Biogas od ključnog značaja za energetiku i budućnost

28.12.2023

Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti razvoja i podsticanja proizvodnje i upotrebe biogasa kao obnovljivog izvora energije. Udruženje je aktivni partner nemačkog udruženja Fachverband Biogas e.V. kao i član evropske biogasne asocijacije EBA – European Biogas Association. Sa Lidijom Carević, koordinatorom projekta sa Fachverband Biogas e.V. i menadžerom Udruženja razgovarali smo o potencijalima i upotrebi biogasa, njegovom značaju iz ugla cirkularne ekonomije, unapređenju razvoja, kao i šta pokazuje nemačka praksa.

Šta je biogas, kako se dobija i na koje sve načine može da se upotrebi?

Najjednostavnije rečeno, biogas je mešavina gasova koja se sastoji pretežno od metana, ugljen-dioksida i nekih drugih gasova u tragovima. Biogas se proizvodi u biogas postrojenjima, u procesu anaerobne digestije, od ulaznih sirovina, odnosno organskog otpada. Biogas se, po dobijanju, prečišćava te se dalje sprovodi do kogeneratora (u sklopu biogas postrojenja), gde se u procesu kogeneracije dobija električna i toplotna energija, a kao ostatak visokokvalitetno đubrivo koje može da se iskoristi i u organskoj proizvodnji. Trenutno sva postrojenja u Republici Srbiji rade po ovom principu.

Međutim, od biogasa može da se proizvodi i biometan. Tada se umesto na kogenerator, biogas odvodi na odvojenu jedinicu u kojoj se vrši prečišćavanje biogasa do nivoa metana. Tu se generiše biometan koji može da se ubrizgava u nacionalnu gasnu mrežu i koristi umesto zemnog gasa. Samo da napomenem da biometan ima iste karakteristike kao i zemni gas, sa velikim benefitom – zelenim poreklom.

Koji je potencijal biogasa?

Potencijali biogasa u Srbiji su izuzetno veliki. Mi smo tradicionalno poljoprivredna zemlja i čak 65 odsto površine Srbije čini poljoprivredno zemljište. Svi ostaci iz poljoprivrede, a ovde prevashodno govorimo o stajnjaku i žetvenim ostacima, su odlična sirovina za dobijanje biogasa.

Izvršili smo proračune i došli smo do podatka, da ukoliko bismo iskoristili sve ostatke iz poljoprivrede koji su dostupni u Srbiji, mogli bismo da instaliramo minimalno 500 MW iz biogasa, a ukoliko bismo sav taj biogas iskoristili za dobijanje biometana, kao odlične zamene za prirodni gas, mogli bismo da podmirimo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom. Dakle polovinu gasa koji koristimo u našoj zemlji možemo da proizvedemo sami iz otpada. Samim tim, biogas je od ključnog strateškog značaja za energetiku Srbije.

Pročitajte još:

Osim za energetiku, da li je biogas važan i za ekologiju i da li možemo da sagledamo njegov značaj i sa aspekta cirkularne ekonomije?

Najveći benefiti biogasa su upravo ekološki, a biogas je savršen primer cirkularne ekonomije. U biogas postrojenjima otpad dobija ekonomsku vrednost u obliku proizvedene električne i toplotne energije ili biometana. Jedini ostatak ovog potpuno zaokruženog procesa je visoko kvalitetno đubrivo. Drugog ostatka nema.

Biogas, osim što smanjuje upotrebu fosilnih goriva, kao i svi obnovljivi izvori energije, zbrinjava i organski otpad, kao što su ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, industrijski otpad, klanični otpad, otpad iz ugostiteljstva, pa je njegov značaj za ekologiju nemerljiv.

Kakva je trenutno situacija u sektoru u Srbiji, šta je potrebno za njegove dalje razvoj i šta možemo naučiti iz nemačke prakse?

Trenutno u Srbiji radi 39 elektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom oko 39 MW, dok je još 79 postrojenja u prvremenom statusu povlašćenog proizvođača, što znači da su u nekoj od faza izgradnje. Sektor biogasa u Srbiji je mlad, ali se jako brzo razvija. Za njegove dalji razvoj važan je, pre svega, multisektorski angažman i intenzivna saradnja sa sva tri resorna ministarstva, kako Ministarstva rudarstva i energetike, tako i Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede. Neophodno je definisanje dalje pravne regulative za biogas, ali i razmatranje zakonske podrške za proizvodnju biometana, u skladu sa trendovima u čitavoj Evropi, a sa ciljem sticanja većeg stepena energetske nezavisnosti.

Sva iskustva sa nemačkog sektora su nam izuzetno dragocena. Mi smo u drugom partnerskom projektu sa Fachverband Biogas e.V. i trenutno smo tamo gde je Nemačka bila pre otprilike 15 godina. Nemačka je lider u biogasu u Evropi, a u Nemačkoj radi čak 10000 biogas postrojenja.

Trenutno se u čitavoj Evropi rapidno razvija sektor biometana i to je nešto što bismo, što pre, trebalo da primenimo i u Srbiji, počevši od donošenja pravne regulative, kao i sistemske podrške proizvođačima biometana. To nije ni jednostavan, a ni kratak proces, ali benefiti će biti od strateškog značaja za našu zemlju i budućnost svih nas.

