenjeni, predstavljaju značajnu prepreku. Najveći izazov je niska svest o važnosti ovih tema. U mnogim slučajevima, ESG principi i održivost nisu prioritet u poslovnim praksama i politikama, što otežava njihovu implementaciju u svakodnevni rad kompanija i institucija. Mnoge organizacije, posebno mala i srednja preduzeća, koja čine osnovu ekonomije Zapadnog Balkana, nemaju dovoljno resursa, znanja ili tehničke podrške za usklađivanje s ESG zahtevima.

– Regulatorni izazovi igraju veliku ulogu. Iako zemlje regiona formalno teže članstvu u Evropskoj uniji, primena zakonodavnog okvira vezanog za ESG i održivost često kasni, usporavajući napredak prema ciljevima Evropskog zelenog dogovora. Takođe, postoje prepreke u zakonodavnoj usklađenosti, a nedostatak saradnje između privatnog sektora, javnih institucija, civilnog društva i akademskih krugova otežava kolektivni rad na ESG temama. Otpor prema promenama, bilo zbog nedostatka informacija ili straha od novih troškova, još uvek postoji, što je izazov sa kojim se Fondacija suočava u nastojanju da ubrza implementaciju održivih praksi – ističe ona.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Bugarska može da ima ključnu ulogu u razvoju projekta Zelenog energetskog koridora

12.03.2025

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Bugarska može da ima ključnu ulogu u razvoju projekta Zelenog energetskog koridora, uz dobro razvijen elektroprenosni sistem, međusistemske veze sa susednim državama i razvijenu infrastrukturu za skladištenje energije, istakao je Žečo Stanov, ministar energetike, tokom Desetog sastanka ministara u okviru Sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja i prenosa zelene energije.

Tom prilikom, ministar je naglasio da njihova zemlja od samog početka podržava ovu inicijativu i da započinje procedure za pridruživanje projektu. Bugarski energetski holding će se priključiti korporativnim diskusijama o predprojektnim istraživanjima i eventualno steći vlasnički udeo u projektnoj kompaniji.

Predstojeće velike investicije u digitalizaciju mreže, kao i planovi za razvoj projekata skladištenja energije – izgradnja novih pumpno-akumulacionih hidroelektrana (PVE), predstavljaju dodatnu prednog Bugarske. Ove elektrane, kako je istaknuo na sajtu Ministarstva energetike ove zemlje, ostaju jedne od najodrživijih tehnologija za proizvodnju i skladištenje zelene energije.

Pročitajte još:

Prema rečima ministra, očekivani efekat izgradnje novih kapaciteta za skladištenje između 30 i 50 GWh biće značajan ne samo za Bugarsku, već i na evropskom nivou. Inicijativa će omogućiti jugoistočnoj Evropi da iskoristi povećane mogućnosti za trgovinu zelenom energijom, razvijajući sektor obnovljive energije i jačajući energetsku sigurnost.

Projekat Zelenog energetskog koridora je strateška inicijativa između Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske za razvoj i prenos zelene energije.

Kako je istaknuto, partnerstvo ima za cilj jačanje nacionalne i regionalne energetske sigurnosti i povezanosti u crnomorskom regionu, diversifikaciju izvora snabdevanja i korišćenje potencijala za proizvodnju obnovljive energije u kaspijskom regionu. Prošle godine Savet ministara odobrio je sticanje udela od strane Bugarskog energetskog holdinga u zajedničkom preduzeću za realizaciju projekta.

Energetski portal

Znanje i inovacije kao ključ uspeha savremene poljoprivrede

12.03.2025

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Za uspeh savremene poljoprivredne proizvodnje, potrebni su edukacija i poslovanje zasnovani na znanju. Kako bi opstala i bila konkurentna u međunarodnim okvirima, neophodno je korišćenje tačnih i pravovremenih informacija. O ovoj temi, razgovarano je na prvoj međunarodnoj konferenciji „International Grain Forum”, koja je održana u Beogradu.

