Zbog ključne uloge baterija, posebno u automobilskoj industriji, mnoge kompanije nastoje da započnu proizvodnju u Evropi. Najavljeni kapaciteti proizvodnje do 2030. godine prelaze dva teravat-sata godišnje. Ipak, prognoza Fraunhofer Instituta za sistemska i inovaciona istraživanja (ISI) ukazuje da ti kapaciteti premašuju stvarnu potražnju.
Prethodne godine su pokazale da je realizacija svih najavljenih projekata vrlo malo verovatna, pa je pomenuti Institut razvio metodologiju kojom se procenjuje verovatnoća realizacije najava o proizvodnji baterija i vrednuje rizik povezan sa tim projektima.
Rastuća potražnja za baterijama, pre svega iz sektora mobilnosti (npr. električna vozila), dovela je do značajnog povećanja potrebnih proizvodnih količina. Evropa, najviše zbog razvijene automobilske industrije, nalazi se pred velikom ekspanzijom kapaciteta za proizvodnju baterija. Trenutno, njen udeo u globalnim proizvodnim kapacitetima iznosi svega oko 10 odsto, dok evropska potražnja za baterijama čini čak 25 odsto svetske tražnje. Zbog toga je evropsko tržište u velikoj meri zavisno od uvoza baterijskih ćelija, posebno iz Kine.
Odustajanje od planova
S obzirom na procenjenu evropsku potražnju, koja bi do 2030. godine mogla iznositi između 800 i 1.300 GWh, najavljenih dva teravat-sata proizvodnih kapaciteta bi predstavljalo značajan višak.
„Jedan od razloga je što se tržište elektromobilnosti razvija sporije nego što se očekivalo. Pored toga, sve veći višak kapaciteta u Aziji dovodi do daljeg pada cena baterijskih ćelija. Početne teškoće prvih evropskih proizvodnih pogona dodatno su narušile optimizam i dovele do toga da su brojni najavljeni projekti već povučeni”, navode iz ISI-a.
Pročitajte još:
- Najveći solarni sistem na stadionu u Nemačkoj: 11.000 panela i baterijsko skladište od 3,4 MWh
- Pokrovac: Baterijska skladišta mogu smanjiti cene struje za 25 odsto do 2030.
- Globalno tržište baterija – Kina dominira, Evropa traži rešenja
Ističu da i pored brojnih izazova Evropa može biti konkurentna zahvaljujući političkim inicijativama poput nove Uredbe o baterijama (koja uključuje obavezu objavljivanja ugljeničnog otiska i propise o reciklaži baterija).
Trenutno su odloženi ili u potpunosti neuspešni projekti proizvodnje baterijskih ćelija u Evropi procenjuju na ukupno više od 700 GWh kapaciteta. Samo u Nemačkoj ti projekti dosežu oko 240 GWh. U Švedskoj je otkazano ili dovedeno u pitanje ukupno 110 GWh kapaciteta. U Rumuniji, Norveškoj i Velikoj Britaniji otkazani su projekti ukupnog kapaciteta do 30 GW, najčešće zbog slabe finansijske podrške ili nedovoljno razvijenog tržišta. Otkazane projekte imaju i Slovačka i Finska.
U studiji se navodi da će evropska proizvodnja baterija najverovatnije znatno zaostajati za najavama. Rezultati pokazuju da će se verovatno realizovati samo između 54 odsto i 75 odsto najavljenih kapaciteta, što bi do 2030. iznosilo između 1,2 i 1,7 TWh godišnje.
Kada se u obzir uzmu očekivana kašnjenja u izgradnji pogona, kao i niži proizvodni učinak zbog otpada u proizvodnji i ograničene iskorišćenosti kapaciteta, realan izlaz iz fabrika do 2030. procenjuje se na svega 0,8 do 1,1 TWh godišnje. Uprkos brojnim izazovima, studija ukazuje na smanjenje evropske zavisnosti od uvoza baterijskih ćelija.
Energetski portal