Izvor: Udruženje Biogas Srbija

ELEKTROMOBILNOST NA ABB NAČIN

28.12.2023

ABB_expands_US_manufacturing_footprint_with_investment_in_new_EV_charger_facility_2 — Photo: ABB

Drumski saobraćaj je jedan od velikih zagađivača životne sredine. Prema istraživanjima, iz izduvnih gasova u vazduh dospeva oko 60 odsto zagađujućih supstanci. Kako bi uticali na smanjenje zagađenja vazduha, potrebna su nam ekološki čista i prihvatljiva prevozna sredstva. Vozila na električni pogon nisu novost i sve ih je više na ulicama. Ipak, sigurno je to da su ljudi sve svesniji prednosti ovih vozila – ona ne emituju štetne gasove, a jeftinija su za održavanje u odnosu na vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje.

Kako se već godinama radi na elektrifikaciji saobraćaja, gotovo svi proizvođači automobila najavljuju da će u bliskoj budućnosti isključivo proizvoditi vozila na struju. Uz razvoj automobila na električni pogon neophodno je raditi i na razvoju i usavršavanju punjača za ova vozila. Kompanija ABB je svetski lider u proizvodnji elektropunjača, s najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje električnih vozila širom sveta.

U ovaj segment proizvodnje zakoračili su 2010. godine kada su predstavili svoj prvi punjač TERA 50 kW, a nakon dve godine na tržište plasiraju i TERA 51 i TERA 53, oba jačine 50 KW. Stručni tim kompanije intenzivno radi na razvoju punjača za električna vozila, tako ABB veliki preokret pravi 2017. godine kada predstavlja punjač snage od 150 ili 350 kW, koji je modularnog tipa, ali isto tako proširiv. To konkretno znači da se dodavanjem jednog energetskog ormana za napajanje povećava snaga punjača na 350 kW.

U FOKUSU:

Najbrži punjač na svetu

Brzo i lako punjenje automobila jedan je od zahteva vlasnika vozila na struju. Zahvaljujući Terra 360, najbržem punjaču kompanije ABB, moguće je dopuniti bateriju tako da za tri minuta punjenja možete da pređete 100 km. Ovaj punjač je koncipiran tako da istovremeno može da puni četiri automobila, što je velika prednost i za vlasnika punjača i za same korisnike. Njegov algoritam je takav da, ukoliko se puni jedan automobil, on može da isporučuje snagu od 360 kW, koju u ovom trenutku mogu da prime samo premijum automobili. Ukoliko se istovremeno pune dva, tri ili četiri automobila, punjač automatski preusmerava snagu, na 180 ili 90 kW. Inovativni sistem rasvete vodi korisnika kroz postupak punjenja i prikazuje stanje napunjenosti (SoC) baterije električnog vozila, kao i preostalo vreme pre završetka optimalne sesije punjenja.

Najbrži punjač električnih vozila na svetu takođe je prilagođen osobama sa invaliditetom i ima ergonomski sistem za upravljanje kablovima, koji pomaže vozačima da se brzo priključe uz minimalan napor.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Zrenjanin: pravo na energetski vaučer ostvarilo blizu 500 korisnika

28.12.2023

novac , pare — Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Komisija za energetske vaučere objavila je konačnu listu korisnika koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje subvencije – energetski vaučer za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanin.

Grad je Javni poziv za izbor korisnika raspisao sredinom novembra, a pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo je njih 260, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 165, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 64 građana.

Vrednost subvencije – energetskog vaučera iznosi 15.000 dinara, a može da se ostvari za utrošenu električnu energiju, gas ili isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja.

Grad Zrenjanin če prenos sredstava vršiti isključivo snabdevačima energenata, navedenim u zahtevu korisnika kome je Rešenjem gradonačelnika utvrđeno pravo na subvenciju, navodi se na sajtu grada Zrenjanin.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Simo Salapura je podsetio da je i Odlukom o budžetu za 2023. godinu nastavljeno jačanje socijalne komponente obezbeđivanjem sredstava za socijalno ugrožene sugrađane u smislu obezbeđivanja energetskih vaučera. Dodela ovih vaučera jedan je od načina pomoći koju mogu da ostvare građani sa najnižim primanjima, što je posebno od značaja kada je reč o nabavci ogreva i plaćanje računa za grejanje.

Prisećanja radi, Grad je Javni poziv za izbor korisnika raspisao i prošle godine kada je pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo njih 313, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 202, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 80 Zrenjaninaca.

Energetski portal

Srbija preduzima mere da se usaglasi sa odlukama konferencije COP 28

28.12.2023

poljoprivreda i životna sredina — Foto: pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove do 2030. sa Akcionim planom 2024 – 2026. Dokument sadrži 25 mera i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.

Naša zemlja sada ima klimatsku politiku s dugoročnim ciljevima i jasnim, konkretnim merama za postizanje ugljenične neutralnosti i klimatske otpornosti. Zvaničan dokument donet je i na nedavno održanoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Prvi put posle 28 godina, usaglašen je tekst koji poziva na napuštanje svih fosilnih goriva. Posle COP 28 vreme je za sledeći korak – da se priča ne završi na pozivu.

Reč je o prvom potpisanom dogovoru te vrste, a da uključuje sva fosilna goriva. I dok ga veliki proizvođači nafte, neformalno, sa Saudijskom Arabijom na čelu, nazivaju istorijskim, naučnici i predstavnici država, koje su na prvom frontu klimatskih udara, poput Alijanse 39 malih ostrvskih država, kritikovali su dogovor kao nedovoljno obavezujući.

„Izgleda da male ostrvske zemlje nisu bile u sobi kada ste rekli da je sve dogovoreno. Mi se oslanjamo na nauku celom dužinom teksta, ali onda se ustručavamo da se dogovorimo o aktivnostima koje su u skladu sa onim što nauka kaže da moramo da uradimo“, insistirla je El Rasmusen, predsedavajuća Alijanse malih ostrvskih zemalja.