Preko 200 predstavnika kompanija iz zemlje i inostranstva, ali i stručnjaka koji dolaze iz sveta agrara, bankarstva, transporta i logistike, razgovaralo je o problemima finansiranja žitarskog sektora, kako u lokalnim, tako i u globalnim okvirima, kao i o mogućnostima za prevazilaženje trenutnih neizvesnosti u tom sektoru, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije, koja je pružila podršku u organizaciji događaja.

Tom prilikom, Vlado Kovačević, direktor Produktne berze Novi Sad, istakao je da je važno da se poljoprivrednici iz Srbije što više upoznaju sa savremenim trendovima kroz edukaciju.

On je naglasio da je potrebno početi od planiranja proizvodnje kako bi se ostvarile promene. U vezi sa tim, naveo je da je produktna berza organizovala niz kurseva vezanih za sticanje znanja i način planiranja setvene strukture, što je najvažniji momenat u prodaji poljoprivrednih proizvoda.

Pristuni su imali priliku da čuju iskustva iz Brazila o načinu finansiranja poljoprivredne proizvodnje. U toj zemlji, kako se navodi, 50 odsto proizvodnje u velikom obimu funkcioniše putem finansiranja unapred, pri čemu se budući rod na njivi koristi kao kolateral za obezbeđenje kredita.

Tokom panela, poljoprivredni proizvođači i ostali učesnici u lancu, od skladištara, prevoznika, prodavaca i otkupljivača, razmenili su stavove o stanju proizvodnje žita u svetu, najvećim problemima u sektoru logistike i transporta, kao i o pitanjima finansiranja proizvodnje i otkupa.

Pročitajte još:

Stevica Čarapić, regionalni direktor Mediteranske brodske kompanije (MSC) za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, koja je takođe pružila podršku u organizaciji događaja, govorio je o problemima i potencijalima izvoza žitarica, a tom prilkom istakao i izazove sa kojima se proizvođači i trgovci suočavaju prilikom otpreme žitarica u regionu.

Prema njegovim rečima, isporuka žitarica u kontejnerima na glavna tržišta za naše žitarice, do sada nije razmatrana kao mogućnost. Pod glavnim tržištima istakao je Bliski i Daleki istok, kao i Afriku, dodajući da MSC pokriva sve luke u tom delu sveta.

Dodao je da ta kompanija tek počinje sa plasiranjem žitarica iz Srbije, za koju smatra da ima izuzetno veliki potencijal.

Takođe, na događaju je bilo reči i o regenerativnoj poljoprivredi i prednostima koje donosi, kao i o sve većem uticaju klimatskih promena na svetske cene žitarica.

Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), istakao je značaj edukacije za poljoprivrednike, naglašavajući da na proizvodnju utiče mnogo faktora, među kojima sve značajniju ulogu imaju klimatske promene. Zbog toga je, kako kaže, važno da poljoprivredni proizvođači imaju sve relevantne informacije kako bi mogli da planiraju svoje poslovanje zasnovano na znanju.

Energetski portal

Rekordno interesovanje za drugi krug evropskih aukcija za proizvodnju obnovljivog vodonika

11.03.2025

Evropska banka vodonika organizovala je drugu aukciju za proizvodnju obnovljivog vodonika, koja je privukla 61 ponudu iz 11 zemalja Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Ukupna tražena finansijska podrška dostigla je više od 4,8 milijardi evra, što je četiri puta više od raspoloživog budžeta od 1,2 milijarde evra, koji obezbeđuje Fond za inovacije.

Projekti planiraju instalaciju elektrolizera ukupnog kapaciteta od oko 6,3 gigavata, što bi omogućilo proizvodnju više od 7,3 miliona tona obnovljivog vodonika u narednih deset godina. Ovaj obim proizvodnje pokrio bi sedam odsto ciljeva EU za proizvodnju obnovljivog vodonika do 2030. godine, u skladu sa planom REPowerEU. Među prijavljenim projektima, osam se odnosi na pomorski sektor, gde proizvođači vodonika imaju kupce iz industrije pomorskog transporta.

