Prelazak sa drumskog, na železnički transport dobara i putnika, prioritet je članica EU. Taj zadatak prihvatila je i Srbija, a kao preduslov, neophodna je modernizacija postojećih i izgradnja novih pruga. Od Novog Sada do Subotice, do sada je postavljeno više od 80 kilometara novih šina, a na jugu zemlje uveliko traju radovi na rekonstrukciji železničkog Koridora 10. Povezuje istok i zapad Evrope, a putovanje tim koridorom kraće je za 350 kilometara od Koridora 4, koji ide preko Bugarske i Rumunije.
Kičma srpske železničke mreže i ključna trasa za povezivanje Zapadne Evrope sa Zapadnim Balkanom, Grčkom i Turskom, pruga Beograd-Niš, duga više od 230 kilometara biće modernizovana, prvi put od 1884. kada je izgrađena.
Direktor EBRD: Najveći projekat pruga Beograd-Niš
„Podržavamo Srbiju u izgradnji brže, komfornije i bezbednije železničke mreže. Za nas iz EBRD-a to je prioritet, a najveći projekat sada je pruga za velike brzine od Beograda do Niša“, ističe Mateo Kolanđeli, direktor EBRD.
U ovom trenutku je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije, koja prema rečima Nenada Stanisavljevića iz „Infrastruktura železnice Srbije“, treba da definiše sve ono što će biti rađeno na pruzi, kako će brza pruga izgledati.
Procenjena vrednost radova je dve milijarde 775 miliona evra. Sredstva su obezbeđena iz budžeta, kredita EIB, EBRD-a i granta EU od 598 miliona evra, što je najveća bespovratna pomoć za projekte koju je Srbija do sada dobila.
Pročitajte još:
- PROJEKTOVANJE PRUGE OD BEOGRADA DO HRVATSKE GRANICE
- BRZOM PRUGOM BEOGRAD-SUBOTICA PUTOVAĆE SE 70 MINUTA
- ZAŠTO JE IZVOZNICIMA VAŽNO DA PROIZVODI IMAJU ŠTO MANJI UGLJENIČNI OTISAK
„Srbija je izuzetno dobro ocenjena i pozicionirana najbolje u regionu. Mislim da je ovo zemlja u kojoj se prelazak sa drumskog transporta na železnički odvija najbrže. I to je još jedan od razloga zašto mi u EBRD, ali i EU ulažemo velika sredstva“, naglašava Kolanđeli.
Na jednoj od deonica Železničkog koridora 10 između Niša i Dimitrovgrada radovi su u toku.
„Radovi koje isplaniramo moraju da budu završeni za 36 sati zbog odvijanja saobraćaja. Znači da mi 36 sati radimo, 36 ne radimo, jer moramo da obezbedimo prugu za prolazak teretnih vozova“, objašnjava Vasil Šilov iz „Trejs grup“ iz Bugarske.
Obnovljeno je 808 kilometara srpskih železnica
Stanisavljević navodi da je Deonica Staničenje – Pirot samo jedan deo pruge koja obuhvata rekonstrukciju čitave pruge od Sićeva do Dimitrovgrada. Cela pruga je, dodaje, duga 86 kilometara i za to je izdvojeno 169,7 miliona evra.
Železnički Koridor 10 povezuje istok i zapad Evrope, a putovanje tim koridorom kraće je za 350 kilometara od Koridora 4, koji ide preko Bugarske i Rumunije.
„Izgradnjom pruge Niš Beograd, rekonstrukcijama koje su već započete Niš-Dimitrovgrad i Niš-Brestovac, imaćemo jedan kompletan evropski Koridor. To povlači za sobom nesmetan teretni saobraćaj i putničke vozove koji neće kasniti“, ističe Ivan Rodić iz „Vozoljubitelji – Srbija“.
Na deonici od Niša do Dimitrovgrada, najveći izazov, kažu izvođači, biće radovi u Sićevačkoj klisuri. Tokom noći 40 radnika radi na pripremi terena, skida stari kamen, iskopava se do predviđene kote, posle čega se stavlja nova kamena prizma. Potom 25 radnika postavlja pragove i šine.
Nakon višedecenijskog propadanja u proteklih deset godina obnovljeno je 808 kilometara srpskih železnica. Upravo na ovoj deonici od Niša do Dimitrovgrada, vozovi su se kretali oko 30 kilometara na čas, a nakon završetka radova njihova brzina biće 120 kilometara na čas.
Izvor: RTS