PROČITAJTE JOŠ:

Govor Samoe pozdravljen je aplauzom i ovacijama mnogih delegata. Ključan cilj za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni je veći udeo energije iz obnovljivih izvora. Na trostruko uvećanje do kraja decenije obavezalo se 120 zemalja, među njima i Srbija.

„Ambicija Srbije je da se poveća udeo obnovljivih izvora energije, ali i enegretske efikasnosti. Jedino na taj način Srbija može da dostigne ciljeve koje je sebi zadala usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja, a to da upravo emisije gasova sa efektom staklene bašte od 2030. budu smanjene za 33,3 odsto“, navodi Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Ukorak sa klimatskim ciljevima, Evropska unija je, u poređenju sa prošlom godinom, smanjila količinu električne energije proizvedene iz fosilnih goriva za 23 odsto, a iz gasa za 13 procenata. Istovremeno, solarna proizvodnja porasla je 13 posto, a proizvodnja energije vetra za pet. Kojim tempom će Srbija sprovoditi energetsku tranziciju, zavisiće i od finansijske podrške.

Klimatski pametna infrastruktura životne sredine

„Preko pet milijardi su vrednosti različitih investicija u infrastrukturu životne sredine. Ono što je veoma važno, jeste da sve te investicije u puteve, u infrastrikturu, i za životnu sredinu i za ekonomski razvoj Srbije budu klimatski pametne, da uzmu u obzir promenjene količine padavina, promenjene suše i temperautre koje već sada znamo i koje su javno dostupne na portalu Ministarstva životne sredine“, naglašava Žarko Petrović iz UNDP Srbija.

Bez sprovođenja ciljeva konferencije u Dubaiju svet je na putu zagrevanja za oko 2,7 stepeni do 2100. godine. Na kraju najtoplije godine u istoriji merenja, naučnike brine nedoslednost u sprovođenju dogovorenih mera.

„U našoj zemlji su bile poplave od maja do juna, u toku leta smo imali superćelijsku oluju koja je napravila veliku materijalnu štetu, ali i odnela ljudske živote. To postaje naša realnost. Mi kasnimo za onim što je predviđeno kroz nauku, što bi trebalo da se urad, i da bismo ovaj proces zaustavili. Nauka je rezervisana prema svim ovim zaključcima, jer oni i dalje ostavljaju sivu zonu slobodnog tumačenja šta je potrebno da uradimo. A svi znamo šta je potrebno“, ističe prof. dr Vladimir Đurđević, sa Instituta za meteorologiju, Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Jesen za nama najtoplija je u Srbiji od 1951. U Beogradu je bila čak tri stepena toplija od bilo koje još od 1887. kada su počela merenja.

Zima je počela, a prognostičari veruju da će biti prava samo na planinama. Da bi se zagrevanje stavilo u okvire, neophodno je da napuštanje fosilnih goriva postane osnova politike svake države na svetu.

Izvor: RTS

Kakav je ekološki uticaj UN sistema

27.12.2023

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Godišnji ,,Greening the Blue Report 2023’’, izveštaj je istoimene Greening the Blue inicijative Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koja ima za cilj uključivanje i podršku UN sistema u tranziciji prema većoj ekološkoj održivosti u upravljanju njegovim objektima i poslovanjem. Ovaj izveštaj uključuje 57 entiteta iz UN sistema i šire, međutim nisu svi svi entiteti izvestili o svim oblastima ekološkog uticaja.

Ovogodišnji izveštaj obuhvata podatke za 2022. godinu za pet ključnih oblasti ekološkog uticaja: emisije gasova staklene bašte, otpad, zagađenje vazduha, voda i biodiverzitet.

Govoreći o emisijama gasova staklene bašte, neki od najavžnijih razultata istraživanja jesu da su operacije i postrojenja Ujedinjih nacija ukupno emitovale 1,4 miliona tona CO2ekv (ekvivalent ugljen-dioksida) po osobi. Gledajući prema različitim izvorima, 38 odsto su činila putovanja avionom, 47 odsto emisija došlo je iz objekata, dok je 15 odsto proizašlo iz drugih vidova prevoza. Ovde se može pomenuti i zagađenje vazduha, a u ovom delu istraživanja učestvovalo je preko 300.000 osoblja iz 54 entiteta. Podaci pokazuju da je sistem UN koristio ko 300 miliona litara goriva za svoje vozne parkove, ali i druge potrebe.

Kada je reč o otpadu, za ceo UN sistem po osobi prosečan generisan otpad iznosio je 321 kilogram. Ovde je obuhvaćeno 255.000 osoblja iz 49 entiteta.

Pročitajte još:

Prosečna potrošnja vode u okviru sistema Ujedinjenih nacija bila je 49 kubnih metara po osobi. Ovi podaci su dobijeni na osnovu izveštaja za 270.000 osoblja u 51 entitetu. Za sada se četiri odsto potrošene vode u UN sistemu reciklira.

Zaštita biodiverziteta postaje takođe sve važnije pitanje. Neki entiteti započeli su da sprovode analize njihovog uticaja na lokalni biodiverzitet. Treba reći i da je u 2021. godini usvojen Zajednički pristup integraciji biodiverziteta i rešenja zasnovanih na prirodi za održivi razvoj u planiranju i sprovođenju politika i programa Ujedinjenih nacija.

Upravljanje životnom sredinom, pokazalo je sledeće rezultate. Sedam entiteta UN ispunili su ili premašili kriterijume za implementaciju sistema upravljanja životnom sredinom, a još njih 15 su blizu postavljenog kriterijma.

Na kraju, kaža se govori o ljudskim resursima, 31 entitet ima dostupnu obuku iz zaštite životne sredine za svoje osoblje.