Proizvođači obnovljivog vodonika podneli su ponude za fiksnu premiju po kilogramu proizvedenog vodonika u periodu do 10 godina, pokrivajući razliku između proizvodne cene i iznosa koji su kupci trenutno spremni da plate.

Pored podrške iz EU fondova, pojedine članice koriste mehanizam „Aukcije kao usluga”, gde nacionalne vlade dodatno finansiraju projekte koji prođu EU aukciju. U ovoj rundi, Španija, Litvanija i Austrija obezbedile su ukupno 836 miliona evra iz svojih budžeta za dodatnu podršku projektima. Evropska komisija pozvala je i druge zemlje da iskoriste ovu mogućnost.

Evropski komesar za klimu, neto nultu emisiju i čistu industriju, Vopke Hukstra, naglasio je da veliki broj prijava pokazuje koliko je Fond za inovacije privlačan alat za podršku industrijskoj dekarbonizaciji u Evropi.

„Vodonik igra ključnu ulogu u smanjenju emisija u sektorima gde je dekarbonizacija teška. Njegov razvoj će ojačati evropsku industriju, dugoročnu ekonomsku stabilnost i globalnu konkurentnost”, izjavio je Hukstra.

Pročitajte još:

Naredni koraci i budući planovi

Evropska komisija planira da analizira rezultate ove aukcije i na osnovu stečenih iskustava pripremi uslove za treću aukciju, koja će biti pokrenuta do kraja 2025. godine.

Sredstva za podršku dolaze iz sistema trgovine emisijama (EU ETS), kroz koji se od 2020. do 2030. godine očekuje prihod od 40 milijardi evra. Fond za inovacije koristi ta sredstva za podsticanje ulaganja u napredne tehnologije sa nultim emisijama i tranziciju ka klimatski neutralnoj ekonomiji.

Evropska banka vodonika ima ključnu ulogu u ovom procesu, povezujući proizvođače sa kupcima i podstičući privatne investicije. Cilj je da do 2030. godine vodonik dostigne 20 miliona tona u energetskom miksu EU.

Na prvoj aukciji 2023. godine, 694 miliona evra iz Fonda za inovacije dodeljeno je za šest projekata proizvodnje vodonika koji se kvalifikuje kao obnovljivo gorivo nebiološkog porekla (RFNBO) – proizvedenog isključivo korišćenjem obnovljive električne energije.

Energetski portal

Opštinske zgrade u Čikagu napajaju se 100 odsto obnovljivom energijom

11.03.2025

Čikago je od 1. januara 2025. godine na svih svojih više od 400 opštinskih zgrada primenio potpuno snabdevanje iz obnovljivih izvora energije. Ovaj broj uključuje i dva međunarodna aerodroma, kao i gotovo 100 vatrogasnih stanica.

Kako prenose svetski mediji, najveći deo ove energije obezbeđen je iz njihove najveće solarne elektrane u Ilinoisu, koja ima kapacitet od 593 megavata i proizvodi količinu električne energije dovoljnu da zadovolji potrebe za preko 100.000 domaćinstava. Iz ove elektrane Čikago svoje opštinske zgrade napaja sa 70 odsto, dok preostalu energiju dobija kroz kredite za obnovljive izvore energije.

Ipak, treba istaći da je grad i dalje povezan sa regionalnom mrežom, koja se velikim delom oslanja na nuklearnu energiju. U 2022. godini, Čikago je sklopio sporazum kojim ne samo da kupuje obnovljivu energiju, već koristi svoju kupovnu moć da finansira nove projekte obnovljivih izvora. Ovo pomaže smanjenju emisije ugljen-dioksida i doprinosi razvoju novih izvora energije.

Pročitajte još:

Procenjuje se da će prelaskom na 100 odsto obnovljivu energiju ovaj grad smanjiti emisije ugljen-dioksida za skoro 300.000 metričnih tona godišnje. Slikovitim prikazom, ovo smanjenje jednako je uklanjanju više od 60.000 automobila sa ulica svake godine.

Ovakvom odlukom, Čikago se postavlja među vodeće američke gradove kada je reč o borbi protiv klimatskih promena.

Ova tranzicija započeta je pre oko 10 godina, a Čikago danas ima još ambiciozniji cilj – do 2035. godine svi objekti u gradu treba da se snabdevaju obnovljivom energijom.

Energetski portal

U susret jubilarnom 40. Međunarodnom znanstveno-stručnom skupu stručnjaka za plin

11.03.2025

20240508_101926 — Foto: Centar za plin Hrvatske

Centar za plin Hrvatske d. o. o. i Hrvatska stručna udruga za plin (HSUP), članica Međunarodne plinske unije (IGU), s ponosom najavljuju jubilarni 40. Međunarodni znanstveno-stručni susret stručnjaka za plin koji će se tradicionalno održati u Opatiji od 7. do 9. maja 2025. godine.

Prvo izdanje Međunarodnoga znanstveno-stručnog susreta stručnjaka za plin održano je davne 1985. godine u Novom Vinodolskom, dok su svi ostali susreti održani u Opatiji. Skup tradicionalno traje tri dana, a održava se svake godine u isto vreme, na istome mestu u Opatiji.

Naučno-stručna konferencija i izložba na temu prirodnog gasa i energetike temelje se na naučnim saznanjima, stručnim znanjima i iskustvima, odnosno na razmeni znanja tokom brojnih predavanja, okruglih stolova, panel-diskusija, kao i upoznavanja sa naprednom gasnom opremom poznatih proizvođača iz raznih krajeva Evrope i sveta.

Članstvom HSUP-a u Međunarodnoj gasnoj uniji (IGU) i učešćem brojnih predstavnika Udruženja, kao i domaćih gasnih stručnjaka u Radnim odborima IGU-a i na Svetskoj gasnoj konferenciji u organizaciji IGU-a, ostvareni su brojni kontakti i stručno povezivanje sa cenjenim inostranim stručnjacima. Stručne poruke Svetskih gasnih konferencija, koje su proizašle iz rada Radnih odbora, služile su kao temelj rada susreta gasnih stručnjaka u Opatiji. Zahvaljujući potpori poslovnih krugova i IGU-a, skup je osigurao pozivna, naučna i stručna izlaganja priznatih stranih i domaćih naučnika, menadžera i stručnjaka uz simultano prevođenje, što je omogućilo stalno sticanje znanja o najnovijim naučnim, tehnološkim i tehničkim dostignućima, kao i trendovima u gasnoj privredi Evrope i sveta. Zbornik radova opatijskih kongresa i zaključci skupa bili su osnova za dalje stručne rasprave, kao i za buduće planiranje i razvoj gasne i energetske privrede Republike Hrvatske i regiona.

Osim stručnjaka iz gasnih i energetskih kompanija, raznih projektnih i obrazovnih institucija, agencija i udruženja, na skupu su redovno učestvovali i novinari iz raznih medija usmerenih prema privredi, ekologiji i energetici.

Rezervišite svoj štand, predstavite Vaša najnovija dostignuća i tehnologije i pokažite koliko Vaša kompanija može doprineti gasnoj i energetskoj industriiji! Ovo je najbolja platforma za interakciju i direktnu komunikaciju s ciljanim tržištem iz Hrvatske i inostranstva.

Postanite sponzor ovog međunarodnog gasnog događaja! Sponzorisanje ovog događaja pruža Vam jedinstvenu priliku za stvaranje i jačanje poslovnih veza na dinamičnom i rastućem tržištu, kao i za promovisanje novih inovativnih proizvoda i rešenja međunarodnoj gasnoj i energetskoj zajednici.

Ako želite održati prezentaciju stručnog rada na jubilarnom 40. Međunarodnom plinskom susretu, rad možete prijaviti ovde. Predavače čine uticajni stručnjaci sa istaknutih evropskih univerziteta, kao i iz brojnih gasnih i energetskih kompanija.

Objavite oglas u zborniku! Zbornik radova podelićete se svim prijavljenim učesnicima gasne konferencije. Cene i uslovi oglašavanja i narudžbi dostupni su ovde.

Prijavite se kao učesnik ovde. Za rezervaciju smeštaja u Opatiji pogledajte ovde.

Izvor: Centar za plin Hrvatske

Japanski istraživači razvili plastiku koja se razgrađuje u moru za dan, vraćajući prirodi fosfor i azot

10.03.2025

more, plastika — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock - AI)

Japanski istraživači su razvili revolucionarni materijal koji ne predstavlja samo alternativu za tradicionalnu plastiku, već je i značajno održiviji od postojećih biorazgradivih materijala. Tim iz RIKEN Centra za nauku o nastajućim materijama (RIKEN Centre for Emergent Matter Science) objašnjava da je ovaj materijal plastika koja se u morskoj vodi potpuno razgrađuje za nekoliko sati, dok se u zemljištu razlaže za oko 10 dana.

Ono što ovu plastiku izdvaja od konvencionalnih, jeste ono što ostaje nakon njenog razlaganja. Tradicionalna plastika, čak i kada se razgradi na mikroplastiku, ostaje u prirodi stotinama godina i predstavlja ozbiljnu prijetnju za životnu sredinu. Mikroplastika može biti izuzetno opasna za živa bića.

S druge strane, istraživanje ove inovativne plastike pokazalo je da se nakon njenog razlaganja u zemljištu oslobađaju fosfor i azot, elementi koji deluju kao prirodno đubrivo za biljke. Objašnjenje netoksičnog uticaja ovog materijala, nalazi se u podatku da je plastika sačinjena od jedinjenja koja se koriste u prehrambenim aditivima.

Pročitajte još:

Naime, konvencionalne plastike sporo se razgrađuju jer se sastoje od velikih polimernih lanaca koji se teško razdvajaju. S druge strane, ova inovativna plastika koristi supramolekule, koji se sastoje od molekula povezanih slabim vezama. Zahvaljujući tome, ove veze se lako prekidaju, što plastici omogućava da se brzo vrati u svoj osnovni oblik, monomer koji ponovo može da se iskoristi.

Tim je prilikom proizvodnje kombinovao dva jednostavna monomera: natrijum-hekzametafosfata, koji se koristi u prehrambenim aditivima i đubrivima, i gvanidinijum-sulfata, koji može lako da se dobije iz prirodnih sirovina. Kada se ova dva monomera pomešaju u vodi na sobnoj temperaturi, formiraju dva sloja – tečni i gelasti. Sušenjem gela, dobija se staklasta, providna plastika. Iako je plastika otporna na vatru i toplotu, kada dođe u kontakt sa slanom vodom, ponovo se razlaže u monomere za svega nekoliko sati.

Ipak, ukoliko je potrebno da njena izdržljivost u morskim uslovima bude dugotrajnija, postoji mogućnost premazivanja ekološki prihvatljivim vodootpornim filmom.

Katarina Vuinac

Veliki projekat gasovoda na Aljasci: Nove odluke Sjedinjenih Država

10.03.2025

aljaska-sever-NOVO — Foto-ilustracija: Unsplash (Rod Long)

Iz Sjedinjenih Američkih Država nedavno je najavljen veliki projekat čiji je cilj povezivanje gasnih polja na severu Aljaske sa terminalom na jugu, gde će gas biti pretvoren u tečni prirodni gas (LNG) i isporučen azijskim tržištima.

Ideja o gasovodu iz ovog regiona nije nova, ali je ponovo oživela pod nazivom Alaska LNG i treba da obuhvati izgradnju 1.300 kilometara dugog gasovoda, koji će dnevno transportovati 100 miliona kubnih metara gasa do terminala u Nikiskiju.

Alaska LNG projektovan je sa jasnim ciljem – da osigura stabilne isporuke prirodnog gasa Japanu, Južnoj Koreji i drugim azijskim ekonomijama koje beleže rastuću potražnju za energentima. S obzirom na to da transport traje između sedam i devet dana, Aljaska može postati značajan izvoznik LNG-a.

Pročitajte još:

Osim što projekat može značajno smanjiti energetsku zavisnost SAD-a od uvoza, jer će se rezerve na Aljasci koristiti, istovremeno može doći do jačanja trgovinskih odnosa sa azijskim partnerima. Ovo menja i poziciju Sjedinjenih Država u konkurenciji sa drugim LNG izvoznicima, poput Rusije.

Kako navode svetski mediji, troškovi izgradnje gasovoda i terminala su ogromni, a dodatni izazov predstavlja i rivalstvo sa ruskim projektima na Arktiku, koji mogu uticati na konkurentnost Alaska LNG-a.

Iako se predviđa da prvi transporti LNG-a iz Aljaske neće početi pre 2030. godine, ovaj projekat bi mogao trajno izmeniti energetski pejzaž severnog Pacifika. Ukoliko bude uspešan, Alaska LNG će ne samo otvoriti nova radna mesta i ekonomske prilike za SAD, već i redefinisati energetsku saradnju između Severne Amerike i Azije.

Energetski portal

ULEZ u Londonu – Čistiji vazduh i sigurniji putevi za školarce

10.03.2025

dete_trotinet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)

Kao u većini velikih gradova, i u Londonu je drumski saobraćaj dominantan izvor zagađenja vazduha. Statistike pokazuju da jedno od 11 dece u Londonu ima astmu, a loš kvalitet vazduha dodatno pogoršava ovo stanje.

Upravo zbog toga su 2019. godine uvedene takozvane Zone ultra-niskih emisija (Ultra low emissions zone – ULEZ), što znači da je u ovim delovima grada intenzitet saobraćaja smanjen, dok vozači benzinaca i dizelaša moraju da plate oko 16 dolara dnevno.

Da bi otkrili na koji način se uvođenje ovih zona odrazilo na zdravlje dece, naučnici sa Univerziteta Kembridž i Univerziteta Kraljice Marije u Londonu sproveli su istraživanje o zdravlju dece u Londonu i Lutonu. Rezultati studije, koja je objavljena u časopisu BMJ Open, pokazuju da su mnoge porodice prešle sa vožnje automobilom na aktivne načine putovanja – čak 42 odsto dece, koja su ranije putovala automobilom, sada koristi bicikl ili ide peške.

Roditelji i nastavnici prijavili su poboljšanja u kvalitetu vazduha i manju učestalost simptoma astme kod učenika, dok su bezbednije ulice podstakle više igre na otvorenom.

Takođe, smanjenje upotrebe automobila otvara veće mogućnosti za aktivne vidove prevoza poput pešačenja i vožnje bicikla, čime se smanjuje rizik od gojaznosti i drugih hroničnih bolesti.

Prema podacima organa lokalne vlasti Transport za London (Transport for London), ULEZ je doveo do značajnog smanjenja zagađenja azot-dioksidom (NO2) – za 53 odsto u centralnom Londonu, 24 odszo u unutrašnjem Londonu i 21 odsto u spoljnim opštinama.

Pročitajte još:

Promena navika i izazovi prilagođavanja

Međutim, prilagođavanje novim pravilima nije bilo lako za sve. Porodice iz spoljnijih delova Londona, gde je javni prevoz manje razvijen i skuplji, suočavaju se sa teškoćama nakon uvođenja Zona ultra niskih emisija.

Nekim porodicama pomogla je finansijska podrška za zamenu vozila, ali mnogi i dalje troškove smatraju previsokim. Pojedine porodice sada koriste alternativne metode, poput parkiranja van ULEZ zone i nastavka putovanja pešice, dok su druge i dalje prinuđene da koriste automobil kao najpouzdaniju opciju.

Iako nema sumnje da je ULEZ igrao ključnu ulogu u podsticanju zdravijih i ekološki prihvatljivijih načina putovanja, autori studije naglašavaju potrebu za dodatnim ulaganjima u pristupačne i efikasne opcije prevoza koje će omogućiti svim porodicama da iskoriste prednosti ove inicijative.

Energetski portal

Ograničavanje cene brašna koštalo mlinare 150 miliona dinara

10.03.2025

brašno_jaja_oklagija — Foto-ilustracija: Pixabay

Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.

Dok je cena brašna na istom nivou već godinu i po, mlinarima su porasli troškovi proizvodnje: od cene pšenice preko cene energenata do minimalne cene rada.

Poslovno udruženje mlinarske industrije Srbije Žitounija već duže vreme upozorava na loš ekonomski položaj mlinara zbog ograničenja kilske cene brašna, a njen predsednik Zdravko Šajatović, rekao je za Danas da do pre nekoliko dana niko iz države nije odgovarao na njihove apele.

„U više navrata pisali smo Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima ukazujući na velike gubitke mlinara, ali oni na to nisu odgovarali. U četvratak, 6. marta, prvi put su nas zvali iz Ministarstva privrede i dogovorili smo se da sada u ponedeljak, 10. marta, idemo kod njih na razgovor”, najavio je Šajatović za Danas.

Istakao je da se nada rešenju s obzirom na to da su gubici mlinova koji proizvode mala kilska pakovanja brašna u poslednjih godinu i po iznosila 150 miliona dinara i dodao da je reč o 16 mlinova.

Šajatović je ukazao da država u poslednjih godinu i po dana nijednom nije menjala proizvođačku cenu, a u međuvremenu je, kako je istakao, inflacija iznosila najmanje 10 odsto, dok je pšenica od jula prošle godine posle žetve do danas poskupela više od 20 odsto.

Pročitajte još:

„Osim toga, već smo dobili nove ugovore za struju, od 1. aprila struja će poskupeti za 32 odsto, a podsetimo i da je u međuvremenu dva puta korigovana cena rada. Znači svi troškovi su otišli gore, a proizvođačka cena se nije menjala”, rekao je Šajatović.

Prema njegovim rečima, Žitounija je ranije tražila da se proizvođačke cene povećaju ili da se mlinarima isplati kompenzacija, ili da se uredba ukine.

„Uredba je inače doneta suprotno Zakonu o trgovini. Zakonom o trgovini, tačnije prema članu 39 na osnovu kojeg je Vlada Srbije donela uredbu, piše da u slučaju poremećaja cena i problema snabdevenosti tržišta, što nikada nije bio slučaj, ta uredba se može doneti sa važenjem do šest meseci. Međutim, ona traje godinu i po dana i još je produžena do avgusta”, ukazao je Šajatović.

Takođe, Žitounija je ukazala i da je uredba o ograničenju cene brašna više socijalno-demagoški doneta, jer, kako je naveo Šajatović, mesečna porodična ušteda na brašnu iznosi samo 23 dinara.

„Ovo pokazuje da je efekat minimalan, a proizvođači koji proizvode kilsko pakovanje brašna imali su značajne gubitke”, rekao je Šajatović.

On je naglasio i da država ne može da vodi socijalnu politiku na teret proizvođača i privrede, nego na teret budžeta.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Danas.rs

1...909192...1,670 Page 91 of 1,670

U FOKUSU:

Izazovi u radu

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Naredni koraci i budući planovi

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitaj još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Promena navika i izazovi prilagođavanja

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM