Elektromobilnost sve više postaje ključna komponenta savremenog saobraćaja, a Crna Gora, iako mala zemlja, prepoznaje značaj održive mobilnosti i koraka ka zelenijoj budućnosti. Razvoj putne infrastrukture i uvođenje električnih vozila nameću se kao nezaobilazni izazovi, ali i prilike za napredak. U razgovoru sa Miroslavom Mašićem, generalnim direktorom Direktorata za državne puteve u Ministarstvu saobraćaja Crne Gore, saznajemo kako se država postepeno kreće ka elektromobilnosti, koje su do sada preduzete mere i šta još treba učiniti kako bi se ovaj proces ubrzao.
Kako ocenjujete trenutne trendove uvoza i izvoza vozila u Crnoj Gori i koliki udeo u ukupnom broju vozila čine električna vozila?
– Na osnovu dostupnih podataka za 2024. godinu, može se zaključiti da Crna Gora i dalje pokazuje snažnu dominaciju konvencionalnih pogona u sektoru drumskog saobraćaja, kako u pogledu registracije, tako i u pogledu uvoza motornih vozila.
Kada je reč o registrovanim vozilima, dizel-vozila čine 78,5 odsto ukupne flote, dok benzinci učestvuju sa 20,1 odsto. Električna vozila su prisutna tek u simboličnoj meri, sa udelom od 0,2 odsto, dok hibridna vozila čine svega jedan odsto ukupnog broja registrovanih automobila.
Slična slika ogleda se i u strukturi uvoza vozila u 2024. godini, gde čak 84,62 odsto vozila koristi dizel-pogon, a 10,13 odsto benzin. Uvoz električnih vozila iznosi 0,92 odsto, što je nešto veći procenat u odnosu na njihov udeo u registracijama, ali i dalje ukazuje na veoma nizak interes za potpuno električne pogone. Značajnije učešće beleže i hibridna vozila (ukupno 4,18 odsto, sabirajući dizel-hibride i benzin-hibride), dok su vozila sa pogonom na benzin i plin gotovo marginalna (0,15 odsto).
Ovi trendovi pokazuju da energetska tranzicija u sektoru drumskog saobraćaja u Crnoj Gori još uvek nije ušla u zreliju fazu. Iako se može uočiti blago povećanje uvoza hibridnih i električnih vozila, njihova zastupljenost ostaje minimalna i ukazuje na potrebu za dodatnim ekonomskim i infrastrukturnim podsticajima.
U FOKUSU:
- Umetnost cveta – najlepši front ekološke borbe
- Program koji menja živote
- Od čađi do mastila – Kako zagađenje postaje alat umetnosti
Koje mere Ministarstvo saobraćaja preduzima u cilju promovisanja eko-mobilnosti i smanjenja emisije štetnih gasova u transportnom sektoru?
– U cilju promovisanja eko-mobilnosti i smanjenja emisije štetnih gasova, iz okvira svoje nadležnosti, Ministarstvo saobraćaja – Direktorat za drumski saobraćaj i motorna vozila, pripremilo je i usvojilo „Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o tehničkim zahtevima za vozila koja se uvoze ili prvi put stavljaju na tržište u Crnoj Gori (Sl. list CG, br. 5/2015, 63/2018, 10/2019 – Odluka US CG, 68/2020, 16/2021, 17/2024 – Odluka US CG i 43/2024)”, kojim se ograničava uvoz vozila starijih preko 15 godina, odnosno pravilnikom se zabranjuje uvoz upotrebljavanih vozila standarda EURO IV.
Dakle, izmenom i dopunom predmetnog pravilnika u Crnoj Gori se od 1. jula 2025. godine uvodi minimalni standard EURO 5 prilikom uvoza upotrebljavanih motornih vozila u Crnu Goru. Takođe, Ministarstvo zajedno sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) radi na izradi „Programa obnove voznog parka sa subvencijama za zamenu starog putničkog vozila za novo putničko vozilo”.
Ministarstvo svake godine dodeljuje nevladinim organizacijama (NVO) novčana sredstva za sprovođenje malih projekata koji imaju za cilj promovisanje zelenog saobraćaja i povećanje svesti građana o korišćenju javnog prevoza, bicikala, električnih trotineta i slično. Ministarstvo je do sada finansiralo više od 50 proje – kata i dodelilo više od 500.000 evra NVO sektoru.
Kakav je trenutni status projekta izgradnje auto-puta Mateševo–Andrijevica i kada se očekuje njegov završetak?
– Moderni i bezbedni putevi su preduslov za bolju unutrašnju i međunarodnu povezanost, kvalitetniju turističku pristupačnost, a samim tim i ponudu i celokupni ekonomski razvoj države. Prostorno-planskim dokumentom definisano je pet glavnih putnih pravaca, koje čine: auto-put Bar–Boljare, Jadransko-jonski auto-put, brza saobraćajnica duž Crnogorskog primorja, brza saobraćajnica Bijelo Polje – Pljevlja – granica sa BiH i brza saobraćajnica Podgorica–Nikšić–Žabljak–Pljevlja, u ukupnoj dužini od 624 km.
Ovih pet auto-puteva i brzih saobraćajnica razvijeno je kroz 19 deonica, koje predstavljaju samostalne građevinske i funkcionalne celine. Od ovih 19 deonica izgrađena je samo jedna, Smokovac–Mateševo, u dužini od 42 km. U skladu sa definisanom dinamikom, zaključenje Ugovora o projektovanju i izgradnji prve naredne deonice auto-puta, tj. deonice Mateševo–Andrijevica, planirano je u trećem kvartalu 2025. godine, nakon čega bi se stvorili uslovi za početak izrade glavnog projekta i izvođenje pripremnih radova, odnosno same izgradnje ove deonice. Uporedo s tim, potrebno je zaključiti Ugovor o kreditu i Ugovor o bespovratnim sredstvima, izabrati nadzor na projektu, kao i niz drugih aktivnosti, kao što je npr. eksproprijacija zemljišta.
Finansiranje će biti podržano od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) (kredit u iznosu od 200 miliona evra), kao i bespovratnim sredstvima iz EU fondova u iznosu od 150 miliona evra, jer je projekat deo indikativnog proširenja Transevropske transportne mreže (TEN-T) na Zapadnom Balkanu i Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata za Crnu Goru. Preostali iznos za finansiranje investicije obezbedio bi se iz državnog budžeta.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