Preciznije, ,,Greening the Blue Report 2023’’ ističe uticaj na životnu sredinu više od 300.000 zaposlenih u 57 entiteta širom centrale, ali i terenskih kancelarija i operacija na terenu. Ovaj Izveštaj izrađuje se svake godine od 2009. godine, sa detaljnim opisima ekološkog otiska sistema Ujedinjenih nacija kao i naporima da se on smanji. Neki od ovih entiteta su Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Svetska meteorološka organizacija (WMO), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i druge.

Energetski portal

U Londonu najviše hrane u otpadu – Čak 19 odsto jestivo

27.12.2023

kontejner_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Jilbert Ebrahimi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Najveći pojedinačni materijal po težini pronađen u kantama Londona je otpad od hrane, pri čemu hrana čini 27 odsto ukupnog prikupljenog otpada, prema novom izveštaju organizacije ReLondon. Izveštaj je takođe identifikovao da je 19 odsto otpada od hrane još uvek bilo jestivo.

ReLondon tvrdi da količina otpada od hrane koja se nalazi u kontejnerima pokazuje važnost mera prevencije otpada i uvođenja prikupljanja hrane za reciklažu u preostalim londonskim opštinama gde to još nije dostupno, a što će postati obavezno od marta 2026. godine.

Izveštaj je prikupio nedavno dostupne podatke o sastavu otpada iz domaćinstava iz 22 londonske opštine. Kako je istaknuto, postoji “značajna razlika” u stopama prikupljanja između sistema prikupljanja otpada sa trotoara i zajedničkih sistema prikupljanja, s tim što se 21 odsto materijala koji bi mogao biti recikliran stavljalo u pogrešne kontejnere na trotoarima u poređenju sa 51 odsto reciklabilnih predmeta u zajedničkim objektima.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Jin)

ReLondon je takođe otkrio da plastična folija čini oko 7 odsto preostalog otpada Londona, što odgovara 114.000 tona materijala godišnje. Papir i karton zajedno čine 21 odsto kućnog otpada, plastika 11 odsto, staklo 10 odsto i pelene 5 odsto.

Količina plastične folije pronađene u kantama Londona predstavlja priliku za poboljšanje stopa recikliranja nakon što postane obavezno prikupljanje tih materijala od marta 2027. godine, ukazuje ReLondon.

Na osnovu trenutnog sastava i postojećih usluga za suvo mešano recikliranje, recikliranje otpada od hrane i baštenskog otpada pokazuje da se 67 odsto otpada na trotoarima i 62 odsto zajedničkog otpada potencijalno može reciklirati. Za oba tipa otpada, trećinu ukupnog otpada čine suvi reciklabilni materijali.

Izvor: Cirkularna ekonomija

ENERGETIK ENERGIJA – POUZDAN PARTNER

27.12.2023

Riccardo energetik presentation — Foto: Energetik energija

Zaslužiti poziciju najvećeg regionalnog distributera fotonaponskih materijala iziskuje ne samo dostupnost raznovrsnih proizvoda i usluga već i iskreno razumevanje potreba klijenata koje rezultira dugogodišnjom lojalnošću. Energetik energija d.o.o. kompanija je koja svojim poslovanjem iznova potvrđuje zbog čega se nalazi upravo na ovoj poziciji. Dostupnost pouzdanih i raznovrsnih invertora, fotonaponskih modula i montažnih sistema jeste nešto što ova kompanija može da ponudi svojim klijentima. Nit koja ih razlikuje od drugih distributera jeste napor da svojim klijentima postanu pravi partner, zadovoljavajući njihove specifične potrebe, uključujući razumevanje problema i izazova sa kojima se suočavaju svakodnevno.

Biti uspešan distributer podrazumeva znanje o tome šta klijenti žele, odnosno razumevanje lokalnih propisa i poznavanje njihovih preferencija i tradicija. Ono po čemu se izdvajaju jeste pomoć na koju klijenti mogu da se oslone tokom celog procesa, od početka planiranja projekta do rešavanja problema i dalje. Poštovanje vremena veoma je važan aspekt poslovanja ove kompanije, zbog čega se trude da korisnicima obezbede odgovor na upite što efikasnije, bez čekanja dužeg od jednog dana.

Posvećenost izvrsnoj korisničkoj podršci predstavlja osnovni deo identiteta kompanije Energetik energija d.o.o. Glavnu ulogu u ostvarenju dobre prakse ima tim stručnjaka, koji čine profesionalci sa iskustvom od 20 godina u poslovima na krovovima i u administrativnom radu za solarnu instalaciju. Klijentima nude personalizovanu podršku pri odabiru proizvoda, bilo da je reč o izboru sistema za skladištenje, punjačkih stanica, bilo toplotnih pumpi i rešenja koja razumeju specifične potrebe svakog pojedinca uzimajući u obzir lokalni jezik, tradicije i izazove.

U Fokusu:

Povezanost klijenata i zaposlenih je ključni aspekt u njihovom poslovanju zato što teže ka tome da budu lokalna i omiljena kompanija koju zajednica prihvata. Štaviše, kako rastu, njihov fokus na ukorenjenost u lokalnu sredinu će ostati snažan. Kao odgovor na pitanje šta klijenti mogu da očekuju kada je reč o stručnom timu – jeste da pronađu nekoga ko je sličan njima.

Kako bi podršku dodatno približili klijentima, kompanija je izdala 2023 VODIČ ZA BATERIJSKE SISTEME, kao teorijski uvod u ovu temu, a korak dalje ponudili su i STORAGE MAP. U ovom praktičnom dokumentu nalaze se tabele sa podacima o kompatibilnim invertorima i baterijama, svim mogućim kombinacijama, tipovima sistema: hibridne ili AC veze, vrstama mreža – trofazne ili jednofazne, zatim informacije o garanciji proizvoda u godinama i procentu preostalog kapaciteta, kao i sve podatke o snazi i kapacitetu skladištenja. Upotrebom ovog alata korisnici štede mnogo vremena pri pravljenju novih kombinacija i istraživanja, a sa ovim znanjem odgovori njihovih instalatera na pitanja klijenata biće značajno efikasniji i pouzdaniji.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

OTP banka prva banka u Srbiji potpisnica Principa UN za odgovorno bankarstvo

27.12.2023

OTP banka postala je zvanični potpisnik UN principa za odgovorno bankarstvo – jedinstvenog okvira za održivo bankarstvo razvijeno kroz saradnju između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP, FI). Ovim potpisom OTP banka ujedno je postala i prva i jedina banka u Srbiji članica UN inicijative, čime se obavezala da će biti dosledna u svojim strategijama održivosti, da će raditi u pravcu usvajanja i implementacije održivih praksi kao osnove svog poslovanja, uz istovremeno očuvanje održivih finansija na najvišem nivou. UN principe za odgovorno bankarstvo do sada je potpisalo više od 300 svetskih banaka.

UN principi za odgovorno bankarstvo predstavljaju glavni okvir kojim se obezbeđuje usklađenost strategija i praksi banaka sa vizijom društva za budućnost, a u skladu sa Ciljevima UN za održivi razvoj i Pariskim klimatskim sporazumom. Prema ovim Principima, banke potpisnice identifikuju i vrše merenje društvenog i ekološkog uticaja svojih poslovnih aktivnosti, postavljaju i rade na ispunjenju ciljeva u oblastima u kojima imaju najviše uticaja, ali i redovno izveštavaju javnost o svom progresu u ovom segmentu. Principi obezbeđuju osnov po kome banke mogu sistemski da razumeju rizike i iskoriste prilike koje nastaju iz tranzicije ka održivijim ekonomijama.

„Potpisivanje principa UN za odgovorno bankarstvo predstavlja ne samo krajnju, nego i iskrenu potvrdu naše posvećenosti i usmerenosti na kreiranje pozitivnog uticaja u društvu i zajednici u kojoj poslujemo. Principi odgovornog bankarstva precizno i sistemski definišu ulogu i odgovornost banaka u oblikovanju održive budućnosti, za šta se mi u OTP banci zalažemo i za šta smo se ovim potpisom i deklarativno obavezali. Liderska pozicija na lokalnom tržištu, tendencija da budemo regionalni lider u finansiranju održivog i postepenog prelaska na niskougljeničnu ekonomiju, ali i podrška kulturnim, naučnim, sportskim i socijalnim projektima od nacionalnog značaja i transparentnost u izveštavanju prirodno su prethodili odluci da postanemo potpisnik inicijative koja na globalnom nivou to uređuje i afirmiše. Čast nam je što smo u društvu onih koji žele da doprinesu da bankarstvo menja svet na bolje“, rekao je Predrag Mihajlović, CEO i predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija.

Pročitajte još:

Poseban značaj Principa UN za odgovorno bankarstvo je i to što ukazuju i na načine kroz koje bankarski proizvodi, usluge i međusobne saradnje mogu da podrže i ubrzaju promene neophodne za postizanje zajedničkog prosperiteta za sadašnje i buduće generacije. Pristupanjem ovoj inicijativi, banke potpisnice se pridružuju najvećoj globalnoj bankarskoj zajednici fokusiranoj na održivo finansiranje, razmenu dobrih praksi i izradi smernica i alata koji su od koristi za celu industriju.

OTP banka osim što je jedan od lidera u bankarskom sektoru, aktivno učestvuje u izgradnji održivog društva i nastoji da bude primer odgovornog poslovanja. U Banci su posebno ponosni na svoju zelenu platformu Generator LAB, pod kojom se neguju postojeći i razvijaju novi održivi, ekološki i inkluzivni projekti koji kao zajedničku komponentu imaju održivost i inovacije. Posebno se ističu sajam socijalnog i održivog preduzetništva Generator dobrih dela i konkurs Generator ZERO čija su poslednja dva izdanja bila posvećena pronalasku najboljih rešenja za smanjenje karbonskog otiska, okupivši gotovo dve stotine učesnika. U okviru Generator LAB-a, pokrenut je i projekat OTP Village, kojim banka daje doprinos očuvanju biodiverziteta u našoj zemlji.

Implementirajući inovativne načine za ostvarenje energetske efikasnosti i kroz sistemsku podršku društvenom aktivizmu i inicijativama u oblasti kulture, sporta, nauke, obrazovanja i preduzetništva OTP banka pozicionirala se kao jedan od predvodnika zelene tranzicije u bankarskom sektoru i kompanija čiji je društveno odgovorni rad višestruko nagrađivan.

Izvor: OTP banka

Produžen javni poziv za energetsku sanaciju zgrada u Novom Sadu

27.12.2023

Grad Novi Sad je doneo odluku o važnom produženju roka za podnošenje prijava na Javni poziv namenjen izboru stambenih zajednica – kandidata za energetsku sanaciju stambenih i stambeno-poslovnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja. Rok za podnošenje prijava je produžen do 31. januara 2024. godine.

Javni poziv deo je programa koji Grad Novi Sad sprovodi sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti, što su primenili i drugi gradovi u Srbiji, kako bi bio smanjen uticaj na okolinu. Kroz ovaj program, stambene i stambeno-poslovne zgrade koje su priključene na sistem daljinskog grejanja imaju priliku da se prijave za podršku u implementaciji mera za energetsku sanaciju.

PROČITAJTE JOŠ:

Za energetsku sanaciju stambenih zgrada koje su priključene na sisteme daljinskog grejanja u 15 gradova i opština u Srbiji, obezbeđeno je 64,5 miliona evra bespovratnih sredstava.

Ovakav program ima i širi značaj, zbog energetske potrošnje na nivou celog grada, ali unapređenje energetske efikasnosti doprinosi i kvalitetu stanovanja i vrednosti nekretnina.

Upravnici stambenih zajednica pozvani su da iskoriste produženi rok i podnesu svoje prijave. Detalji o uslovima Javnog poziva, kao i potrebna dokumentacija, dostupni su na zvaničnoj internet stranici Grada Novog Sada.

Energetski portal

Da li je hrana u Srbiji zaista kvalitetna?

26.12.2023

pijaca_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Pattie Mitchell)

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Otvaranjem Srbije prema tržištu EU i drugim zemljama regiona na naše police i tanjire pristiže hrana sa različitih strana sveta, različitih proizvodnih standarda, različitih cenovnih razreda i nutrijenata, različitog kvaliteta. Upravo se zato nameće pitanje koliko je prosečan građanin svestan situacije na današnjem tržištu prehrambenih namirnica.

Koliko su njegove odluke uslovljene platežnom moći, a koliko (ne)informiranosti ili uverenjima? Zavisno od kanala distribucije hranom postoje različiti izazovi – od hrane nejasnog porekla na pijacama, preko jeftinih artikala u trgovinskim lancima, ali i do domaćih organskih proizvoda vrlo visokog kvaliteta i cene.

Na primer, kako je pokazala naša anketa, 47,5 odsto ispitanih proizvodi hranu za svoje potrebe dok 34,7 odsto kupuje u prodavnicama, a 10,7 odsto na pijacama.

Zdravstveno ispravna hrana smatra se standardom današnjeg društva, ali unutar te definicije postoji puno „nijansi sive“.

Istraživanje o bezbednosti hrane koje je uradila EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) pokazalo je da je stanovnicima EU prilikom kupovine hrane najvažnija cena, pa ukus, a tek na trećem mestu bezbednost i poreklo namirnica. Interesantno je i to što ih najviše brinu ostaci pesticida, antibiotika i količina aditiva u hrani koju konzumiraju. U istom istraživanju poljoprivrednici su tek na četvrtom mestu po tome kojim izvorima informacija potrošači veruju najviše kad su u pitanju prehrambeni rizici.

Stanje u Srbiji?

Prema Globalnom indeksu sigurnosti hrane Srbija se u 2022. godini nalazi na pretposlednjem, 25. mestu od 26 evropskih država koliko ih je učestvovalo u ovom istraživanju, odnosno 61. od 113 kada je u pitanju ceo svet. Brojevi jasno govore da postoji puno prostora za napredak kada je bezbednost hrane u Srbiji u pitanju, uprkos uverenju šire javnosti kako je kvalitet hrane kod nas natprosečan.

Znamo da je veterinarska inspekcija u Srbiji tokom ove godine sprovela više provera mesa u radnjama, na manifestacijama i sličnim događajima, a početkom sezone posta i ribe u ribarnicama. U takvim okolnostima, hrana iz prometa povlači se iz razloga nedostataka sledljivosti, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja odnosno neusklađenosti sa zakonskim propisima kao i zbog drugih neusaglašenosti.

Kontrole se obavljaju i na graničnim prelazima prilikom uvoza i izvoza, kao i u prodajnim objektima u kojima se obavlja promet. Prema izveštaju o radu Poljoprivredna inspekcija je tokom 2022. godine nakon izvršenih kontrola stavila privremeno van prometa preko 10.000.000 kg prehrambenih proizvoda biljnog porekla u vrednosti od skoro 567 miliona dinara, a podneto je 179 krivičnih prijava.

Pročitajte još:

Kako se rešavaju krizne situacije?

Foto-ilustracija: Pixabay (Daria-Yakovleva)

Zato, ne možemo da ne spomenemo pošiljke voća, čipsa i drugih namirnica koje su vraćene sa granice Hrvatske odnosno Evropske unije zbog visokog nivoa pesticida. Pojedini hemijski preparati koji su zabranjeni u EU, još uvek se koriste kod nas, ili pojedini poljoprivrednici ih uvoze i koriste ilegalno kako bi zaštitili svoje proizvode. Međutim, to postavlja jasno pisanje – šta mi, onda, jedemo?

„Mi smo učesnici na velikom, međunarodnom tržištu i očekivano je da se pored izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji je u 2022. godini iznosio 4,8 milijardi evra na naše tržište i uvozi hrana. Da bi ovaj dvosmerni proces nesmetano funkcionisao potrebno je da se dodatno osnaže kapaciteti organa koji vrše službene kontrole. Posebnu pažnju javnosti izazivaju slučajevi kada je neka pošiljka voća, povrća ili proizvoda animalnog porekla, vraćena sa granice i da nije dozvoljeno da uđe na domaće tržište“, rekao nam je Todo Terzić iz Naleda i dodao da kada se desi da su nadležni organi detektovali nepravilnosti i da je javnost obaveštena da su određene količine hrane povučene sa tržišta.

To je, kaže, pozitivan signal da institucije raspolažu kapacitetima da rešavaju krizne situacije, kada je u pitanju nadzor poslovanja subjekata koji učestvuju u prometu hrane.

Koliko bacimo hrane?

Nažalost, loše stojimo i kad je u pitanju bacanje hrane. Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka. Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji. Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99 odsto završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila.

„U praksi se dešava da na prehrambenim proizvodima, koji ne spadaju u osetljive i lako kvarljive proizvode vidimo da je uz naznačeni datum navedeno „najbolje upotrebiti do“. Proizvodi koji su obeleženi na ovaj način su i nakon isteka navedenog roka jestivi i bezbedni za upotrebu“, podseća Terzić i dodaje da je od izuzetnog značaja podići svest kod šire javnosti da se hrana koja je i dalje bezbedna za upotrebu ne baca i da se može valjano iskoristiti.

Kada se osvrnemo na prehrambene navike Novosađana, otkrićemo da se više kupuje od poznatih proizvođača, odnosno od onih koji su kvalitetom svojih proizvoda zaradili poverenje potrošača, pa se često u tim okolnostima i ne pita za cenu, već se traži samo provereno. A, kupuje se toliko koliko bi se potrošilo za obrok, dva.

Izvor: Agroklub

Novi brend za negu – organsko i netestirano na životinjama

26.12.2023

Prva prodavnica brenda BOMBS by Lavish, koji je deo svetski poznate porodice Bomb Cosmetics, otvorena je u Galerija šoping centru. Ovaj britanski brend, osnovan 1997. i prisutan je u preko 85 zemalja sveta, uključujući Italiju, Francusku, UAE, Španiju i mnoge druge. Nudi proizvode koji su ručno izrađeni za negu kože, tela i kose.

Sanja Sorak, direktorka brenda za Srbiju i Balkanski region, naglašava posvećenost brenda transformaciji industrije lepote i edukaciji novih generacija o pravilnoj nezi kože od ranih dana. BOMBS by Lavish se izdvaja svojim maštovitim kombinacijama esencijalnih ulja, voća i biljaka, kao i inovativnim oblicima proizvoda i zabavnim pakovanjima.

Proizvodi brenda poznati su po svojim eteričnim uljima dobijenim ekstrakcijom iz biljaka, cvetova ili voća. Većina sapuna, 99 odsto sveća i većina kupki su takođe prilagođeni veganskom načinu života.

Pročitajte još:

Nina Komljenović, direktorka razvoja i inovacija, ističe posvećenost brenda kvalitetu, marketingu i ekološkoj odgovornosti. Proizvodi BOMBS by Lavish su organskog porekla, ručno napravljeni i nisu testirani na životinjama, nudeći najbolje od prirode za negu kože.

Šoping centar Galerija je samo prva lokacija koja predstavlja kupcima brend BOMBS By Lavish, odražavajući etičke prakse brenda, uključujući i stav protiv testiranja na životinjama.

Energetski portal

Švedska broj jedan u obnovljivim izvorima u Evropi

26.12.2023

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Dok Evropska unija (EU) beleži napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, s udelom koji je dostigao 23 odsto u 2022. godini, zemlje Balkanskog poluostrva suočavaju se s različitim izazovima u svojoj energetskoj tranziciji. Neke od balkanskih zemalja još uvek se u velikoj meri oslanjaju na ugalj, dok postoji postupni, ali značajan pomak prema obnovljivim izvorima energije.

EU je revidirala svoje ciljeve za obnovljivu energiju do 2030. godine, podižući ih sa prvobitnih 32 odsto na ambicioznih 42,5 odsto, s težnjom da se cilj dalje poveća na 45 odsto. U uniji je povećanje u odnosu na 2021. godinu iznosilo nešto više od jedan odsto.

Skandinavske zemlje, naročito Švedska se ističe kao lider u EU, sa gotovo dve trećine (66,0 odsto) svoje sveukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno iz hidroelektrana, vetra i biogoriva. Sledi Finska sa skoro 48 odsto, koja se takođe oslanja na hidroenergiju i vetar, potom Letonija sa 43,3 odsto, čiji je fokus na hidroelektranama, i Danska sa preko 40 odsto sa najvećim fokusom na vetroelektrane, prenosi Eurostat.

Pročitajte još:

Zemlje koje su imale najniže udele OIE jesu Irska, Malta, Belgija i Luksemburg, i sve četiri su imale između 13 i 14 odsto. Od 27 članica, 17 je prijavilo da je imalo procenat ispod proseka EU koji je, kako smo n aveli, iznosio 23 odsto za prethodnu godinu.

Što se tiče zemalja u našem regionu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, i Severnoj Makedoniji, proizvodnja električne energije iz uglja još uvek čini značajan udeo, sa 52 odsto u Srbiji, 49 odsto u BiH i 37 odsto u Sjevernoj Makedoniji. Podaci ukazuju na tradicionalnu energetsku infrastrukturu i izazove u procesu dekarbonizacije.

S druge strane, hidroenergija igra važnu ulogu u zemljama. Srbija proizvodi oko 30 odsto svoje električne energije iz vodenih resursa, zbog čega je drugi najvažniji izvor energije, dok Bosna i Hercegovina beleži oko 37 odsto, Hrvatska oko 35 odsto, a Severna Makedonija oko 15 odsto. Hidroenergija jedan je od najvažnijih izvora obnovljive energije u zemljama regiona, govore podaci Electricity maps-a.

Takođe, Hrvatska kao zemlja i regiona i EU, ima nizak procenat proizvodnje iz uglja, ali se više oslanja na prirodni gas ( oko 13 odsto) i razvija vetroenergiju koja čini oko 13 odsto ukupne proizvodnje električne energije.

Dok EU postavlja sve ambicioznije ciljeve za obnovljivu energiju, balkanske zemlje kreću na put energetske tranzicije.

Energetski portal

Javni pozivi za energetsku sanaciju stambenih zgrada biće produženi i u 2024. godini

26.12.2023

construction_građevina_insulation_izolacija — Foto-ilustracija: Pixabay

Za energetsku sanaciju stambenih zgrada koje su priključene na sisteme daljinskog grejanja u 15 gradova i opština u Srbiji, obezbeđeno je 64,5 miliona evra bespovratnih sredstava.

Javni pozivi su završeni u pet gradova i opština, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i dodala da će u većini ostalih među kojima su Beograd, Niš i Kragujevac, biti produženi i do početka februara naredne godine.

Ovom prilikom apelovala je na lokalne samouprave i upravnike zgrada da iskoriste ovu jedinstvenu priliku kako bi se građanima omogućilo da troše manje energije, plaćaju manje i renoviraju svoje stambene jedinice.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, realizacijom projekta energetski će se sanirati oko 500 stambenih zgrada, odnosno oko milion kvadratnih metara. Projektom je obuhvaćena energetska sanacija krova i fasade zgrada čime se omogućavaju uštede energije od 20 do 30 odsto.

,,Na ovaj način, povećaće se vrednost nekretnina, građani će moći da bolje kontrolišu potrošnju toplotne energije zimi, kao i troškove hlađenja leti, ali će se unaprediti i komfor, kao i vizuelni izgled zgrada’’, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema rečima ministarke, preliminarna procena je da bi energetska sanacija stana od 60 kvadratnih metara koštala građane oko 1.500 evra u periodu od deset godina. Polovinu investicije obezbeđuje država, a ostalih 50 odsto plaćaju sami građani kroz račun za grejanje koji bi u periodu otplate bio isti ili neznatno veći nego pre učešća u programu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Kako je dodala, prilikom izbora stambenih zgrada prioritet će imati one koje imaju najveću specifičnu potrošnju, a koje bi u slučaju prelaska na naplatu po potrošnji, a bez energetske sanacije, imale veće račune.

Nakon utvrđivanja preliminarnog spiska prijavljenih stambenih zgrada, izvršiće se izbor konsultanta koji će za svaki objekat predložiti mere energetske sanacije, uštede i načine otplaćivanja, objasnila je ministarka i rekla da će na osnovu toga svaka stambena zgrada doneti konačnu odluku da li želi da učestvuje u programu.

Javni pozivi završeni su u Pirotu, Užicu, Trsteniku, Vranju i Pančevu, a pored ovih lokalnih samouprava u programu mogu da učestvuju i stanari stambenih zgrada u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Kraljevu, Negotinu, Novom Pazaru, Valjevu i Zrenjaninu.

Projekat „Energetska sanacija stambenih, više-porodičnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja – Javni ESCO Projekat’’ sprovodi se u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Od ukupne vrednosti projekta koja iznosi 64,5 miliona evra, 50 miliona evra je zajam EBRD, a 14,5 miliona evra obezbeđuje se iz donacija.

Energetski portal

Usvojen Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, sa Akcionim planom

26.12.2023

Beograd_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove usvojen je sa Akcionim planom na sednici Vlade Republike Srbije.

On predstavlja analizu osmotrenih promena klime i scenarija njenih budućih promena, analize uticaja klimatskih promena u sektorima i sistemima na nacionalnom nivou u kojima je neophodno smanjiti nepovoljne uticaje na zdravlje i bezbednost ljudi, poljoprivredu, šumarstvo, saobraćajnu i putnu infrastrukturtu, energetiku, urbano planiranje i razvoj i biodiverzitet, navodi se na sajtu Vlade.

Sastavni deo Programa za period od 2023. godine do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. godine do 2026. godine. Akcioni plan sadrži 25 mera, kao i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.

Pročitajte još:

Vlada je donela na sednici i Uredbu o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo koji se dodeljuju kao bespovratna sredstva, na osnovu stalno otvorenog javnog poziva privatnim preduzećima, koje raspisuje resorno ministarstvo.

Sredstva u iznosu od 2.250.000.000 dinara dodeljuju se kako bi se podstaklo stvaralaštvo, doprinelo kulturnoj raznolikosti i pluralizmu umetničkog izraza u ovoj oblasti. Ova uredba važi od 1. januara 2024. godine.

Energetski portal

Ruralni razvoj Srbije – oživljavanje sela

26.12.2023

U 2023. godini, u Srbiji je došlo do određenog preporoda sela, zahvaljujući nizu programa usmerenih na revitalizaciju ruralnih područja. Ovi programi su uspešno ispunili očekivanja, čime je postignut napredak u demografskoj slici sela, podmlađivanju i privlačenju radno sposobnog stanovništva, ali i pokretanju privrednih aktivnosti.

Jedna od ključnih inicijativa bila je dodeljivanje praznih seoskih kuća. Preko 10.000 ljudi dobilo je priliku da započne život u ruralnim područjima, čime su oživljene brojne napuštene kuće. Istaknuto je da je već izdvojeno 500 miliona dinara za sledeći konkurs, čime se planira nastavak ove prakse.

Realizacija programa obuhvatila je 144 jedinice lokalne samouprave. Tokom ove godine, 980 napuštenih seoskih kuća, a od početka programa ukupno 2.650 dobilo je nove vlasnike, saopšteno je na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Značajna je i činjenica da trećina mladih koji se uključuju u ove programe dolazi iz gradskih područja, što ukazuje na ostvarivanje cilja programa – povratak mladih u ruralna područja. Osim toga, Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva značajno je olakšao život seoskom stanovništvu, omogućavajući prevoz za više od 400.000 stanovnika u 1.200 sela.

Takođe, program „500 zadruga u 500 sela“ premašio je očekivanja, sa osnivanjem 1.100 novih zadruga, čime je dodatno podstaknut ekonomski razvoj ruralnih područja.

Energetski portal

1...717273...1.512 Page 72 of 1.512

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U Fokusu:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM